Kada govorimo o formiranju utiska, generalno, treba se zapitati na čemu se on zapravo zasniva?

Da li se radi o tome da prvo primećujemo neku ili nečiju spe­cifičnost? Ili se najviše pažnje posveti fizičkom obliku onoga što opažamo? Treba napomenuti da vreme takođe igra ključnu ulogu – svi znamo za feno­men „prvog utiska“ i pitanje možemo li ga kasnije ispraviti ili on ostaje nepro­menjen?

Sa naučne strane, stvari stoje ovako: prvi utisak se teško menja. Razlog je jednostavan – to zahteva napor.

Ljudi u najvećem broju slučajeva nemaju vremena da ponovo anali­ziraju, razmišljaju, tumače vas ili situaciju u kojoj su se našli, a na osnovu koje je formiran prvi utisak.

Prema holističkom shvatanju, for­miranje utiska ili impresije, je dina­mičan proces koji uključuje mnošt­vo izvora informacija koje su nam u datom trenutku na raspolaganju. Potrebna je samo desetina jedne sekunde da bismo stvorili prvi utisak o nekomeisključivo na osnovu njegovih crta lica.

To je vreme koje nam je potrebno da procenimo da li nam je neko dopadljiv, privlačan, pouzdan, kompetentan ili agresivan. Istraživanja pokazuju da su pouz­danost i atraktivnost dva kvaliteta koje najbrže procenjujemo.

Istraživanja pokazuju da su  pouzdanost i atraktivnost  dva kvaliteta koje najbrže procenjujemo.

Kada ovo prevedemo u različite svakodnevne situacije, recimo u poslovnom svetu, portal Business News Daily savetuje da treba obratiti pažnju na sledeće:

Pripaziti na ton obraćanja

Kao što će ljudi na brzinu suditi na osnovu fizičkog izgleda, isto to se može desiti i sa tonom obraćanja. Tako se, na primer, muškarci sa dubljim glasom i žene sa visokim glasom opažaju kao dominantni. Za ljude čiji ton varira za vreme razgovora, drugi ljudi smatraju da su pouzdani.

Savršeno rukovanje

Ovo je uglavnom prvi fizički kon­takt koji ostvarujemo sa drugom osobom pa je zbog toga važno da stisak ruke bude adekvatan.
Rukovanje treba da bude kratko, u visini lakta, čvrstog stiska, ali ne toliko da onog sa kim se rukujete zaboli ruka. Najlošiju impresiju ostavljaju ljudi čiji je stisak suviše mlitav i mek, jer implicira da se radi o osobama bez samopuzdanja, pokazuju istraži­vanja.

Održavati kontakt očima
Brojne studije su pokazale da postoji jaka veza između ljudi koji  održavaju kontakt očima dok raz­govaraju i utiska koji su ostavili na svoje sagovornike u tom trenutku.  Ispostavilo se da ukoliko imate kontakt očima, bivate percipirani kao pametniji.

Dopustiti drugu osobu da povede razgovor

Kada na početku razgovora poka­žete preveliku inicijativu da vodite razgovor, sagovornik može steći utisak da ga ne razumete ili ne poštujete.

U organizaciji događaja, tačnije, seminara i konferencija, evo ne­koliko krucijalnih stvari koji mogu uticati na to da ljudi organizaciju vašeg događaja percipiraju kao „pun pogodak“.
Kako navodi Eileen Pablo, filipinska biznis i finansijska blogerka, najva­žnije je da svi učesnici događaja sa istog odu sa utiskom da nisu izgubili vreme.
To osiguravamo tako što će se ose­ćati dobrodošlo, ali pre svega, mora­ju imati utisak da su angažovani i zabavljeni istovremeno.
Zato su panelisti ključni u ovom se­gmentu događaja, te ih treba birati pažljivo. Ne samo prema stručnim referencama već i socijalnoj inteli­genciji i tipu ostalih učesnika, tj.  publike.

Najvažnije je da svi učesni­ci događaja sa istog odu sa utiskom da nisu izgubili vreme.

Iako ste možda „samo“ zaduženi za organizaciju, trebalo bi da prođete kroz prezentacije govornika i pane­lista. Uprkos iskustvu i stručnosti, vrlo lako se može dogoditi da su delovi prezentacija suvoparni, čak dosadni.
Ne bi bilo loše tada sugerisati neki drugi ugao posmatranja stvari ili predložiti neka vizuelna pomagala koja mogu „osvežiti“ temu.
Dalje treba učiniti da se publika oseća pozvanom na razmenu mišljenja. Ključ je zapravo u tome da se učesnici što pre uključe u razgovor jer se tako smanjuje ose­ćaj neprijatnosti i nervoze u delu kada se od njih očekuje da budu interaktivni. Pre toga, možete istra­žiti najaktuelnije događaje, primere ili ispričati anegdotu koje se tiču teme, kako bi opustili atmosferu sa ciljem da se interakcija što pre ostvari.

Pauze treba organizovati na mini­mum dva sata, bez obzira na to koliko je tema interesantna i svi učesnici aktivni u diskusiji.
Kraći odmori služe popravljanju koncentracije, fokusiranju, osve­žavanju i brain storming­-u.

Treba učiniti da se publi­ka oseća pozvanom na razmenu mišljenja.

I naravno, organizacijski sve treba da bude „zategnuto“ i pod kontro­lom. Nekada se može desiti da je ovaj deo posla perfektno urađen, ali da ljudi utisak formiraju na osno­vu samo jedne neprijatne situacije koju su imali za vreme trajanja  događaja. A koja čak ne mora ni da ima veze sa organizacijom.
Naravoučenije, ne možemo uvek baš sve držati pod kontrolom.  Sve ovo utiče na to kakav će utisak ljudi formirati o vašem događaju.
A hteli mi to da sebi priznamo ili ne, svi zavisimo od percepcije drugih.

Voditi računa o detaljima!

Kad nešto na nas ostavi „mlak“ utisak

Gledanje ceremonije otvaranja Olimpijskih igara uvek predstavlja poseban užitak. Na hiljade učesnika dugo se spre­ma za svoju pevačku ili koreograf­sku tačku dok sportisti svih zemalja ponosno defiluju i mašu nacional­nim zastavama svoje reprezenta­cije. Priznaćete da je to specijalan emotivan trenutak i spektakl.
Svi se sećamo ove ceremonije na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. godine.  Ali utisak gledalaca bio je mlak.
A evo izbog čega: pri paljenju i osvetljavanju simbola Olimpijskih igara – Olimpijski krugovi, jedan od njih se nije osvetlio.

Loša bezbednosna procena na događaju

U avgustu 2013. godine korejska kompanija LG odlučila je da u svrhu promocije svog novog smart tele­fona pusti 100 helijumskih balona u vazduh, a svaki od njih je u sebi
imao vaučer za kupovinu istog.
Loš deo ove ideje bio je taj što im obezbeđenje nije bilo u vrhu prioriteta ovog događaja pa su ljudi koji su ovome prisustvovali vadili noževe i druge vrste „improvizova­nog“ oružja kako bi došli do svoje nagrade.
Događaj se završio sa dvadesetak povređenih. Mislite li da se nakon ovog događaja iko seća tipa mobi­lonog telefona koji je lansiran?

Ne bismo rekli.