Urbani rast za posledicu ima ubrzan ekonomski rast i razvoj, ali druga strana medalje jeste velika potro\u0161nja energije, a time i rast njene cene, uve\u0107anje broja motornih vozila, pritisak na infrastrukturu u svakom smislu, kao i o\u0161te\u0107enje \u017eivotne sredine. Zaga\u0111enje vazduha i koncentracija ugljendioksida, gasa odgovornog za globalno zagrevanje, razne vrste otpada kao i nesta\u0161ica vode, su sve problemi koji \u0107e se uve\u0107avati.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/urbano_ili_ruralno_2.jpg\")
Procenjuje se da oko 3 milijarde ljudi, koji \u010dine ve\u0107inu mase onih koji naseljavaju megagradove, pre\u017eivljava sa manje od 2 dolara dnevno. Sve su izra\u017eenije razlike izme\u0111u veoma bogatih i izrazito siroma\u0161nih. Od postoje\u0107ih tri milijarde stanovnika gradova, \u010dak jedna tre\u0107ina \u017eivi u sirotinjskim naseljima poput brazilskih faveli.
Ako i stavimo na stranu, ove, mo\u017eda pesimisti\u010dke podatke, ono \u0161to svakako jeste \u010dinjenica, je da mladi masovno napu\u0161taju manja mesta i sela, i odlaze u gradove, \u0161to za posledicu ima izumiranje sela, poljoprivrede i sto\u010darstva. Gradovi postaju prenaseljeni, zaga\u0111eni, sa porastom stope siroma\u0161tva i kriminala.
\nOni koji su ostali na selu \u017eive u ku\u0107ama sa dvori\u0161tima, i jedu povr\u0107e i vo\u0107e iz svoje ba\u0161te. Prvi kom\u0161ija je udaljen kilometrima. Oni koji \u017eive u gradovima, \u017eive u proseku u nekih 10 kvadrata po glavi stanovnika u slu\u010daju da \u017eive sa porodicom ili cimerima, pla\u0107aju basnoslovne kirije i/ili kredite, kupuju ve\u0161ta\u010dko vo\u0107e i povr\u0107e, a dok sede na terasi, ako je uop\u0161te imaju, gledaju u zid ili ulicu zakr\u010denu automobilima. Prve kom\u0161ije \u010duju i kroz cevi kupatila i kroz tanke zidove.
\nVi\u0161e je nego o\u010digledno, ravnote\u017ea ne postoji.
\nVe\u0107 decenijama unazad, postoji tendencija i potreba kod ljudi da se \u201evrate na selo\u201d u vidu be\u017eanja iz grada na vikend u neke ruralne predele. Da legnu na zelenu travu, gledaju u kro\u0161nje drve\u0107a, slu\u0161aju cvrkut ptica i udi\u0161u sve\u017e vazduh, bez gradske buke i napetosti. U teoriji, svi bi da se vrate prirodi. Ali ne pe\u0161ke.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/urbano_ili_ruralno_1.jpg\")
Te\u0161ko nam je da se odreknemo tzv. \u201eluksuza\u201d koji nam omogu\u0107ava \u017eivot u urbanim sredinama. Nije za nas kopanje motikom i muljanje u blatu oko tamo neke staje. Miris da ne pominjem. Radije \u0107emo platiti fitnes instruktora da nas cedi do poslednje kapi znoja, onako izmrcvarene posle posla u kancelariji, i udisa\u0107emo miris izduvnih gasova u gara\u017ei nekog \u0161oping centra.
\u017delimo, ta\u010dnije, postaje nam neophodno (ili nametnuto?), da je sve oko nas urbano, \u201efensi\u201d i u trendu. Moderna arhitektura, garderoba, izgled\u2026 \u017divot i misli po poslednjoj modi.
