RAAD 2016
RAAD 2016
Galleria Congress Hotel

Kada pomislimo na robote, asocijacije su uglavnom na one koji ima­ju ljudski oblik i koje smo viđali u filmovima. Od Robokapa, preko Transformersa i čuvenog Terminatora do C-3PO iz Ratova Zvezda.

Dr Aleksandar D. Rodić, dipl. inž.
Dr Aleksandar D. Rodić, dipl. inž.

Ali, roboti su mnogo više od toga. I njihova primena je dosta šira. Imajući to na umu, zapitali smo se kako sve to izgleda u Srbiji? Na ovu i mnoge druge teme razgovarali samo sa Dr Aleksandrom Rodićem, rukovodiocem Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ i podpredsednikom Skupštine Instituta u Srbiji. Dr Rodić je autor više od 100 naučnih publikacija, šest istra­živačkih monografija, urednik nekoliko naučnih knjiga i član uređivačkog odbora u nekoliko međunarodnih i doma­ćih naučnih časopisa. Njegova primarna istraživačka interesovanja su, između ostalih, u oblastima robotike, veštačke inteligencije i mobilnih obnovljivih izvora energije.

Najznačajnije priznanje koje je Dr Rodić dobio jeste ono koje mu je u martu ove godine dodelio lično Predsednik vlade Provincije Anhui u Kini, u gradu Hefei, a radi se o Nagradi za značajne doprinose u naučno-poslovnoj saradnji.

Centar za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin” u Beogradu vodeći je u regionu i vrlo cenjen u Evropi. Koliko smo „u koraku“ sa Evropom, da li u nečemu zaostajemo ili pak, prednjačimo, u domenu razvoja i primene robotike?

Centar za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ je jedna od najstarijih svetskih laboratorija iz oblasti Robotike. Osnovan je 1967. godine od strane Akademika Miomira Vukobratovića, svetski poznatog robotičara i jednog od pionira svetske robotike. U skladu s bogatom istorijom i naučnim rezultatima koji su postignuti za 50 godina postojanja laboratorije, Centar za robotiku je jedan od najuspešnijih centara izvrsnosti u ovoj oblasti, ne samo u Evropi već i svetu. Mnoga čuvena imena svetske robotike citiraju radove i rezultate naših vrednih saradnika.

Naša laboratorija je imala jedan težak period svog opstanka koji se vezuje za 90-te godine kada smo delili sudbinu našeg naroda i države i bukvalno preživljavali. U tom periodu smo izgubili značajan broj naših izuzetnih saradnika koji su danas veoma priznati naučnici i vodeći menadžeri na svim kontinetima. I pored toga, Centar za robotiku je opstao i danas radi s dosta uspeha kao ravnopravan partner vodećim evropskim akademskim institucijama na međunarodnim projektima s Nemačkom, Kinom, Francuskom…

Na domaćem planu, Centar za robotiku se redovno promoviše novim tehničkim inovacijama i projektima koji predstavljaju izazov i za ekonomski mnogo bogatije drža­ve u Evropi. Po znanjima i veštinama iz oblasti Robotike saradnici Centra ni po čemu ne zaostaju za kolegama u razvijenim evropskim zemljama zbog čega nas redovno pozivaju i uključuju u različite naučne odbore i stručne komisije. Može se reći da uglavnom zaostajemo u opremljenosti instrumentima i uređajima pošto je Robotika veoma zahtevna nauka. Taj hendikep premošćavamo međunarodnim povezivanjem tako što svoja znanja i rezultate testiramo u kooperaciji s kolegama i partnerima s bogatijih zapadnih univerziteta.

Srećom, ovaj model uspešno funkcioniše i, dok se ne steknu bolji uslovi, omogućava da i dalje veoma produktivno radimo i budemo zapaženi na istraživačkoj mapi Evrope.

Centar za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin”, čiji ste rukovodilac, član je EURON-a i EUROP-a. S tim u vezi, kada se uzme u obzir Vaš međunarodni ugled, znanje i iskustvo, prošle godine imali ste čast, ali i odgovornost da organizujete RAAD u Beogradu. Kako je tekla organizacija i kakve utiske su učesnici poneli sa sobom?

Zahvaljujući našem veoma aktivnom opredeljenju ka međunarodnoj saradnji – kako s evropskim naučnim institucijamam tako i s kineskim univerzitetima – stekli smo dobar međunarodni ugled i ušli smo u više međunarodnih naučnih komiteta. Kao rezultat toga prošle godine (2016) bili smo domaćin najvećem na­učnom skupu iz Robotike koji je ikad održan u Srbiji. Radi se o veoma cenjenom jubilarnom skupu „25. Međunarodna konferencija iz Robotike u alpsko-jadransko- podunavskim zemljama (RAAD2016)“.

