{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/rumunija/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/rumunija/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/rumunija/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/rumunija-zemlja-u-kojoj-stranci-zive-jeftino/", "url": "https://www.seebtm.com/rumunija-zemlja-u-kojoj-stranci-zive-jeftino/", "title": "Rumunija \u2013 zemlja u kojoj stranci \u017eive jeftino", "content_html": "

Najnovija studija koju je sprovela InterNations, najve\u0107a mre\u017ea ljudi koja \u017eivi i radi u inostranstvu, pokazala je top 13 zemalja u kojima se mo\u017ee \u017eiveti vrlo jeftino ukoliko ste stranac.

\n

Jedna od podkategorija ove studije bila je \u201e\u017eivotni tro\u0161kovi\u201c, gde su podaci sakupljani isklju\u010divo na osnovu odgovora ukupnih \u017eivotnih tro\u0161kova u 67 zemalja na skali od 1 do 7. Minimalan uzorak po zemlji je bio 50 ispitanika, a preko 45 zemalja imalo ih je vi\u0161e od 100.

\n

Rezultati pokazuju da se na 13. mestu na\u0161la Rumunija.

\n

Vlada ove dr\u017eave rastom potro\u0161nje i poreskim olak\u0161icama stimuli\u0161e akivnosti u zemlji, \u0161to pove\u0107ava mogu\u0107nosti za zapo\u0161ljavanje lokalnog stanovni\u0161tva, ali i stranaca. Sa druge strane, \u017eivotni tro\u0161kovi su ostali niski.

\n

The post Rumunija – zemlja u kojoj stranci \u017eive jeftino appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Najnovija studija koju je sprovela InterNations, najve\u0107a mre\u017ea ljudi koja \u017eivi i radi u inostranstvu, pokazala je top 13 zemalja u kojima se mo\u017ee \u017eiveti vrlo jeftino ukoliko ste stranac.\nJedna od podkategorija ove studije bila je \u201e\u017eivotni tro\u0161kovi\u201c, gde su podaci sakupljani isklju\u010divo na osnovu odgovora ukupnih \u017eivotnih tro\u0161kova u 67 zemalja na skali od 1 do 7. Minimalan uzorak po zemlji je bio 50 ispitanika, a preko 45 zemalja imalo ih je vi\u0161e od 100.\nRezultati pokazuju da se na 13. mestu na\u0161la Rumunija.\nVlada ove dr\u017eave rastom potro\u0161nje i poreskim olak\u0161icama stimuli\u0161e akivnosti u zemlji, \u0161to pove\u0107ava mogu\u0107nosti za zapo\u0161ljavanje lokalnog stanovni\u0161tva, ali i stranaca. Sa druge strane, \u017eivotni tro\u0161kovi su ostali niski.\nThe post Rumunija – zemlja u kojoj stranci \u017eive jeftino appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-03-15T13:53:50+01:00", "date_modified": "2017-03-15T13:53:50+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/rumunija-3.jpg", "tags": [ "InterNations", "rumunija", "Novosti i doga\u0111aji" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/hrvatska-medu-zemljama-beograd-medu-gradovima-prvi-u-regionu/", "url": "https://www.seebtm.com/hrvatska-medu-zemljama-beograd-medu-gradovima-prvi-u-regionu/", "title": "Hrvatska me\u0111u zemljama, a Beograd me\u0111u gradovima prvi u regionu", "content_html": "

Prema ICCA statisti\u010dkom izve\u0161taju za 2015. godinu, koja se koristi za rangiranje zemalja i gradova u kongresnoj industriji, na svetskom nivou, Hrvatska je zauzela 41. me\u00adsto sa odr\u017eanih 96 me\u0111unarodnih kongresa.

\n

Pro\u0161le godine se nalazila na po\u00adziciji iznad, ali sa manjim brojem odr\u017eanih doga\u0111aja (81), \u0161to navodi na zaklju\u010dak da je ove godine bila ve\u0107a konkurencija \u0161to se ti\u010de broja odr\u017eanih doga\u0111aja, \u0161to je jedan od kriterijuma za rangiranje.

\n

Drugi kriterijum za rangiranje na ICCA listi jeste i broj u\u010desnika na tim doga\u00ad\u0111ajima. \u0160to se ti\u010de broja odr\u017eanih kongresa u gradovima Hrvatske, u Zagrebu je odr\u017ean 41 me\u0111unarodnI\u00a0kongres (64. mesto na listi), Dubrov\u00adnik je bio mesto u kom se odr\u017ealo 25 kongresa (109. mesto). Split i Opatija su bili mesto odr\u017eava\u00adnja znatno manjeg broja sastanaka, pa su tako zauzeli 230. i 301. mesto.

\n

Za razliku od pro\u0161le godine kada se nalazila na 45. mestu sa 68 odr\u017eanih kongresa, ove godine Rumunija\u00a0se nalazi na 44. mestu ( 77 odr\u00ad\u017eanih kongresa), dok se Bukure\u0161t na\u0161ao na 55. mestu sa 47 odr\u017eanih kongresa.

\n

Slovenija je za razliku od pro\u0161le godine (49. mesto, 47 odr\u017eanih kongresa) napredovala na listi, pa je u njoj odr\u017eano ukupno 65 me\u0111una\u00adrodnih kongresa, \u010dime je zauzela 46.mesto na listi. U Ljubljani je odr\u017ean 41 me\u0111unarodni kongres, zahvalju\u00adju\u0107i \u010demu je zauzela 64. mesto, dok su se Bled i Portoro\u017e na\u0161li na 222. i 373. mestu.

\n

Kada govorimo o Srbiji ona je zauzela 47. mesto sa 64 odr\u017eana me\u0111unarodna kongresa, dok se Beograd na\u0161ao na 52. mestu sa 52 odr\u017eana me\u0111unarodna kongresa, \u0161to je neznatna razlika u odnosu na pro\u0161lu godinu kada je Srbija bila na 46. mestu a Beograd na 50. mestu. Pored Beograda, na listi se na\u0161ao i Novi Sad koji je zauzeo 301. mesto sa 7 odr\u017eanih kongresa.

\n

U BiH je odr\u017eano 12 me\u0111unarod\u00adnih kongresa, \u010dime se na\u0161la na 82.\u00a0mestu, a Sarajevo se nalazi na 276. mestu sa 8 odr\u017eanih sastanaka. \u00a0

\n

Bugarska se na ICCA listi na\u0161la na 61. mestu sa 32 odr\u017eana kongresa, \u00a0dok je njen glavni grad Sofija zauzeo\u00a0132. mesto sa 19 odr\u017eanih kongresa.
\nMakedonija je zauzela 91. mesto sa odr\u017eanih 8 kongresa, dok se Skoplje na\u0161lo na 373. mestu sa 5 odr\u017eanih sastanaka.

\n

Crna Gora se na\u0161la na 98. mestu prema broju odr\u017eanih kongresa (6), dok se Budva nalazi na 373. mestu.