\nSve je to lepo. U \u010dovekovoj je prirodi da radi, kako bi sebi olak\u0161ao \u017eivot i u\u010dinio ga udobnijim. Ali granice i umerenost u svemu tome moraju da postoje. Vrtoglava je brzina uskla\u0111ivanja \u017eivota, porodice i posla. U borbi surove konkurencije i manjka vremena za toliko toga, \u0161to je savremenom \u010doveku u gradu nametnuto da mora da postigne kako bi bio sre\u0107an.
\nDa li gubimo sebe? \u0160ta je ono \u0161to MI ZAISTA jesmo i \u017eelimo, a ne \u0161ta bi TREBALO da budemo kako bi bili URBANO USPE\u0160NI. Brza hrana, brz ljubavni \u017eivot, brz \u017eivot. Mir mo\u017eemo da prona\u0111emo, makar na kratko, u nekom etno-selu, planini, morskoj uvali, ili na nekom, kri\u0161om preostalom, proplanku u gradu. Da se malo saberemo, \u010dujemo sopstvene misli i \u017eelje, pa da krenemo dalje u \u017eivotne borbe.
\nUrbano ne mo\u017ee da postoji bez ruralnog, makar dugoro\u010dno gledano. Sopstveni odnos urbanog i ruralnog, izbalansirajte sami.
\n\nThe post URBANO ILI RURALNO? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Urbani rast za posledicu ima ubrzan ekonomski rast i razvoj, ali druga strana medalje jeste velika potro\u0161nja energije, a time i rast njene cene, uve\u0107anje broja motornih vozila, pritisak na infrastrukturu u svakom smislu, kao i o\u0161te\u0107enje \u017eivotne sredine. Zaga\u0111enje vazduha i koncentracija ugljendioksida, gasa odgovornog za globalno zagrevanje, razne vrste otpada kao i nesta\u0161ica vode, su sve problemi koji \u0107e se uve\u0107avati.\nProcenjuje se da oko 3 milijarde ljudi, koji \u010dine ve\u0107inu mase onih koji naseljavaju megagradove, pre\u017eivljava sa manje od 2 dolara dnevno. Sve su izra\u017eenije razlike izme\u0111u veoma bogatih i izrazito siroma\u0161nih. Od postoje\u0107ih tri milijarde stanovnika gradova, \u010dak jedna tre\u0107ina \u017eivi u sirotinjskim naseljima poput brazilskih faveli.\nAko i stavimo na stranu, ove, mo\u017eda pesimisti\u010dke podatke, ono \u0161to svakako jeste \u010dinjenica, je da mladi masovno napu\u0161taju manja mesta i sela, i odlaze u gradove, \u0161to za posledicu ima izumiranje sela, poljoprivrede i sto\u010darstva. Gradovi postaju prenaseljeni, zaga\u0111eni, sa porastom stope siroma\u0161tva i kriminala.\nOni koji su ostali na selu \u017eive u ku\u0107ama sa dvori\u0161tima, i jedu povr\u0107e i vo\u0107e iz svoje ba\u0161te. Prvi kom\u0161ija je udaljen kilometrima. Oni koji \u017eive u gradovima, \u017eive u proseku u nekih 10 kvadrata po glavi stanovnika u slu\u010daju da \u017eive sa porodicom ili cimerima, pla\u0107aju basnoslovne kirije i/ili kredite, kupuju ve\u0161ta\u010dko vo\u0107e i povr\u0107e, a dok sede na terasi, ako je uop\u0161te imaju, gledaju u zid ili ulicu zakr\u010denu automobilima. Prve kom\u0161ije \u010duju i kroz cevi kupatila i kroz tanke zidove.\nVi\u0161e je nego o\u010digledno, ravnote\u017ea ne postoji.\nVe\u0107 decenijama unazad, postoji tendencija i potreba kod ljudi da se \u201evrate na selo\u201d u vidu be\u017eanja iz grada na vikend u neke ruralne predele. Da legnu na zelenu travu, gledaju u kro\u0161nje drve\u0107a, slu\u0161aju cvrkut ptica i udi\u0161u sve\u017e vazduh, bez gradske buke i napetosti. U teoriji, svi bi da se vrate prirodi. Ali ne pe\u0161ke.