85% učesnika u anketi (kompanije, banake, NVO, udruženja iz Srbije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine) je navelo da veoma često šalje zaposlene na dodatnu edukaciju i obuke; ostali (15%) su naveli da veoma retko organizuju dodatne obuke. Od onih koji veoma često šalju zaposlene na edukaciju, njih 60% je navelo da to rade jednom ili više puta mesečno, dok ostali (40%) organizuju obuke 2-3 puta godišnje.
U dosta slučajeva je dinamika dodatne edukacije utvrđena prema planu usavršavanja i organizacije propisuju planove obuke za tekuću godinu saglasno standardu ISO 9001:2008. Edukacija se vrši i na inicijativu zaposlenih ili direktora, ali zavisi i od zahteva tržišta u određenom periodu.
U najvećem broju slučajeva su u pitanju treninzi i seminari, zatim radionice i kursevi, pa stipendiranja (MBA, diplomski isl.) i obuka putem interneta (e-learning).
98% ispitanika su odgovorili da edukaciju praktikuju podjednako eksterno i interno. Eksterno, šalju zaposlene na seminare specijalizovanih kompanija, a interno, tačnije, in-house, edukacije se vrši od strane predavača i stručnjaka iz sopstvene kompanije/organizacije.
Od strane učesnika u anketi, u slučaju eksternih obuka, postoji i opaska na veliki broj agencija/kompanija koji održavaju opšte seminare za unapređenje poslovanja tzv „soft skill”, bez dovoljno iskustva i kvalitetnog programa, stoga se većina odlučuje za eksterne seminare isključivo po preporuci.
Ono što je interesantno, jeste da su svi odgovorili da poseduju sopstveni prostor za vršenje obuka i edukacija. Od sopstvenog trening centra do konferencijske dvorane. Međutim, to su uglavnom prostori za 10 ili 30 ljudi, pa u slučajevima kada ima više učesnika, koriste se seminar sale u hotelima ili drugim event prostorima.
Podjednako su zastupljeni i stručni i opšti seminari („technical skills” i „soft skills”), u 72% slučajeva. To znači da kompanije šalju svoje zaposlene da se stručno usavršavaju vezano za specifičnu oblast svog poslovanja, ali istovremeno postoji potreba za razvoj opštih poslovnih veština i znanja. Edukacija u organizacijama, može da podrazumeva učenje jezika i upotrebu računara i određenih programa, preko opštih poslovnih obuka, do usko stručnih. Od „soft skills” veština, najčešće su pominjane prezentacione i veštine komunikacije, zatim, upravljanje vremenom („time management”), finansije, timski rad, veštine delegiranja, marketing, PR, unapređenje proizvodnje.
60% učesnika u anketi vrši evaluaciju koliko su treninzi i obuke bili uspešni. Nakon obuke, vrši se provera znanja od strane Ispitne komisije ili predavača, a posle određenog vremenskog perioda, vrši se utvrđivanje efektivnosti (rezultata) sprovedene obuke za svakog zaposlenog koji je prisustvovao obuci.
Među njima su i kompanije koje konstantno vrše proces evaluacije svojih zaposlenih, u smislu utvrđivanja i praćenja razvoja zaposlenih, njihovih sposobnosti, veština, želja i ambicija. U skladu sa tim, kao i sa potrebama posla, vrši se njihovo usmeravanje na određenim poljima i oblastima.
Pored evaluacije uspešnosti treninga i obuka, vrši se i evaluacija predavača, kao i uslova sala, keteringa, smeštaja.
67% kompanija, organizacija i udruženja koje su učestvovale u istraživanju, ističu da se broj treninga i obuka povećao, i to najviše usled rasta i napredovanja same organizacije i povećanjem broja zaposlenih. 25% njih kaže da je taj broj ostao isti, dok 8% tvrdi da je broj obuka i seminara smanjen.
U budućnosti ostaje isti broj edukacija i seminara, u 80% slučajeva, 15% očekuje rast, dok 5% očekuje smanjenje intenziteta edukacija.