![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-146543804.jpg\")
Makr Shakr \u2013 prvi robotski Bartender sistem u svetuAli, stvari stoje druga\u010dije. Ideja o robotima, zapravo, vu\u010de svoje korene jo\u0161 iz doba antike.\u00a0Koncept ve\u0161ta\u010dke inteligencije poti\u00ad\u010de jo\u0161 od prvog kralja i osniva\u010da Tebe, Kadma, grada u Beotiji u centralnoj Gr\u010dkoj. Legenda ka\u017ee da je posejao zub zmaja iz kog je izrastao vojnik. Jo\u0161 jedan od mitova ka\u017ee da je Pigmalionova statua Galitea o\u017eivela. Gr\u010dki Bog Hefest je od zlata napravio mehani\u010dke slu\u0161kinje. Primera ima jo\u0161, jer su mnoge pri\u010de iz anti\u010dke mitologije zasnovane upravo na idejama o robotima.
\nKoren re\u010di \u201erobot\u201d, verovali ili ne, dolazi od slovenske re\u010di \u201erob\u201d, a prvi ju je upotrebio \u010ceh, dramaturg po imenu Karel Capek. Me\u0111utim, tek 30 godina nakon toga, prvi robot je proizveden. U po\u010detku roboti su pravljeni za izvo\u0111enje zadataka koji su bili opasni, te\u0161ki ili naporni za ljude \u2013 npr. otklanjanje nuklearnog otpada ili repetitivne poslove gde se zahteva istrajnost i preciznost. Prvi eksperimentalni primerci robota napravljeni su na ameri\u010dkim univerzitetima \u010detrdesetih godina pro\u0161log veka, a njihovu komercijalnu proizvodnju zapo\u010deli su George Devol i Joseph Engelberger. Engelberger je prvi po\u010deo sa prodajom robota i smatra se ocem robotike. Njihova primena je danas ogromna u svakodnevnom \u017eivotu. A kako mo\u017ee da izgleda njihova primena u segmentu organizacije doga\u0111aja, pro\u010ditajte dalje u tekstu.
\nMakr Shakr \u2013 prvi robotski Bartender sistem u svetuZa po\u010detak, na pametnom ure\u0111aju treba da imate instaliranu aplikaciju Makr Shakr. Sama aplikacija nudi konzumentu da za sebe izabere sastojke svog koktela. U bazi postoji preko 30 alkoholnih pi\u0107a, sokova, soda i dekoracija za koktele. Dalje, kada izaberete kombinaciju za sebe, informacija sti\u017ee do tri robotske ruke koje vrlo\u00a0pa\u017eljivo i precizno dodaju i me\u0161aju sastojke, dodaju led i dekori\u0161u Va\u0161 koktel. Pred Vama se pi\u0107e pojavi u trenu, a Vi ostajete u \u010dudu! Aplikacija Makr Shakr korisnicima \u010dak nudi i mogu\u0107nost da vide koja pi\u0107a naru\u010duju ostali gosti i njihove cene, ali i da odmah fotografije podele na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Zamislite koliko bi bilo zabavno imati ovako ne\u0161to na doga\u0111aju koji organizujete!
\nKoren re\u010di \u201erobot\u201d, verovali ili ne, dolazi od slovenske re\u010di \u201erob\u201d, a prvi ju je
\nupotrebio \u010ceh, dramaturg po imenu Karel Capek.
Roboti nekada mogu izgledati kao prave osobe, ali izgled mo\u017ee da vara! Takav je upravo slu\u010daj sa hologramima. Hologrami kreiraju nezaboravna iskustva korisnika, tj. u\u010desnika na doga\u0111aju tako \u0161to Vam na doga\u0111aju poma\u017eu da ga u\u010dinite atraktivnijim. Mogu biti deo hologramske naprave, virtualne relanosti, ali ih isto tako mo\u017eete kosristiti na moblinim ure\u0111ajima. Kako rade? Zamislite slede\u0107u situaciju. Pribli\u017eavate se mestu na kom treba da bude doga\u0111aj i, iz daljine, na ulasku vidite damu koja pozdravlja goste i razgovara sa njima. Pomislite, hostesa ili neko od doma\u0107ina.
