{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/uber/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/uber/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/uber/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/uber/", "url": "https://www.seebtm.com/uber/", "title": "UBER", "content_html": "

Uber je multinacionalna onlajn komapanija za prevoz putnika koja razvija tr\u017ei\u0161ta i upravlja Uber aplikacijom.

\n

Uber aplikacija dozvoljava korisnicima\u00a0koji imaju smart telephone da podnesu zahtev za putovanje koji se dalje \u0161alje Uber voza\u010dima koji za vo\u017enju koriste svoje automobile.

\n

Sedi\u0161te\u00a0Uber-a je u San Francisku, u Kaliforniji, ali je njihova usluga dostupna u preko 66 zemalja i 449 gradova \u0161irom sveta.

\n

The post UBER appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Uber je multinacionalna onlajn komapanija za prevoz putnika koja razvija tr\u017ei\u0161ta i upravlja Uber aplikacijom.\nUber aplikacija dozvoljava korisnicima\u00a0koji imaju smart telephone da podnesu zahtev za putovanje koji se dalje \u0161alje Uber voza\u010dima koji za vo\u017enju koriste svoje automobile.\nSedi\u0161te\u00a0Uber-a je u San Francisku, u Kaliforniji, ali je njihova usluga dostupna u preko 66 zemalja i 449 gradova \u0161irom sveta.\nThe post UBER appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-08-01T14:21:17+02:00", "date_modified": "2016-08-16T10:37:18+02:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/uber-2.jpg", "tags": [ "aplikacija", "UBER", "Re\u010dnik pojmova" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/primena-ekonomije-deljenja-u-organizaciji-dogadaja/", "url": "https://www.seebtm.com/primena-ekonomije-deljenja-u-organizaciji-dogadaja/", "title": "Primena ekonomije deljenja u organizaciji doga\u0111aja", "content_html": "

Poslednjih nekoliko godina, iako to nije nov koncept, govori se puno o tzv ekonomiji\u00a0deljenja (sharing economy). Re\u010d je o deljenju ili iznajmljivanju umesto\u00a0kupovine\u00a0(sme\u0161taja, tehnike, opreme, prevoza i sli\u010dno) kako bi se smanjili tro\u0161kovi.
\nTako su recimo, Airbnb, Uber, SnapGoods i drugi, zapravo pioniri ovog koncepta.

\n

PwC predvi\u0111a da \u0107e do 2025. godine\u00a0globalna ekonomija deljenja\u00a0vredeti\u00a0335 milijardi dolara.
\nVelika Britanija se smatra evropskom\u00a0prestonicom\u00a0ekonomije deljenja,\u00a0gde 1 od 10 kompanija pripada\u00a0ovom sektoru, a kako Ipsos\u00a0Mori\u00a0nalazi, 18.5 miliona njihovih stanovnika\u00a0redovno koriste aplikacije\u00a0i\u00a0sajtove zasnovane na ekonomiji\u00a0deljenja.

\n

U ovom broju SEEbtm magazina,\u00a0istra\u017eivali smo koliko je \u201eekonomija\u00a0deljenja\u201c zastupljena prilikom organizacije\u00a0doga\u0111aja u na\u0161em regionu.
\nU istra\u017eivanju su u\u010destvovali profesionalci\u00a0iz kongresne industrije \u2013\u00a0iz hotela, agencija, kongresnih biroa,\u00a0kompanija, nevladinih organizacija,\u00a0ministarstva, najve\u0107im brojem\u00a0iz Srbije i Hrvatske.

\n

Na osnovu odgovora u\u010desnika u anketi,\u00a0prime\u0107ujemo da se vodi ra\u010duna\u00a0o tro\u0161kovima zaposlenih prilikom\u00a0njihovog dolaska na posao (60%),\u00a0ra\u010dunaju\u0107i one koji ponekad primenjuju\u00a0koncept deljenja prevoznog\u00a0sredstva (32%) i one koji to stalno\u00a0\u010dine (28%) (grafik 1).

\n
\"grafik
grafik 1
\n

Isti koncept prilikom organizacije\u00a0nekog doga\u0111aja se primenjuje jo\u0161\u00a0\u010de\u0161\u0107e, i to u 67% slu\u010dajeva. U\u010desnicima\u00a0se organizuje uglavnom\u00a0zajedni\u010dki prevoz, a ukoliko se ide\u00a0automobilima, deli se prevozno\u00a0sredstvo i vodi se ra\u010duna da budu\u00a0popunjeni, a ne svako da ide sam,\u00a0osim, naravno, ukoliko su zahtevi\u00a0organizacije druga\u010diji (u slu\u010daju predava\u010da,\u00a0VIP gostiju i sli\u010dno).
\nOno \u0161to je zna\u010dajno i zanimljivo\u00a0primetiti, jeste da ve\u0107ina me\u0111unarodnih\u00a0kongresa na svakoj web\u00a0stranici, u\u00a0delu Kako sti\u0107i ili Transport,\u00a0pored standardnih\u00a0opcija\u00a0javnog prevoza i aviona, uklju\u010duju i\u00a0mogu\u0107nost deljenja automobila sa\u00a0jo\u0161 nekim u\u010desnikom kongresa.

\n

\u0160to se ti\u010de deljenja tehni\u010dke opreme \u00a0(grafik 2), kod organizatora\u00a0doga\u0111aja\u00a0kod nas mo\u017eemo re\u0107i da to nije\u00a0praksa. Naime, 64% nije delilo ili ne\u00a0jo\u0161, opremu na doga\u0111ajima.
\nPar puta do sada je to praktikovalo\u00a020% u\u010desnika u anketi, dok je kod\u00a0njih 16% to ve\u0107 praksa.

