Živimo u doba digitalizacije i globalizacije. Danas se sve, ili gotovo sve, nalazi na internetu; preko mobilnog telefona ili računara, čitamo vesti, plaćamo parking, „družimo“ se preko društvenih mreža, kupujemo, delimo i pristupamo raznim sadržajima, komentarišemo, kritikujemo, hvalimo; imamo mogućnost, mada je to sve više neophodnost, da budemo upućeni u aktuelna dešavanja iz najrazličitijih oblasti. Šta se ne nalazi na webu, nije se ni desilo ili ne postoji. Tehnologija izrazito brzo napreduje i ona je, hteli mi to ili ne, sastavni deo naše svakodnevnice.
Sve ovo utiče na rapidno širenje informacija, a time i na povećanje obima i širine znanja koji nam je neophodno kako bi ispratili trendove, promene i dešavanja i ostali u toku i konkurentni.
Proizvodni proces, sistem pružanja usluga, know-how, prodajne strategije, medicinski pristup i način lečenja, apsolutno sve, što je pre nekog vremena bilo aktuelno i inovativno, danas je možda već zastarelo.
Uspeh kompanije čine ljudi koji u njoj rade. To smo već čuli. Sa druge strane, ljudi koji rade su uspešni ako idu u susret promenama, a ne oni koji te promene zaobilaze ili odbijaju da ih vide. „Zastarelo” je pridev koji je možda mogao da se toleriše pre 10 godina i više, ali danas je nedopustiv i jednak je značenju „ne postojim”.
Uspešne kompanije ulažu u znanje i motivaciju svojih zaposlenih, isto kao što i ti zaposleni, kako bi bili uspešni i potrebni, ulažu vreme i trud u proširenje svog znanja i usavršavanje. Treninzi, obuke i seminari su sastavni deo njihovog posla.
„Uvek postoji nešto novo da se nauči. Dan kada prestanete da učite je dan kada prestajete da živite. Svi mi bi trebalo, svakog dana, da prikupljamo nove veštine, ideje, stavove i načine rada.“ Richard Branson
Tržište je puno radne snage sa sličnim kvalifikacijama. Prosečni rade po šablonu i utvrđenoj proceduri. Razliku naprave oni koji znanjem, sposobnostima i informacijama kojima raspolažu predlažu promene, nove aktivnosti i utiču na unapredjenju sistema u kojem rade.