\nMe\u0111utim, kako ste sve bli\u017ee i bli\u017ee, po\u010dinjete da uvi\u0111ate da se ne radi o pravoj osobi, ve\u0107 o hologramu \u2013 vrsti robota koji je projekcija osobe u stvarnosti. Ali, ona izgleda toliko stvarno da u jednom trenutku niste sigurni da li vas o\u010di varaju. I ako se ne radi o ljudskom bi\u0107u, kako je mogu\u0107e da ljudi sa njom razgovaraju, pitate se. Odgovor: hologrami mogu jako verno prikazati ono \u0161to projektuju, mogu biti programirani da razgovaraju, po\u017eele npr. dobro ve\u010de ili lep provod na doga\u0111aju, ali i da prime povratnu informaciju od svakog gosta \u2013 kako se proveo, da li mu se dopala hrana, muzika, \u0161ta misli o predavanjima / konferenciji / temama koje su obra\u0111ivane itd. Vi\u0161e o ovoj temi mo\u017eete pro\u010ditati u tekstu o hologramima.
\n![\"Makr](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Makr-Shakr.jpg\" "\\"Makr")
Ovo je ne\u0161to \u0161to se ve\u0107 dugo koristi u praksi \u2013 Photobooth. U poslednjih nekoliko godina vratio se na velika vrata. Sigurno ste prisustvovali nekom doga\u0111aju gde su se prisutni
\nslikali u onim mobilnim kabinama za fotografisanje. Jedna od novijih varijanti fotorobota, a koja je dostupna i ve\u0107 se uveliko koristi, jeste SoloShot. To je kamera/fotoaparat koji je programiran da se, na stalku na koji je postavljen, kre\u0107e kako se u\u010desnici doga\u0111aja oko njega pomeraju. Idealan je za neformalne delove Va\u0161eg doga\u0111aja, kada se ljudi dru\u017ee, ple\u0161u i razgovaraju me\u0111usobno.
Sigurno Vam se nekada desilo da previ\u0161e vremena provedete sortiraju\u0107i fotografije sa doga\u0111aja. \u0160to mo\u017ee biti frustriraju\u0107e, pogotovo kada je doga\u0111aju prisustvovao ogroman broj ljudi. Treba ih podeliti na one gde su portreti, one na kojima ima vi\u0161e ljudi, one na kojima se vidi samo mesto na kom se doga\u0111aj odr\u017eao, one na kojima je zabele\u017eena atmosfera itd. Xerox je razvio posebnu aplikaciju \u2013 Aesthetic Search, koja je od velike pomo\u0107i u vezi sa ovim.\u00a0
\nFunkcioni\u0161e tako \u0161to prepoznaje i\u00a0automatski sortira slike po \u201etematici\u201d. U trenu \u0107e razdvojiti fotografije u zavisnosti od tematike na njima, a istovremeno \u0107e u poseban folder smestiti one fotografije koje ne zadovoljavaju odre\u0111ene estetske kriterijume \u2013 premalo ili previ\u0161e svetla, izraz lica osobe koja je uslikana, lo\u0161e portrete, mutne fotografije itd. Ima i onih koji su dizajnirani da sami obra\u0111uju slike, prilago\u0111avaju osvetljenje atmosferi i uslovima u kojima se slika i fotografi\u0161u Vas iz ugla iz kog najbolje izgledate. Dakle, na Vama je samo da budete doterani, fotoroboti \u0107e se pobrinuti za sve ostalo. Impresivno!
\nOrganizatori doga\u0111aja dosta vremena utro\u0161e osmi\u0161ljavaju\u0107i koncept zabavnih aktivnosti. \u0160to je i prirodno jer u\u010desnici nakon napornih i dugih predavanja \u017eele da se odmore i lepo provedu. Naravno, po\u0161to su planeri kreativni ljudi, kreativnosti ne manjka, ali glavno ograni\u010denje je bud\u017eet koji je na raspolaganju. Ali, evo nekih vrlo interesantnih primera iz prakse.
