{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/tradicija/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/tradicija/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/tradicija/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/regent-porto-montenegro-dobio-green-key-certifikat-za-ekolosku-odgovornost/", "url": "https://www.seebtm.com/regent-porto-montenegro-dobio-green-key-certifikat-za-ekolosku-odgovornost/", "title": "Regent Porto Montenegro dobio Green Key certifikat za ekolo\u0161ku odgovornost", "content_html": "

Regent Porto Montenegro dobitnik je\u00a0 presti\u017ene Green Key oznake, vode\u0107eg standarda za izvrsnost u ekolo\u0161koj odgovornosti i odr\u017eivom poslovanju u turisti\u010dkoj industriji.

\n

Sertifikat Green Key dodjeljuje se hotelima koji se pridr\u017eavaju strogih ekolo\u0161kih kriterijuma koje je postavila Fondacija za ekolo\u0161ku edukaciju. Trenutno je vi\u0161e od 3.200 ugostiteljskih objekata u 60 zemalja kategorisano oznakom Green Key koja je podr\u017eana od strane Svjetske turisti\u010dke organizacije, dok su kriterijumi za hotele verifikovani od strane Globalnog savjeta za odr\u017eivi turizam.

\n

Dobijanjem ovog certifikata, Regent Porto Montenegro je pokazao posve\u0107enost visokim standardima odr\u017eivog poslovanja prema precizno odre\u0111enim kriterijumima iz domena brige o \u017eivotnoj sredini (\u0161tednja vode, energetska efikasnost, upravljanje otpadom, \u010di\u0161\u0107enje, itd.), odr\u017eivosti i edukacije (osoblje, gosti, dobavlja\u010di, itd.).

\n

Od svojih po\u010detaka 2014. godine, Regent Porto Montenegro posve\u0107en je odr\u017eivosti i dru\u0161tvenoj odgovornosti, u skladu sa Politikom odr\u017eivog poslovanja. Upravlja\u010dki tim je razvio sna\u017enu saradnju sa me\u0111unarodnim partnerima i lokalnom zajednicom kako bi unaprijedili upravljanje hotelom i osigurali princip jednakih \u0161ansi prilikom zapo\u0161ljavanja.

\n

Generalni direktor Regent Porto Montenegra, Kai Dieckmann, izrazio je zadovoljstvo zbog dobijanja Green Key certifikata i istakao je predanost hotela ka stvaranju odr\u017eivih praksi. “S ponosom brinemo o na\u0161em zelenom otisku i neprestano te\u017eimo odr\u017eivim praksama, istovremeno osiguravaju\u0107i dobrobit za na\u0161e osoblje i lokalnu zajednicu kojoj sa zadovoljstvom pripadamo. \u010cine\u0107i tako, ne samo da pozitivno uti\u010demo na okru\u017eenje, ve\u0107 doprinosimo stvaranju boljeg svijeta za sada\u0161nje i budu\u0107e generacije”.

\n

Pored brige o \u017eivotnoj sredini, Regent Porto Montenegro prepoznat je po sna\u017enoj podr\u0161ci lokalnoj zajednici, kroz brojne donacije i humanitarne manifestacije kojima je do sada podr\u017eao lokalne zdravstvene ustanove, sportske klubove, gradske slu\u017ebe, te omogu\u0107io priliku za sta\u017eiranje i sticanje znanja mladim talentima iz \u0161kola za ugostiteljstvo i kulinarstvo.

\n

Crnogorska nauti\u010dka ba\u0161tina, tradicija i na\u010din \u017eivota inkorporirani su u unutra\u0161nji dizajn i sastavni su dio brend identiteta hotela, a gastronomska ponuda i komunikacijske kampanje usmjerene su ka promociji lokalnog. Regent Porto Montenegro \u0107e nastaviti da te\u017ei izvrsnosti u svim ovim aspektima kako bi pru\u017eio svoj doprinos odr\u017eivoj budu\u0107nosti za generacije koje dolaze.

\n

The post Regent Porto Montenegro dobio Green Key certifikat za ekolo\u0161ku odgovornost appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Regent Porto Montenegro dobitnik je\u00a0 presti\u017ene Green Key oznake, vode\u0107eg standarda za izvrsnost u ekolo\u0161koj odgovornosti i odr\u017eivom poslovanju u turisti\u010dkoj industriji.\nSertifikat Green Key dodjeljuje se hotelima koji se pridr\u017eavaju strogih ekolo\u0161kih kriterijuma koje je postavila Fondacija za ekolo\u0161ku edukaciju. Trenutno je vi\u0161e od 3.200 ugostiteljskih objekata u 60 zemalja kategorisano oznakom Green Key koja je podr\u017eana od strane Svjetske turisti\u010dke organizacije, dok su kriterijumi za hotele verifikovani od strane Globalnog savjeta za odr\u017eivi turizam.\nDobijanjem ovog certifikata, Regent Porto Montenegro je pokazao posve\u0107enost visokim standardima odr\u017eivog poslovanja prema precizno odre\u0111enim kriterijumima iz domena brige o \u017eivotnoj sredini (\u0161tednja vode, energetska efikasnost, upravljanje otpadom, \u010di\u0161\u0107enje, itd.), odr\u017eivosti i edukacije (osoblje, gosti, dobavlja\u010di, itd.).\nOd svojih po\u010detaka 2014. godine, Regent Porto Montenegro posve\u0107en je odr\u017eivosti i dru\u0161tvenoj odgovornosti, u skladu sa Politikom odr\u017eivog poslovanja. Upravlja\u010dki tim je razvio sna\u017enu saradnju sa me\u0111unarodnim partnerima i lokalnom zajednicom kako bi unaprijedili upravljanje hotelom i osigurali princip jednakih \u0161ansi prilikom zapo\u0161ljavanja.\nGeneralni direktor Regent Porto Montenegra, Kai Dieckmann, izrazio je zadovoljstvo zbog dobijanja Green Key certifikata i istakao je predanost hotela ka stvaranju odr\u017eivih praksi. “S ponosom brinemo o na\u0161em zelenom otisku i neprestano te\u017eimo odr\u017eivim praksama, istovremeno osiguravaju\u0107i dobrobit za na\u0161e osoblje i lokalnu zajednicu kojoj sa zadovoljstvom pripadamo. \u010cine\u0107i tako, ne samo da pozitivno uti\u010demo na okru\u017eenje, ve\u0107 doprinosimo stvaranju boljeg svijeta za sada\u0161nje i budu\u0107e generacije”.\nPored brige o \u017eivotnoj sredini, Regent Porto Montenegro prepoznat je po sna\u017enoj podr\u0161ci lokalnoj zajednici, kroz brojne donacije i humanitarne manifestacije kojima je do sada podr\u017eao lokalne zdravstvene ustanove, sportske klubove, gradske slu\u017ebe, te omogu\u0107io priliku za sta\u017eiranje i sticanje znanja mladim talentima iz \u0161kola za ugostiteljstvo i kulinarstvo.\nCrnogorska nauti\u010dka ba\u0161tina, tradicija i na\u010din \u017eivota inkorporirani su u unutra\u0161nji dizajn i sastavni su dio brend identiteta hotela, a gastronomska ponuda i komunikacijske kampanje usmjerene su ka promociji lokalnog. Regent Porto Montenegro \u0107e nastaviti da te\u017ei izvrsnosti u svim ovim aspektima kako bi pru\u017eio svoj doprinos odr\u017eivoj budu\u0107nosti za generacije koje dolaze.\nThe post Regent Porto Montenegro dobio Green Key certifikat za ekolo\u0161ku odgovornost appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2023-03-30T12:48:44+02:00", "date_modified": "2023-03-30T12:48:44+02:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/R_800x800.jpg", "tags": [ "crna gora", "ekoloska odgovornost", "green key", "lokalno", "odrzivost", "regent porto", "regent porto montenegro", "tradicija", "Novosti i doga\u0111aji" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/termin-autohtono/", "url": "https://www.seebtm.com/termin-autohtono/", "title": "Termin autohtono", "content_html": "

Termin autohtono se odnosi na ne\u0161to \u0161to je izvorno, autenti\u010dno, originalno.

\n

Ovim terminom se mo\u017ee opisati ne\u0161to \u0161to je tradicionalno, bilo da se\u00a0radi o obi\u010dajima ili kulturi nekih mesta i naroda, ili pak o autenti\u010dnim prozivodima koji se mogu na\u0107i samo na odre\u0111enim lokacijama.

\n

The post Termin autohtono appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Termin autohtono se odnosi na ne\u0161to \u0161to je izvorno, autenti\u010dno, originalno.\nOvim terminom se mo\u017ee opisati ne\u0161to \u0161to je tradicionalno, bilo da se\u00a0radi o obi\u010dajima ili kulturi nekih mesta i naroda, ili pak o autenti\u010dnim prozivodima koji se mogu na\u0107i samo na odre\u0111enim lokacijama.\nThe post Termin autohtono appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-10-30T10:39:10+01:00", "date_modified": "2016-12-29T11:34:02+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "tags": [ "autohtono", "re\u010dnik", "tradicija", "Re\u010dnik pojmova" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/recepti-za-nesvakidasnje-dogadaje/", "url": "https://www.seebtm.com/recepti-za-nesvakidasnje-dogadaje/", "title": "Recepti za nesvakida\u0161nje doga\u0111aje", "content_html": "

[quote_box_center]

\n

Ako\u00a0\u017eelite da postignete da va\u0161i delegati do\u017eive i iskuse destinaciju na pravi na\u010din,\u00a0onda\u00a0vam svakako predla\u017eemo da razmislite o tradiciji i obi\u010dajima, dodate kulturne\u00a0i\u00a0istorijske\u00a0komponente, sve to za\u010dinite lokalnim specijalitetom i ponekom legendom,\u00a0i pospete osmehom.

\n

SEEbtm magazin vam, za po\u010detak, daje neke od predloga \u0161ta od\u00a0toga mo\u017eete iskoristiti iz regiona Jugoisto\u010dne Evrope.

\n

[/quote_box_center]

\n

Slovenija

\n

Slovenija je poznata po p\u010delarstvu \u2013\u00a0ona je jedina zemlja \u010dlanica Evropske\u00a0unije koja ima svoju za\u0161ti\u0107enu autohtonu\u00a0vrstu, sivu kranjsku p\u010delu.

