Zašto je igranje važno?

Igra nije samo za decu

0
388

Posmatrajući aktivnosti kroz životne cikluse, jasno se izdvajaju igra, učenje i rad. U detinjstvu je dominantna igra, a kroz igru se uči i priprema za određene zadatke, ali i radne aktivnosti.

Tokom školovanja, dominantna aktivnost je učenje, pri čemu se ne zapostavlja igra i postepeno se mladi sve više angažuju i u radnim aktivnostima, počev od spremanja svoje sobe, do povremenih poslova kojima dopunjuju džeparac. Kada se školovanje završi, dominanta aktivnost postaje rad i tada je veoma važno da se u nedeljni plan, ako to ne može da se organizuje na dnevnom nivou, uključi igra (sport ili druga vrsta zabave), kao i spremnost na dalje učenje.

Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kouč
Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kouč

Početak profesionalnog angažmana donosi jednu od najznačajnijih raskrsnica u životu, a to je ozbiljno preuzimanje odgovornosti, bez oslanjanja na (najčešće roditeljsku) dotadašnju pomoć i podršku. Sa žaljenjem se često konstatuje da
je vreme opuštenosti i razbibrige zauvek prošlo i da se na dalje očekuju sve komplikovaniji zadaci.

 

Igra i bezbrižnost

Prva asocijacija na detinjstvo je igra, pa potom, najčešće – bezbrižnost. Postoji neko ko o svemu vodi računa, a osećaj zaštićenosti pospešuje maštu i osećaj da se prepreke mogu prevazići, neuspesi pretvoriti u uspehe, da se veštinama može ovladati i naučiti ono što se ne zna. U igri smo svi jednaki i imamo mogućnosti razvoja i pobede, a svakako nekog boljeg i uspešnijeg sutra. Igra asocira na početak, na trajanje, na mogućnost promene i zato je poželjna u svakom razdoblju života i kao pratilac svih životnih aktivnosti, iako ne kao dominantna aktivnost.

U svakom muškarcu postoji bar mali skriveni element Petra Pana, dok se u svakoj ženi smeši vragolasta Pipi duga čarapa, čekajući trenutak da život učine radosnijim. Pri tome se ne misli na sindrome onih koji ne žele da odrastu, već na dragocen kapacitet da se u svakodnevicu unese dimenzija mašte koja, više od svih potencijala, postaje zarobljena u zrelom dobu.

Ego stanje slobodnog deteta

Svi u sebi nosimo element deteta, stručnim psihološkim terminom nazvano „ego stanjem slobodnog deteta“ koje određuje kapacitet za slobodu, spontanost, prirodnost, proaktivnost, kreativnost. Dok neke osobe imaju prenaglašenost slobodnog deteta u sebi, zadržavajući
impulsivnost, spremnost na (nepotrebne) rizike i druge socijalno nepoželjne karakteristike,
drugi, koje nazivamo preozbiljnim ili preadaptiranim, treba da probude i neguju slobodno dete u sebi. Usled svega navedenog, poslednjih decenija principi igre su uvršteni u mnoge programe edukacije, tim bildinga i drugih aktivnosti koji osnažuju lične i timske kompetence.

Odavno je dokazano da p­rincipi igre uvećavaju kapacitete za učenje, svakoliki prijem novih informacija, pa i sugestija, razvijaju motivacione faktore i podstiču produktivnost. Oslobađanje od, ponekad rigidnih, pravila sistema u kom se odvija profesionalni život, počev od „dres koda“ pa do svih elemenata ponašanja i komunikacije, uključivanjem igara oslobađa spontanost i kreativnost, pospešuje snalažljivost i iskazivanje (uvećavanje) veština i potencijala. Upravo veštine i potencijali, za koje se ponekad smatra da im nije mesto u poslovnom kontekstu, mogu pokazati mnogo intenzivnije stvarne kapacitete osobe, kao i načine na koje će ih ostvarivati, pojedinačno ili u timu.