\n
\"grafik
grafik 2
\n

Deljenje dekoracije za event je jo\u0161\u00a0nezgodnije za primenu u praksi\u00a0(grafik 3), iako nije mali procenat\u00a0(29.2%) onih koji su uspeli da primene\u00a0ovaj koncept, i na taj na\u010din\u00a0u\u0161tede vreme i novac.

\n

Kod deljenja opreme, kao \u0161to je\u00a0name\u0161taj,\u00a0i primera radi, potrebnih\u00a0stolica ili barskih stolova za ve\u0107i broj\u00a0u\u010desnika (\u0161to se neretko de\u0161ava), je\u00a0ipak druga\u010diji slu\u010daj, gde njih \u010dak\u00a045% nalazi re\u0161enje ovog problema\u00a0dobrom saradnjom i pozjamljivanjem\u00a0opreme od saradnika i kolega\u00a0(grafik 4).

\n

Kao dodatne primere u kojima se\u00a0primenjuje pametan koncept deljenja\u00a0prilikom organizacije doga\u0111aja,\u00a0u\u010desnici izdvajaju i saradnju sa\u00a0lokalnim\u00a0zajednicama i turisti\u010dkim\u00a0organizacijama.
\nNaravno, na ovu temu, uglavnom je\u00a0akcenat na deljenju\u00a0resursa (usluga,\u00a0edukacije, prostora\u00a0ili prevoza),\u00a0kada\u00a0se radi o sinergijskim delatnostima,\u00a0korisnim za obe strane, a\u00a0da je re\u010d o aktivnostima koje nisu\u00a0konkurentne.

\n
\"grafik
grafik 3
\n

Nevladine organizacije, recimo, prilikom\u00a0organizacije doga\u0111aja sli\u010dnih\u00a0tema, nastoje da uklju\u010de druge organizacije\u00a0s kojima dele vrednosti, pa\u00a0time i resurse (prostor, ve\u0161tine, itd.).
\nTako i recimo Ministarstvo pravde\u00a0Republike Srbije koristi \u010detiri sale u\u00a0okviru zgrade u Nemanjinoj, ali tri\u00a0sale dele sa drugim Ministarstvima.

\n

\u0160to se ti\u010de globalne pomame za\u00a0Airbnb uslugama sme\u0161taja, kod nas,\u00a0odnosno me\u0111u profesionalcima u\u00a0kongresnoj industriji, to je daleko\u00a0od veoma zastupljenog iako nije\u00a0zanemarljivo,\u00a0ali tek 7,6% koristi\u00a0veoma \u010desto ovu uslugu, dok 77%\u00a0nije ili nije jo\u0161 koristilo Airbnb usluge\u00a0za poslovni put (grafik 6).

\n
\"grafik
grafik 4
\n

Prime\u0107uje se neznatna razlika\u00a0prilikom\u00a0poslovnog i privatnog\u00a0putovanja,\u00a0gde se, kada je u pitanju\u00a0privatno putovanje, Airbnb usluge\u00a0ne\u0161to \u010de\u0161\u0107e koriste, i to u 26,9%\u00a0slu\u010dajeva u pore\u0111enju sa 23% kod\u00a0putovanja u poslovne svrhe.
\nKao osnovni problem kori\u0161\u0107enja\u00a0ekonomije\u00a0deljenja u poslu, u\u010desnici\u00a0u anketi navode nesiguran kvalitet\u00a0(njih 27,8%), a postavlja se i pitanje\u00a0sigurnosti (16,7%) (grafik 5).
\nMada mo\u017eemo re\u0107i i da je zna\u010dajan\u00a0broj i onih koji nisu upoznati sa\u00a0konceptom, pa ima 27,8% u\u010desnika\u00a0kojima ovaj pristup nije pao na\u00a0pamet.

\n

Mo\u017eemo re\u0107i da je ekonomija\u00a0deljenja\u00a0u organizaciji doga\u0111aja\u00a0na\u0161la\u00a0svoju primenu prvenstveno u\u00a0deljenju opreme \u2013 najvi\u0161e name\u0161taja,\u00a0kao \u0161to su konferencijske stolice,\u00a0barski stolovi i sli\u010dno. Ova situacija\u00a0je verovatno delom i zbog najmanjeg\u00a0potencijalnog rizika prilikom\u00a0primene ali i eventualnog o\u0161te\u0107enja.

\n
\"grafik
grafik 5
\n

Deljenje tehni\u010dke opreme i dekoracije,\u00a0jo\u0161 uvek se, boja\u017eljivo primenjuje\u00a0ali mo\u017eemo o\u010dekivati porast\u00a0i u ovim slu\u010dajevima, kada se ove\u00a0prakse jo\u0161 malo razrade.
\nPa recimo, dekorateri i ljudi koji se\u00a0bave tehni\u010dkom opremom sami budu\u00a0nudili opciju deljenja sa drugim\u00a0organizatorom, sa vrstom dekoracije\u00a0i opreme koji su pogodni za deljenje.

\n

U me\u0111uvremenu, ekonomska i\u00a0ekolo\u0161ka\u00a0svest o deljenju prevoznog\u00a0sredstva \u0107e sigurno, jo\u0161 uvek rasti.
\nTako da \u0107e u budu\u0107nosti, sigurno u\u00a0ve\u0107ini kompanija postojati praksa o\u00a0deljenju vozila prilikom dolaska na\u00a0posao, dok u slu\u010dajevima poslovnog\u00a0puta i organizacije prevoza za neki\u00a0doga\u0111aj, ve\u0107 mo\u017eemo re\u0107i da je to\u00a0praksa.

\n

Mo\u017eda \u0107e se jo\u0161 samo smanjivati\u00a0broj onih koji iz razloga koji nisu\u00a0neophodni, posle koji ipak dolaze\u00a0pojedina\u010dno, organizovanim prevozom\u00a0samo za njih.