\n

\nOva p\u010dela se smatra drugom najrasprostranjenijom\u00a0p\u010delinjom vrstom na\u00a0svetu. Jo\u0161 jedna posebna karakteristika\u00a0slovena\u010dkog p\u010delarstva spada u\u00a0narodnu umetnost \u2013 umetnost oslikavanja\u00a0ko\u0161nica, ne\u0161to \u0161to postoji\u00a0samo\u00a0u ovoj zemlji. Odli\u010dna ideja za\u00a0aktivnosti\u00a0za ja\u010danje timskog duha!

\n

U jednom malom mestu koje se zove\u00a0Idrija, u 16. veku u Sloveniji je zapo\u010deto\u00a0izra\u0111ivanje \u010dipke.\u00a0Danas jo\u0161 uvek postoje \u0161kole\u00a0idrijske\u00a0\u010dipke, u kojoj bi predava\u010di mogli da\u00a0poka\u017eu posetiocima i nau\u010de ih kako\u00a0se izra\u0111uje \u010dipka. Od ove \u010dipke mo\u017ee\u00a0da se pravi ode\u0107a i maramice, zavese\u00a0i posteljina, ukrasi za ode\u0107u, pa \u010dak i\u00a0nau\u0161nice, ogrlice i rukavice, kao i poslovni\u00a0pokloni ili suveniri.

\n
\"Oslikavanje
Oslikavanje ko\u0161nica
\n

Ukoliko \u017eelite da osetite ukus tradicije,\u00a0probajte slovena\u010dku poticu.\u00a0Ovo jelo oduvek je bilo sinonim za\u00a0sve\u010dane\u00a0prilike u slovena\u010dkim porodicama.\u00a0Me\u0161tani mogu da vam poka\u017eu\u00a0kako se pravi slatka ili slana potica\u00a0i usput vam ispri\u010daju svoju porodi\u010dnu\u00a0pri\u010du.

\n

Hrvatska

\n

Kada se pomene turizam u Hrvatskoj,\u00a0prvo se pomisli na vi\u0161e od hiljadu\u00a0dvesta ostrva, ali postoji jedno\u00a0malo\u00a0mesto, ne tako poznato, koje se\u00a0mora videti.

\n

Gradi\u0107 Hum u Istri va\u017ei\u00a0za najmanji grad na svetu, sa svega\u00a0oko 20 stanovnika. Porodice ovog\u00a0gradi\u0107a\u00a0su izme\u0111u ostalog sa\u010duvale\u00a0na\u010din tradicionalnog pravljenja lekovite\u00a0rakije od imele, \u201ebiske\u201d, kao\u00a0i obi\u010daj biranja seoskog poglavara,\u00a0urezivanjem glasova na drveni \u0161tap\u00a0\u201erabo\u0161\u201d.
\nOvaj obi\u010daj se mo\u017ee iskoristiti\u00a0i me\u0111u\u00a0zaposlenima, zadajte mi da izaberu\u00a0najzanimljivijeg\u00a0kolegu, lidera ili mo\u017eda\u00a0slabu kariku u firmi.

\n

Ako vas zanimaju vina, iz Istre, koja\u00a0ima najve\u0107i broj porodi\u010dnih vinograda\u00a0sa sopstvenim etiketama, i Dalmacije,\u00a0u kojoj veza izme\u0111u \u010doveka\u00a0i vina traje vekovima, mo\u017eete da odete\u00a0na sever u Kutjevo i posetite originalne\u00a0vinske podrume iz 13. veka.

\n

Tokom celog puta mo\u017eete da se upoznajete\u00a0sa tradicijom uzgoja gro\u017e\u0111a i\u00a0proizvodnje vina.\u00a0Obavezno probajte hrvatska vina!\u00a0Ali usudite se da se oku\u0161ate u pravljenju\u00a0vina na starinski na\u010din.

\n

Skinite obu\u0107u, usko\u010dite u bure sa gro\u017e\u0111em\u00a0i po\u010dnite da hodate po njemu.\u00a0\u0160to se ti\u010de suvenira, delegati mogu\u00a0da se oprobaju u pravljenju drvenih\u00a0de\u010dijih\u00a0igra\u010daka.
\nU tradicionalnoj proizvodnji\u00a0u Zagorju\u00a0u\u010destvuju i mu\u0161karci\u00a0i \u017eene. Mu\u0161karci\u00a0sakupljaju vrbu, lipu, bukvu i javor\u00a0iz okoline i su\u0161e, seku\u00a0i rezbare drvo\u00a0uz pomo\u0107 tradicionalnih\u00a0alata; \u017eene\u00a0onda nanose ekolo\u0161ku\u00a0boju i improvizuju\u00a0cvetne ili geometrijske\u00a0dezene.

\n
\"Drvene
Drvene de\u010dije igra\u010dke
\n

Suveniri mogu da budu zvi\u017edaljke, automobili,\u00a0minijaturni\u00a0name\u0161taj, balerine\u00a0koje se vrte,\u00a0konji u skoku i ptice\u00a0u letu \u2013 sve skoro\u00a0identi\u010dno onima od\u00a0pre vi\u0161e od sto godina.

\n

Srbija

\n

Ukoliko bi \u017eeleli da zavirimo u pro\u0161lost,\u00a0u potrazi za autenti\u010dnim na\u010dinom\u00a0\u017eivota u Srbiji pre mnogo godina,\u00a0dovoljno je da posetimo sala\u0161e\u00a0u Vojvodini.

\n

Sala\u0161i su gazdinstva sa\u00a0ku\u0107om\u00a0za stanovanje, prate\u0107im objektima\u00a0i zemlji\u0161tem koje se obra\u0111uje,\u00a0udaljeni od naseljenih mesta.\u00a0Stanovnici sala\u0161a su se snabdevali vodom\u00a0iz bunara kopanih na sredini\u00a0dvori\u0161ta,\u00a0koji i dalje predstavljaju obele\u017eje\u00a0sala\u0161a. Danas, oni mogu ugostiti\u00a0turiste\u00a0i pru\u017eiti im kompletan do\u017eivljaj\u00a0u o\u010duvanom ambijentu.

\n

Iz severnog dela Srbije, iz ravnica i beskrajnih\u00a0pejza\u017ea, morali bi se popeti i\u00a0na neku planinu Srbije.\u00a0U selima Zlatibora, doma\u0107ini su uvek\u00a0spremni da poka\u017eu gostima zanate\u00a0koje\u00a0\u010duvaju ve\u0107 dugi niz godina.\u00a0Tako, mogu se nau\u010diti tehnike pravljenja\u00a0opanaka i vunenih \u010darapa, jako\u00a0bitnih za zimske dane na planini.\u00a0Pored toga \u0161to \u0107e nau\u010diti stare zanate,\u00a0u\u010desnici mogu poneti sa sobom\u00a0suvenire koje naprave, ali i kupiti ru\u010dno\u00a0pravljene vunene prsluke, d\u017eempere\u00a0i kape. Potpuna oprema za slede\u0107e\u00a0zimovanje!

\n

Kada ka\u017eemo \u0160ljivovica i stranci znajuda izgovore naziv ove doma\u0107e rakije\u00a0koja im se nudi uz dobrodo\u0161licu\u00a0u skoro svim krajevima Srbije.

\n
\"\u0160ljivovica\"
\u0160ljivovica
\n

Mada, ako \u017eelimo mo\u017eemo izdvojiti\u00a0gradi\u0107 Blace u kome se svake godine\u00a0organizuje manifestacija Dani \u0161ljive.\u00a0U ovom kraju se pravi najbolja rakija,\u00a0i uvek stoji otvoren poziv za branje\u00a0\u0161ljiva, pe\u010denje rakije i njenu degustaciju.\u00a0Tako da, trebalo bi da prihvatite\u00a0poziv i pridru\u017eite se me\u0161tanima u procesu\u00a0pravljenja rakije, a naravno i degustacija\u00a0odli\u010dno zvu\u010di.

\n

Crna Gora

\n

Najprepoznatljivija slika crnogorskog\u00a0folklora jesu mladi momci, koji u dva\u00a0kruga stoje jedni drugima na ramenima,\u00a0dok devojke igraju pored.
\nOva slika predstavlja zavr\u0161etak crnogorske\u00a0igre pod nazivom Crnogorsko\u00a0Oro. U igri se mladi pribli\u017ee i naprave\u00a0krug, po\u010dnu da pevaju, obi\u010dno u obliku\u00a0rugalice prema nekome sa druge\u00a0strane\u00a0i pozivaju ga da u\u0111e i zaigra.
\nNajhrabriji momak ulazi u kolo i po\u010dinje\u00a0da igra u stilu imitiranja orla, a cilj\u00a0je da osvoji devojku koja mu se priklju\u010duje\u00a0sa elegantnijim imitiranjem\u00a0orla. Publika ih bodri i parovi se smenjuju.\u00a0Obu\u010deni u narodne no\u0161nje\u00a0ovi\u00a0mladi ostavljaju sna\u017ean utisak na sve\u00a0prisutne.

\n

U regionu\u00a0se ka\u017ee da niko ne pravi\u00a0bolji\u00a0ka\u010damak od Crnogoraca. Zato,\u00a0mo\u017eete\u00a0pozvati turiste na izazov u\u00a0pravljenju posebne vrste ka\u010damaka\u00a0koji zovu tu\u010danik po starom receptu.\u00a0Osnovni sastojci su krompir i kukuruzno\u00a0bra\u0161no, a tajnu recepturu takmi\u010dari\u00a0mogu dobiti od svojih doma\u0107ina.
\nPored titule pobedni\u010dkog tima, cilj je\u00a0pobediti Crnogorce u pravljenju njihovog\u00a0tradicionalnog jela.

\n
\"Crnogorsko
Crnogorsko Oro
\n

Za Bosnu i Hercegovinu se ka\u017ee – Tamo\u00a0se uvek dobro jede, ne mo\u017eete\u00a0oti\u0107i\u00a0gladni iz ove zemlje.\u00a0Ako po\u010dnete dan sa kafom i ratlukom,\u00a0pa doru\u010dkujete burek sa doma\u0107im\u00a0kiselim\u00a0mlekom, za ru\u010dak uzmete\u00a0porciju\u00a0\u0107evapa sa lukom, zasladite sa tufahijama\u00a0i baklavom, usput popijete\u00a0doma\u0107u rakiju i \u010da\u0161u piva, pa opet\u00a0kafu\u00a0prema obi\u010daju me\u0161tana, shvati\u0107ete\u00a0za\u0161to.