Dodela Nagrada za značajne doprinose u naučno poslovnoj saradnji, Kina
Dodela Nagrada za značajne doprinose u naučno poslovnoj saradnji, Kina

Skup je okupio oko 80, mahom evropskih stručnjaka iz Robotike, i goste iz Japana i Amerike. Skup je trajao dva dana i učesnisci su uživali u interesantnim naučnim predavanjima ali i veoma interesantnom društveno- zabavnom programu. Moto konferencije je bio „Konferencija na reci Dunav“ čime smo želeli da istaknemo lepote naše zemlje i Beograda i evropski značaj Dunava koji povezuje narode i naučnike u regionu.

Ove godine (2017) RAAD2017 se održavao u Torinu (Italija) i mnoge strane kolege su s puno emocija i lepih sećanja potencirali veliki uspeh konferencije prethodne godine koji smo organizovali u Beogradu. Lepo je čuti takve pohvale jer to doprinosi većem autoritetu Srbije na međunarodnom planu.

Koji je najznačajniji projekat na kom radite trenutno?

Teško je reći koji projekat je za nas trenutno najznačajniji s obzirom na to da paralelno radimo na više njih. Finansijski, svakako to su projekti koji rezultiraju novim uređajima namenjenim tržištu. Ovog leta aktivno smo promovisali naš novi mobilni robotizovani solarni elektrogenerator, uređaj koji koristi obnovljive izvore energije i služi za navodnjavanje. Naš cilj je bio da ponudimo Srbiji tehnološko napredan uređaj koji će u relativno kra­tkom  vremenskom roku ublažiti posledice velike suše koja nas je ove godine zadesila.

S druge strane, naučno i tehnički za nas su trenutno najznačajnija dva projekta. Prvi koji se bavi razvojem podvodnog robota za naše velike reke Dunav i Savu koji bi trebalo da pomogne u spasilačkim akcijama ali takođe i u ekološkim ali i podvodnim arheološkim zadacima. Drugi projekat radimo u saradnji s kineskim univertitetom u pokrajini Anhui. Zajedno radimo na razvoju daljinski upravljanog, mobilnog ekološkog servisnog robota na solarni pogon koji bi trebalo da služi kao prevencija i prvi odgovor u situacijama industrijskih hazarda i prirodnih katastrofa. Ovakvi roboti su danas u svetu veoma traženi, pogotovo posle nuklearne katastrofe u Fukušimi.

Naši naučnici poseduju specifična znanja u projektovanju ovakvih sistema, ali nažalost u Srbiji ne postoje mogućnosti finansiranja ovakvih projekata pa moramo da se snalazimo u kooperaciji s međunarodnim partnerima.

Da li ste se susreli sa robotima koji se koriste u turizmu?

Iskreno, još uvek ne, ali pripremamo jedan interesantan projekat koji planira razvoj robota-zmaja, zapravo tehnološku verziju mitoloških bića – zmajeva. Ovaj robot bi trebalo da bude „tačka okupljanja“ odn. sredstvo koje će omogućiti da se ožive legende o dunavskim
zmajevima koje žive u usmenim predanjima naroda u regionu. Ideja nam je da na osnovama ovog projekta povežemo te žive dunavske legende i formiramo novu turističku rutu u podunavskim zemljama koja bi se zvala „Tragom dunavskih legendi o zmajevima“. Robotika je tako široka, interdiscilinarna na­učna oblast koja ima ogroman tehno-ekonomski, kulturološki i društveni potencijal. To treba iskoristiti kao podsticaj regionalnim ekonomijama.

Da li postoji robot koji je napravljen u Srbiji koji može da se koristi, možda i iznajmi, u svrhu organizacije događaja Ili koji ima potencijal za tako nešto?

Koliko znam, u ovom trenutku tako nešto još ne postoji, ali se radi na tome. Zbog nedostaka materijalnih sredstava i odsustva intersa industrijskih preduzeća, ova ideja sporo napreduje ali će se svakako realizovati. To je predmet našeg interesovanja i cilj istraživačko-razvojnog projekta u koji ulazimo za par meseci s već urađenim nekim
delovima posla.

Kako napreduje projekat robota koji imaju emocije?

Razvijeni su matematički modeli i algoritmi za mikroprocesorsku implementaciju. Radimo eksperimentalnu verifikaciju rezultata u Nemačkoj, s našim partnerima s Univerziteta u Kajzerslauternu. Nekoliko naših studenata – doktoranata je uključeno u taj projekat i s nemačke strane isto tako. Ali, u jeku rada na projektu izgubili smo par istraživača saradnika koji su otišli u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. To nam je kamen oko vrata s kojim se najteže borimo. Taman odškoluješ mladog stručnjaka i osposobiš da može samostalno da radi i onda ga „poklonimo“ drugima. Zato nam stvari sporije napreduju nego što bismo realno mogli i umeli.

Koji je najinteresantniji robot sa kojim ste se susreli?

Za mene lično to je jedna japanska konstrukcija rekonfigurabilnog robota koja menja modus kretanja od lokomocije po neravnom terenu do kretanja na točkovima po asfaltiranoj stazi. Robot u zavisnosti od konfiguracije terena i trenja menja način kretanja tako što zaokretanjem „stopala“ menja oslonac s oslonca na točkovima na hod poput pauka odn. heksapoda. Biološka inspiracija je uvek u robotici veoma atraktivna i efektna.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here