\nTe\u0161ko nam je da se odreknemo tzv. \u201eluksuza\u201d koji nam omogu\u0107ava \u017eivot u urbanim sredinama. Nije za nas kopanje motikom i muljanje u blatu oko tamo neke staje. Miris da ne pominjem. Radije \u0107emo platiti fitnes instruktora da nas cedi do poslednje kapi znoja, onako izmrcvarene posle posla u kancelariji, i udisa\u0107emo miris izduvnih gasova u gara\u017ei nekog \u0161oping centra.\n\u017delimo, ta\u010dnije, postaje nam neophodno (ili nametnuto?), da je sve oko nas urbano, \u201efensi\u201d i u trendu. Moderna arhitektura, garderoba, izgled\u2026 \u017divot i misli po poslednjoj modi.\nSve je to lepo. U \u010dovekovoj je prirodi da radi, kako bi sebi olak\u0161ao \u017eivot i u\u010dinio ga udobnijim. Ali granice i umerenost u svemu tome moraju da postoje. Vrtoglava je brzina uskla\u0111ivanja \u017eivota, porodice i posla. U borbi surove konkurencije i manjka vremena za toliko toga, \u0161to je savremenom \u010doveku u gradu nametnuto da mora da postigne kako bi bio sre\u0107an.\nDa li gubimo sebe? \u0160ta je ono \u0161to MI ZAISTA jesmo i \u017eelimo, a ne \u0161ta bi TREBALO da budemo kako bi bili URBANO USPE\u0160NI. Brza hrana, brz ljubavni \u017eivot, brz \u017eivot. Mir mo\u017eemo da prona\u0111emo, makar na kratko, u nekom etno-selu, planini, morskoj uvali, ili na nekom, kri\u0161om preostalom, proplanku u gradu. Da se malo saberemo, \u010dujemo sopstvene misli i \u017eelje, pa da krenemo dalje u \u017eivotne borbe.\nUrbano ne mo\u017ee da postoji bez ruralnog, makar dugoro\u010dno gledano. Sopstveni odnos urbanog i ruralnog, izbalansirajte sami.\nM.M.\nThe post URBANO ILI RURALNO? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2013-10-15T12:20:04+02:00", "date_modified": "2015-03-31T16:01:00+02:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/urbano_ili_ruralno_3.jpg", "tags": [ "ruralno", "urbano", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/grad-vs-priroda/", "url": "https://www.seebtm.com/grad-vs-priroda/", "title": "GRAD vs PRIRODA", "content_html": "![\"urban](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/urban-vs-rural.jpg\" "\\"urban")
Mesto odr\u017eavanja prvenstveno zavisi od vrste doga\u0111aja, teme, kao i ciljne grupe.
Li\u010dne preferencije svakog od organizatora su razli\u010dite, neki vi\u0161e vole grad i urbana okru\u017eenja, a neki prirodu. Taj odnos je 50 prema 40 u korist grada. Ostalih 10% smatra urbano i ruralno okru\u017eenje podjednako dobrim, i podjednako ih praktikuju i kombinuju.
\nU praksi, kada se zanemare li\u010dne preferencije, procenat organizovanja doga\u0111aja u urbanom okru\u017eenju je jo\u0161 ve\u0107i, ta\u010dnije, 60% njih je odgovorilo da je to slu\u010daj. Razlozi za to su uglavnom prakti\u010dne prirode, manje optere\u0107enje zaposlenih u smislu vremena koje je potrebno izdvojiti za odlazak i povratak sa udaljenih skupova, lak\u0161e i \u201ebr\u017ee\u201c organizovanosti, bolja povezanost, lak\u0161a logistika. Za goste iz inostranstva, blizina aerodroma i brz transfer su va\u017eni razlozi za izbor grada kao destinacije. Uz to, mogu da se vide kulturne i istorijske znamenitosti grada, kao i da se obavi dobar \u0161oping.