\n

Ovo sada ima vi\u0161e veze sa lokalnim\u00a0socijalnim uticajem koji doga\u0111aji\u00a0mogu da imaju, ali u budu\u0107nosti\u00a0bi trebalo, i ho\u0107e, vi\u0161e da se vodi\u00a0ra\u010duna o hrani koja ostane posle\u00a0njih. Trebalo bi unapred za svaki\u00a0doga\u0111aj definisati gde se doniraju\u00a0ostaci hrane od ru\u010dkova, gala ve\u010dera\u00a0i sli\u010dno. Obi\u010dno je re\u010d o desetinama\u00a0kilograma hrane.

\n
\"grafik
grafik 6
\n

\u0160to se Airbnb sme\u0161taja ti\u010de, u regionu,\u00a0njihove usluge ne koriste se\u00a0masovno,\u00a0naro\u010dito ne u poslovne\u00a0svrhe, pa za sada, nema bojazni za\u00a0hotele u regionu o nekom zna\u010dajnom\u00a0uticaju ove platforme na korporativna\u00a0putovanja.
\nMe\u0111utim, ovo je trend koji je prili\u010dno\u00a0uzdrmao globalnu hotelsku\u00a0industriju,\u00a0zato svakako preporu\u010dujemo\u00a0pa\u017eljivo pra\u0107enje kretanja\u00a0ovog trenda.