\n

Za dobru bosansku kahvu\u00a0neophodni su d\u017eezva i fild\u017eani, koje\u00a0na tradicionalni\u00a0na\u010din izra\u0111uju i ukra\u0161avaju\u00a0kazand\u017eije.\u00a0Uz degustaciju\u00a0kafe\u00a0u du\u0107anima\u00a0u Ba\u0161\u010dar\u0161iji,\u00a0ovi doma\u0107ini su uvek raspolo\u017eeni\u00a0da vam poka\u017eu svoj zanat.

\n

U Makedoniji mo\u017eete otkriti pa\u017eljivo\u00a0\u010duvanu tajnu, tajnu izrade jedinstvenih\u00a0Ohridskih bisera, kojima ka\u017eu\u00a0nije\u00a0odolela ni britanska kraljica Elizabeta.

\n

Samo dve porodice danas prave originalne\u00a0bisere, ta\u010dnije zadr\u017eali su ru\u010dnu\u00a0proizvodnju, a rade samo s prirodnim\u00a0materijalima.\u00a0Na\u010din izrade mo\u017eete posmatrati u\u00a0njihovih\u00a0radnjama,\u00a0probati biserne\u00a0ogrlice,\u00a0min\u0111u\u0161e i nakit pa poneti sa\u00a0sobom bar neku fotografiju, ukoliko\u00a0ve\u0107 ne mo\u017eete priu\u0161titi sebi ove luksuzne\u00a0bisere.

\n

BUDITE DEO LOKALNIH FESTIVALA

\n

Velika gu\u017eva, mnogo ljudi na jednom mestu, mirisi\u00a0hrane, glasna muzika, buka i energija, odlike\u00a0su festivala.
\nSve zemlje imaju manje ili ve\u0107e festivale, neke me\u0111unarodnog\u00a0karaktera a neke tradicionalne koje\u00a0ne mo\u017eete videti nigde drugde.
\nKad putujete ili organizujete doga\u0111aj u nekoj\u00a0zemlji, odaberite datume kada se odr\u017eavaju\u00a0ba\u0161 ti jedinstveni festivali.\u00a0Iskoristite bar malo vremena\u00a0da\u00a0u\u0111ete\u00a0me\u0111u ljude,\u00a0osetite\u00a0u\u00a0vazduhu\u00a0euforiju\u00a0i poku\u0161ate\u00a0da se uklopite\u00a0i budete\u00a0jedan\u00a0od me\u0161tana.

\n

Slovenija

\n
\"Kurentovanje
Kurentovanje u Ptuju
\n

Jedna od zanimljivih stvari kojoj mo\u017eete prisustvovati u Sloveniji\u00a0je definitivno Kurentovanje u Ptuju.

\n

Kurenti su tradicionalni karnevalski likovi koji u ruci dr\u017ee\u00a0je\u017eevku\u00a0\u2013 tanku drvenu palicu sa pravim bodljama je\u017ea na\u00a0vrhu\u00a0\u2013 obu\u010deni su u ko\u017euhe, a oko struka nose pet vezanih\u00a0klepetu\u0161a. Ovako kurenti najavljuju odlazak zime i dolazak\u00a0prole\u0107a.

\n

Hrvatska

\n

Kako biste osetili lokalnu atmosferu, definitivno bi trebalo\u00a0da prisustvujete hiljadu godina starom prazniku koji slavi dubrova\u010dkog\u00a0za\u0161titnika Svetog Vlaha svakog 3. februara. Ve\u010de pred praznik, dok gradom odzvanjaju sva crkvena zvona\u00a0i pu\u0161taju se bele golubice kao simbol mira, vernici se okupljaju\u00a0radi ritualnog isceljenja koje ih \u010duva od bolesti.\u00a0Na sam 3. februar mo\u0161ti Svetog Vlaha se nose niz Stradun i\u00a0ulice\u00a0Dubrovnika u ogromnoj povorci.

\n

Srbija

\n

Ukoliko niste \u010duli dovoljno o Srbiji, trebalo bi da \u201eoslu\u0161nete\u201c\u00a0zvuke trube, i budete deo sedmodnevnog festivala\u00a0u Gu\u010di. Verovatno ste bili na raznim festivalima filma, muzike i sli\u010dno,\u00a0ali ovaj tradicionalni instrument mo\u017eete \u010duti samo na\u00a0ovom festivalu.

\n
\"Bokeljska
Bokeljska no\u0107
\n

Crna Gora

\n

Na crnogorskom primorju, u Bokokotorskom zalivu, pored\u00a0istorijskog grada Kotora zauzmite svoja najbolja mesta uz\u00a0vodu i posmatrajte maskembal brodova.

\n

Sve\u010danost na\u00a0vodi, Bokeljska no\u0107, je manifestacija koja okupi na desetine\u00a0hiljada posetilaca, u okviru koje u\u010desnici imaju zadatak\u00a0da \u0161to bolje, lep\u0161e i originalnije ukrase svoju barku.

\n

Nakon\u00a0defilea svih barki sledi progla\u0161enje pobednika, pra\u0107eno\u00a0veli\u010danstvenim vatrometom i fe\u0161tom u Starom gradu.

\n
\"Vev\u010danski
Vev\u010danski karneval
\n

Makedonija

\n

U malo selo Vev\u010dani, povodom proslavljanja praznika Svetog\u00a0Vasilija, dolaze hiljade turista.

\n

Tokom Vev\u010danskog Karnevala, lokalno stanovni\u0161tvo organizuje\u00a0raznovrsne predstave uz zvuke tradicionalne muzike,\u00a0zurle (autenti\u010dnog drvenog instrumenta), bubnjeve\u00a0i\u00a0uzvike. Svi nose maske i opona\u0161aju \u0111avola, demona i druge\u00a0mitske arhai\u010dne likove iz pro\u0161losti.