\nOni koji organizuju doga\u0111aje u prirodnom okru\u017eenju, njih 30%, kao razloge navode izolaciju od svakodnevnih uticaja sa kojima se ![\"Beautiful-urban-woman\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Beautiful-urban-woman.jpg\" "\\"Beautiful-urban-woman\\"")
susre\u0107u poslovni ljudi. Udaljenost od u\u017eurbanog grada, radne okoline i obaveza, pa su u\u010desnici opu\u0161teniji i posve\u0107eniji datom doga\u0111aju, bolje se upoznaju i zbli\u017eavaju. Prednost ruralnih okru\u017eenja, oni vide i u tome, \u0161to je to ne\u0161to novo i druga\u010dije, u odnosu na gradsku sredinu, sa raznim sadr\u017eajima karakteristi\u010dnim za prirodu i konkretno lokalno podru\u010dje.
\u201eCilj je da se napravi neprimetni prelaz sa poslovnog na neobavezno i zanimljivo, a da se ipak u\u010desnici doga\u0111aja ne opterete informacijama i budu voljni da posle izleta nastave rad. Priroda je primamljiva, ali je mogu\u0107nost dolaska do mesta odr\u017eavanja na\u017ealost ograni\u010dena. To daje prednost gradovima, pre svega prestonici i mestima koja su u neposrednoj blizini aerodroma, radi lak\u0161eg transfera u\u010desnika iz inostranstva\u201c, smatra An\u0111elka Mili\u0107, Project West Balkan.
\nUr\u0161ula Kova\u010d ispred Po\u0161te Slovenije, kao dobitnu kombinaciju, isti\u010de kombinaciju sme\u0161taja u gradu, \u010dija je prednost dobrih avionskih konekcija i ostalih infrastruktura, sa organizacijom dodatnih aktivnosti u prirodi u vidu kra\u0107ih izleta u blizini.
\n![\"rural\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/rural.jpg\" "\\"rural\\"")
Nakon odr\u017eanog seminara, kao dodatne aktivnosti, se naj\u010de\u0161\u0107e organizuju obilazci znamenitosti i atraktivnih mesta na lokaciji gde se odr\u017eava doga\u0111aj.
\u0160to se ti\u010de dodatnih aktivnosti, neki od u\u010desnika u anketi su bili vi\u0161e nego ljubazni, i podelili sa nama neke od njih u kojima su u\u010destvovali i/ili organizovali, a koji su im ostali posebno u se\u0107anju.
\nMirna Arapovi\u0107 iz kompanije Ledo iz Hrvatske smatra da manje sredine nude razli\u010dite zanimljive sadr\u017eaje koje zaposleni \u010desto nemaju priliku da posete ili vide u privatnom aran\u017emanu, pa je praksa pokazala da su lokalna podru\u010dja sa lokalnim obi\u010dajima vrlo interesantna. Kao jednu od mnogobrojnih interesantnih stvari koje je organizovala, g-\u0111a Arapovi\u0107 izdvaja posetu privatnom gazdinstvu koji se bavi lon\u010darstvom. Cela grupa je imala kratak kurs kako se radi sa glinom, nakon \u010dega su imali zadatak da naprave posudu i svi su probali da vrte \u201ekolo\u201c kao jedan od najstarijih zanata. Nakon 2 nedelje, po\u0161tom su im poslali ispe\u010dene radove koje su im ostale kao uspomena. Kao posebnu dra\u017e ove organizacije, g-\u0111a![\"Business](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Business-Outdoor-Training.jpg\" "\\"Business")
Arapovi\u0107 isti\u010de to \u0161to je cela grupa bila sa\u010dinjena, ni manje ni vi\u0161e, nego od mu\u0161karaca.
Spomenka Miljkovi\u0107 ispred Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske pamti poslovni sastanak u nacionalnom parku, koji se odr\u017eao na otvorenom \u2013 u sred \u0161ume.