\n

The post Primena ekonomije deljenja u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Poslednjih nekoliko godina, iako to nije nov koncept, govori se puno o tzv ekonomiji\u00a0deljenja (sharing economy). Re\u010d je o deljenju ili iznajmljivanju umesto\u00a0kupovine\u00a0(sme\u0161taja, tehnike, opreme, prevoza i sli\u010dno) kako bi se smanjili tro\u0161kovi.\nTako su recimo, Airbnb, Uber, SnapGoods i drugi, zapravo pioniri ovog koncepta.\nPwC predvi\u0111a da \u0107e do 2025. godine\u00a0globalna ekonomija deljenja\u00a0vredeti\u00a0335 milijardi dolara.\nVelika Britanija se smatra evropskom\u00a0prestonicom\u00a0ekonomije deljenja,\u00a0gde 1 od 10 kompanija pripada\u00a0ovom sektoru, a kako Ipsos\u00a0Mori\u00a0nalazi, 18.5 miliona njihovih stanovnika\u00a0redovno koriste aplikacije\u00a0i\u00a0sajtove zasnovane na ekonomiji\u00a0deljenja.\nU ovom broju SEEbtm magazina,\u00a0istra\u017eivali smo koliko je \u201eekonomija\u00a0deljenja\u201c zastupljena prilikom organizacije\u00a0doga\u0111aja u na\u0161em regionu.\nU istra\u017eivanju su u\u010destvovali profesionalci\u00a0iz kongresne industrije \u2013\u00a0iz hotela, agencija, kongresnih biroa,\u00a0kompanija, nevladinih organizacija,\u00a0ministarstva, najve\u0107im brojem\u00a0iz Srbije i Hrvatske.\nNa osnovu odgovora u\u010desnika u anketi,\u00a0prime\u0107ujemo da se vodi ra\u010duna\u00a0o tro\u0161kovima zaposlenih prilikom\u00a0njihovog dolaska na posao (60%),\u00a0ra\u010dunaju\u0107i one koji ponekad primenjuju\u00a0koncept deljenja prevoznog\u00a0sredstva (32%) i one koji to stalno\u00a0\u010dine (28%) (grafik 1).\ngrafik 1\nIsti koncept prilikom organizacije\u00a0nekog doga\u0111aja se primenjuje jo\u0161\u00a0\u010de\u0161\u0107e, i to u 67% slu\u010dajeva. U\u010desnicima\u00a0se organizuje uglavnom\u00a0zajedni\u010dki prevoz, a ukoliko se ide\u00a0automobilima, deli se prevozno\u00a0sredstvo i vodi se ra\u010duna da budu\u00a0popunjeni, a ne svako da ide sam,\u00a0osim, naravno, ukoliko su zahtevi\u00a0organizacije druga\u010diji (u slu\u010daju predava\u010da,\u00a0VIP gostiju i sli\u010dno).\nOno \u0161to je zna\u010dajno i zanimljivo\u00a0primetiti, jeste da ve\u0107ina me\u0111unarodnih\u00a0kongresa na svakoj web\u00a0stranici, u\u00a0delu Kako sti\u0107i ili Transport,\u00a0pored standardnih\u00a0opcija\u00a0javnog prevoza i aviona, uklju\u010duju i\u00a0mogu\u0107nost deljenja automobila sa\u00a0jo\u0161 nekim u\u010desnikom kongresa.\n\u0160to se ti\u010de deljenja tehni\u010dke opreme \u00a0(grafik 2), kod organizatora\u00a0doga\u0111aja\u00a0kod nas mo\u017eemo re\u0107i da to nije\u00a0praksa. Naime, 64% nije delilo ili ne\u00a0jo\u0161, opremu na doga\u0111ajima.\nPar puta do sada je to praktikovalo\u00a020% u\u010desnika u anketi, dok je kod\u00a0njih 16% to ve\u0107 praksa.\ngrafik 2\nDeljenje dekoracije za event je jo\u0161\u00a0nezgodnije za primenu u praksi\u00a0(grafik 3), iako nije mali procenat\u00a0(29.2%) onih koji su uspeli da primene\u00a0ovaj koncept, i na taj na\u010din\u00a0u\u0161tede vreme i novac.\nKod deljenja opreme, kao \u0161to je\u00a0name\u0161taj,\u00a0i primera radi, potrebnih\u00a0stolica ili barskih stolova za ve\u0107i broj\u00a0u\u010desnika (\u0161to se neretko de\u0161ava), je\u00a0ipak druga\u010diji slu\u010daj, gde njih \u010dak\u00a045% nalazi re\u0161enje ovog problema\u00a0dobrom saradnjom i pozjamljivanjem\u00a0opreme od saradnika i kolega\u00a0(grafik 4).\nKao dodatne primere u kojima se\u00a0primenjuje pametan koncept deljenja\u00a0prilikom organizacije doga\u0111aja,\u00a0u\u010desnici izdvajaju i saradnju sa\u00a0lokalnim\u00a0zajednicama i turisti\u010dkim\u00a0organizacijama.\nNaravno, na ovu temu, uglavnom je\u00a0akcenat na deljenju\u00a0resursa (usluga,\u00a0edukacije, prostora\u00a0ili prevoza),\u00a0kada\u00a0se radi o sinergijskim delatnostima,\u00a0korisnim za obe strane, a\u00a0da je re\u010d o aktivnostima koje nisu\u00a0konkurentne.\ngrafik 3\nNevladine organizacije, recimo, prilikom\u00a0organizacije doga\u0111aja sli\u010dnih\u00a0tema, nastoje da uklju\u010de druge organizacije\u00a0s kojima dele vrednosti, pa\u00a0time i resurse (prostor, ve\u0161tine, itd.).\nTako i recimo Ministarstvo pravde\u00a0Republike Srbije koristi \u010detiri sale u\u00a0okviru zgrade u Nemanjinoj, ali tri\u00a0sale dele sa drugim Ministarstvima.\n\u0160to se ti\u010de globalne pomame za\u00a0Airbnb uslugama sme\u0161taja, kod nas,\u00a0odnosno me\u0111u profesionalcima u\u00a0kongresnoj industriji, to je daleko\u00a0od veoma zastupljenog iako nije\u00a0zanemarljivo,\u00a0ali tek 7,6% koristi\u00a0veoma \u010desto ovu uslugu, dok 77%\u00a0nije ili nije jo\u0161 koristilo Airbnb usluge\u00a0za poslovni put (grafik 6).\ngrafik 4\nPrime\u0107uje se neznatna razlika\u00a0prilikom\u00a0poslovnog i privatnog\u00a0putovanja,\u00a0gde se, kada je u pitanju\u00a0privatno putovanje, Airbnb usluge\u00a0ne\u0161to \u010de\u0161\u0107e koriste, i to u 26,9%\u00a0slu\u010dajeva u pore\u0111enju sa 23% kod\u00a0putovanja u poslovne svrhe.\nKao osnovni problem kori\u0161\u0107enja\u00a0ekonomije\u00a0deljenja u poslu, u\u010desnici\u00a0u anketi navode nesiguran kvalitet\u00a0(njih 27,8%), a postavlja se i pitanje\u00a0sigurnosti (16,7%) (grafik 5).\nMada mo\u017eemo re\u0107i i da je zna\u010dajan\u00a0broj i onih koji nisu upoznati sa\u00a0konceptom, pa ima 27,8% u\u010desnika\u00a0kojima ovaj pristup nije pao na\u00a0pamet.\nMo\u017eemo re\u0107i da je ekonomija\u00a0deljenja\u00a0u organizaciji doga\u0111aja\u00a0na\u0161la\u00a0svoju primenu prvenstveno u\u00a0deljenju opreme \u2013 najvi\u0161e name\u0161taja,\u00a0kao \u0161to su konferencijske stolice,\u00a0barski stolovi i sli\u010dno. Ova situacija\u00a0je verovatno delom i zbog najmanjeg\u00a0potencijalnog rizika prilikom\u00a0primene ali i eventualnog o\u0161te\u0107enja.\ngrafik 5\nDeljenje tehni\u010dke opreme i dekoracije,\u00a0jo\u0161 uvek se, boja\u017eljivo primenjuje\u00a0ali mo\u017eemo o\u010dekivati porast\u00a0i u ovim slu\u010dajevima, kada se ove\u00a0prakse jo\u0161 malo razrade.\nPa recimo, dekorateri i ljudi koji se\u00a0bave tehni\u010dkom opremom sami budu\u00a0nudili opciju deljenja sa drugim\u00a0organizatorom, sa vrstom dekoracije\u00a0i opreme koji su pogodni za deljenje.\nU me\u0111uvremenu, ekonomska i\u00a0ekolo\u0161ka\u00a0svest o deljenju prevoznog\u00a0sredstva \u0107e sigurno, jo\u0161 uvek rasti.\nTako da \u0107e u budu\u0107nosti, sigurno u\u00a0ve\u0107ini kompanija postojati praksa o\u00a0deljenju vozila prilikom dolaska na\u00a0posao, dok u slu\u010dajevima poslovnog\u00a0puta i organizacije prevoza za neki\u00a0doga\u0111aj, ve\u0107 mo\u017eemo re\u0107i da je to\u00a0praksa.\nMo\u017eda \u0107e se jo\u0161 samo smanjivati\u00a0broj onih koji iz razloga koji nisu\u00a0neophodni, posle koji ipak dolaze\u00a0pojedina\u010dno, organizovanim prevozom\u00a0samo za njih.\nOvo sada ima vi\u0161e veze sa lokalnim\u00a0socijalnim uticajem koji doga\u0111aji\u00a0mogu da imaju, ali u budu\u0107nosti\u00a0bi trebalo, i ho\u0107e, vi\u0161e da se vodi\u00a0ra\u010duna o hrani koja ostane posle\u00a0njih. Trebalo bi unapred za svaki\u00a0doga\u0111aj definisati gde se doniraju\u00a0ostaci hrane od ru\u010dkova, gala ve\u010dera\u00a0i sli\u010dno. Obi\u010dno je re\u010d o desetinama\u00a0kilograma hrane.\ngrafik 6\n\u0160to se Airbnb sme\u0161taja ti\u010de, u regionu,\u00a0njihove usluge ne koriste se\u00a0masovno,\u00a0naro\u010dito ne u poslovne\u00a0svrhe, pa za sada, nema bojazni za\u00a0hotele u regionu o nekom zna\u010dajnom\u00a0uticaju ove platforme na korporativna\u00a0putovanja.\nMe\u0111utim, ovo je trend koji je prili\u010dno\u00a0uzdrmao globalnu hotelsku\u00a0industriju,\u00a0zato svakako preporu\u010dujemo\u00a0pa\u017eljivo pra\u0107enje kretanja\u00a0ovog trenda.\nThe post Primena ekonomije deljenja u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-07-08T13:36:44+02:00", "date_modified": "2016-07-08T16:48:23+02:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/anketa-ekonomija-deljenja.png", "tags": [ "airbnb", "ekonomija deljenja", "istra\u017eivanje", "organizacija doga\u0111aja", "UBER", "Statistike" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/ekonomija-deljenja-koncept-ideje-za-primenu-u-organizaciji-dogadaja/", "url": "https://www.seebtm.com/ekonomija-deljenja-koncept-ideje-za-primenu-u-organizaciji-dogadaja/", "title": "Ekonomija deljenja \u2013 Koncept i ideje za primenu u organizaciji doga\u0111aja", "content_html": "

