CSR trendovi – čemu kompanije treba da teže?

Obezbeđivanje ekonomskog i socijalnog razvoja

0
245

Svi mi koji radimo u industriji organizacije događaja ili smo na neki način u to uključeni, imamo priliku, ali i obavezu, da svojim znanjem, iskustvom i idejama damo primer drugima.

Event menadžment na globalnom nivou sada obuhvata više odgovornosti i nama se pruža mogućnost da budemo više od organizatora.

Događaji i sastanci treba da služe razmeni iskustava jer to je ono što je neprocenljivo i što ostaje upamćeno. Prisustvovala sam različitim tipovima događaja, različite tematike, ali oni koji su na mene ostavili najveći utisak jesu oni koji su kreirani sa folozofijom „davanja“. Osećaj da ste nekom pomogli, da ste nekom ulepšali dan, ili, još važnije, da je takav čin nekog drugog inspirisao i pokrenuo da uradi nešto u tom smeru, neprocenjiv je! To je i način da nekom promenite poglede na život i probudite nadu u „bolje sutra“. Pišući ovaj tekst, pronašla sam jedan interesantan podatak. Svetski poslovni savet za održivi razvoj
(World Business Council for Sustainable Develepoment) definiše društvenu korporativnu
odgovornost kao „kontinuiranu posvećenost poslu sa ciljem da doprinese ekonomskom razvoju dok poboljšava kvalitet života zaposlenih i njihovih porodica, ali i zajednice i društva u širem smislu“.

Najobuhvatnije objašnjenje na koje sam naišla za vreme istraživanja. A ono što mi se najviše dopalo jeste to što ukazuje na činjenicu da ovo utiče na kvalitete velikog broja ljudi. Dakle, ne samo zaposlenih, već i njihovih porodica, komšija, prijatelja, ljudi koje nikada nisu sreli niti upoznali. Događaji koji se u poslednje vreme organizuju pokazuju da dolazi do velikih promena u trendovima u njihovoj organizaciji. Kompanije pokazuju da sve više postaju zainteresovane za rešavanje problema – na lokalnom i globalnom nivou. Ovaj trend očekuje ekspanzija u narednom periodu. Ali, društveno odgovorne aktivnosti ne podrazumevaju samo organizaciju događaja sa ovom tematikom, već i puno drugih stvari u okviru kompanija. Evo nekih o kojima se najčešće priča.

Poštovanje prava i različitosti na radnom mestu

Ovo je nešto čega se ne tako zanemarljiv broj kompanija pridržava samo na papiru. Međutim, broj korporacija koje ozbiljno vode računa se, na svu sreću, povećava. Dolazak stranih kompanija na naše prostore, na primer IKEA-e i LIDL-a, sigurno je doprineo ovom pozitivnom trendu jer su sa sobom doneli i pravila koja važe u zemljama iz kojih dolaze. Prekovremeni rad, dodatno zalagnje na poslu i ostvareni rezultati zaposlenog konačno su počeli da bivaju primećeni od strane poslodavca. I u skladu sa tim, nagrađivani. Isto tako, zapošljava se sve veći broj žena, poštuje se privatnost zaposlenih, kao i rasne, verske i seksualne slobode. Sve više pažnje se obraća na različitosti, lične, kulturološke i polne što vodi ka tome da kompanije same za sebe stvaraju svoju kulturu kroz negovanje ovih različitosti i ljudskih vrednosti pojedinaca. Znači, nije važno ko si, važno je kako obavljaš posao!

Očuvanje životne sredine

Skoro sam sigurna da se o ovome najviše priča. Lepo je voditi računa o životnoj sredini. Ali treba raditi i na prevenciji. Potrebno je delovati proaktivno, a ne retroaktivno kada pričamo o ovoj temi. Svedoci smo velikih klimatskih promena koje se uveliko dešavaju. A razloga za ove promene ima puno. Neke od njih su ljudske priprode. Ali neke i nisu. Prirodne katastrofe koje se dešavaju, treba da budu podstrek kompanijama da više resursa ulažu u prevenciju i, samim tim, u ublažavanje posledica, a ne samo u oporavak. Potrebno je više ulaganja u nove, inovativnije tehnologije i korišćenje priprodnih resursa u poslovanju. Ne kažem da recikliranje nije važno, jer zaista jeste, ali je i podjednako važno štedeti, na primer, električnu energiju i smanjiti proizvodnju i emitovanje štetnih gasova.

Potrošači kao podstrek proizvođačima

Da, istina je. Proizvođač vremenom postane ono što potrošač od njega očekuje. Ukoliko nam se ne dopada nečija poslovna filozofija, premise na kojima je zasnovana, više nismo zainteresovani za interakciju sa takvom kompanijom. Pod „interakcija“ podrazumevam kupovinu i korišćenje proizvoda i/ili usluga određenog brenda. Znači, naša svest, želje i potrebe, direktno utiču na postavljanje standarda. I kompanije to znaju! Iz tog razloga, one velike pogotovo, rade sve vrlo transparentno i, na primer, pred svoje globalne lance snabdevanja postavljaju sve više standarde. Odgovorni su za različita pitanja – od ispunjavanja ekoloških standarda i pitanja ljudskih prava pa do nekih većih problema. Još jedan način na koji su potrošači podstrek proizvođačima jeste njihov izbor da kupuju isključivo proizvode na kojima stoje oznake poput Fair trade, Not tested on animals, Organic food ili slično. Na taj način se kompanije „primoravaju“ da poštuju želju kupaca i da se pridržavaju određenih principa i vrednosti. U svemu ovome pojedinac ima veliku, možda i najveću ulogu. Njegova svest, ili bolje rečeno, savest. Kompaniju čine ljudi, a ne obrnuto. Kada individua raste i razvija se, u kompaniji se dešava isti proces. Pomozite joj u tome. Širite ljubav. Mislite i činite dobro. To je trend koji koji je uvek akutuelan.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.