\n

\n

The post Recepti za nesvakida\u0161nje doga\u0111aje appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "[quote_box_center]\nAko\u00a0\u017eelite da postignete da va\u0161i delegati do\u017eive i iskuse destinaciju na pravi na\u010din,\u00a0onda\u00a0vam svakako predla\u017eemo da razmislite o tradiciji i obi\u010dajima, dodate kulturne\u00a0i\u00a0istorijske\u00a0komponente, sve to za\u010dinite lokalnim specijalitetom i ponekom legendom,\u00a0i pospete osmehom.\nSEEbtm magazin vam, za po\u010detak, daje neke od predloga \u0161ta od\u00a0toga mo\u017eete iskoristiti iz regiona Jugoisto\u010dne Evrope.\n[/quote_box_center]\nSlovenija\nSlovenija je poznata po p\u010delarstvu \u2013\u00a0ona je jedina zemlja \u010dlanica Evropske\u00a0unije koja ima svoju za\u0161ti\u0107enu autohtonu\u00a0vrstu, sivu kranjsku p\u010delu.\n\nOva p\u010dela se smatra drugom najrasprostranjenijom\u00a0p\u010delinjom vrstom na\u00a0svetu. Jo\u0161 jedna posebna karakteristika\u00a0slovena\u010dkog p\u010delarstva spada u\u00a0narodnu umetnost \u2013 umetnost oslikavanja\u00a0ko\u0161nica, ne\u0161to \u0161to postoji\u00a0samo\u00a0u ovoj zemlji. Odli\u010dna ideja za\u00a0aktivnosti\u00a0za ja\u010danje timskog duha!\nU jednom malom mestu koje se zove\u00a0Idrija, u 16. veku u Sloveniji je zapo\u010deto\u00a0izra\u0111ivanje \u010dipke.\u00a0Danas jo\u0161 uvek postoje \u0161kole\u00a0idrijske\u00a0\u010dipke, u kojoj bi predava\u010di mogli da\u00a0poka\u017eu posetiocima i nau\u010de ih kako\u00a0se izra\u0111uje \u010dipka. Od ove \u010dipke mo\u017ee\u00a0da se pravi ode\u0107a i maramice, zavese\u00a0i posteljina, ukrasi za ode\u0107u, pa \u010dak i\u00a0nau\u0161nice, ogrlice i rukavice, kao i poslovni\u00a0pokloni ili suveniri.\nOslikavanje ko\u0161nica\nUkoliko \u017eelite da osetite ukus tradicije,\u00a0probajte slovena\u010dku poticu.\u00a0Ovo jelo oduvek je bilo sinonim za\u00a0sve\u010dane\u00a0prilike u slovena\u010dkim porodicama.\u00a0Me\u0161tani mogu da vam poka\u017eu\u00a0kako se pravi slatka ili slana potica\u00a0i usput vam ispri\u010daju svoju porodi\u010dnu\u00a0pri\u010du.\nHrvatska\nKada se pomene turizam u Hrvatskoj,\u00a0prvo se pomisli na vi\u0161e od hiljadu\u00a0dvesta ostrva, ali postoji jedno\u00a0malo\u00a0mesto, ne tako poznato, koje se\u00a0mora videti.\nGradi\u0107 Hum u Istri va\u017ei\u00a0za najmanji grad na svetu, sa svega\u00a0oko 20 stanovnika. Porodice ovog\u00a0gradi\u0107a\u00a0su izme\u0111u ostalog sa\u010duvale\u00a0na\u010din tradicionalnog pravljenja lekovite\u00a0rakije od imele, \u201ebiske\u201d, kao\u00a0i obi\u010daj biranja seoskog poglavara,\u00a0urezivanjem glasova na drveni \u0161tap\u00a0\u201erabo\u0161\u201d.\nOvaj obi\u010daj se mo\u017ee iskoristiti\u00a0i me\u0111u\u00a0zaposlenima, zadajte mi da izaberu\u00a0najzanimljivijeg\u00a0kolegu, lidera ili mo\u017eda\u00a0slabu kariku u firmi.\nAko vas zanimaju vina, iz Istre, koja\u00a0ima najve\u0107i broj porodi\u010dnih vinograda\u00a0sa sopstvenim etiketama, i Dalmacije,\u00a0u kojoj veza izme\u0111u \u010doveka\u00a0i vina traje vekovima, mo\u017eete da odete\u00a0na sever u Kutjevo i posetite originalne\u00a0vinske podrume iz 13. veka.\nTokom celog puta mo\u017eete da se upoznajete\u00a0sa tradicijom uzgoja gro\u017e\u0111a i\u00a0proizvodnje vina.\u00a0Obavezno probajte hrvatska vina!\u00a0Ali usudite se da se oku\u0161ate u pravljenju\u00a0vina na starinski na\u010din.\nSkinite obu\u0107u, usko\u010dite u bure sa gro\u017e\u0111em\u00a0i po\u010dnite da hodate po njemu.\u00a0\u0160to se ti\u010de suvenira, delegati mogu\u00a0da se oprobaju u pravljenju drvenih\u00a0de\u010dijih\u00a0igra\u010daka.\nU tradicionalnoj proizvodnji\u00a0u Zagorju\u00a0u\u010destvuju i mu\u0161karci\u00a0i \u017eene. Mu\u0161karci\u00a0sakupljaju vrbu, lipu, bukvu i javor\u00a0iz okoline i su\u0161e, seku\u00a0i rezbare drvo\u00a0uz pomo\u0107 tradicionalnih\u00a0alata; \u017eene\u00a0onda nanose ekolo\u0161ku\u00a0boju i improvizuju\u00a0cvetne ili geometrijske\u00a0dezene.\nDrvene de\u010dije igra\u010dke\nSuveniri mogu da budu zvi\u017edaljke, automobili,\u00a0minijaturni\u00a0name\u0161taj, balerine\u00a0koje se vrte,\u00a0konji u skoku i ptice\u00a0u letu \u2013 sve skoro\u00a0identi\u010dno onima od\u00a0pre vi\u0161e od sto godina.\nSrbija\nUkoliko bi \u017eeleli da zavirimo u pro\u0161lost,\u00a0u potrazi za autenti\u010dnim na\u010dinom\u00a0\u017eivota u Srbiji pre mnogo godina,\u00a0dovoljno je da posetimo sala\u0161e\u00a0u Vojvodini.\nSala\u0161i su gazdinstva sa\u00a0ku\u0107om\u00a0za stanovanje, prate\u0107im objektima\u00a0i zemlji\u0161tem koje se obra\u0111uje,\u00a0udaljeni od naseljenih mesta.\u00a0Stanovnici sala\u0161a su se snabdevali vodom\u00a0iz bunara kopanih na sredini\u00a0dvori\u0161ta,\u00a0koji i dalje predstavljaju obele\u017eje\u00a0sala\u0161a. Danas, oni mogu ugostiti\u00a0turiste\u00a0i pru\u017eiti im kompletan do\u017eivljaj\u00a0u o\u010duvanom ambijentu.\nIz severnog dela Srbije, iz ravnica i beskrajnih\u00a0pejza\u017ea, morali bi se popeti i\u00a0na neku planinu Srbije.\u00a0U selima Zlatibora, doma\u0107ini su uvek\u00a0spremni da poka\u017eu gostima zanate\u00a0koje\u00a0\u010duvaju ve\u0107 dugi niz godina.\u00a0Tako, mogu se nau\u010diti tehnike pravljenja\u00a0opanaka i vunenih \u010darapa, jako\u00a0bitnih za zimske dane na planini.\u00a0Pored toga \u0161to \u0107e nau\u010diti stare zanate,\u00a0u\u010desnici mogu poneti sa sobom\u00a0suvenire koje naprave, ali i kupiti ru\u010dno\u00a0pravljene vunene prsluke, d\u017eempere\u00a0i kape. Potpuna oprema za slede\u0107e\u00a0zimovanje!\nKada ka\u017eemo \u0160ljivovica i stranci znajuda izgovore naziv ove doma\u0107e rakije\u00a0koja im se nudi uz dobrodo\u0161licu\u00a0u skoro svim krajevima Srbije.\n\u0160ljivovica\nMada, ako \u017eelimo mo\u017eemo izdvojiti\u00a0gradi\u0107 Blace u kome se svake godine\u00a0organizuje manifestacija Dani \u0161ljive.\u00a0U ovom kraju se pravi najbolja rakija,\u00a0i uvek stoji otvoren poziv za branje\u00a0\u0161ljiva, pe\u010denje rakije i njenu degustaciju.\u00a0Tako da, trebalo bi da prihvatite\u00a0poziv i pridru\u017eite se me\u0161tanima u procesu\u00a0pravljenja rakije, a naravno i degustacija\u00a0odli\u010dno zvu\u010di.\nCrna Gora\nNajprepoznatljivija slika crnogorskog\u00a0folklora jesu mladi momci, koji u dva\u00a0kruga stoje jedni drugima na ramenima,\u00a0dok devojke igraju pored.\nOva slika predstavlja zavr\u0161etak crnogorske\u00a0igre pod nazivom Crnogorsko\u00a0Oro. U igri se mladi pribli\u017ee i naprave\u00a0krug, po\u010dnu da pevaju, obi\u010dno u obliku\u00a0rugalice prema nekome sa druge\u00a0strane\u00a0i pozivaju ga da u\u0111e i zaigra.\nNajhrabriji momak ulazi u kolo i po\u010dinje\u00a0da igra u stilu imitiranja orla, a cilj\u00a0je da osvoji devojku koja mu se priklju\u010duje\u00a0sa elegantnijim imitiranjem\u00a0orla. Publika ih bodri i parovi se smenjuju.\u00a0Obu\u010deni u narodne no\u0161nje\u00a0ovi\u00a0mladi ostavljaju sna\u017ean utisak na sve\u00a0prisutne.\nU regionu\u00a0se ka\u017ee da niko ne pravi\u00a0bolji\u00a0ka\u010damak od Crnogoraca. Zato,\u00a0mo\u017eete\u00a0pozvati turiste na izazov u\u00a0pravljenju posebne vrste ka\u010damaka\u00a0koji zovu tu\u010danik po starom receptu.\u00a0Osnovni sastojci su krompir i kukuruzno\u00a0bra\u0161no, a tajnu recepturu takmi\u010dari\u00a0mogu dobiti od svojih doma\u0107ina.\nPored titule pobedni\u010dkog tima, cilj je\u00a0pobediti Crnogorce u pravljenju njihovog\u00a0tradicionalnog jela.\nCrnogorsko Oro\nZa Bosnu i Hercegovinu se ka\u017ee – Tamo\u00a0se uvek dobro jede, ne mo\u017eete\u00a0oti\u0107i\u00a0gladni iz ove zemlje.\u00a0Ako po\u010dnete dan sa kafom i ratlukom,\u00a0pa doru\u010dkujete burek sa doma\u0107im\u00a0kiselim\u00a0mlekom, za ru\u010dak uzmete\u00a0porciju\u00a0\u0107evapa sa lukom, zasladite sa tufahijama\u00a0i baklavom, usput popijete\u00a0doma\u0107u rakiju i \u010da\u0161u piva, pa opet\u00a0kafu\u00a0prema obi\u010daju me\u0161tana, shvati\u0107ete\u00a0za\u0161to.\nZa dobru bosansku kahvu\u00a0neophodni su d\u017eezva i fild\u017eani, koje\u00a0na tradicionalni\u00a0na\u010din izra\u0111uju i ukra\u0161avaju\u00a0kazand\u017eije.\u00a0Uz degustaciju\u00a0kafe\u00a0u du\u0107anima\u00a0u Ba\u0161\u010dar\u0161iji,\u00a0ovi doma\u0107ini su uvek raspolo\u017eeni\u00a0da vam poka\u017eu svoj zanat.\nU Makedoniji mo\u017eete otkriti pa\u017eljivo\u00a0\u010duvanu tajnu, tajnu izrade jedinstvenih\u00a0Ohridskih bisera, kojima ka\u017eu\u00a0nije\u00a0odolela ni britanska kraljica Elizabeta.\nSamo dve porodice danas prave originalne\u00a0bisere, ta\u010dnije zadr\u017eali su ru\u010dnu\u00a0proizvodnju, a rade samo s prirodnim\u00a0materijalima.\u00a0Na\u010din izrade mo\u017eete posmatrati u\u00a0njihovih\u00a0radnjama,\u00a0probati biserne\u00a0ogrlice,\u00a0min\u0111u\u0161e i nakit pa poneti sa\u00a0sobom bar neku fotografiju, ukoliko\u00a0ve\u0107 ne mo\u017eete priu\u0161titi sebi ove luksuzne\u00a0bisere.\nBUDITE DEO LOKALNIH FESTIVALA\nVelika gu\u017eva, mnogo ljudi na jednom mestu, mirisi\u00a0hrane, glasna muzika, buka i energija, odlike\u00a0su festivala.\nSve zemlje imaju manje ili ve\u0107e festivale, neke me\u0111unarodnog\u00a0karaktera a neke tradicionalne koje\u00a0ne mo\u017eete videti nigde drugde.\nKad putujete ili organizujete doga\u0111aj u nekoj\u00a0zemlji, odaberite datume kada se odr\u017eavaju\u00a0ba\u0161 ti jedinstveni festivali.\u00a0Iskoristite bar malo vremena\u00a0da\u00a0u\u0111ete\u00a0me\u0111u ljude,\u00a0osetite\u00a0u\u00a0vazduhu\u00a0euforiju\u00a0i poku\u0161ate\u00a0da se uklopite\u00a0i budete\u00a0jedan\u00a0od me\u0161tana.\nSlovenija\nKurentovanje u Ptuju\nJedna od zanimljivih stvari kojoj mo\u017eete prisustvovati u Sloveniji\u00a0je definitivno Kurentovanje u Ptuju.\nKurenti su tradicionalni karnevalski likovi koji u ruci dr\u017ee\u00a0je\u017eevku\u00a0\u2013 tanku drvenu palicu sa pravim bodljama je\u017ea na\u00a0vrhu\u00a0\u2013 obu\u010deni su u ko\u017euhe, a oko struka nose pet vezanih\u00a0klepetu\u0161a. Ovako kurenti najavljuju odlazak zime i dolazak\u00a0prole\u0107a.\nHrvatska\nKako biste osetili lokalnu atmosferu, definitivno bi trebalo\u00a0da prisustvujete hiljadu godina starom prazniku koji slavi dubrova\u010dkog\u00a0za\u0161titnika Svetog Vlaha svakog 3. februara. Ve\u010de pred praznik, dok gradom odzvanjaju sva crkvena zvona\u00a0i pu\u0161taju se bele golubice kao simbol mira, vernici se okupljaju\u00a0radi ritualnog isceljenja koje ih \u010duva od bolesti.\u00a0Na sam 3. februar mo\u0161ti Svetog Vlaha se nose niz Stradun i\u00a0ulice\u00a0Dubrovnika u ogromnoj povorci.\nSrbija\nUkoliko niste \u010duli dovoljno o Srbiji, trebalo bi da \u201eoslu\u0161nete\u201c\u00a0zvuke trube, i budete deo sedmodnevnog festivala\u00a0u Gu\u010di. Verovatno ste bili na raznim festivalima filma, muzike i sli\u010dno,\u00a0ali ovaj tradicionalni instrument mo\u017eete \u010duti samo na\u00a0ovom festivalu.\nBokeljska no\u0107\nCrna Gora \nNa crnogorskom primorju, u Bokokotorskom zalivu, pored\u00a0istorijskog grada Kotora zauzmite svoja najbolja mesta uz\u00a0vodu i posmatrajte maskembal brodova.\nSve\u010danost na\u00a0vodi, Bokeljska no\u0107, je manifestacija koja okupi na desetine\u00a0hiljada posetilaca, u okviru koje u\u010desnici imaju zadatak\u00a0da \u0161to bolje, lep\u0161e i originalnije ukrase svoju barku.\nNakon\u00a0defilea svih barki sledi progla\u0161enje pobednika, pra\u0107eno\u00a0veli\u010danstvenim vatrometom i fe\u0161tom u Starom gradu.\nVev\u010danski karneval\nMakedonija\nU malo selo Vev\u010dani, povodom proslavljanja praznika Svetog\u00a0Vasilija, dolaze hiljade turista.\nTokom Vev\u010danskog Karnevala, lokalno stanovni\u0161tvo organizuje\u00a0raznovrsne predstave uz zvuke tradicionalne muzike,\u00a0zurle (autenti\u010dnog drvenog instrumenta), bubnjeve\u00a0i\u00a0uzvike. Svi nose maske i opona\u0161aju \u0111avola, demona i druge\u00a0mitske arhai\u010dne likove iz pro\u0161losti.\n\nThe post Recepti za nesvakida\u0161nje doga\u0111aje appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-10-28T11:34:18+01:00", "date_modified": "2016-12-29T11:36:25+01:00", "author": { "name": "Svetlana Gavric", "url": "https://www.seebtm.com/author/ceca/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ceca.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Beautiful-Handmade-Knitted-Ser-93216701.jpg", "tags": [ "lokalna kultura", "lokalni festivali", "mo\u0107 lokalnog", "organizacija doga\u0111aja", "tradicija", "Aktuelne teme", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/region-jugoistocne-evrope-izobilje-autenticnih-dozivljaja/", "url": "https://www.seebtm.com/region-jugoistocne-evrope-izobilje-autenticnih-dozivljaja/", "title": "Region jugoisto\u010dne Evrope \u2013 izobilje autenti\u010dnih do\u017eivljaja", "content_html": "