Organizacija doga\u0111aja zahteva puno resursa, od materijalnih do ljudskih, pogotovo u dana\u0161nje vreme kada se granice za izuzetne doga\u0111aje koji treba da zadovolje rastu\u0107e zahteve i o\u010dekivanja u\u010desnika, sve vi\u0161e pomeraju. Jasno je da organizatori doga\u0111aja imaju veliki zadatak pred sobom. Jedan od na\u010dina za smanjivanje tro\u0161kova uz zadr\u017eavanje standarda mnogi organizatori doga\u0111aja uspevaju da ostvare uz pomo\u0107 kori\u0161\u0107enja koncepta ekonomije deljenja (\u201esharing economy\u201c).

\n

Jednostavno re\u010deno, ekonomija deljenja predstavlja eko sistem koji \u010dine: ljudi, proizvodnja, vrednosti i sistemi razmene, distribucija, planeta, mo\u0107, zajedni\u010dko pravo, komunikacija, kultura, i budu\u0107nost.

\n

Ljudi zapravo \u010dine su\u0161tinu ekonomije deljenja. Oni predstavljaju pojedince, ali i kompanije, organizacije i asocijacije koje imaju ustanovljen sistem deljenja, koji doprinose, ali imaju i korist od deljenja.

\n

Kada govorimo o proizvodnji, ljudi, organizacije i zajednice su proizvo\u0111a\u010di odre\u0111enih proizvoda ili usluga koji se putem tehnologija mogu \u0161iriti po celom svetu.

\n

Vrednost i sistem razmene se ne ogledaju isklju\u010divo u finansijskoj dobiti, ve\u0107 u njoj postoje razli\u010diti oblici razmene, podsticaja i stvaranja vrednosti. Kod ekonomije deljenja sredstva se nikada ne upotreljavaju samo jednom, ve\u0107 se iznova i iznova distribuiraju raznim stranama.

\n

Vo\u0111enje brige o planeti je jo\u0161 jedan aspekt ekonomije deljenja, pa se poku\u0161ava uticati na pojedince ali i na zajednice na smanjenje \u0161tetnih stvari za planetu.

\n

Mo\u0107 se mo\u017ee ogledati u mogu\u0107nosti nekih organizacija ili asocijacija da pomognu pojedincima ili pak da podr\u017ee neku inicijativu, dok se zajedni\u010dko pravo odnosi na postojanje poverenja i po\u0161tovanje dogovora i propisa.

\n
\"Ekonomija
Ekonomija deljenja
\n

Komunikacija se ogleda u stalnom deljenju informacija i znanja koje su dostupne svima, bez obzira da li se radi o pojedincu ili pak o kompaniji ili organizaciji.

\n

Kultura deljenja se odnosi na poslovnu kulturu koja podrazumeva efikasno kori\u0161\u0107enje sredstava/resursa, a ono \u0161to je neizbe\u017eno jeste \u010dinjenica da u dana\u0161nje vreme koncept ekonomije deljenja u budu\u0107nosti ne\u0107emo mo\u0107i da ignori\u0161emo.

\n

Koncept deljenja nije nov, s obzirom da su svi bilo u privatnom, ili pak poslovnom \u017eivotu nekada ne\u0161to delili (na primer fabrike su delile razne ma\u0161ine), ali kada govorimo o ekonomiji deljenja u kongresnoj industriji, onda mo\u017eemo slobodno re\u0107i da se radi o relativno novom konceptu.

\n

Kako je ekonomija deljenja na\u0161la svoje mesto u kongresnoj industriji?

\n

Op\u0161te je poznato da je za organizaciju bilo kog doga\u0111aja potreban odre\u0111en bud\u017eet. Organizatori doga\u0111aja su imali, a i dalje imaju zadatak da doga\u0111aj isplaniraju u skladu sa bud\u017eetom, koji je neretko, manji od prethodnog, samo su o\u010dekivanja ve\u0107a.

\n

Shodno tome do\u0161lo je do stvaranja, odnosno upotrebe ekonomije deljenja. Ekonomija deljenja u kongresnoj industriji mo\u017ee se odnositi na deljenje raznih sredstava ali i resursa.

\n

Naime, prilikom organizacije doga\u0111aja organizator u skladu sa temom mo\u017ee kontaktirati odre\u0111ene institucije za pomo\u0107, da li u vidu iznajmljivanja prostora ili pak medijske podr\u0161ke za promociju doga\u0111aja. Ovo je recimo praksa kod raznih nevladinih organizacija, ali i mnogih drugih. Naravno ovo se mo\u017ee ostvariti jedino ako obe strane imaju odre\u0111enu korist.

