Možda ste čuli za selo u Kini po imenu Huaši. Zvanično najbogatije selo u Kini sa interesantnom pričom do kog se stiže za samo nekoliko sati vožnje severozapadno od Šangaja.

Prema dostupnim podacima, u samom selu živi oko 2.000, u okolnim selima još oko 28.000, dok oko 20.300 ljudi svaki dan putuje do Huašija zbog posla. Sve je počelo 1961. godine, kada je Huaši osnovan i tada je tu živelo 661 osoba, a osnivač je Wu Renbao. On je, kada je komunizam stigao u Kinu, bio sekretar Komunističke partije koji je upravo u ovom selu napravio fabriku koja je proizvodila boce za sprej za đubrivo. Vrlo brzo zarađivao je blizu 250.000 USD godišnje, a zarađeni novac je počeo da reinvestira u druge projekte u Huašiju. Tamošnji građani su dobijali svoj udeo kroz dividende. Određeni deo koji bi zaradili, svakog meseca su stavljali u zajedničku kasu, a onda ta sredstva koristili za dalje investicije koje su bile zajedničke. Selo je procvat doživelo 1998. godine, kada su sva ulaganja i napori dali prave rezultate.

Tako su pokrenute industrije čelika, gvožđa i tekstila koje su selu donela prodaju od 7,3 milijarde USD u 2008. godini. Grupa Huaši bila je prva korporacijakomuna koja je uvrštena na kinesko berzansko tržište. U 2003. godini selo je imalo 58 preduzeća koja su poslovala sa dobitkom od 1,2 milijarde USD i imala fiksna sredstva od 362 miliona USD. Seljani ovde zarađuju u proseku 6.000 USD godišnje, što je dosta veliki iznos za kineske standarde. Wu, ili „najpoznatiji kineski seljak“ kako su ga zvali, je toliko bio cenjen u Huašiju, da je dan nakon njegove smrti (umro je 2013.) na naslovnim stranama skoro svih dnevnih novina bilo njegovo lice, a na sahranu je došlo celo selo. Čitav život živeo je u istoj kući, a kada ga je jedan novinar upitao šta je ključ uspeha ovog sela, odgovorio je: „Šta znači socijalizam? Šta znači kapitalizam? Želeli smo samo stvari koje su dobre za naš narod. Hteli smo da se ljudi obogate.“

A kako žive tamošnji stanovnici? Prosudite sami! Žive u kućama sa velikim vrtovima i baštama i jako podsećaju na vile koje se grade na zapadu. Duž širokih bulevara nalaze se identične vile sa crvenim krovom, uređenim travnjacima i po dve garaže za automobile. Od 2009. godine, svaka porodica pored kuće poseduje i bar jedno vozilo, koje je obezbedila zajednica, i imovinu u vrednosti od 150.000 USD. Ishrana im je jako bogata, a standard im dozvoljava da nose poznate modne brendove. Kockanje i upotreba svih vrsta droga je strogo zabranjena. Svaki stanovnik ima obezbeđenu zdravstveni zaštitu i besplatno obrazovanje. Turisti kažu da socijalizam kao društveni poredak, uopšte nije tako loš i da ga žele i u svojim zemljama. Sa druge strane, nema internet kafea, nema barova, nema noćnih klubova, nema „noćnog života“… Zapravo, gotovo da nema nikakve zabave osim seoskih sastanaka i predstava koje organizuje seoska pozorišna trupa. Ako stanovnik odluči da napusti selo Huaši, sa sobom ne može poneti svoje bogatstvo, dakle gubi svoju imovinu, pa se stručnjaci neretko pitaju kome ono pripada – stanovnicima ili korporaciji. Takođe, zabranjeno im je da razgovaraju sa stranim novinarima. Neki kažu i sa strancima.

Radnici primaju polovinu svojih prihoda u redovnim platama, a drugu polovinu u obliku različitih vrsta bonusa. Gotovo jedna trećina profita se ostvaruje zahvaljujući industriji čelika. Selo izvozi proizvode u više od 40 zemalja sveta, a uvozi neke proizvode iz Indije i Brazila.
Sledeći korak koji je usledio je rad na razvoju turizma. Zvaničnici i meštani sela se nadaju da će im turizam donositi sve više profita, budući da godišnje ima dva miliona turista zbog priče koja stoji iza osnivanja. Glavni razlog velikog broja turističkih poseta je ta što ljudi žele da vide kako Huaši zaista funkcioniše. A ovo selo se potrudilo da, pored primamljive priče, postoje još neki sadržaji kojima će privući posetioce. Radi se o, između ostalog, replikama poznatih znamenitosti iz celog sveta. Tako tamo možete videti kopiju Trijumfalne kapije iz Pariza, hodati po replici Velikog kineskog zida koji je dugačak preko 40 km (što je oko 1.300 km kraće od originalnog), videti Sidnejsku operu (ova imitacija nije dobro urađena!) ili US Capitol Hill iz Vašingtona.

Ipak, ono što je svakako najimpresivnije jeste činjenica da su 2011. godine izgradili ekstravagantan neboder visok čak 328 m, a ima 74 sprata iznad zemlje, dva ispod i čak 35 liftova. A kako biste stekli utisak o kojoj se visini radi, reći ćemo da je viši od pariškog Ajfelovog tornja i njujorške Krajsler zgrade! Njegovo ime je „Hanging Village of Huaxi“, Viseće selo Huaši u slobodnom prevodu, građen je tri godine, 35. po visini građevina u svetu, u Aziji je na 22. mestu, i predstavlja najveću atrakciju u selu, kako za stanovnike, tako i za turiste.

Neki su izgled ove zgrade uporedili sa trofejem, jer se na vrhu nalazi ogromna kugla napravljena od stakla. Deo novca za ovaj projekat dali su stanovnici koji su, na dan otvaranja, proslavili 50. godišnjicu postojanja sela – 12. oktobra 2011. U zgradi ima 800 apartmana i može primiti oko 2.000 ljudi. Tu je i izložbena dvorana, restoran koji može da ugosti 1.500 osoba, nekoliko bazena na krovu, kao i vrtovi. Na 60. spratu može se uživati u neverovatnom pogledu na Huaksi, ali i videti jednu, pa recimo neobičnu statuu – vo koji je izliven od čak jedne tone zlata! Selo je čak kupilo i dva helikoptera za turiste, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta turizma.

 

Ova destinacija sada privlači biznismene koji su zainteresovani za špediciju, industrije čelika, duvana i tekstila. Međutim, nisu svi u selu profitirali od ove ekspanzije. Dok su ljudi koji su tamo živeli od početka zarađivali veći novac, oni u okolnim selima, koje je Huaši „progutao“, žive manje dobro, a oni koji su se skoro preselili žive od prosečno 10 USD dnevno. Želja Huašija je da jednog dana preraste u pravi grad, ali postavlja se pitanje da li će to biti moguće imajući u vidu tamošnji način života.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.