\nTitan je robot koji je napravljen u Velikoj Britaniji, stvoren je za privla\u010denje pa\u017enje, visok je 2,4 m, a te\u017eak je \u010dak 350 kg. Zahvaljuju\u0107i tome \u0161to mo\u017ee da se brendira i izgovara tekst na bilo kom jeziku, pravi je magnet za organizatore doga\u0111aja u svetu \u2013 kori\u0161\u0107en je kao demonstrator, panelista, spiker itd.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-188972158.jpg\")
Toyota je 2016. godine osvojila nagradu za najbolju marketin\u0161ku kampanju ba\u0161 zbog toga \u0161to je za promociju novog modela automobila unajmila Titana. S obzirom na to da je Titan doprineo osvajanju ovog presti\u017enog priznanja, bio je pozvan i na pozornicu kako bi pomogao u preuzimanju iste.
Za proslavu 40 godina postojanja\u00a0automobila Ford Fiesta, jedan od\u00a0najpoznatijih DJ-eva dana\u0161njice,\u00a0DJ Yoda, zajedno je sa in\u017eenjerima\u00a0ove kompanije konstruisao robota\u00a0DJ-a pod imenom DJ Yumi.\u00a0Njih dvojica su na po\u010detku doga\u0111aja zajedno po\u010deli sa pu\u0161tanjem muzike da bi u jednom trenutku DJ Yumi preuzeo DJ set i nastavio da muziku pu\u0161ta sam!
\nKompanija Honda je 2000. godine\u00a0dizajnirala robota pod imenom\u00a0Asimo.\u00a0Tri godine kasnije, kada su Japan i \u010ce\u0161ka Republika proslavljali 10 godina diplomatskih odnosa, Asimo je bio deo japanske delegacije pri toj poseti. Tom prilikom se susreo sa \u010de\u0161kim premijerom, rukovao se sa njim, \u010dak i plesao. Asimo je umeo da prepoznaje glasove i pokrete u okolini, da pri\u010da na japanskom jeziku, ali za svoju prvu diplomatsku posetu nau\u010dio je da ka\u017ee i nekoliko re\u010denica na \u010de\u0161kom.
\nZaklju\u010dak je da se budu\u0107nost moderne tehnologije na doga\u0111ajima mo\u017ee polako svoditi upravo na robote. \u010cest primer kori\u0161\u0107enja robota na doga\u0111ajima jesu i dronovi \u2013 lete\u0107i roboti (vi\u0161e na ovu temu mo\u017eete pro\u010ditati u tekstu o dronovima).\u00a0Ali, ne brinite se! Ovi roboti se ne\u0107e pretvoriti u zlo poput onih u filmovima. Umesto toga oni su tu da Vam pomognu u organizaciji doga\u0111aja i da poslu\u017ee i kao jo\u0161 jedan dodatni alat, koji mo\u017ee biti vrlo koristan.
\n![\"Robot](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Robot-Asimo.jpg\" "\\"Robot")
DA LI STE ZNALI?
\nJedan od najpoznatijih robota sa TV ekrana, je prodat za skoro 3 miliona dolara, a javnosti nije otkriven identitet novog vlasnika ovog robota. U pitanju je Artu Ditu (R2-D2) iz serijala Ratovi Zvezda. Mo\u017eda niste znali, ali R2-D2 je zapravo skra\u0107enica za \u201creel 2, dialogue 2\u201d (rolna 2, dijalog 2).