\n
\"ICCA
ICCA 2015 Rankings
\n

The post Hrvatska me\u0111u zemljama, a Beograd me\u0111u gradovima prvi u regionu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Prema ICCA statisti\u010dkom izve\u0161taju za 2015. godinu, koja se koristi za rangiranje zemalja i gradova u kongresnoj industriji, na svetskom nivou, Hrvatska je zauzela 41. me\u00adsto sa odr\u017eanih 96 me\u0111unarodnih kongresa.\nPro\u0161le godine se nalazila na po\u00adziciji iznad, ali sa manjim brojem odr\u017eanih doga\u0111aja (81), \u0161to navodi na zaklju\u010dak da je ove godine bila ve\u0107a konkurencija \u0161to se ti\u010de broja odr\u017eanih doga\u0111aja, \u0161to je jedan od kriterijuma za rangiranje.\nDrugi kriterijum za rangiranje na ICCA listi jeste i broj u\u010desnika na tim doga\u00ad\u0111ajima. \u0160to se ti\u010de broja odr\u017eanih kongresa u gradovima Hrvatske, u Zagrebu je odr\u017ean 41 me\u0111unarodnI\u00a0kongres (64. mesto na listi), Dubrov\u00adnik je bio mesto u kom se odr\u017ealo 25 kongresa (109. mesto). Split i Opatija su bili mesto odr\u017eava\u00adnja znatno manjeg broja sastanaka, pa su tako zauzeli 230. i 301. mesto.\nZa razliku od pro\u0161le godine kada se nalazila na 45. mestu sa 68 odr\u017eanih kongresa, ove godine Rumunija\u00a0se nalazi na 44. mestu ( 77 odr\u00ad\u017eanih kongresa), dok se Bukure\u0161t na\u0161ao na 55. mestu sa 47 odr\u017eanih kongresa.\nSlovenija je za razliku od pro\u0161le godine (49. mesto, 47 odr\u017eanih kongresa) napredovala na listi, pa je u njoj odr\u017eano ukupno 65 me\u0111una\u00adrodnih kongresa, \u010dime je zauzela 46.mesto na listi. U Ljubljani je odr\u017ean 41 me\u0111unarodni kongres, zahvalju\u00adju\u0107i \u010demu je zauzela 64. mesto, dok su se Bled i Portoro\u017e na\u0161li na 222. i 373. mestu.\nKada govorimo o Srbiji ona je zauzela 47. mesto sa 64 odr\u017eana me\u0111unarodna kongresa, dok se Beograd na\u0161ao na 52. mestu sa 52 odr\u017eana me\u0111unarodna kongresa, \u0161to je neznatna razlika u odnosu na pro\u0161lu godinu kada je Srbija bila na 46. mestu a Beograd na 50. mestu. Pored Beograda, na listi se na\u0161ao i Novi Sad koji je zauzeo 301. mesto sa 7 odr\u017eanih kongresa.\nU BiH je odr\u017eano 12 me\u0111unarod\u00adnih kongresa, \u010dime se na\u0161la na 82.\u00a0mestu, a Sarajevo se nalazi na 276. mestu sa 8 odr\u017eanih sastanaka. \u00a0\nBugarska se na ICCA listi na\u0161la na 61. mestu sa 32 odr\u017eana kongresa, \u00a0dok je njen glavni grad Sofija zauzeo\u00a0132. mesto sa 19 odr\u017eanih kongresa.\nMakedonija je zauzela 91. mesto sa odr\u017eanih 8 kongresa, dok se Skoplje na\u0161lo na 373. mestu sa 5 odr\u017eanih sastanaka.\nCrna Gora se na\u0161la na 98. mestu prema broju odr\u017eanih kongresa (6), dok se Budva nalazi na 373. mestu.\nICCA 2015 Rankings\nThe post Hrvatska me\u0111u zemljama, a Beograd me\u0111u gradovima prvi u regionu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-12-26T10:54:15+01:00", "date_modified": "2016-12-26T10:54:15+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/ICCAMemberlogocolourkeyline.jpg", "tags": [ "beograd", "BIH", "bugarska", "hrvatska", "icca 2015", "ICCA Statisti\u010dki izve\u0161taj 2015", "makedonija", "rumunija", "slovenija", "zagreb", "Novosti i doga\u0111aji" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/hobitska-kuca-u-rumuniji/", "url": "https://www.seebtm.com/hobitska-kuca-u-rumuniji/", "title": "Hobitska ku\u0107a u Rumuniji", "content_html": "

Na podru\u010dju Transilvanije izgra\u0111ena je \u201eku\u0107a iz bajke\u201d, koja je stekla ogromnu popularnost po\u0161to je, kako se navodi, sli\u010dna domu Hobita iz istoimenog filma.

\n

Ku\u0107a je izgra\u0111ena od organskih materijala i bez imalo upotrebljene boje i laka.

\n

Do kraja godine, par u \u010dijem se vlasni\u0161tvu nalazi ku\u0107a, planira da u okviru kompleksa otvori restoran u kome \u0107e slu\u017eiti samo lokalnu organsku hranu, a nadaju se da \u0107e jednog dana od svog doma stvoriti hotel. Hobitska ku\u0107a se nalazi na 40km od grada Sibiu, a me\u0161tani su je prozvali Glinenim dvorcem iz bajke.

\n

The post Hobitska ku\u0107a u Rumuniji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Na podru\u010dju Transilvanije izgra\u0111ena je \u201eku\u0107a iz bajke\u201d, koja je stekla ogromnu popularnost po\u0161to je, kako se navodi, sli\u010dna domu Hobita iz istoimenog filma.\nKu\u0107a je izgra\u0111ena od organskih materijala i bez imalo upotrebljene boje i laka.\nDo kraja godine, par u \u010dijem se vlasni\u0161tvu nalazi ku\u0107a, planira da u okviru kompleksa otvori restoran u kome \u0107e slu\u017eiti samo lokalnu organsku hranu, a nadaju se da \u0107e jednog dana od svog doma stvoriti hotel. Hobitska ku\u0107a se nalazi na 40km od grada Sibiu, a me\u0161tani su je prozvali Glinenim dvorcem iz bajke.\nThe post Hobitska ku\u0107a u Rumuniji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-09-08T15:50:05+02:00", "date_modified": "2016-09-08T15:50:05+02:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/kuca-hobita-2.jpeg", "tags": [ "hobit", "hobitska ku\u0107a", "rumunija", "Ma \u0161ta ka\u017ee\u0161?!" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/bukurest-rumunski-mali-pariz/", "url": "https://www.seebtm.com/bukurest-rumunski-mali-pariz/", "title": "Bukure\u0161t \u2013 RUMUNSKI \u201eMALI PARIZ\u201c", "content_html": "

\"Bucharest\"Poznat po svojim \u0161irokim bulevarima sa drvoredima, impozantnim zdanjima Belle \u00c9poque i reputaciji \u017eivota na visokoj nozi, Bukure\u0161t je nekada nosio naziv \u201eMali Pariz\u201c. Me\u0111utim, nema ni\u010deg malog kada je re\u010d o atrakcijama Bukure\u0161ta, po\u010dev\u0161i od muzeja, umetni\u010dkih galerija, parkova, pa do bezbrojnih arhitektonskih poslastica.

\n

\"BucharestDanas je Bukure\u0161t veoma zanimljiva kombinacija starog i novog koja vrlo malo podse\u0107a na nekada\u0161nji ugled. Nai\u0107i na crkvu staru 300 godina tik uz zgradu od \u010delika i stakla, a da se obe nalaze pored zdanja u komunisti\u010dkom stilu nije ni\u0161ta \u010dudno u Bukure\u0161tu. Ovaj grad nudi izvanredne atrakcije, a poslednjih godina je razvio sofisticirani, savremeni i moderan senzibilitet koji mnogi o\u010dekuju od jednog evropskog glavnog grada. Bukure\u0161t prolazi kroz sveobuhvatne programe modernizacije poslednjih godina i nastavi\u0107e sa tim projektima i u narednim godinama.

\n

KONGRESNE LOKACIJE SU ZNA\u010cAJNA ZDANJA I SPOMENICI

\n

U glavnom gradu Rumunije se nalazi 37 muzeja, 22 pozori\u0161ta, 2 operske dvorane, 3 koncertne dvorane, 18 umetni\u010dkih galerija i prava mala riznica biblioteka i knji\u017eara. Mnogi od njih se nalaze u objektima koji su sami po sebi atrakcija, razigranog arhitektonskog stila pod uticajem i isto\u010dne i zapadne kulture.