[quote_box_center]Da li postoji tra\u017enja i svest o tra\u017enji za autenti\u010dnim lokalnim do\u017eivljajima i kulturnom\u00a0komponentom u na\u0161em regionu? Koliko se takvi programi nude i \u0161ta zapravo\u00a0jedan takav program mo\u017ee da obuhvata? Sve to, kao i predloge i ideje za neke nove\u00a0programe i aktivnosti, odgovorili su #eventprofs iz regiona jugoisto\u010dne Evrope\u00a0tokom istra\u017eivanja koje je sproveo SEEbtm magazin sredinom 2015. godine.[/quote_box_center]

\n

Sude\u0107i po odgovorima na sprovedeno\u00a0istra\u017eivanje, u regionu jugoisto\u010dne\u00a0Evrope postoji zna\u010dajna tra\u017enja\u00a0(ukupno 65%) za lokalnim obi\u010dajima\u00a0i kulturom, ta\u010dnije za \u017eeljom da se\u00a0iskusi \u201elokalno\u201c.

\n

Skoro polovina u\u010desnika ankete, ta\u010dnije\u00a0njih 40%, navelo je da \u010desto ima\u00a0zahteve za autenti\u010dnim lokalnim do\u017eivljajima\u00a0i kulturnom komponentom.

\n

Ovakvi zahtevi naj\u010de\u0161\u0107e dolaze do izra\u017eaja\u00a0kada su u pitanju gosti, kolege,\u00a0poslovni partneri i delegati iz inostranstva.
\nTako\u0111e, uglavnom se vezuju\u00a0za MICE grupe. Njih 25% navelo\u00a0je da\u00a0ima povremeno ovakve zahteve.

\n

Kako je kod nas situacija \u010desto crna\u00a0ili bela, tako je i sa mi\u0161ljenjima, koja\u00a0su neretko opre\u010dna.
\nZanimljivo je da je, nasuprot onih 40%\u00a0koji \u010desto imaju ovu vrstu zahteva,\u00a0sli\u010dan\u00a0procenat (35%) onih koji jako\u00a0retko\u00a0imaju ovu vrstu zahteva.

\n

Privatno, u\u010desnici ankete isti\u010du sopstvenu\u00a0\u017eelju za lokalnim i kulturnim sadr\u017eajima\u00a0i na taj na\u010din, \u201eupoznavanje\u00a0okoline\u201c.
\nNa njihovim poslovnim putovanjima,\u00a0ono \u0161to ih spre\u010dava da vi\u0161e pa\u017enje\u00a0usmere\u00a0ka lokalnim aktivnostima je\u00a0agenda koja je u najve\u0107em broju slu\u010dajeva\u00a0zauzima previ\u0161e vremena.

\n

Ve\u0107ina u\u010desnika ankete istakla je da\u00a0nema unapred kreirane sadr\u017eaje\u00a0i\u00a0mogu\u0107nosti\u00a0u smislu lokalnih i kulturnih\u00a0aktivnosti i do\u017eivljaja, navode\u0107i\u00a0da ovake sadr\u017eaje uglavnom pripremaju\u00a0po potrebi i afinitetu klijenta,\u00a0kao i u zavisnosti od situacije.

\n

\"bigstock-Carpenter-Working-With-Plane-48345833\"

\n

Sa druge strane, 35% u\u010desnika istra\u017eivanja\u00a0navodi da ima unapred kreirane aktivnosti u vidu izleta, obilazaka,\u00a0lokalnih restorana itd.
\nOko 20% ispitanika\u00a0isti\u010de da ima organizovane\u00a0aktivnosti koje sprovodi\u00a0u saradnji sa lokalnim agencijama\u00a0zadu\u017eenim za organizaciju tura, obilazaka,\u00a0tim bilding aktivnosti i sli\u010dno.\u00a0Najmanji broj u\u010desnika ankete, ta\u010dnije\u00a08% u\u010desnika, navodi da ovakve aktivnosti\u00a0sprovodi samo na privatnom\u00a0planu prilikom putovanja i izleta u\u00a0sopstvenoj\u00a0re\u017eiji.

\n

Primeri unapred organizovanih aktivnosti,\u00a0su recimo, u vidu team buildinga:\u00a0pravljenje doma\u0107ih kola\u010da,\u00a0ro\u0161tiljijada,\u00a0\u201epredavanje\u201c o rakijama,\u00a0na\u010dinu\u00a0njihove pripreme i degustaciji,\u00a0kvizovi \u201eKoliko poznajete odre\u0111enu\u00a0destinaciju\u201c sa simboli\u010dnim nagradama\u00a0\u2013 obele\u017ejima te zemlje, igre\u00a0memorije\u00a0sa memo-karticama na kojima\u00a0su od\u0161tampani odre\u0111eni simboli.\u00a0Kao predmeti interesovanja\u00a0isti\u010du\u00a0se i lokacije pod za\u0161titom UNESCO.

\n

Sad dolazimo i do najzanimljivijeg dela.\u00a0Izdvajamo odgovore na pitanje\u00a0\u0161ta je to \u0161to odre\u0111en kraj/region ima\u00a0specifi\u010dno.
\nZanimljiva kulturna ili istorijska\u00a0\u010dinjenica\u00a0i gra\u0111evine, kao i stari zanati,\u00a0obi\u010daji i karakteristi\u010dni na\u010dini\u00a0spremanja hrane…pro\u010ditajte \u0161ta od\u00a0toga izdvajaju event profesionalci iz\u00a0regiona.

\n

Iz Srbije…

\n

Najve\u0107i broj u\u010desnika istra\u017eivanja iz\u00a0Srbije izdvaja Beograd kao, kako kulturnu\u00a0i istorijsku prestonicu, tako i\u00a0kao najatraktivniji lokalitet za posetioce.\u00a0Ispitanici posebno izdvajaju Savamalu\u00a0kao design district, novi deo\u00a0grada\u00a0koji predstavlja mesto susreta\u00a0umetnosti,\u00a0kulture, istorije i zabave.\u00a0Stranci je do\u017eivljavaju kao srpski Berlin.

\n
\"Konak
Konak Kneginje Ljubice
\n

Pored Beogradskih dvorova (Stari i\u00a0Novi dvor, Kraljevski i Beli dvor), istorijski\u00a0i kulturni zna\u010daj ima i Konak\u00a0Knjeginje\u00a0Ljubice, kao i legat Kralja\u00a0Petra\u00a0I. Dosta stranaca je zainteresovano\u00a0da poseti Ku\u0107u cve\u0107a, kao i muzej\u00a0Nikole Tesle.

\n

[quote_box_left]Od starih zanata, event profesionalci\u00a0koji su u\u010destvovali u\u00a0anketi,\u00a0isti\u010du Bombond\u017eiju u\u00a0ulici\u00a0Gavrila Principa, ali i jorgand\u017eiju\u00a0u Zemunu.[/quote_box_left]

\n

Neki od u\u010desnika ankete smatraju i\u00a0da legende o vampirima,\u00a0vilama i zloduhovima\u00a0mogu biti\u00a0iskori\u0161\u0107ene u turisti\u010dke\u00a0svrhe.

\n

\u201eBeograd ima jako bogatu kulturnoistorijsku\u00a0ponudu (preistorijsko, rimsko,\u00a0srednjevekovno, tursko, austrijsko\u00a0i srpsko nasle\u0111e) i reputaciju gradafeniksa.
\nBeograd je jedina evropska prestonica\u00a0na 2 reke i raj za ornitologe u blizini\u00a0samog centra grada.\u00a0Specifi\u010dnost grada je grad ispod grada\u00a0(zanimljiv je projekat \u201eBeograd ispod\u00a0Beograda\u201c), koji nije dovoljno istra\u017een\u00a0niti prezentovan javnosti (\u0161to\u00a0poslednih godina radi grupa urbanih\u00a0arheologa okupljena oko Centra za\u00a0urbani\u00a0razvoj i postepeno menja tu\u00a0sliku\u00a0i stavlja istra\u017eeno nasle\u0111e u svrhu\u00a0turizma i kulture), kao i nasle\u0111e\u00a0biv\u0161e\u00a0SFRJ, osniva\u010da nesvrstanih (ovo\u00a0su 2 nove turisti\u010dke ni\u0161e koje treba\u00a0iskoristiti).
\nKarakteristi\u010dno za celu Srbiju su na\u0161e\u00a0slave, sa brdom hrane, tako\u0111e i\u00a0ajvar.\u00a0Na\u0161 srpski hedonizam je u neku ruku\u00a0atrakcija za strane goste.\u201c, isti\u010de\u00a0Slavica Jovanovi\u0107 Kubat, Evropski pokret\u00a0u Srbiji.