Igrajte se zbog…

Osetljive teme, kao i teme koje se na neki način dotiču pitanja diskriminacije (često se u praksi sreće podela na poželjnost muško/ženskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takoreći lako prevazići upravo kroz principe igara. Počev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane između ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti propraćeni određenim „igrama“. Neki sistemi u svojim nedeljnim rasporedima izdvajaju vreme za aktivnosti ovog tipa na nedeljnom nivou ili ređe, dok drugi praktikuju jednodnevne, vikend ili višednevne boravke izvan mesta rada/stanovanja, kako bi se obezbedili svi specifični kriterijumi za podizanje efikasnosti učenja kroz ili uz igru.

To je jedan od najznačajnijih razloga što se seminari održavaju izvan radnog vremena i u ambijentu koji se uglavnom veoma razlikuje od tipično poslovnog. U sveopštoj žurbi i ubrzanju života, a posebno kada se posmatra sa platforme karijere, ponekad se čuje
komentar da su takve aktivnosti gubljenje vremena i novca za kompaniju. Iako je negativan pogled na „učenje uz igru“ sve ređi, sumnju imaju još samo oni koji nisu probali ovakav
sistem funkcionisanja zaposlenih. Veoma je važno objasniti čemu određene aktivnosti služe, šta donose, kakve benefite obezbeđuju, kako lično, tako i na nivou cele organizacije.

Okolnost da se zaposleni koji sarađuju manje ili više intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, može da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme. Predavanja „eks katedra“ ili višečasovni sastanci ne donose očekivane rezultate, a ta okolnost je odavno
prepoznata i u svetu i kod nas. Uvažavajući (naučno dokazane) potencijale i kapacitete, psihofiziološke i intelektualne, održavanje pažnje na željenim sadržajima zahteva mnogo više od izgovorenih reči od strane predavača, odnosno autoriteta. Interaktivnost je postala imperativ svake produktivnosti. Počev od pozajmljene spajalice, preko brainstorming– a, do fokusiranosti na podizanje profesionalnog i ličnog kvaliteta življenja protežu se dobre strane interakcije i to na svim hijerarhijskim nivoima (i vertikalnim – autoritet/zaposleni i horizontalnim – zaposleni/zaposleni).

Upoznati onog sa kim se radi (saradnik/podređeni/nadređeni) ispostavlja se kao osnov uspešnosti. Zato se u mnogim aktivnostima koje prate učenje, a mi ih poznajemo pod terminom igre, uključuju takozvane igre za zagrevanje, za „odmrzavanje“ atmosfere – tzv. icebreaker igre, za uspostavljanje kohezije, za snažnije povezivanje svih zaposlenih.
Rezultati su često fascinantni za sve učesnike, kako za one koji su samo bili radoznali, tako i za one koji su imali pozitivan, pa i negativan stav. Posebna atmosfera koja se kreira tokom aktivnosti učenja kroz igru, nezavisno da li je u pitanju konkretan profesionalni seminar ili učenja drugog tipa, kao što su principi komunikacije ili samo i relaksacija, nivo naučenog je veoma visok. Učesnici nauče nešto što je od presudne važnosti za njih same, ali i za sve one u čijem društvu provode više od trećine svog dana, koliko nam najčešće traje radno vreme.

Motivacija i igra

Treba napomenuti i da motivacioni faktori igraju veoma značajnu ulogu, kao i da oni mogu biti veoma raznoliki. Kod nekoga je pokretač egzistencijalne ili finansijske prirode, kod drugog je to motiv za postignućem. Nezavisno od činjenice da su motivi individualna kategorija, baš svako ih poseduje, što se, ponovo, najlakše otkriva u interakciji. Uprkos kompleksnosti poslovanja, zadovoljstvo sobom i poslovnim okruženjem veoma bitno utiče na produktivnost, a svakako i na zdravlje. U tom smislu, aktivnosti o kojima se piše, iako predstavljaju trošak za kompaniju, zapravo su najsigurnije ulaganje koje donosi uspeh, a time i profit.

Dragana Deh, Msc psiholog,
sistemski psihoterapeut, lajf kouč
www.psihooaza.com

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.