\nAirbnb je poverljiva tr\u017ei\u0161na zajednica za osobe koje \u017eele da pregledaju, prona\u0111u i rezervi\u0161u sme\u0161taj u jedinstvenim objektima \u0161irom sveta, onlajn ili sa mobilnog telefona i tableta.\n

\u0160to se ti\u010de iznajmljivanja sredstava kao \u0161to je na primer tehni\u010dka oprema, organizatori jednog doga\u0111aja mogu razmatrati opciju da podele tro\u0161kove sa organizatorom nekog drugog doga\u0111aja koji se odr\u017eava u istom prostoru, u kratkom vremenskom razmaku, ili ako su bukvalno jedan za drugim, a potrebna im je sli\u010dna oprema. Tako\u0111e, organizatori mogu podeliti i tro\u0161kove organizovanja puta, naravno ukoliko to njihova pravila dozvoljavaju.

\n

Dekoracija prostora svakako mo\u017ee biti jo\u0161 jedan od primera ekonomije deljenja u kongresnoj industriji, pa se tako dekoracija od nekog prethodnog doga\u0111aja mo\u017ee iskoristiti za novi doga\u0111aj. Ili, uz umre\u017eavanje od strane event menad\u017eera iz hotela, organizatori dva nekonkurentna doga\u0111aja, mogu unapred da se dogovore i, sa malo kompromisa sa obe strane, isplaniraju dekoraciju koja odgovara obema stranama, uz podeljene tro\u0161kove.

\n

Na ovu temu interesantna je platforma Showslice koja organizatorima omogu\u0107ava da putem poverljive platforme dele svoje zahteve za potrebnim proizvodima, a sa ciljem koordinisanja opreme, smanjenja tro\u0161kova i izbegavanja uticaja na \u017eivotu sredinu putem doga\u0111aja koji dele isti prostor.

\n

\"bigstock-People-Social-Networking-and-S-99500543\"

\n

Postoje sajtovi koji posluju samo na osnovu ovog koncepta, pa tako na primer neko mo\u017ee postaviti oglas da putuje negde, i da poziva one koji tako\u0111e putuju na istu destinaciju da podele tro\u0161kove puta.

\n

Iako za sada i nema veliku primenu u kongresnoj industriji, za one koji \u017eele da smanje tro\u0161kove sme\u0161taja ili putovanja, ne mo\u017eemo da ne spomenemo globalno uspe\u0161ne platforme zasnovane upravo na ovom konceptu – Airbnb i Uber.

\n

Jedan od primera savremene primene ekomonije deljenja jesu i sada popularni coworking prostori. U pitanju su zajedni\u010dki radni prostori, u kojima individualci, obi\u010dno frilenseri i samozaposleni, dele sa drugima, obi\u010dno ne iz iste kompanije, radni prostor, kancelariju, opremu. Mo\u017ee da se desi i da kompanije koriste ove prostore kada periodi\u010dno imaju pove\u0107an broj zaposlenih, pa ukoliko nemaju mesta u sopstvenim kancelarijama, \u0161alju ih coworking prostore.

\n

Ne direktno vezana sa ekonomijom deljenja, ali povezana sa razvojem ekonomije i mo\u0107nim uticajem mnogih pojedinaca na neki rezultat, jeste Crowdfunding, koji omogu\u0107ava razvoj dobrih ideja i projekata uz mno\u0161tvo zainteresovanih pojedinaca, a ne, kao pre, samo uz pomo\u0107 par velikih investitora. Crowdfunding, po definiciji predstavlja\u00a0\u201epraksu finansiranja projekata ili poslova putem prikupljanja mnogo malih nov\u010danih suma od velikog broja pojedinaca, obi\u010dno preko interneta\u201d.

\n

Ekonomija deljenja definitivno menja na\u010din na koji ljudi kupuju proizvode i usluge, i predstavlja tr\u017ei\u0161te koje privla\u010di investicije i preduzetnike, a ove godine konferencija Ekonomija deljenja (The Sharing Economy Conference 2016), koja se odr\u017eava 30. juna u Londonu, predstavlja platformu na kojoj \u0107e se okupiti sve zainteresovane strane, uklju\u010duju\u0107i velike igra\u010de i startup-ove.

\n

Ekonomija deljenja je koncept koji \u0107e uzimati sve vi\u0161e maha i koji \u0107e organizatorima pru\u017eiti mogu\u0107nost za smanjenje tro\u0161kova prilikom organizacije doga\u0111aja. Za sada se mo\u017ee re\u0107i da postoji malo, ali i razumljivo, nepoverenje od strane organizatora doga\u0111aja, ali \u0107e se vremenom, uz razvoj i primenu zakonskih i sigurnosnih regulativa, i to verovatno promeniti.

\n

Me\u0111utim, evidentno je da ovaj koncept deljenja ima prostora za sve ve\u0107u primenu u kongresnoj industriji, s obzirom na zahteve koje organizatori moraju da ispune kako bi zadovoljili o\u010dekivanja i kriterijume u\u010desnika doga\u0111aja.

\n

Savet za kraj mo\u017ee da bude da razmislite ubudu\u0107e na temu da li mo\u017eete primeniti ovaj koncept u nekom delu organizacije va\u0161eg doga\u0111aja. Mo\u017eda je re\u0161enje na dohvat ruke, \u010dak lako izvodljivo, samo nije do sada tra\u017eeno u tom pravcu.