\n

Istorijska zdanja kao \u0161to su Rumunski ateneum, Narodni muzej umetnosti, Palata Kantakuzina, Klub vojske i Patrijarhova palata mogu da prime do 800 delegata. U objekte za velike skupove mogu se uvrstiti i Zgrada Parlamenta, Izlo\u017ebeni centar – Romexpo, kongresni centar Privredne komore i Svetski trgovinski centar.

\n

Kongres svetskog po\u0161tanskog saveza (2004. god.), Samit frankofonije (2006. god.) i Samit NATO (2008. god.) predstavljaju najistaknutije me\u0111u mnogobrojnim velikim i uspe\u0161nim me\u0111unarodnim doga\u0111ajima \u010diji je doma\u0107in bio Bukure\u0161t u prethodnih nekoliko godina.

\n

Zgrada Parlamenta (Palatul Parlamentului) je druga najve\u0107a \"\"svetska poslovna zgrada po povr\u0161ini (nakon Pentagona) i tre\u0107a najve\u0107a po obimu (posle Rta Kanaveral u SAD i Keopsove piramide u Egiptu). U izgradnji je u\u010destvovalo 20.000 radnika iz Bukure\u0161ta i 700 arhitekata. Palata se mo\u017ee pohvaliti sa svojih 12 spratova, 1.100 soba, 100 m dugim foajeom i \u010detiri podzemna nivoa, uklju\u010duju\u0107i i ogromno atomsko skloni\u0161te.

\n

Izgradnja je zapo\u010deta 1984. godine, a danas se tu nalazi rumunski Parlament i slu\u017ei kao me\u0111unarodni kongresni centar. Izgra\u0111en i opremljen isklju\u010divo rumunskim materijalima, zdanje odi\u0161e ume\u0107em najboljih doma\u0107ih majstora. Enterijer je prepun luksuznih kristalnih lustera, mozaika, hrastovih obloga, mermera, pozlate, vitra\u017ea i podova prekrivenih rasko\u0161nim tepisima. Kristalni luster u Dvorani ljudskih prava je te\u017eak 2,5 tone, a neki od lustera imaju \u010dak 7.000 sijalica.

\n

Rumunski ateneum (Ateneul Roman) je zavr\u0161en 1888. godine, a isfinansiran je skoro pa u potpunosti od priloga koje su prikupljali gra\u0111ani. Jedna od najistaknutijih kampanja sakupljanja priloga ikada sprovedena u Rumuniji pod sloganom \u201eDinar za Ateneum\u201c spasila je projekat nakon \u0161to su prvobitni pokrovitelji ostali bez sredstava. Svojom visokom kupolom i stubovima u dorskom stilu, Ateneum podse\u0107a na drevni hram.

\n

Predvorje ima predivno oslikanu tavanicu dekorisanu pozlatom, dok zakrivljeni balkoni prave viti\u010daste kaskade prema spiralnom stepeni\u0161tu. Prsten ru\u017ei\u010dastih mermernih stubova je povezan gracioznim svodovima sa kojih rasko\u0161ne mesingane lampe vise kao dragulji na ogrlici. Unutar koncertne dvorane, rasko\u0161ne freske pokrivaju tavanicu i zidove.

\n

\"Bucharest-Narodni muzej umetnosti Rumunije (Muzeul National de Arta), impozantno zdanje koje je nekada bilo kraljevska palata, nalazi se na Trgu revolucije. U njemu se nalaze tri umetni\u010dke galerije i ima kratku, ali impresivnu istoriju monarhije. Evropska umetni\u010dka galerija, Galerija srednjevekovne umetnosti Rumunije i Galerija moderne umetnosti Rumunije zajedno sakupljaju umetni\u010dka dela izlo\u017eena na atraktivan i moderan na\u010din, \u010dime se poseta muzejima pretvara u prijatan i pou\u010dan boravak.

\n

Selo muzej (Muzeul Satului)

\n

Idu\u0107i ka severnom delu Bukure\u0161ta sti\u017ee se do jednog od ve\u0107ih i najpoznatijih parkova u Bukure\u0161tu, Herastrau park. Herastrau park se nalazi na jezeru Herastrau koje pokriva povr\u0161inu od gotovo tri \u010detvrtine kvadratnog \"\"kilometra. Na obalama jezera Herastrau, Selo muzej je osnovano 1936. godine i sadr\u017ei preko 300 drvenih ku\u0107a, vetrenja\u010da, crkava, itd. iz cele zemlje.

\n

Selo muzej ima kolekciju od 50 zdanja koja prikazuju istoriju i dizajn ruralne arhitekture Rumunije. Najstarije ku\u0107e su \u010dak iz 17. veka. Selja\u010dke ku\u0107e sa kosim krovovima, ambari sa slamnatim krovovima, brvnare, crkve i vodenice iz svih regiona zemlje su pa\u017eljivo rastavljeni, dopremljeni u muzej i ponovo sastavljeni kako bi se predstavilo seosko okru\u017eenje. Preko cele godine se u muzeju Selo odr\u017eavaju specijalne manifestacije na kojima delegati imaju priliku da budu svedoci starim zanatlijama koji pokazuju tradicionalne ve\u0161tine pletenja, grn\u010darije i ostalih zanata.

\n

MASKOTA JE ANIMIRANI LIK

\n

\"BucharestTuristi\u010dka organizacija Bukure\u0161ta je predstavila novu maskotu pod imenom g. Mitica (Mitic\u0103). Ova maskota \u0107e biti zastupljena na razli\u010ditim suvenirima koji \u0107e se prodavati kao reprezentativni suveniri Bukure\u0161ta.

\n

Maskota je moderni prikaz Mitice koji se pojavljuje u nekoliko pri\u010da u slikama rumunskog pisca Jona Luke Kara\u0111alea i smatra se reprezentativnim za Bukure\u0161t i Rumuniju zbog karakteristi\u010dnog rumunskog humora i domi\u0161ljatosti koji opisuje. Mitica je po prvi put predstavljen \u010ditaocima u istoimenoj pri\u010di u slikama iz 1900. godine.

\n

\u0160OPING JE UVEK PREMA POSLEDNJOJ MODI

\n

Poslednjih godina, nikli su mnogobrojni \u0161oping centri u gradu. \u0160oping u Bukure\u0161tu je iskustvo koje ne treba propustiti pri poseti glavnom gradu Rumunije. Tu se nalazi veliki broj \u0161oping centara, supermarketa, marketa na otvorenom, modnih butika i radnji, prodavnica antike, umetni\u010dkih dela i suvenira, molovi i knji\u017eare koje zadovoljavaju \u0161irok spektar ukusa i potreba.

\n

Tradicionalan a ujedno i moderan, Bukure\u0161t isti\u010de u prvi plan \u0161oping platformu koja je dovoljno bogata da privu\u010de sve vrste kupoholi\u010dara, od strastvenih ljubitelja mode do posetilaca u potrazi za \u017eivopisnim suvenirima koje \u0107e poneti ku\u0107i da ih podse\u0107aju na boravak u glavnom gradu Rumunije.

\n

Bukure\u0161t je drugi \u201enajkul\u201c grad u Evropi

\n

Bukure\u0161t je rangiran kao drugi \u201enajkul\u201c grad Evrope, prema listi koju objavljuje onlajn \u010dasopis \u00a0slate.fr\"Bucharest. \u201eNajkul\u201c grad je odabran na osnovu nekoliko kriterijuma, kao \u0161to su cena piva, broj studenata u gradu i broj mesta gde turisti i lokalci mogu da se zabave.