\n
\"Bombond\u017eija
Bombond\u017eija u ulici Gavrila Principa u Beogradu
\n

\u0110avolja Varo\u0161 i Potpe\u0107ka pe\u0107ina su\u00a0\u010duda\u00a0prirode koja ostavljaju jak utisak.\u00a0Petrovaradinska tvr\u0111ava, zatim\u00a0Sremski\u00a0Karlovci poznati po vinu, gde\u00a0se mo\u017ee posetiti i muzej p\u010delarstva.\u00a0Obilazak manastira na Fru\u0161koj Gori tako\u0111e\u00a0ne bi trebalo propustiti.

\n

Ina\u010de, u Srbiji postoji dosta vrhunskih\u00a0vinarija, \u010diji obilazak i degustacija\u00a0tamo\u0161njih vina, svakako ostavlja\u00a0autenti\u010dan\u00a0do\u017eivljaj. Neke od njih su\u00a0Aleksandovi\u0107, Zvonko Bogdan, Kova\u010devi\u0107,\u00a0\u0160apat, Janko, Temet.

\n

Smederevska tvr\u0111ava je najve\u0107a ravni\u010darska\u00a0tvr\u0111ava u Evropi, a ovaj srednjevekovni\u00a0grad oivi\u010den je sa 25 kula,\u00a0visokih preko 20 metara i\u00a0bedemima\u00a0visine oko 10 i \u0161irine do 4 metra. U Smederevu ne bi trebalo propustiti\u00a0ni posetu Vili dinastije Obrenovi\u0107,\u00a0koja je sredinom ove godine otvorena\u00a0za javnost.

\n

[quote_box_right]

\n

Savet

\n

Ako \u017eelite da osetite puls grada\u00a0i dnevni ritam stanovni\u0161tva u\u00a0nekom\u00a0gradu, posetite pijacu!

\n

[/quote_box_right]

\n

Crna Gora…

\n

U\u010desnici istra\u017eivanja iz Crne Gore, navode\u00a0da su prirodne lepote Crne Gore\u00a0ono \u0161to predstavljaju specifi\u010dnost\u00a0ove zemlje, bilo da se radi o Jadranskom\u00a0primorju ili brdovitom severu\u00a0Crne Gore.

\n

Tako\u0111e, obi\u010daji i bogata istorija su\u00a0prepoznatljivi\u00a0pe\u010dat ovog regiona,\u00a0kao i nezaobilazna\u00a0pr\u0161uta, kajmak i\u00a0loza.
\nJedinstven primorski ambijent\u00a0Bokokotorskog\u00a0zaliva i starog grada\u00a0Kotora,\u00a0nikoga ne ostavlja ravnodu\u0161nim,\u00a0dok ostrvca u blizini kao \u0161to su\u00a0Gospa od \u0160krpjela, Sveti \u0110or\u0111e, Gospa\u00a0od Milosti, Mamula (tokom oba\u00a0svetska\u00a0rata tvr\u0111ava na ovom ostrvu\u00a0je slu\u017eila kao zatvor), svako za sebe\u00a0pri\u010da\u00a0jedinstvenu pri\u010du.

\n

Duh starih, rasko\u0161nih vremena mo\u017ee\u00a0da se oseti i na Dvoru Kralja Nikole\u00a0na Cetinju, koji je danas pretvoren u\u00a0muzej.
\nStari Grad Budve o\u017eivljava pravi primorski\u00a0i pomorski duh, sa gradskim\u00a0bedemima (po kojima morate da pro\u0161etate\u00a0za pravi do\u017eivljaj), pu\u0161karnicama,\u00a0crkvama Svetog Ivana i Santa\u00a0Marija\u00a0in Punta…

\n
\"Gospa
Gospa od \u0160krpjela
\n

Citadela u starom gradu Budve je jedinstven\u00a0prostor za doga\u0111aje, koja\u00a0predstavlja\u00a0srednjevekovni zamak\u00a0bogat\u00a0upe\u010datljivim sadr\u017eajima.[quote_box_right]Za pogled koji se ne zaboravlja,\u00a0svakako\u00a0vredi posetiti Nacionalni\u00a0park Lov\u0107en\u00a0i Njego\u0161ev\u00a0Mauzolej.[/quote_box_right]

\n

U Hrvatskoj…

\n

\u0160to se ti\u010de u\u010desnika ankete iz Hrvatske,\u00a0ono \u0161to isti\u010du kao specifi\u010dnost\u00a0ove zemlje je hrvatsko primorje.\u00a0U\u010desnici smatraju da je Istra najatraktivniji\u00a0lokalitet za turiste, zbog svojih\u00a0kulturnih znamenitosti, raznovrsnih\u00a0manifestacija tokom cele godine,\u00a0kao i lokalnih specijaliteta.\u00a0Tako\u0111e to je podru\u010dje vina, maslinovog\u00a0ulja, tartufa, sve\u017ee ribe, sira…

\n

Fantasti\u010dna Pulska Arena, Stari grad\u00a0Rovinja i Pore\u010da, samo su neki od autenti\u010dnih\u00a0lokacija.\u00a0Bajkovito brdovito Zagorje i park prirode\u00a0Medvednica u blizini Zagreba,\u00a0nezaobilazni\u00a0su za ljubitelje prirode.

\n

Za ljubitelje tradicije i istorije, treba\u00a0posetiti prelepe drvene turopoljske\u00a0ku\u0107e, kao i dvorce kojih u Hrvatskoj\u00a0ima preko 100, a svaki ima svoju pri\u010du\u00a0koja budi ma\u0161tu.\u00a0Folklorno pevanje i ples karakteristi\u010dan\u00a0je narodni obi\u010daj za svaku zemlju\u00a0regiona, koji se razlikuje po izgledu\u00a0narodne\u00a0no\u0161nje i samom plesu.

\n

Omi\u0161 je gradi\u0107 u srcu Dalmacije, poznat\u00a0i kao dom gusara koji su \u017eiveli\u00a0ovde\u00a0u 13. i 14. veku, ima dosta zanimljivih\u00a0tradicionalnih manifestacija i\u00a0obi\u010daja. Zanimljive su manifestacije\u00a0Guitar\u00a0fest, Festival dalmatinskih klapa\u00a0i naravno, Gusarska bitka.

\n

Od lokalnih specijaliteta treba probati\u00a0i zagorske \u0161trukle (ne\u0161to sli\u010dno pitama\u00a0sa raznim punjenjem, naj\u010de\u0161\u0107e\u00a0sirom), ili greblicu (recimo da je to\u00a0neka\u00a0varijacija gibanice i proje).

\n
\"Grad
Grad Omi\u0161 u Dalmaciji
\n

\u201eU Hrvatskoj ima otoka za koje stranci\u00a0niti ne znaju, a na\u0161e turisti\u010dke \u201evlasti\u201d\u00a0se niti ne trude da ih predstave. Seoski\u00a0turizam koji bi mogao postati pravi\u00a0\u201eboom\u201d u Slavoniji.\u00a0A tek Lika i Gorski kotar koji bi mogli\u00a0privla\u010diti turiste sa bogatom gastronomskom\u00a0ponudom i povoljnim klimatskim\u00a0uvjetima ljeti.\u201c, smatra Rajna\u00a0\u0160tern.

\n

A u me\u0111uvremenu, u Bosni…

\n

Bosnu i Hercegovinu su u\u010desnici istra\u017eivanja\u00a0opisali kao zemlju lokalnih\u00a0gurmanluka i slatkih specijaliteta na\u00a0koje gotovo niko ne ostane ravnodu\u0161an.
\nTo su karakteristi\u010dni na\u010dini proizvodnje\u00a0bosanskih kola\u010da i ro\u0161tilja sa\u00a0posebnom\u00a0vrstom mesa.

\n

\u201eRaznolika kulturna (o\u010duvane raznolike\u00a0vjerske i kulturne zajednice) i\u00a0prirodna\u00a0(duboki kanjoni i visoke planine…)\u00a0ba\u0161tina i tradicionalna gostoljubivost\u00a0stanovnika koja je naro\u010dito\u00a0vidljiva kroz obi\u010daje i tradicionalno\u00a0kafenisanje.

\n

Knji\u017eevnik M. Krle\u017ea je zapisao:
\nNeka\u00a0oprosti gospo\u0111a Europa ona nema\u00a0svoje\u00a0spomenike kulture. Pleme Inka\u00a0ima svoje spomenike. Egipat ima svoje\u00a0spomenike kulture.
\nNeka oprosti gospo\u0111a Europa samo\u00a0Bosna ima svoje autohtone spomenike\u00a0kulture \u2013 ste\u0107ke (srednjovekovni\u00a0nadgrobni\u00a0spomenici kakvih nema\u00a0nigde\u00a0u Evropi).\u201d, isti\u010de Zoran Bibanovi\u0107,\u00a0Wigwam Travel & Consulting.

\n
\"Ste\u0107ak
Ste\u0107ak – srednjovekovni nadgrobni spomenik u BiH
\n

\u0160ta event profesionalci\u00a0pamte na sopstvenim\u00a0putovanjima?

\n

Na pitanje vezano za do\u017eivljaje koji\u00a0se pamte sa privatnog ili poslovnog\u00a0putovanja,\u00a0ve\u0107ina u\u010desnika na\u0161eg istra\u017eivanja\u00a0odgovorila je da je to hrana,\u00a0odnosno lokani specijaliteti.
\nDa li je to riblji paprika\u0161 u Ma\u0111arskoj,\u00a0doma\u0107i sir u Danskoj, sladoled u\u00a0Italiji,\u00a0vino u Francuskoj ili baklave u\u00a0Turskoj,\u00a0svako je na svoj na\u010din u\u017eivao\u00a0u lokalnim\u00a0specijalitetima i ukusima\u00a0koji\u00a0odre\u0111ena zemlja nosi.