\nNata\u0161a Jakovljevi\u0107 iz Apatinske pivare je navela neke od aktivnosti koje oni organizuju, i to, u skoro svim vidovima ruralnog okru\u017eenja. Na jezeru su organizovali takmi\u010denje u providnim loptama na naduvavanje, u kojima u\u010desnici gaze po vodi od ta\u010dke A do ta\u010dke B. Na moru, g-\u0111a Jakovljevi\u0107 izdvaja \u201eigre bez granica\u201d, dok su na planini organizovali \u201ezimske olimpijske igre\u201c, koje su, pored ostalih aktivnosti, podrazumevale spu\u0161tanje na gumama, sankanje sa kliskom i skijanje na kartonu.
\nIpak, u budu\u0107nosti, njih 40% prepoznaje ruralnu sredinu kao trend za organizaciju doga\u0111aja, najvi\u0161e zbog raznih sadr\u017eaja koje je nemogu\u0107e dobiti u gradovima, kao i potrebe za izolacijom i bekstva iz svakodnevnice. Urbano okru\u017eenje, kao trend u budu\u0107nosti, vidi njih 35%, dok 25% smatra oba izbora podjednako zastupljenim, i to gradove za konferencije i poslovna okupljanja, a za tim bilding aktivnosti ruralnu sredinu.
\n\nThe post GRAD vs PRIRODA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Mesto odr\u017eavanja prvenstveno zavisi od vrste doga\u0111aja, teme, kao i ciljne grupe.\nLi\u010dne preferencije svakog od organizatora su razli\u010dite, neki vi\u0161e vole grad i urbana okru\u017eenja, a neki prirodu. Taj odnos je 50 prema 40 u korist grada. Ostalih 10% smatra urbano i ruralno okru\u017eenje podjednako dobrim, i podjednako ih praktikuju i kombinuju.\nU praksi, kada se zanemare li\u010dne preferencije, procenat organizovanja doga\u0111aja u urbanom okru\u017eenju je jo\u0161 ve\u0107i, ta\u010dnije, 60% njih je odgovorilo da je to slu\u010daj. Razlozi za to su uglavnom prakti\u010dne prirode, manje optere\u0107enje zaposlenih u smislu vremena koje je potrebno izdvojiti za odlazak i povratak sa udaljenih skupova, lak\u0161e i \u201ebr\u017ee\u201c organizovanosti, bolja povezanost, lak\u0161a logistika. Za goste iz inostranstva, blizina aerodroma i brz transfer su va\u017eni razlozi za izbor grada kao destinacije. Uz to, mogu da se vide kulturne i istorijske znamenitosti grada, kao i da se obavi dobar \u0161oping.\nOni koji organizuju doga\u0111aje u prirodnom okru\u017eenju, njih 30%, kao razloge navode izolaciju od svakodnevnih uticaja sa kojima se susre\u0107u poslovni ljudi. Udaljenost od u\u017eurbanog grada, radne okoline i obaveza, pa su u\u010desnici opu\u0161teniji i posve\u0107eniji datom doga\u0111aju, bolje se upoznaju i zbli\u017eavaju. Prednost ruralnih okru\u017eenja, oni vide i u tome, \u0161to je to ne\u0161to novo i druga\u010dije, u odnosu na gradsku sredinu, sa raznim sadr\u017eajima karakteristi\u010dnim za prirodu i konkretno lokalno podru\u010dje.\n\u201eCilj je da se napravi neprimetni prelaz sa poslovnog na neobavezno i zanimljivo, a da se ipak u\u010desnici doga\u0111aja ne opterete informacijama i budu voljni da posle izleta nastave rad. Priroda je primamljiva, ali je mogu\u0107nost dolaska do mesta odr\u017eavanja na\u017ealost ograni\u010dena. To daje prednost gradovima, pre svega prestonici i mestima koja su u neposrednoj blizini aerodroma, radi lak\u0161eg transfera u\u010desnika iz inostranstva\u201c, smatra An\u0111elka Mili\u0107, Project West Balkan.