\n

NO\u0106NI \u017dIVOT GRADA JE \u201eCLUB-HOPPING\u201c

\n

Na svakom koraku u Bukure\u0161tu se nalaze klubovi, pabovi, barovi, diskoteke, no\u0107ni klubovi i kazina, gde se za svakoga na\u0111e pone\u0161to. Ova mesta su prete\u017eno otvorena cele no\u0107i sa odli\u010dnom muzikom i pi\u0107em u prijateljskoj i srda\u010dnoj atmosferi. Mnogi no\u0107ni klubovi su koncentrisani u i oko istorijskog centra, po \u010demu je tura po klubovima savr\u0161en izbor.

\n

Bukure\u0161t karakteri\u0161e i scena u usponu kada se radi o pop muzici, hip-hop, hevi metal i rokenrol muzici. I d\u017eez je popularan u Rumuniji a Bukure\u0161t ima veoma dobre d\u017eez klubove. Pored toga, latino muzika je u trendu i ljubitelji salse umeju da okupiraju podijume za ples u nekim od tih klubova.

\n

* \u201eClub-hopping\u201c je moderan izraz za kratke posete vi\u0161e no\u0107nih klubova u toku jedne no\u0107i.

\n

The post Bukure\u0161t – RUMUNSKI \u201eMALI PARIZ\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Poznat po svojim \u0161irokim bulevarima sa drvoredima, impozantnim zdanjima Belle \u00c9poque i reputaciji \u017eivota na visokoj nozi, Bukure\u0161t je nekada nosio naziv \u201eMali Pariz\u201c. Me\u0111utim, nema ni\u010deg malog kada je re\u010d o atrakcijama Bukure\u0161ta, po\u010dev\u0161i od muzeja, umetni\u010dkih galerija, parkova, pa do bezbrojnih arhitektonskih poslastica.\nDanas je Bukure\u0161t veoma zanimljiva kombinacija starog i novog koja vrlo malo podse\u0107a na nekada\u0161nji ugled. Nai\u0107i na crkvu staru 300 godina tik uz zgradu od \u010delika i stakla, a da se obe nalaze pored zdanja u komunisti\u010dkom stilu nije ni\u0161ta \u010dudno u Bukure\u0161tu. Ovaj grad nudi izvanredne atrakcije, a poslednjih godina je razvio sofisticirani, savremeni i moderan senzibilitet koji mnogi o\u010dekuju od jednog evropskog glavnog grada. Bukure\u0161t prolazi kroz sveobuhvatne programe modernizacije poslednjih godina i nastavi\u0107e sa tim projektima i u narednim godinama.\nKONGRESNE LOKACIJE SU ZNA\u010cAJNA ZDANJA I SPOMENICI \nU glavnom gradu Rumunije se nalazi 37 muzeja, 22 pozori\u0161ta, 2 operske dvorane, 3 koncertne dvorane, 18 umetni\u010dkih galerija i prava mala riznica biblioteka i knji\u017eara. Mnogi od njih se nalaze u objektima koji su sami po sebi atrakcija, razigranog arhitektonskog stila pod uticajem i isto\u010dne i zapadne kulture.\nIstorijska zdanja kao \u0161to su Rumunski ateneum, Narodni muzej umetnosti, Palata Kantakuzina, Klub vojske i Patrijarhova palata mogu da prime do 800 delegata. U objekte za velike skupove mogu se uvrstiti i Zgrada Parlamenta, Izlo\u017ebeni centar – Romexpo, kongresni centar Privredne komore i Svetski trgovinski centar.\nKongres svetskog po\u0161tanskog saveza (2004. god.), Samit frankofonije (2006. god.) i Samit NATO (2008. god.) predstavljaju najistaknutije me\u0111u mnogobrojnim velikim i uspe\u0161nim me\u0111unarodnim doga\u0111ajima \u010diji je doma\u0107in bio Bukure\u0161t u prethodnih nekoliko godina.\nZgrada Parlamenta (Palatul Parlamentului) je druga najve\u0107a svetska poslovna zgrada po povr\u0161ini (nakon Pentagona) i tre\u0107a najve\u0107a po obimu (posle Rta Kanaveral u SAD i Keopsove piramide u Egiptu). U izgradnji je u\u010destvovalo 20.000 radnika iz Bukure\u0161ta i 700 arhitekata. Palata se mo\u017ee pohvaliti sa svojih 12 spratova, 1.100 soba, 100 m dugim foajeom i \u010detiri podzemna nivoa, uklju\u010duju\u0107i i ogromno atomsko skloni\u0161te.\nIzgradnja je zapo\u010deta 1984. godine, a danas se tu nalazi rumunski Parlament i slu\u017ei kao me\u0111unarodni kongresni centar. Izgra\u0111en i opremljen isklju\u010divo rumunskim materijalima, zdanje odi\u0161e ume\u0107em najboljih doma\u0107ih majstora. Enterijer je prepun luksuznih kristalnih lustera, mozaika, hrastovih obloga, mermera, pozlate, vitra\u017ea i podova prekrivenih rasko\u0161nim tepisima. Kristalni luster u Dvorani ljudskih prava je te\u017eak 2,5 tone, a neki od lustera imaju \u010dak 7.000 sijalica.\nRumunski ateneum (Ateneul Roman) je zavr\u0161en 1888. godine, a isfinansiran je skoro pa u potpunosti od priloga koje su prikupljali gra\u0111ani. Jedna od najistaknutijih kampanja sakupljanja priloga ikada sprovedena u Rumuniji pod sloganom \u201eDinar za Ateneum\u201c spasila je projekat nakon \u0161to su prvobitni pokrovitelji ostali bez sredstava. Svojom visokom kupolom i stubovima u dorskom stilu, Ateneum podse\u0107a na drevni hram.\nPredvorje ima predivno oslikanu tavanicu dekorisanu pozlatom, dok zakrivljeni balkoni prave viti\u010daste kaskade prema spiralnom stepeni\u0161tu. Prsten ru\u017ei\u010dastih mermernih stubova je povezan gracioznim svodovima sa kojih rasko\u0161ne mesingane lampe vise kao dragulji na ogrlici. Unutar koncertne dvorane, rasko\u0161ne freske pokrivaju tavanicu i zidove.\nNarodni muzej umetnosti Rumunije (Muzeul National de Arta), impozantno zdanje koje je nekada bilo kraljevska palata, nalazi se na Trgu revolucije. U njemu se nalaze tri umetni\u010dke galerije i ima kratku, ali impresivnu istoriju monarhije. Evropska umetni\u010dka galerija, Galerija srednjevekovne umetnosti Rumunije i Galerija moderne umetnosti Rumunije zajedno sakupljaju umetni\u010dka dela izlo\u017eena na atraktivan i moderan na\u010din, \u010dime se poseta muzejima pretvara u prijatan i pou\u010dan boravak.\nSelo muzej (Muzeul Satului)\nIdu\u0107i ka severnom delu Bukure\u0161ta sti\u017ee se do jednog od ve\u0107ih i najpoznatijih parkova u Bukure\u0161tu, Herastrau park. Herastrau park se nalazi na jezeru Herastrau koje pokriva povr\u0161inu od gotovo tri \u010detvrtine kvadratnog kilometra. Na obalama jezera Herastrau, Selo muzej je osnovano 1936. godine i sadr\u017ei preko 300 drvenih ku\u0107a, vetrenja\u010da, crkava, itd. iz cele zemlje.\nSelo muzej ima kolekciju od 50 zdanja koja prikazuju istoriju i dizajn ruralne arhitekture Rumunije. Najstarije ku\u0107e su \u010dak iz 17. veka. Selja\u010dke ku\u0107e sa kosim krovovima, ambari sa slamnatim krovovima, brvnare, crkve i vodenice iz svih regiona zemlje su pa\u017eljivo rastavljeni, dopremljeni u muzej i ponovo sastavljeni kako bi se predstavilo seosko okru\u017eenje. Preko cele godine se u muzeju Selo odr\u017eavaju specijalne manifestacije na kojima delegati imaju priliku da budu svedoci starim zanatlijama koji pokazuju tradicionalne ve\u0161tine pletenja, grn\u010darije i ostalih zanata.\nMASKOTA JE ANIMIRANI LIK\nTuristi\u010dka organizacija Bukure\u0161ta je predstavila novu maskotu pod imenom g. Mitica (Mitic\u0103). Ova maskota \u0107e biti zastupljena na razli\u010ditim suvenirima koji \u0107e se prodavati kao reprezentativni suveniri Bukure\u0161ta.\nMaskota je moderni prikaz Mitice koji se pojavljuje u nekoliko pri\u010da u slikama rumunskog pisca Jona Luke Kara\u0111alea i smatra se reprezentativnim za Bukure\u0161t i Rumuniju zbog karakteristi\u010dnog rumunskog humora i domi\u0161ljatosti koji opisuje. Mitica je po prvi put predstavljen \u010ditaocima u istoimenoj pri\u010di u slikama iz 1900. godine.\n\u0160OPING JE UVEK PREMA POSLEDNJOJ MODI\nPoslednjih godina, nikli su mnogobrojni \u0161oping centri u gradu. \u0160oping u Bukure\u0161tu je iskustvo koje ne treba propustiti pri poseti glavnom gradu Rumunije. Tu se nalazi veliki broj \u0161oping centara, supermarketa, marketa na otvorenom, modnih butika i radnji, prodavnica antike, umetni\u010dkih dela i suvenira, molovi i knji\u017eare koje zadovoljavaju \u0161irok spektar ukusa i potreba.\nTradicionalan a ujedno i moderan, Bukure\u0161t isti\u010de u prvi plan \u0161oping platformu koja je dovoljno bogata da privu\u010de sve vrste kupoholi\u010dara, od strastvenih ljubitelja mode do posetilaca u potrazi za \u017eivopisnim suvenirima koje \u0107e poneti ku\u0107i da ih podse\u0107aju na boravak u glavnom gradu Rumunije.\nBukure\u0161t je drugi \u201enajkul\u201c grad u Evropi\nBukure\u0161t je rangiran kao drugi \u201enajkul\u201c grad Evrope, prema listi koju objavljuje onlajn \u010dasopis \u00a0slate.fr. \u201eNajkul\u201c grad je odabran na osnovu nekoliko kriterijuma, kao \u0161to su cena piva, broj studenata u gradu i broj mesta gde turisti i lokalci mogu da se zabave.\nNO\u0106NI \u017dIVOT GRADA JE \u201eCLUB-HOPPING\u201c\nNa svakom koraku u Bukure\u0161tu se nalaze klubovi, pabovi, barovi, diskoteke, no\u0107ni klubovi i kazina, gde se za svakoga na\u0111e pone\u0161to. Ova mesta su prete\u017eno otvorena cele no\u0107i sa odli\u010dnom muzikom i pi\u0107em u prijateljskoj i srda\u010dnoj atmosferi. Mnogi no\u0107ni klubovi su koncentrisani u i oko istorijskog centra, po \u010demu je tura po klubovima savr\u0161en izbor.\nBukure\u0161t karakteri\u0161e i scena u usponu kada se radi o pop muzici, hip-hop, hevi metal i rokenrol muzici. I d\u017eez je popularan u Rumuniji a Bukure\u0161t ima veoma dobre d\u017eez klubove. Pored toga, latino muzika je u trendu i ljubitelji salse umeju da okupiraju podijume za ples u nekim od tih klubova.\n* \u201eClub-hopping\u201c je moderan izraz za kratke posete vi\u0161e no\u0107nih klubova u toku jedne no\u0107i.\nThe post Bukure\u0161t – RUMUNSKI \u201eMALI PARIZ\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2013-02-12T12:10:17+01:00", "date_modified": "2016-10-21T16:20:40+02:00", "author": { "name": "Svetlana Gavric", "url": "https://www.seebtm.com/author/ceca/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ceca.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Bucharest-Athenaeums-Concert-Hall.jpg", "tags": [ "bukure\u0161t", "rumunija", "Destinacije" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/neobicni-prostori-misticni-zamkovi-u-rumuniji-za-hrabre-delegate/", "url": "https://www.seebtm.com/neobicni-prostori-misticni-zamkovi-u-rumuniji-za-hrabre-delegate/", "title": "Neobi\u010dni prostori \u2013 Misti\u010dni zamkovi u Rumuniji za hrabre delegate", "content_html": "
\"Zamak
Zamak Hunedoara
\n