\n

Tako\u0111e, ispitanici isti\u010du kulturnu komponentu\u00a0i veru kao posebne do\u017eivljaje\u00a0koje pamte i koji su im izabranu\u00a0destinaciju u\u010dinili jo\u0161 interesantnijom,\u00a0kao \u0161to je u Tirani odlazak kod\u00a0lokalne\u00a0vra\u010dare koja \u201eprori\u010de\u201d gledaju\u0107i\u00a0u kristal \u0161e\u0107er.

\n

Kao jedinstvene do\u017eivljaje i se\u0107anja\u00a0na neko putovanje, navode se i lokalni\u00a0festivali i manifestacije. Prilikom
\nputovanja,\u00a0svako na svoj na\u010din do\u017eivljava\u00a0razli\u010ditu kulturu, veru i obi\u010daje,\u00a0ali u jednom su se svi u\u010desnici ankete\u00a0slo\u017eili, a to je da svako mesto,\u00a0grad ili dr\u017eavu \u010dine i najvi\u0161e ostavljaju\u00a0utisak stanovnici koji na poseban na\u010din daju pe\u010dat i gostoprimstvo.

\n

\"Untitled\"

\n

The post Region jugoisto\u010dne Evrope \u2013 izobilje autenti\u010dnih do\u017eivljaja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "[quote_box_center]Da li postoji tra\u017enja i svest o tra\u017enji za autenti\u010dnim lokalnim do\u017eivljajima i kulturnom\u00a0komponentom u na\u0161em regionu? Koliko se takvi programi nude i \u0161ta zapravo\u00a0jedan takav program mo\u017ee da obuhvata? Sve to, kao i predloge i ideje za neke nove\u00a0programe i aktivnosti, odgovorili su #eventprofs iz regiona jugoisto\u010dne Evrope\u00a0tokom istra\u017eivanja koje je sproveo SEEbtm magazin sredinom 2015. godine.[/quote_box_center]\nSude\u0107i po odgovorima na sprovedeno\u00a0istra\u017eivanje, u regionu jugoisto\u010dne\u00a0Evrope postoji zna\u010dajna tra\u017enja\u00a0(ukupno 65%) za lokalnim obi\u010dajima\u00a0i kulturom, ta\u010dnije za \u017eeljom da se\u00a0iskusi \u201elokalno\u201c.\nSkoro polovina u\u010desnika ankete, ta\u010dnije\u00a0njih 40%, navelo je da \u010desto ima\u00a0zahteve za autenti\u010dnim lokalnim do\u017eivljajima\u00a0i kulturnom komponentom.\nOvakvi zahtevi naj\u010de\u0161\u0107e dolaze do izra\u017eaja\u00a0kada su u pitanju gosti, kolege,\u00a0poslovni partneri i delegati iz inostranstva.\nTako\u0111e, uglavnom se vezuju\u00a0za MICE grupe. Njih 25% navelo\u00a0je da\u00a0ima povremeno ovakve zahteve.\nKako je kod nas situacija \u010desto crna\u00a0ili bela, tako je i sa mi\u0161ljenjima, koja\u00a0su neretko opre\u010dna.\nZanimljivo je da je, nasuprot onih 40%\u00a0koji \u010desto imaju ovu vrstu zahteva,\u00a0sli\u010dan\u00a0procenat (35%) onih koji jako\u00a0retko\u00a0imaju ovu vrstu zahteva.\nPrivatno, u\u010desnici ankete isti\u010du sopstvenu\u00a0\u017eelju za lokalnim i kulturnim sadr\u017eajima\u00a0i na taj na\u010din, \u201eupoznavanje\u00a0okoline\u201c.\nNa njihovim poslovnim putovanjima,\u00a0ono \u0161to ih spre\u010dava da vi\u0161e pa\u017enje\u00a0usmere\u00a0ka lokalnim aktivnostima je\u00a0agenda koja je u najve\u0107em broju slu\u010dajeva\u00a0zauzima previ\u0161e vremena.\nVe\u0107ina u\u010desnika ankete istakla je da\u00a0nema unapred kreirane sadr\u017eaje\u00a0i\u00a0mogu\u0107nosti\u00a0u smislu lokalnih i kulturnih\u00a0aktivnosti i do\u017eivljaja, navode\u0107i\u00a0da ovake sadr\u017eaje uglavnom pripremaju\u00a0po potrebi i afinitetu klijenta,\u00a0kao i u zavisnosti od situacije.\n\nSa druge strane, 35% u\u010desnika istra\u017eivanja\u00a0navodi da ima unapred kreirane aktivnosti u vidu izleta, obilazaka,\u00a0lokalnih restorana itd.\nOko 20% ispitanika\u00a0isti\u010de da ima organizovane\u00a0aktivnosti koje sprovodi\u00a0u saradnji sa lokalnim agencijama\u00a0zadu\u017eenim za organizaciju tura, obilazaka,\u00a0tim bilding aktivnosti i sli\u010dno.\u00a0Najmanji broj u\u010desnika ankete, ta\u010dnije\u00a08% u\u010desnika, navodi da ovakve aktivnosti\u00a0sprovodi samo na privatnom\u00a0planu prilikom putovanja i izleta u\u00a0sopstvenoj\u00a0re\u017eiji.\nPrimeri unapred organizovanih aktivnosti,\u00a0su recimo, u vidu team buildinga:\u00a0pravljenje doma\u0107ih kola\u010da,\u00a0ro\u0161tiljijada,\u00a0\u201epredavanje\u201c o rakijama,\u00a0na\u010dinu\u00a0njihove pripreme i degustaciji,\u00a0kvizovi \u201eKoliko poznajete odre\u0111enu\u00a0destinaciju\u201c sa simboli\u010dnim nagradama\u00a0\u2013 obele\u017ejima te zemlje, igre\u00a0memorije\u00a0sa memo-karticama na kojima\u00a0su od\u0161tampani odre\u0111eni simboli.\u00a0Kao predmeti interesovanja\u00a0isti\u010du\u00a0se i lokacije pod za\u0161titom UNESCO.\nSad dolazimo i do najzanimljivijeg dela.\u00a0Izdvajamo odgovore na pitanje\u00a0\u0161ta je to \u0161to odre\u0111en kraj/region ima\u00a0specifi\u010dno.\nZanimljiva kulturna ili istorijska\u00a0\u010dinjenica\u00a0i gra\u0111evine, kao i stari zanati,\u00a0obi\u010daji i karakteristi\u010dni na\u010dini\u00a0spremanja hrane…pro\u010ditajte \u0161ta od\u00a0toga izdvajaju event profesionalci iz\u00a0regiona.\nIz Srbije…\nNajve\u0107i broj u\u010desnika istra\u017eivanja iz\u00a0Srbije izdvaja Beograd kao, kako kulturnu\u00a0i istorijsku prestonicu, tako i\u00a0kao najatraktivniji lokalitet za posetioce.\u00a0Ispitanici posebno izdvajaju Savamalu\u00a0kao design district, novi deo\u00a0grada\u00a0koji predstavlja mesto susreta\u00a0umetnosti,\u00a0kulture, istorije i zabave.\u00a0Stranci je do\u017eivljavaju kao srpski Berlin.\nKonak Kneginje Ljubice\nPored Beogradskih dvorova (Stari i\u00a0Novi dvor, Kraljevski i Beli dvor), istorijski\u00a0i kulturni zna\u010daj ima i Konak\u00a0Knjeginje\u00a0Ljubice, kao i legat Kralja\u00a0Petra\u00a0I. Dosta stranaca je zainteresovano\u00a0da poseti Ku\u0107u cve\u0107a, kao i muzej\u00a0Nikole Tesle.\n[quote_box_left]Od starih zanata, event profesionalci\u00a0koji su u\u010destvovali u\u00a0anketi,\u00a0isti\u010du Bombond\u017eiju u\u00a0ulici\u00a0Gavrila Principa, ali i jorgand\u017eiju\u00a0u Zemunu.[/quote_box_left]\nNeki od u\u010desnika ankete smatraju i\u00a0da legende o vampirima,\u00a0vilama i zloduhovima\u00a0mogu biti\u00a0iskori\u0161\u0107ene u turisti\u010dke\u00a0svrhe.\n\u201eBeograd ima jako bogatu kulturnoistorijsku\u00a0ponudu (preistorijsko, rimsko,\u00a0srednjevekovno, tursko, austrijsko\u00a0i srpsko nasle\u0111e) i reputaciju gradafeniksa.\nBeograd je jedina evropska prestonica\u00a0na 2 reke i raj za ornitologe u blizini\u00a0samog centra grada.\u00a0Specifi\u010dnost grada je grad ispod grada\u00a0(zanimljiv je projekat \u201eBeograd ispod\u00a0Beograda\u201c), koji nije dovoljno istra\u017een\u00a0niti prezentovan javnosti (\u0161to\u00a0poslednih godina radi grupa urbanih\u00a0arheologa okupljena oko Centra za\u00a0urbani\u00a0razvoj i postepeno menja tu\u00a0sliku\u00a0i stavlja istra\u017eeno nasle\u0111e u svrhu\u00a0turizma i kulture), kao i nasle\u0111e\u00a0biv\u0161e\u00a0SFRJ, osniva\u010da nesvrstanih (ovo\u00a0su 2 nove turisti\u010dke ni\u0161e koje treba\u00a0iskoristiti).\nKarakteristi\u010dno za celu Srbiju su na\u0161e\u00a0slave, sa brdom hrane, tako\u0111e i\u00a0ajvar.\u00a0Na\u0161 srpski hedonizam je u neku ruku\u00a0atrakcija za strane goste.\u201c, isti\u010de\u00a0Slavica Jovanovi\u0107 Kubat, Evropski pokret\u00a0u Srbiji.\nBombond\u017eija u ulici Gavrila Principa u Beogradu\n\u0110avolja Varo\u0161 i Potpe\u0107ka pe\u0107ina su\u00a0\u010duda\u00a0prirode koja ostavljaju jak utisak.\u00a0Petrovaradinska tvr\u0111ava, zatim\u00a0Sremski\u00a0Karlovci poznati po vinu, gde\u00a0se mo\u017ee posetiti i muzej p\u010delarstva.\u00a0Obilazak manastira na Fru\u0161koj Gori tako\u0111e\u00a0ne bi trebalo propustiti.