\n

The post Ekonomija deljenja – Koncept i ideje za primenu u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Organizacija doga\u0111aja zahteva puno resursa, od materijalnih do ljudskih, pogotovo u dana\u0161nje vreme kada se granice za izuzetne doga\u0111aje koji treba da zadovolje rastu\u0107e zahteve i o\u010dekivanja u\u010desnika, sve vi\u0161e pomeraju. Jasno je da organizatori doga\u0111aja imaju veliki zadatak pred sobom. Jedan od na\u010dina za smanjivanje tro\u0161kova uz zadr\u017eavanje standarda mnogi organizatori doga\u0111aja uspevaju da ostvare uz pomo\u0107 kori\u0161\u0107enja koncepta ekonomije deljenja (\u201esharing economy\u201c).\nJednostavno re\u010deno, ekonomija deljenja predstavlja eko sistem koji \u010dine: ljudi, proizvodnja, vrednosti i sistemi razmene, distribucija, planeta, mo\u0107, zajedni\u010dko pravo, komunikacija, kultura, i budu\u0107nost.\nLjudi zapravo \u010dine su\u0161tinu ekonomije deljenja. Oni predstavljaju pojedince, ali i kompanije, organizacije i asocijacije koje imaju ustanovljen sistem deljenja, koji doprinose, ali imaju i korist od deljenja.\nKada govorimo o proizvodnji, ljudi, organizacije i zajednice su proizvo\u0111a\u010di odre\u0111enih proizvoda ili usluga koji se putem tehnologija mogu \u0161iriti po celom svetu.\nVrednost i sistem razmene se ne ogledaju isklju\u010divo u finansijskoj dobiti, ve\u0107 u njoj postoje razli\u010diti oblici razmene, podsticaja i stvaranja vrednosti. Kod ekonomije deljenja sredstva se nikada ne upotreljavaju samo jednom, ve\u0107 se iznova i iznova distribuiraju raznim stranama.\nVo\u0111enje brige o planeti je jo\u0161 jedan aspekt ekonomije deljenja, pa se poku\u0161ava uticati na pojedince ali i na zajednice na smanjenje \u0161tetnih stvari za planetu.\nMo\u0107 se mo\u017ee ogledati u mogu\u0107nosti nekih organizacija ili asocijacija da pomognu pojedincima ili pak da podr\u017ee neku inicijativu, dok se zajedni\u010dko pravo odnosi na postojanje poverenja i po\u0161tovanje dogovora i propisa.\nEkonomija deljenja\nKomunikacija se ogleda u stalnom deljenju informacija i znanja koje su dostupne svima, bez obzira da li se radi o pojedincu ili pak o kompaniji ili organizaciji.\nKultura deljenja se odnosi na poslovnu kulturu koja podrazumeva efikasno kori\u0161\u0107enje sredstava/resursa, a ono \u0161to je neizbe\u017eno jeste \u010dinjenica da u dana\u0161nje vreme koncept ekonomije deljenja u budu\u0107nosti ne\u0107emo mo\u0107i da ignori\u0161emo.\nKoncept deljenja nije nov, s obzirom da su svi bilo u privatnom, ili pak poslovnom \u017eivotu nekada ne\u0161to delili (na primer fabrike su delile razne ma\u0161ine), ali kada govorimo o ekonomiji deljenja u kongresnoj industriji, onda mo\u017eemo slobodno re\u0107i da se radi o relativno novom konceptu.\nKako je ekonomija deljenja na\u0161la svoje mesto u kongresnoj industriji?\nOp\u0161te je poznato da je za organizaciju bilo kog doga\u0111aja potreban odre\u0111en bud\u017eet. Organizatori doga\u0111aja su imali, a i dalje imaju zadatak da doga\u0111aj isplaniraju u skladu sa bud\u017eetom, koji je neretko, manji od prethodnog, samo su o\u010dekivanja ve\u0107a.\nShodno tome do\u0161lo je do stvaranja, odnosno upotrebe ekonomije deljenja. Ekonomija deljenja u kongresnoj industriji mo\u017ee se odnositi na deljenje raznih sredstava ali i resursa.\nNaime, prilikom organizacije doga\u0111aja organizator u skladu sa temom mo\u017ee kontaktirati odre\u0111ene institucije za pomo\u0107, da li u vidu iznajmljivanja prostora ili pak medijske podr\u0161ke za promociju doga\u0111aja. Ovo je recimo praksa kod raznih nevladinih organizacija, ali i mnogih drugih. Naravno ovo se mo\u017ee ostvariti jedino ako obe strane imaju odre\u0111enu korist.\nAirbnb je poverljiva tr\u017ei\u0161na zajednica za osobe koje \u017eele da pregledaju, prona\u0111u i rezervi\u0161u sme\u0161taj u jedinstvenim objektima \u0161irom sveta, onlajn ili sa mobilnog telefona i tableta.\n\u0160to se ti\u010de iznajmljivanja sredstava kao \u0161to je na primer tehni\u010dka oprema, organizatori jednog doga\u0111aja mogu razmatrati opciju da podele tro\u0161kove sa organizatorom nekog drugog doga\u0111aja koji se odr\u017eava u istom prostoru, u kratkom vremenskom razmaku, ili ako su bukvalno jedan za drugim, a potrebna im je sli\u010dna oprema. Tako\u0111e, organizatori mogu podeliti i tro\u0161kove organizovanja puta, naravno ukoliko to njihova pravila dozvoljavaju.\nDekoracija prostora svakako mo\u017ee biti jo\u0161 jedan od primera ekonomije deljenja u kongresnoj industriji, pa se tako dekoracija od nekog prethodnog doga\u0111aja mo\u017ee iskoristiti za novi doga\u0111aj. Ili, uz umre\u017eavanje od strane event menad\u017eera iz hotela, organizatori dva nekonkurentna doga\u0111aja, mogu unapred da se dogovore i, sa malo kompromisa sa obe strane, isplaniraju dekoraciju koja odgovara obema stranama, uz podeljene tro\u0161kove.\nNa ovu temu interesantna je platforma Showslice koja organizatorima omogu\u0107ava da putem poverljive platforme dele svoje zahteve za potrebnim proizvodima, a sa ciljem koordinisanja opreme, smanjenja tro\u0161kova i izbegavanja uticaja na \u017eivotu sredinu putem doga\u0111aja koji dele isti prostor.\n\nPostoje sajtovi koji posluju samo na osnovu ovog koncepta, pa tako na primer neko mo\u017ee postaviti oglas da putuje negde, i da poziva one koji tako\u0111e putuju na istu destinaciju da podele tro\u0161kove puta.\nIako za sada i nema veliku primenu u kongresnoj industriji, za one koji \u017eele da smanje tro\u0161kove sme\u0161taja ili putovanja, ne mo\u017eemo da ne spomenemo globalno uspe\u0161ne platforme zasnovane upravo na ovom konceptu – Airbnb i Uber.\nJedan od primera savremene primene ekomonije deljenja jesu i sada popularni coworking prostori. U pitanju su zajedni\u010dki radni prostori, u kojima individualci, obi\u010dno frilenseri i samozaposleni, dele sa drugima, obi\u010dno ne iz iste kompanije, radni prostor, kancelariju, opremu. Mo\u017ee da se desi i da kompanije koriste ove prostore kada periodi\u010dno imaju pove\u0107an broj zaposlenih, pa ukoliko nemaju mesta u sopstvenim kancelarijama, \u0161alju ih coworking prostore.\nNe direktno vezana sa ekonomijom deljenja, ali povezana sa razvojem ekonomije i mo\u0107nim uticajem mnogih pojedinaca na neki rezultat, jeste Crowdfunding, koji omogu\u0107ava razvoj dobrih ideja i projekata uz mno\u0161tvo zainteresovanih pojedinaca, a ne, kao pre, samo uz pomo\u0107 par velikih investitora. Crowdfunding, po definiciji predstavlja\u00a0\u201epraksu finansiranja projekata ili poslova putem prikupljanja mnogo malih nov\u010danih suma od velikog broja pojedinaca, obi\u010dno preko interneta\u201d.\nEkonomija deljenja definitivno menja na\u010din na koji ljudi kupuju proizvode i usluge, i predstavlja tr\u017ei\u0161te koje privla\u010di investicije i preduzetnike, a ove godine konferencija Ekonomija deljenja (The Sharing Economy Conference 2016), koja se odr\u017eava 30. juna u Londonu, predstavlja platformu na kojoj \u0107e se okupiti sve zainteresovane strane, uklju\u010duju\u0107i velike igra\u010de i startup-ove.\nEkonomija deljenja je koncept koji \u0107e uzimati sve vi\u0161e maha i koji \u0107e organizatorima pru\u017eiti mogu\u0107nost za smanjenje tro\u0161kova prilikom organizacije doga\u0111aja. Za sada se mo\u017ee re\u0107i da postoji malo, ali i razumljivo, nepoverenje od strane organizatora doga\u0111aja, ali \u0107e se vremenom, uz razvoj i primenu zakonskih i sigurnosnih regulativa, i to verovatno promeniti.\nMe\u0111utim, evidentno je da ovaj koncept deljenja ima prostora za sve ve\u0107u primenu u kongresnoj industriji, s obzirom na zahteve koje organizatori moraju da ispune kako bi zadovoljili o\u010dekivanja i kriterijume u\u010desnika doga\u0111aja.\nSavet za kraj mo\u017ee da bude da razmislite ubudu\u0107e na temu da li mo\u017eete primeniti ovaj koncept u nekom delu organizacije va\u0161eg doga\u0111aja. Mo\u017eda je re\u0161enje na dohvat ruke, \u010dak lako izvodljivo, samo nije do sada tra\u017eeno u tom pravcu.\nThe post Ekonomija deljenja – Koncept i ideje za primenu u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-06-28T15:38:15+02:00", "date_modified": "2017-12-13T16:32:34+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Sharing-Technology-90911372.jpg", "tags": [ "airbnb", "ekonomija deljenja", "kongresna industrija", "sharing economy", "UBER", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/uber-ce-platiti-10-miliona-dolara-za-poslovanje-na-newark-aerodromu/", "url": "https://www.seebtm.com/uber-ce-platiti-10-miliona-dolara-za-poslovanje-na-newark-aerodromu/", "title": "Uber \u0107e platiti 10 miliona dolara za poslovanje na Newark aerodromu", "content_html": "