ZAMAK HUNEDOARA (ZAMAK CORVINESTI) – Predstavlja zamak u gotskom stilu sagra\u0111en na rimskim ru\u0161evinama iz XIV veka.

\n

Vlad Tepes je kao mlad bio zato\u010den u njemu 7 godina.

\n

Ovaj zamak je tvr\u0111ava od \u010dvrstog kamena koju su sagradili turski zatvorenici. Ona nosi 3 ogromne \u0161iljate kule, pokretni most i visoke zidine, ima 5 mermernih stubova koji delikatnim rebrastrim svodom nose dve sale, kao i Vite\u0161ku salu.

\n

Zamak je slu\u017eio kao tvr\u0111ava do sredine XIV veka, kada postaje rezidencija vladara Transilvanije, Iancu de Hunedoara. Iancu je pobolj\u0161ao utvr\u0111enje i ono je uskoro postalo poznato kao najlep\u0161i zamak u Transilvaniji.

\n
\"Zamak
Zamak Bran
\n

Danas su tu Galerija, Kula buzdovana, Vite\u0161ka dvorana, Dvorana Saveta, Kapela, kao i 100 stopa dvori\u0161ta. Rasko\u0161na dvorana zamka, Vite\u0161ka dvorana mo\u017ee da ugosti sastanak do 300 gostiju.

\n

ZAMAK BRAN – Poznat kao “Drakulin zamak”, prvobitno je sagra\u0111en 1212. godine kao tvr\u0111ava za vitezove Tevtonce, a kasnije su ga Saksonci dogradili u XIII veku kako bi odbranili grad Brosov.

\n

Neke verzije pominju zamak Bran kao sedi\u0161te Vlada Tepesa. To je jedan od naj\u017eivopisnijih zamkova u Rumuniji, na brdu sa koga se pru\u017ea veli\u010danstven pogled.

\n

Sadr\u017ei zbirku starog name\u0161taja iz XIV – XV veka i etnografski muzej pod vedrim nebom o starim seoskim gra\u0111evinama sa izlo\u017ebom name\u0161taja, ku\u0107nih stvari i ode\u017ede.

\n

DVORAC PELES – Sa prirodnom pozadinom od Karpatskih planina, Dvorac Peles je remek delo nema\u010dke renesansne arhitekture.

\n
\"Dvorac
Dvorac Peles
\n

Nekada je dvorac bio letnja rezidencija i uto\u010di\u0161te rimskim velikodostojnicima.