\nIna\u010de, u Srbiji postoji dosta vrhunskih\u00a0vinarija, \u010diji obilazak i degustacija\u00a0tamo\u0161njih vina, svakako ostavlja\u00a0autenti\u010dan\u00a0do\u017eivljaj. Neke od njih su\u00a0Aleksandovi\u0107, Zvonko Bogdan, Kova\u010devi\u0107,\u00a0\u0160apat, Janko, Temet.\nSmederevska tvr\u0111ava je najve\u0107a ravni\u010darska\u00a0tvr\u0111ava u Evropi, a ovaj srednjevekovni\u00a0grad oivi\u010den je sa 25 kula,\u00a0visokih preko 20 metara i\u00a0bedemima\u00a0visine oko 10 i \u0161irine do 4 metra. U Smederevu ne bi trebalo propustiti\u00a0ni posetu Vili dinastije Obrenovi\u0107,\u00a0koja je sredinom ove godine otvorena\u00a0za javnost.\n[quote_box_right]\nSavet\nAko \u017eelite da osetite puls grada\u00a0i dnevni ritam stanovni\u0161tva u\u00a0nekom\u00a0gradu, posetite pijacu!\n[/quote_box_right]\nCrna Gora…\nU\u010desnici istra\u017eivanja iz Crne Gore, navode\u00a0da su prirodne lepote Crne Gore\u00a0ono \u0161to predstavljaju specifi\u010dnost\u00a0ove zemlje, bilo da se radi o Jadranskom\u00a0primorju ili brdovitom severu\u00a0Crne Gore.\nTako\u0111e, obi\u010daji i bogata istorija su\u00a0prepoznatljivi\u00a0pe\u010dat ovog regiona,\u00a0kao i nezaobilazna\u00a0pr\u0161uta, kajmak i\u00a0loza.\nJedinstven primorski ambijent\u00a0Bokokotorskog\u00a0zaliva i starog grada\u00a0Kotora,\u00a0nikoga ne ostavlja ravnodu\u0161nim,\u00a0dok ostrvca u blizini kao \u0161to su\u00a0Gospa od \u0160krpjela, Sveti \u0110or\u0111e, Gospa\u00a0od Milosti, Mamula (tokom oba\u00a0svetska\u00a0rata tvr\u0111ava na ovom ostrvu\u00a0je slu\u017eila kao zatvor), svako za sebe\u00a0pri\u010da\u00a0jedinstvenu pri\u010du.\nDuh starih, rasko\u0161nih vremena mo\u017ee\u00a0da se oseti i na Dvoru Kralja Nikole\u00a0na Cetinju, koji je danas pretvoren u\u00a0muzej.\nStari Grad Budve o\u017eivljava pravi primorski\u00a0i pomorski duh, sa gradskim\u00a0bedemima (po kojima morate da pro\u0161etate\u00a0za pravi do\u017eivljaj), pu\u0161karnicama,\u00a0crkvama Svetog Ivana i Santa\u00a0Marija\u00a0in Punta…\nGospa od \u0160krpjela\nCitadela u starom gradu Budve je jedinstven\u00a0prostor za doga\u0111aje, koja\u00a0predstavlja\u00a0srednjevekovni zamak\u00a0bogat\u00a0upe\u010datljivim sadr\u017eajima.[quote_box_right]Za pogled koji se ne zaboravlja,\u00a0svakako\u00a0vredi posetiti Nacionalni\u00a0park Lov\u0107en\u00a0i Njego\u0161ev\u00a0Mauzolej.[/quote_box_right]\nU Hrvatskoj…\n\u0160to se ti\u010de u\u010desnika ankete iz Hrvatske,\u00a0ono \u0161to isti\u010du kao specifi\u010dnost\u00a0ove zemlje je hrvatsko primorje.\u00a0U\u010desnici smatraju da je Istra najatraktivniji\u00a0lokalitet za turiste, zbog svojih\u00a0kulturnih znamenitosti, raznovrsnih\u00a0manifestacija tokom cele godine,\u00a0kao i lokalnih specijaliteta.\u00a0Tako\u0111e to je podru\u010dje vina, maslinovog\u00a0ulja, tartufa, sve\u017ee ribe, sira…\nFantasti\u010dna Pulska Arena, Stari grad\u00a0Rovinja i Pore\u010da, samo su neki od autenti\u010dnih\u00a0lokacija.\u00a0Bajkovito brdovito Zagorje i park prirode\u00a0Medvednica u blizini Zagreba,\u00a0nezaobilazni\u00a0su za ljubitelje prirode.\nZa ljubitelje tradicije i istorije, treba\u00a0posetiti prelepe drvene turopoljske\u00a0ku\u0107e, kao i dvorce kojih u Hrvatskoj\u00a0ima preko 100, a svaki ima svoju pri\u010du\u00a0koja budi ma\u0161tu.\u00a0Folklorno pevanje i ples karakteristi\u010dan\u00a0je narodni obi\u010daj za svaku zemlju\u00a0regiona, koji se razlikuje po izgledu\u00a0narodne\u00a0no\u0161nje i samom plesu.\nOmi\u0161 je gradi\u0107 u srcu Dalmacije, poznat\u00a0i kao dom gusara koji su \u017eiveli\u00a0ovde\u00a0u 13. i 14. veku, ima dosta zanimljivih\u00a0tradicionalnih manifestacija i\u00a0obi\u010daja. Zanimljive su manifestacije\u00a0Guitar\u00a0fest, Festival dalmatinskih klapa\u00a0i naravno, Gusarska bitka.\nOd lokalnih specijaliteta treba probati\u00a0i zagorske \u0161trukle (ne\u0161to sli\u010dno pitama\u00a0sa raznim punjenjem, naj\u010de\u0161\u0107e\u00a0sirom), ili greblicu (recimo da je to\u00a0neka\u00a0varijacija gibanice i proje).\nGrad Omi\u0161 u Dalmaciji\n\u201eU Hrvatskoj ima otoka za koje stranci\u00a0niti ne znaju, a na\u0161e turisti\u010dke \u201evlasti\u201d\u00a0se niti ne trude da ih predstave. Seoski\u00a0turizam koji bi mogao postati pravi\u00a0\u201eboom\u201d u Slavoniji.\u00a0A tek Lika i Gorski kotar koji bi mogli\u00a0privla\u010diti turiste sa bogatom gastronomskom\u00a0ponudom i povoljnim klimatskim\u00a0uvjetima ljeti.\u201c, smatra Rajna\u00a0\u0160tern.\nA u me\u0111uvremenu, u Bosni…\nBosnu i Hercegovinu su u\u010desnici istra\u017eivanja\u00a0opisali kao zemlju lokalnih\u00a0gurmanluka i slatkih specijaliteta na\u00a0koje gotovo niko ne ostane ravnodu\u0161an.\nTo su karakteristi\u010dni na\u010dini proizvodnje\u00a0bosanskih kola\u010da i ro\u0161tilja sa\u00a0posebnom\u00a0vrstom mesa.\n\u201eRaznolika kulturna (o\u010duvane raznolike\u00a0vjerske i kulturne zajednice) i\u00a0prirodna\u00a0(duboki kanjoni i visoke planine…)\u00a0ba\u0161tina i tradicionalna gostoljubivost\u00a0stanovnika koja je naro\u010dito\u00a0vidljiva kroz obi\u010daje i tradicionalno\u00a0kafenisanje.\nKnji\u017eevnik M. Krle\u017ea je zapisao:\nNeka\u00a0oprosti gospo\u0111a Europa ona nema\u00a0svoje\u00a0spomenike kulture. Pleme Inka\u00a0ima svoje spomenike. Egipat ima svoje\u00a0spomenike kulture.\nNeka oprosti gospo\u0111a Europa samo\u00a0Bosna ima svoje autohtone spomenike\u00a0kulture \u2013 ste\u0107ke (srednjovekovni\u00a0nadgrobni\u00a0spomenici kakvih nema\u00a0nigde\u00a0u Evropi).\u201d, isti\u010de Zoran Bibanovi\u0107,\u00a0Wigwam Travel & Consulting.\nSte\u0107ak – srednjovekovni nadgrobni spomenik u BiH\n\u0160ta event profesionalci\u00a0pamte na sopstvenim\u00a0putovanjima?\nNa pitanje vezano za do\u017eivljaje koji\u00a0se pamte sa privatnog ili poslovnog\u00a0putovanja,\u00a0ve\u0107ina u\u010desnika na\u0161eg istra\u017eivanja\u00a0odgovorila je da je to hrana,\u00a0odnosno lokani specijaliteti.\nDa li je to riblji paprika\u0161 u Ma\u0111arskoj,\u00a0doma\u0107i sir u Danskoj, sladoled u\u00a0Italiji,\u00a0vino u Francuskoj ili baklave u\u00a0Turskoj,\u00a0svako je na svoj na\u010din u\u017eivao\u00a0u lokalnim\u00a0specijalitetima i ukusima\u00a0koji\u00a0odre\u0111ena zemlja nosi.\nTako\u0111e, ispitanici isti\u010du kulturnu komponentu\u00a0i veru kao posebne do\u017eivljaje\u00a0koje pamte i koji su im izabranu\u00a0destinaciju u\u010dinili jo\u0161 interesantnijom,\u00a0kao \u0161to je u Tirani odlazak kod\u00a0lokalne\u00a0vra\u010dare koja \u201eprori\u010de\u201d gledaju\u0107i\u00a0u kristal \u0161e\u0107er.\nKao jedinstvene do\u017eivljaje i se\u0107anja\u00a0na neko putovanje, navode se i lokalni\u00a0festivali i manifestacije. Prilikom\nputovanja,\u00a0svako na svoj na\u010din do\u017eivljava\u00a0razli\u010ditu kulturu, veru i obi\u010daje,\u00a0ali u jednom su se svi u\u010desnici ankete\u00a0slo\u017eili, a to je da svako mesto,\u00a0grad ili dr\u017eavu \u010dine i najvi\u0161e ostavljaju\u00a0utisak stanovnici koji na poseban na\u010din daju pe\u010dat i gostoprimstvo.\n\nThe post Region jugoisto\u010dne Evrope \u2013 izobilje autenti\u010dnih do\u017eivljaja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-10-27T12:12:11+01:00", "date_modified": "2016-12-29T16:03:42+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bascarsija-1_mini1.jpg", "tags": [ "autenti\u010dni do\u017eivljaji", "eventprofs", "lokalna jela", "lokalna kultura", "lokalni obi\u010daji", "mo\u0107 lokalnog", "organizacija doga\u0111aja", "tradicija", "ISTRA\u017dIVANJA", "MUST READ", "Trendovi" ] } ] }