U narednih 10 godina, Uber \u0107e platiti 10 miliona dolara kako bi svoje poslovanje mogao da obavlja na aerdoromu Newark koji se nalazi na oko 24 kilometra jugozapadno od Menhetna.

\n

Pored naknade koju \u0107e pla\u0107ati aerodromu, Uber se slo\u017eio i da obezbedi 1,5 miliona dolara u osiguranje od ogovornosti za sve voza\u010de koji posluju preko Uber platforme, kao i da \u0107e sprovesti detaljnu proveru pro\u0161losti voza\u010da i sprovoditi politiku nulte tolerancije za voza\u010de koji budu koristili drogue ili alkohol.

\n

The post Uber \u0107e platiti 10 miliona dolara za poslovanje na Newark aerodromu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "U narednih 10 godina, Uber \u0107e platiti 10 miliona dolara kako bi svoje poslovanje mogao da obavlja na aerdoromu Newark koji se nalazi na oko 24 kilometra jugozapadno od Menhetna.\nPored naknade koju \u0107e pla\u0107ati aerodromu, Uber se slo\u017eio i da obezbedi 1,5 miliona dolara u osiguranje od ogovornosti za sve voza\u010de koji posluju preko Uber platforme, kao i da \u0107e sprovesti detaljnu proveru pro\u0161losti voza\u010da i sprovoditi politiku nulte tolerancije za voza\u010de koji budu koristili drogue ili alkohol.\nThe post Uber \u0107e platiti 10 miliona dolara za poslovanje na Newark aerodromu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-06-06T15:12:31+02:00", "date_modified": "2016-12-21T15:18:00+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/uber-2.jpg", "tags": [ "UBER", "Novosti i doga\u0111aji" ] } ] }