Koliko se u našem regionu organizuju događaji sa elementima korporativne društvene
odgovornosti (CSR) i koliko se u organizaciji događaja u praksi stavlja fokus na zelene sastanke i vođenju računa o (davanju zauzvrat) zajednici u kojoj se događaj organizuje, istraživali smo za ovaj broj SEEbtm magazina.

S obzirom na to da je korporativna društvena odgovornost bitan segment poslovanja svake ozbiljne i veće kompanije i organizacije, većina ispitanika, 76.5%, je prisustvovala događaju koji je imao implementirane elemente CSR (Grafik 1). Kod same organizacije ovakvih događaja, situacija je malo drugačija. U ovom slučaju, nešto više od 50% ispitanih je organizovalo ovakav događaj. Skoro da je slučaj „pola-pola“ onih koji jesu i koji nisu nikada organizovali ovaj tip događaja (Grafik 2).

Prema mišljenju učesnika u ovom istraživanju, najčešći oblik korporativne društvene odgovornosti jesu ekološki pristupi u proizvodnji i pružanju usluga (njih 70.6% je selektovalo ovaj vid CSR), nešto manje od toga, skoro 60% ispitanika je obeležio kao najčešći vid prikupljanje različitih vrsta donacija, kao i poštovanje ljudskih prava zaposlenih. Sledeći vid CSR koji se ističe jesu tim bilding aktivnosti sa implementiranom notom korporativno društvene odgovornosti, kao što je recimo sadnja drveća, čišćenje parkova i slično, a ističu se i zeleni sastanci/događaji kao vidovi CSR aktivnosti (Grafik 3).

S tim u vezi, 47% ispitanika je prikupljalo neku vrstu donacije na događaju (Grafik 4 – 5), a isto toliko ispitanika se izjasnilo da je organizovalo zeleni sastanak odnosno događaj. Na osnovu odgovora dobijenih istraživanjem, zeleni događaj najčešće podrazumeva recikliranje, deljenje vozila prilikom dolaska na isti, korišćenje materijala u digitalnom obliku (umesto štampanog), zatim upotreba biorazgradivih tanjira/čaša/pribora. Praktikuje se i povećanje energetske efikasnosti korišćenjem odgovarajućeg osvetljenja, doniranje ostataka hrane, upotreba lokalnih namirnica, kao i angažovanje lokalne radne snage.

Od navedenog, najređe se praktikuje posluženje pića ili začina iz većih ambalaža (Grafik 6), što je svakako nešto na čemu event planeri treba da porade, s obzirom na to da se velike uštede u finansijskom i ekološkom smislu mogu napraviti posluženjem. Na primer vode iz većih bokala umesto davanje stotina flašica na nekom događaju.

Tatjana Radovič iz Kongresnog biroa Ljubljane navodi još neke primere ne samo za održavanje zelenih sastanaka već i za kreiranje zelene destinacije, što Ljubljana svakako jeste. Ona navodi terenske primere zelenih projekata i dobrih praksi (zeleni nabavni lanac, urbano pčelarstvo, zatvaranje centra grada za promet i novi principi urbane mobilnosti). Kao jedan od gore navedenih vidova CSR aktivnosti koji se koriste, jesu i tim bilding aktivnosti.

Konkretno, oko 65% ispitanika je organizovalo tim bilding aktivnosti koje imaju elemente CSR (sadnja drveća, čišćenje parkova i sl., Grafik 7).

Ono što je uočljivo, jeste da je veliki procenat (88.2%) onih koji smatraju da kompanija u kojoj rade praktikuje ekološke pristupe u proizvodnji i/ili pružanju usluga (Grafik 8).
Sa druge strane, učesnici u ovom istraživanju smatraju da na polju društvene korporativne odgovornosti ima dosta prostora za napredak i poboljšanje, s obzirom na to da je većina (52.9%) navela da smatra da se kompanija za koju rade ne bavi dovoljno korporativnom društvenom odgovornosti (Grafik 9).