\n

Sada je 160 prostorija Dvorca ukra\u0161eno najlep\u0161im primercima evropske umetnosti, sa kristalnim lusterima od Murano stakla, prozorima od nema\u010dkog vitra\u017enog stakla, zidovima prekrivenim ko\u017eom iz Kordobe, porcelanom iz Majsena i Sevra, sa skulpturama od abonosa i slonova\u010de.

\n

Njegova zbirka srednjevekovnih ma\u010deva i vite\u0161kih oklopa je prosto zapanjuju\u0107a.

\n

TVR\u0110AVA FAGARAS – Sagra\u0111ena u XV veku od strane prin\u010deva Transilvanije, jedna je od najbolje o\u010duvanih srednjevekovnih zamkova u Rumuniji.

\n

Tvr\u0111ava ima 80 soba, a okru\u017euje je dubok i \u0161irok \u0161anac.

\n

Citadela se svrstava me\u0111u najja\u010de u Transilvaniji, odolevala je i turskim i tatarskim invazijama.

\n
\"Tvr\u0111ava
Tvr\u0111ava Fagaras
\n

Pristup je mostom preko odbrambenog jarka a u centru tvr\u0111ave se nalazi zamak.

\n

On ima tri nivoa (podrum, prizemlje, prvi sprat) i pet kula (Crvena kula, Crna kula, Zatvorska kula, kula Tomori i \u0160arena kula).

\n

Unutra se nalazi Muzej pokrajine Fagaras; sastoji se od arheolo\u0161kog odeljka, gde se prikazuje evolucija varo\u0161i Fagaras; istorijskog odeljka, gde se izla\u017eu artefakti iz Rimskog doba pored zbirke srednjevekovnog oru\u017eja i etnografskog odeljka, koji se bavi umetni\u010dkim i narodnim rukotvorinama te oblasti.

\n

The post Neobi\u010dni prostori – Misti\u010dni zamkovi u Rumuniji za hrabre delegate appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Zamak Hunedoara\nZAMAK HUNEDOARA (ZAMAK CORVINESTI) – Predstavlja zamak u gotskom stilu sagra\u0111en na rimskim ru\u0161evinama iz XIV veka.\nVlad Tepes je kao mlad bio zato\u010den u njemu 7 godina.\nOvaj zamak je tvr\u0111ava od \u010dvrstog kamena koju su sagradili turski zatvorenici. Ona nosi 3 ogromne \u0161iljate kule, pokretni most i visoke zidine, ima 5 mermernih stubova koji delikatnim rebrastrim svodom nose dve sale, kao i Vite\u0161ku salu.\nZamak je slu\u017eio kao tvr\u0111ava do sredine XIV veka, kada postaje rezidencija vladara Transilvanije, Iancu de Hunedoara. Iancu je pobolj\u0161ao utvr\u0111enje i ono je uskoro postalo poznato kao najlep\u0161i zamak u Transilvaniji.\nZamak Bran\nDanas su tu Galerija, Kula buzdovana, Vite\u0161ka dvorana, Dvorana Saveta, Kapela, kao i 100 stopa dvori\u0161ta. Rasko\u0161na dvorana zamka, Vite\u0161ka dvorana mo\u017ee da ugosti sastanak do 300 gostiju.\nZAMAK BRAN – Poznat kao “Drakulin zamak”, prvobitno je sagra\u0111en 1212. godine kao tvr\u0111ava za vitezove Tevtonce, a kasnije su ga Saksonci dogradili u XIII veku kako bi odbranili grad Brosov.\nNeke verzije pominju zamak Bran kao sedi\u0161te Vlada Tepesa. To je jedan od naj\u017eivopisnijih zamkova u Rumuniji, na brdu sa koga se pru\u017ea veli\u010danstven pogled.\nSadr\u017ei zbirku starog name\u0161taja iz XIV – XV veka i etnografski muzej pod vedrim nebom o starim seoskim gra\u0111evinama sa izlo\u017ebom name\u0161taja, ku\u0107nih stvari i ode\u017ede.\nDVORAC PELES – Sa prirodnom pozadinom od Karpatskih planina, Dvorac Peles je remek delo nema\u010dke renesansne arhitekture.\nDvorac Peles\nNekada je dvorac bio letnja rezidencija i uto\u010di\u0161te rimskim velikodostojnicima.\nSada je 160 prostorija Dvorca ukra\u0161eno najlep\u0161im primercima evropske umetnosti, sa kristalnim lusterima od Murano stakla, prozorima od nema\u010dkog vitra\u017enog stakla, zidovima prekrivenim ko\u017eom iz Kordobe, porcelanom iz Majsena i Sevra, sa skulpturama od abonosa i slonova\u010de.\nNjegova zbirka srednjevekovnih ma\u010deva i vite\u0161kih oklopa je prosto zapanjuju\u0107a.\nTVR\u0110AVA FAGARAS – Sagra\u0111ena u XV veku od strane prin\u010deva Transilvanije, jedna je od najbolje o\u010duvanih srednjevekovnih zamkova u Rumuniji.\nTvr\u0111ava ima 80 soba, a okru\u017euje je dubok i \u0161irok \u0161anac.\nCitadela se svrstava me\u0111u najja\u010de u Transilvaniji, odolevala je i turskim i tatarskim invazijama.\nTvr\u0111ava Fagaras\nPristup je mostom preko odbrambenog jarka a u centru tvr\u0111ave se nalazi zamak.\nOn ima tri nivoa (podrum, prizemlje, prvi sprat) i pet kula (Crvena kula, Crna kula, Zatvorska kula, kula Tomori i \u0160arena kula).\nUnutra se nalazi Muzej pokrajine Fagaras; sastoji se od arheolo\u0161kog odeljka, gde se prikazuje evolucija varo\u0161i Fagaras; istorijskog odeljka, gde se izla\u017eu artefakti iz Rimskog doba pored zbirke srednjevekovnog oru\u017eja i etnografskog odeljka, koji se bavi umetni\u010dkim i narodnim rukotvorinama te oblasti.\nThe post Neobi\u010dni prostori – Misti\u010dni zamkovi u Rumuniji za hrabre delegate appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2011-12-28T12:11:13+01:00", "date_modified": "2016-12-06T14:53:39+01:00", "author": { "name": "Svetlana Gavric", "url": "https://www.seebtm.com/author/ceca/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ceca.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Drakula-castle-Bran-castle.jpg", "tags": [ "neobi\u010dni prostori", "rumunija", "zamak", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/intervju-sa-drzavnim-sekretarom-rumunije-g-dinom-sorinom-munteanuom/", "url": "https://www.seebtm.com/intervju-sa-drzavnim-sekretarom-rumunije-g-dinom-sorinom-munteanuom/", "title": "Intervju sa dr\u017eavnim sekretarom Rumunije, g-dinom Sorinom Munteanuom", "content_html": "

G-din Sorin Munteanu, dr\u017eavni sekretar za turizam u Ministarstvu za regionalni razvoj i turizam Rumunije, podelio je sa nama izazove i ciljeve, koje je istakao da bi lobirao za svoju zemlju kao turisti\u010dku destinaciju na internacionalnom i nacionalnom nivou.

\n

,,Nije lako ubediti turisti\u010dkog operatera ili lanac hotela da je va\u0161a dr\u017eava prava destinacija za njihovo ulaganje ili da je investiranje bezbedno, ali je zadovoljstvo koje osetite kada se implementiraju neki projekti izvanredno!\u2019\u2019, ka\u017ee g-din Munteanu za SEEbtm.