\nUr\u0161ula Kova\u010d ispred Po\u0161te Slovenije, kao dobitnu kombinaciju, isti\u010de kombinaciju sme\u0161taja u gradu, \u010dija je prednost dobrih avionskih konekcija i ostalih infrastruktura, sa organizacijom dodatnih aktivnosti u prirodi u vidu kra\u0107ih izleta u blizini.\nNakon odr\u017eanog seminara, kao dodatne aktivnosti, se naj\u010de\u0161\u0107e organizuju obilazci znamenitosti i atraktivnih mesta na lokaciji gde se odr\u017eava doga\u0111aj.\n\u0160to se ti\u010de dodatnih aktivnosti, neki od u\u010desnika u anketi su bili vi\u0161e nego ljubazni, i podelili sa nama neke od njih u kojima su u\u010destvovali i/ili organizovali, a koji su im ostali posebno u se\u0107anju.\nMirna Arapovi\u0107 iz kompanije Ledo iz Hrvatske smatra da manje sredine nude razli\u010dite zanimljive sadr\u017eaje koje zaposleni \u010desto nemaju priliku da posete ili vide u privatnom aran\u017emanu, pa je praksa pokazala da su lokalna podru\u010dja sa lokalnim obi\u010dajima vrlo interesantna. Kao jednu od mnogobrojnih interesantnih stvari koje je organizovala, g-\u0111a Arapovi\u0107 izdvaja posetu privatnom gazdinstvu koji se bavi lon\u010darstvom. Cela grupa je imala kratak kurs kako se radi sa glinom, nakon \u010dega su imali zadatak da naprave posudu i svi su probali da vrte \u201ekolo\u201c kao jedan od najstarijih zanata. Nakon 2 nedelje, po\u0161tom su im poslali ispe\u010dene radove koje su im ostale kao uspomena. Kao posebnu dra\u017e ove organizacije, g-\u0111a Arapovi\u0107 isti\u010de to \u0161to je cela grupa bila sa\u010dinjena, ni manje ni vi\u0161e, nego od mu\u0161karaca.\nSpomenka Miljkovi\u0107 ispred Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske pamti poslovni sastanak u nacionalnom parku, koji se odr\u017eao na otvorenom \u2013 u sred \u0161ume.\nNata\u0161a Jakovljevi\u0107 iz Apatinske pivare je navela neke od aktivnosti koje oni organizuju, i to, u skoro svim vidovima ruralnog okru\u017eenja. Na jezeru su organizovali takmi\u010denje u providnim loptama na naduvavanje, u kojima u\u010desnici gaze po vodi od ta\u010dke A do ta\u010dke B. Na moru, g-\u0111a Jakovljevi\u0107 izdvaja \u201eigre bez granica\u201d, dok su na planini organizovali \u201ezimske olimpijske igre\u201c, koje su, pored ostalih aktivnosti, podrazumevale spu\u0161tanje na gumama, sankanje sa kliskom i skijanje na kartonu.\nIpak, u budu\u0107nosti, njih 40% prepoznaje ruralnu sredinu kao trend za organizaciju doga\u0111aja, najvi\u0161e zbog raznih sadr\u017eaja koje je nemogu\u0107e dobiti u gradovima, kao i potrebe za izolacijom i bekstva iz svakodnevnice. Urbano okru\u017eenje, kao trend u budu\u0107nosti, vidi njih 35%, dok 25% smatra oba izbora podjednako zastupljenim, i to gradove za konferencije i poslovna okupljanja, a za tim bilding aktivnosti ruralnu sredinu.\nM.M.\nThe post GRAD vs PRIRODA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2013-08-15T08:40:56+02:00", "date_modified": "2015-03-30T13:58:26+02:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/rural.jpg", "tags": [ "grad", "okru\u017eenje", "priroda", "ruralno", "urbano", "Trendovi" ] } ] }