LEDENO ZADOVOLJSTVO ZA VRELE DANE – SLADOLED

Omiljena poslastica mnogih

0
2868
Sladoled 02

Sladoled 01Ko su „krivci“ za nastanak sladoleda?

U dalekoj prošlosti postojale su različite poslastice slične današnjem sladoledu. Pa se tako prva priča za nastanak sladoleda vezuje za Persijsko carstvo, gde su jeli sok od grožđa pomešan sa snegom specijalno čuvanim i dopremljenim iz zimskih krajeva. Kasnije su led mešali sa šafranom i voćem, a veruje se da su Arapi bili prvi narod koji je sladoled pravio sa mlekom.

Sirija, Irak i Egipat u X veku već su uveliko uživali u ledenoj poslastici, koristeći zaslađeno mleko, pavlaku ili jogurt i dodajući kandirano voće i orašaste plodove. Veruje se da je sladoled došao do Evrope baš zahvaljujući Arapima koji su radeći na Siciliji preneli svoje majstorske veštine meštanima.

Druga priča o nastanku sladoleda se vezuje za Kinu i potiče još od 3000. godine pre nove ere kada su Kinezi poznavali recepturu koja je preteča današnjem sladoledu, a najpre se ova poslastica pripremala u obliku ledenog napitka napravljenog od voćnih sokova i snega, a tek kasnije se dodavalo i mleko. Tada je zahvaljujući Marku Polu sladoled sa dvora Kublaj-kana stigao u Evropu. Ovaj venecijanski istraživač preneo je svoje iskustvo sa Dalekog istoka i sladoled je počeo da se priprema prema njegovim instrukcijama. Ubrzo, nova poslastica postala je simbol bogatih i moćnih, te su samo pojedinci uživali privilegiju da ga konzumiraju.

Takođe, sladoled je pravljen i na dvoru Katarine Mediči koja ga je ponela sa sobom 1533. godine, kada se udala za budućeg francuskog kralja Sladoled 02Henrija II. Tom prilikom odala je tajnu svome suprugu, koju je on prosledio svojim kuvarima.

Postoji legenda po kojoj je i engleski kralj Čarls ljubomorno skrivao recept za sladoled, želeći da bude jedini koji će uživati u ovoj poslastici, ali je nakon njegovog svrgnuća 1649. godine sladoled počeo da se služi i na drugim dvorovima.

Kada su Britanci u XVIII veku naselili Ameriku, sa sobom su doneli i strogo čuvani recept za sladoled. Tih godina sladoled počinje da se služi na balovima i drugim svečanostima i polako postaje deo tržišta.

Ipak, za istoriju sladoleda su najznačajnije dve godine i to su 1851. godina, kada je Džejkob Fasel otvorio prvu fabriku za proizvodnju sladoleda, i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj.

1846. godine Nensi Džonson je konstruisala prvu mašinu za pravljenje sladoleda.

I stari Rimljani su uživali u čarima sladoleda, pa je tako rimski car Neron mešao sneg i led donešen s planina, s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao vodenu mešavinu sličnu današnjem sladoledu.

Kornet, štapić ili svejedno?

Početkom XX veka počeli su da se pojavljuju različiti oblici sladoleda. Prvo je postojao sladoled u kornetu, a kasnije se razvio i sladoled na štapiću, koji su i do današnjih dana ostali najomiljeniji među ljubiteljima ove poslastice.

Tvorac korneta koji je izgledao kao jestiva posuda je Italo Marćoni, a nastao je 1924. godine, dok je za sladoled na štapiću zaslužan  Amerikanac Kris Nelson koji je ideju dobio dok je gledao dečaka koji se dvoumio da li da kupi čokoladicu ili sladoled.

Pored opšte poznatog sladoleda na štapiću i u kornetu tu su i:

  • Francuski sladoled koji je obogaćen žumancima
  • Tortoni je bogati sladoled koji je „poprskan” mrvljenim bademom ili kolačićima od badema
  • Spumoni je sladoled sličan musu u koji je dodato voće i lešnik

Šta ukus sladoleda govori o Vama?

Danas postoji veliki izbor ukusa sladoleda, a ukus koji odaberete govori nešto o Vama, tačnije o Vašem karakteru. Shodno istraživanjima koja su sprovedena ukus čokolade označava živahnu osobu, koja je omiljena u društvu, ali i sklona simpatičnom dramatizovanju stvari; jagode da je osoba zahtevna, pomalo stidljiva i rezervisana, ali i okružena sa mnogo vernih prijatelja koji se oslanjaju na nju kada im je potrebno rešenje problema; dok odabir vanile govori da je osoba ekstrovertna, impulsivna i da voli zabavu.

Vanila je najpopularnija aroma sladoleda, a najtraženiji preliv je čokoladni.

Pored opšte poznatih ukusa sladoleda, kao što su jagoda, čokolada, vanila, lešnik postoje i najneobičniji uskusi sladoleda u koje spadaju sladoled od belog luka, bundeve, senfa i pasulja. Svakako jedan od najčudnijih sladoleda na svetu jeste sladoled Bahasi, japanski specijalitet koji u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa.

Takođe, naučnici su došli i do zaključka da ukoliko jedete sladoled zaista ćete biti srećni, s obzirom da jedna kašika sladoleda podstiče centar u mozgu koji stvara osećaj zadovoljstva koji se javlja i kada slušate omiljenu muziku.

Od dana nastanka pa do danas sladoled je doživeo potpunu evoluciju. Od luksuza je prerastao u naviku, od jednostavne forme do kreativnog izgleda, od skromnih sastojaka do neverovatnih elemenata, ali činjenica koja je ostala nepromenjena jeste da je sladoled i dalje jedna od najukusnijih i najpopularnijih poslastica na svetu.

Američki predsednik Ronald Regan mesec jul proglasio je mesecom sladoleda.

***

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima najavljuju egzotične ukuse sladoleda pravljenog sa kamiljim mlekom, kao što su datula, šafran, čokolada, karamela.

***

U Italiji postoji Univerzitet sladoleda, gde cena studiranja na nedeljnom nivou iznosi 800 €.

***

Najskuplji sladoled na svetu košta 1.000 $. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka.

***

Treći omiljeni ukus sladoleda u Japanu je sladoled sa ukusom zelenog čaja.

M.J.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.