\n

,,Rumunija nudi bogato tkanje turisti\u010dkih atrakcija i iskustava odmora jedinstvenih u centralnoisto\u010dnoj\u00a0 Evropi: srednjovekovne gradove u Transilvaniji, \u0161irom sveta poznate Oslikane manastire u Bukovini, tradicionalna sela u Maramure\u0161u, veli\u010danstvenu arhitekturu Bukure\u0161ta, romanti\u010dnu Dunavsku deltu, bajkovite zamkove, odmarali\u0161ta na Crnom moru, rasko\u0161ne Karpatske planine, banje i jo\u0161 mnogo toga. Vode Dunava, koje oti\u010du u Crno more, formiraju drugu po veli\u010dini i najo\u010duvaniju evropsku deltu \u2013 Dunavsku deltu, koja je idealna lokacija za podsticajna putovanja i dom za vi\u0161e od 300 pti\u010dijih vrsta, 160 vrsta riba i 800 familija biljaka.

\n

Brojni rumunski zamkovi mo\u017eda najbolje ilustruju srednjovekovno nasle\u0111e zemlje. Mnogi zamkovi i tvr\u0111ave u Rumuniji poseduju jedinstvene arhitektonske elemente i stilove koji odslikavaju lokalne tradicije, obi\u010daje i namenu.

\n

Dok su zamkovi nastali od 14. do 18. veka sna\u017ene i stroge tvr\u0111ave izgra\u0111ene uglavnom radi odbrane od osvaja\u010da, oni koji su podignuti u kasnom 19. veku su impozantni i luksuzni.

\n

Kada jednom posetite moju zemlju, sti\u010dete lepe uspomene koje \u0107e vas ubediti da se vratite i otkrijete jo\u0161 vi\u0161e o njenom narodu, istoriji i kulturi.\u2019\u2019

\n

– Da li mnogo klijenata iz regiona jugoisto\u010dne Evrope dolazi u Rumuniju, i da li vam je ovo tr\u017ei\u0161te interesantno za Rumuniju i njenu turisti\u010dku i poslovnu ponudu?

\n

Mislim da turisti iz zemalja jugoisto\u010dne Evrope po\u010dinju da ponovo otkrivaju Rumuniju, a i mi radimo to isto. Postoje neke jedinstvene destinacije i turisti\u010dke atrakcije u regionu koje se isti\u010du u me\u0111unarodnoj konkurenciji i \u010dine te zemlje veoma atraktivnim, i za dokolicu i za poslovni turizam.

\n

– Koji procenat poslovanja redovnih putni\u010dkih agencija za dolaske je vezan za korporativni turizam? Postoje li DMC agencije koje su u potpunosti posve\u0107ene korporativnim i poslovnim putnicima?

\n

Ima nekih DMC i PCO koje su u potpunosti posve\u0107ene MICE industriji. Te\u0161ko je odrediti udeo poslovnog turizma u celokupnoj turisti\u010dkoj aktivnosti Rumunije, ali mogu samo da ka\u017eem da je poslednjih godina ovaj sektor zna\u010dajno porastao i da jo\u0161 uvek nije dostigao svoj puni potencijal.

\n

\"Sorin

\n

–\u00a0Koliko su u Rumuniji popularna podsticajna putovanja za strane klijente koji dolaze iz celog sveta?

\n

Ono \u0161to pre svega treba da znamo jeste da je raspodela lokacija za organizaciju va\u017enih doga\u0111aja u Rumuniji 60% u Bukure\u0161tu, a ostatak \u0161irom zemlje, stoga se ve\u0107ina doga\u0111aja organizuje u Bukure\u0161tu.

\n

\u0160to se ti\u010de podsticaja, idealna mesta su Transilvanija gde je najbolje predstavljena tematika Drakule, i Dunavska delta.

\n

Klijenti dolaze iz Nema\u010dke, Austrije, Poljske, Velike Britanije, SAD, nordijskih zemalja, Francuske, itd.

\n

– Koji je najpopularniji vremenski period u kome klijenti organizuju poslovne doga\u0111aje u Rumuniji?

\n

Rumunija je prikladna destinacija tokom cele godine, ali mislim da mo\u017eemo primetiti da se va\u017eni doga\u0111aji odvijaju tokom prole\u0107a, leta i jeseni. Godi\u0161nje ima preko 350 izlo\u017ebi i sajmova u Rumuniji, od kojih su neki, naravno, me\u0111unarodni.

\n

– Da li korporacije iz Rumunije tra\u017ee destinacije u regionu jugoisto\u010dne Evrope za sopstvenu organizaciju va\u017enih doga\u0111aja, poslovnih sastanaka ili konferencija?

\n

Prvenstveno multinacionalne ili nacionalne korporacije organizuju svoje va\u017ene doga\u0111aje u Rumuniji. Pre svega, odnos kvaliteta i cene je veoma dobar i agencije stalno dobijaju nove ideje. Ali, naravno, postoje velike \u0161anse da te kompanije idu i u inostranstvo zbog svojih va\u017enih doga\u0111aja. To bi trebalo jo\u0161 vi\u0161e da stimuli\u0161e poslodavce, kao i privredu u regionu.

\n

– Da li mislite da Rumunija i druge dr\u017eave jugoisto\u010dne Evrope mogu da budu otvorene za saradnju u bliskoj budu\u0107nosti?

\n

Svakako. Po mom mi\u0161ljenju, jedna od klju\u010dnih stvari za uspeh je saradnja izme\u0111u regiona i/ili dr\u017eava. Imamo neke dobre primere drugih evropskih dr\u017eava, na primer, za sportske doga\u0111aje, tako da mislim da bi trebalo da analiziramo svaku priliku da radimo i nastupamo zajedno, jer \u0107emo biti ja\u010di i svi \u0107emo od toga imati koristi.

\n

PREDNOSTI RUMUNIJE NA OBJEDINJENOM TR\u017dI\u0160TU

\n

\n\"CastleRumunija se uspe\u0161no pozicionira u poslednijih nekoliko godini u konkurenciji sa tradicionalnim lokacijama za velike doga\u0111aje na osnovu niza prednosti zbog koje predstavlja referentnu zemlju za razvoj ove grane u isto\u010dnoj Evropi:

\n\n

Profesionalna specijalizacija sve ve\u0107eg broja rumunskih kompanija (PCO \u2013 kompanije za organizaciju konferencija i DMC- kompanije za organizaciju lokacije) sa kapacitetom za preuzimanjem kompletanog procesa organizacije koji podrazumeva jedan veliki doga\u0111aj i koje postaju pouzdani partneri organizatorima i korisnicima \u0161irom sveta, \u010dija je namera da Rumunija bude destinacija za njihove doga\u0111aje.

\n

The post Intervju sa dr\u017eavnim sekretarom Rumunije, g-dinom Sorinom Munteanuom appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "G-din Sorin Munteanu, dr\u017eavni sekretar za turizam u Ministarstvu za regionalni razvoj i turizam Rumunije, podelio je sa nama izazove i ciljeve, koje je istakao da bi lobirao za svoju zemlju kao turisti\u010dku destinaciju na internacionalnom i nacionalnom nivou.\n,,Nije lako ubediti turisti\u010dkog operatera ili lanac hotela da je va\u0161a dr\u017eava prava destinacija za njihovo ulaganje ili da je investiranje bezbedno, ali je zadovoljstvo koje osetite kada se implementiraju neki projekti izvanredno!\u2019\u2019, ka\u017ee g-din Munteanu za SEEbtm.\n,,Rumunija nudi bogato tkanje turisti\u010dkih atrakcija i iskustava odmora jedinstvenih u centralnoisto\u010dnoj\u00a0 Evropi: srednjovekovne gradove u Transilvaniji, \u0161irom sveta poznate Oslikane manastire u Bukovini, tradicionalna sela u Maramure\u0161u, veli\u010danstvenu arhitekturu Bukure\u0161ta, romanti\u010dnu Dunavsku deltu, bajkovite zamkove, odmarali\u0161ta na Crnom moru, rasko\u0161ne Karpatske planine, banje i jo\u0161 mnogo toga. Vode Dunava, koje oti\u010du u Crno more, formiraju drugu po veli\u010dini i najo\u010duvaniju evropsku deltu \u2013 Dunavsku deltu, koja je idealna lokacija za podsticajna putovanja i dom za vi\u0161e od 300 pti\u010dijih vrsta, 160 vrsta riba i 800 familija biljaka.\nBrojni rumunski zamkovi mo\u017eda najbolje ilustruju srednjovekovno nasle\u0111e zemlje. Mnogi zamkovi i tvr\u0111ave u Rumuniji poseduju jedinstvene arhitektonske elemente i stilove koji odslikavaju lokalne tradicije, obi\u010daje i namenu.\nDok su zamkovi nastali od 14. do 18. veka sna\u017ene i stroge tvr\u0111ave izgra\u0111ene uglavnom radi odbrane od osvaja\u010da, oni koji su podignuti u kasnom 19. veku su impozantni i luksuzni.\nKada jednom posetite moju zemlju, sti\u010dete lepe uspomene koje \u0107e vas ubediti da se vratite i otkrijete jo\u0161 vi\u0161e o njenom narodu, istoriji i kulturi.\u2019\u2019\n– Da li mnogo klijenata iz regiona jugoisto\u010dne Evrope dolazi u Rumuniju, i da li vam je ovo tr\u017ei\u0161te interesantno za Rumuniju i njenu turisti\u010dku i poslovnu ponudu?\nMislim da turisti iz zemalja jugoisto\u010dne Evrope po\u010dinju da ponovo otkrivaju Rumuniju, a i mi radimo to isto. Postoje neke jedinstvene destinacije i turisti\u010dke atrakcije u regionu koje se isti\u010du u me\u0111unarodnoj konkurenciji i \u010dine te zemlje veoma atraktivnim, i za dokolicu i za poslovni turizam.\n– Koji procenat poslovanja redovnih putni\u010dkih agencija za dolaske je vezan za korporativni turizam? Postoje li DMC agencije koje su u potpunosti posve\u0107ene korporativnim i poslovnim putnicima?\nIma nekih DMC i PCO koje su u potpunosti posve\u0107ene MICE industriji. Te\u0161ko je odrediti udeo poslovnog turizma u celokupnoj turisti\u010dkoj aktivnosti Rumunije, ali mogu samo da ka\u017eem da je poslednjih godina ovaj sektor zna\u010dajno porastao i da jo\u0161 uvek nije dostigao svoj puni potencijal.\n\n–\u00a0Koliko su u Rumuniji popularna podsticajna putovanja za strane klijente koji dolaze iz celog sveta?\nOno \u0161to pre svega treba da znamo jeste da je raspodela lokacija za organizaciju va\u017enih doga\u0111aja u Rumuniji 60% u Bukure\u0161tu, a ostatak \u0161irom zemlje, stoga se ve\u0107ina doga\u0111aja organizuje u Bukure\u0161tu.\n\u0160to se ti\u010de podsticaja, idealna mesta su Transilvanija gde je najbolje predstavljena tematika Drakule, i Dunavska delta.\nKlijenti dolaze iz Nema\u010dke, Austrije, Poljske, Velike Britanije, SAD, nordijskih zemalja, Francuske, itd.\n– Koji je najpopularniji vremenski period u kome klijenti organizuju poslovne doga\u0111aje u Rumuniji?\nRumunija je prikladna destinacija tokom cele godine, ali mislim da mo\u017eemo primetiti da se va\u017eni doga\u0111aji odvijaju tokom prole\u0107a, leta i jeseni. Godi\u0161nje ima preko 350 izlo\u017ebi i sajmova u Rumuniji, od kojih su neki, naravno, me\u0111unarodni.\n– Da li korporacije iz Rumunije tra\u017ee destinacije u regionu jugoisto\u010dne Evrope za sopstvenu organizaciju va\u017enih doga\u0111aja, poslovnih sastanaka ili konferencija?\nPrvenstveno multinacionalne ili nacionalne korporacije organizuju svoje va\u017ene doga\u0111aje u Rumuniji. Pre svega, odnos kvaliteta i cene je veoma dobar i agencije stalno dobijaju nove ideje. Ali, naravno, postoje velike \u0161anse da te kompanije idu i u inostranstvo zbog svojih va\u017enih doga\u0111aja. To bi trebalo jo\u0161 vi\u0161e da stimuli\u0161e poslodavce, kao i privredu u regionu.\n– Da li mislite da Rumunija i druge dr\u017eave jugoisto\u010dne Evrope mogu da budu otvorene za saradnju u bliskoj budu\u0107nosti?\nSvakako. Po mom mi\u0161ljenju, jedna od klju\u010dnih stvari za uspeh je saradnja izme\u0111u regiona i/ili dr\u017eava. Imamo neke dobre primere drugih evropskih dr\u017eava, na primer, za sportske doga\u0111aje, tako da mislim da bi trebalo da analiziramo svaku priliku da radimo i nastupamo zajedno, jer \u0107emo biti ja\u010di i svi \u0107emo od toga imati koristi.\nPREDNOSTI RUMUNIJE NA OBJEDINJENOM TR\u017dI\u0160TU\n\nRumunija se uspe\u0161no pozicionira u poslednijih nekoliko godini u konkurenciji sa tradicionalnim lokacijama za velike doga\u0111aje na osnovu niza prednosti zbog koje predstavlja referentnu zemlju za razvoj ove grane u isto\u010dnoj Evropi:\n\nNova destinacija, spremna da impresionira posetioce jedinstvenom kombinacijom nenaru\u0161enog prirodnog okru\u017eenja, o\u010duvane kulturne i istorijske ba\u0161tine, izda\u0161no raspore\u0111enih u svim geografskim oblastima.\nSa idealnim polo\u017eajem u regionu srednjoisto\u010dne Evrope, lako dostupna avionom iz svih glavnih metropola.\nPoliti\u010dka i dru\u0161tvena stabilnost\nPrisustvo infrastrukture za odr\u017eavanje konferencija i izlo\u017ebi, u stalnom i brzom rastu, koja uz modernizaciju, razgranjavanje i \u0161irenje stvara mogu\u0107nosti za strana ulaganja ili kombinaciju stranih i doma\u0107ih ulaganja sa efikasnom amortizacijom.\nVeliki lanci hotela multinacionalnih kompanija su ve\u0107 prisutni u Rumuniji i u o\u0161troj su konkurenciji sa lokalnom ponudom sme\u0161taja u rangu od 3 do 5 zvezdica.\nPoodmakli process uvo\u0111enja me\u0111unarodnih standarda ugostiteljstva.\n\nProfesionalna specijalizacija sve ve\u0107eg broja rumunskih kompanija (PCO \u2013 kompanije za organizaciju konferencija i DMC- kompanije za organizaciju lokacije) sa kapacitetom za preuzimanjem kompletanog procesa organizacije koji podrazumeva jedan veliki doga\u0111aj i koje postaju pouzdani partneri organizatorima i korisnicima \u0161irom sveta, \u010dija je namera da Rumunija bude destinacija za njihove doga\u0111aje.\nThe post Intervju sa dr\u017eavnim sekretarom Rumunije, g-dinom Sorinom Munteanuom appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2010-10-14T14:11:52+02:00", "date_modified": "2016-12-09T10:10:32+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/ss_munteanu2.jpg", "tags": [ "intervju", "kongresna destinacija", "rumunija", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] } ] }