\nThe post Roboti i organizacija doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Kada bi Vas neko danas pitao \u0161ta su roboti, sigurni smo da biste znali odgovor na ovo pitanje. To su elektro \u2013 mehani\u010dke jedinice, koje po nekom programu, ili pod kontrolom \u010doveka izvode odre\u0111ene radnje i zadatke. Reklo bi se da se radi o ne\u010demu \u0161to bi se usko povezalo sa modernim dobom.\nAli, stvari stoje druga\u010dije. Ideja o robotima, zapravo, vu\u010de svoje korene jo\u0161 iz doba antike.\u00a0Koncept ve\u0161ta\u010dke inteligencije poti\u00ad\u010de jo\u0161 od prvog kralja i osniva\u010da Tebe, Kadma, grada u Beotiji u centralnoj Gr\u010dkoj. Legenda ka\u017ee da je posejao zub zmaja iz kog je izrastao vojnik. Jo\u0161 jedan od mitova ka\u017ee da je Pigmalionova statua Galitea o\u017eivela. Gr\u010dki Bog Hefest je od zlata napravio mehani\u010dke slu\u0161kinje. Primera ima jo\u0161, jer su mnoge pri\u010de iz anti\u010dke mitologije zasnovane upravo na idejama o robotima.\nA kako je sve po\u010delo u modernom dobu?\nKoren re\u010di \u201erobot\u201d, verovali ili ne, dolazi od slovenske re\u010di \u201erob\u201d, a prvi ju je upotrebio \u010ceh, dramaturg po imenu Karel Capek. Me\u0111utim, tek 30 godina nakon toga, prvi robot je proizveden. U po\u010detku roboti su pravljeni za izvo\u0111enje zadataka koji su bili opasni, te\u0161ki ili naporni za ljude \u2013 npr. otklanjanje nuklearnog otpada ili repetitivne poslove gde se zahteva istrajnost i preciznost. Prvi eksperimentalni primerci robota napravljeni su na ameri\u010dkim univerzitetima \u010detrdesetih godina pro\u0161log veka, a njihovu komercijalnu proizvodnju zapo\u010deli su George Devol i Joseph Engelberger. Engelberger je prvi po\u010deo sa prodajom robota i smatra se ocem robotike. Njihova primena je danas ogromna u svakodnevnom \u017eivotu. A kako mo\u017ee da izgleda njihova primena u segmentu organizacije doga\u0111aja, pro\u010ditajte dalje u tekstu.\nMakr Shakr \u2013 prvi robotski Bartender sistem u svetu\nZa po\u010detak, na pametnom ure\u0111aju treba da imate instaliranu aplikaciju Makr Shakr. Sama aplikacija nudi konzumentu da za sebe izabere sastojke svog koktela. U bazi postoji preko 30 alkoholnih pi\u0107a, sokova, soda i dekoracija za koktele. Dalje, kada izaberete kombinaciju za sebe, informacija sti\u017ee do tri robotske ruke koje vrlo\u00a0pa\u017eljivo i precizno dodaju i me\u0161aju sastojke, dodaju led i dekori\u0161u Va\u0161 koktel. Pred Vama se pi\u0107e pojavi u trenu, a Vi ostajete u \u010dudu! Aplikacija Makr Shakr korisnicima \u010dak nudi i mogu\u0107nost da vide koja pi\u0107a naru\u010duju ostali gosti i njihove cene, ali i da odmah fotografije podele na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Zamislite koliko bi bilo zabavno imati ovako ne\u0161to na doga\u0111aju koji organizujete!\nKoren re\u010di \u201erobot\u201d, verovali ili ne, dolazi od slovenske re\u010di \u201erob\u201d, a prvi ju je\nupotrebio \u010ceh, dramaturg po imenu Karel Capek.\nInteraktivni hologrami\nRoboti nekada mogu izgledati kao prave osobe, ali izgled mo\u017ee da vara! Takav je upravo slu\u010daj sa hologramima. Hologrami kreiraju nezaboravna iskustva korisnika, tj. u\u010desnika na doga\u0111aju tako \u0161to Vam na doga\u0111aju poma\u017eu da ga u\u010dinite atraktivnijim. Mogu biti deo hologramske naprave, virtualne relanosti, ali ih isto tako mo\u017eete kosristiti na moblinim ure\u0111ajima. Kako rade? Zamislite slede\u0107u situaciju. Pribli\u017eavate se mestu na kom treba da bude doga\u0111aj i, iz daljine, na ulasku vidite damu koja pozdravlja goste i razgovara sa njima. Pomislite, hostesa ili neko od doma\u0107ina.\nMe\u0111utim, kako ste sve bli\u017ee i bli\u017ee, po\u010dinjete da uvi\u0111ate da se ne radi o pravoj osobi, ve\u0107 o hologramu \u2013 vrsti robota koji je projekcija osobe u stvarnosti. Ali, ona izgleda toliko stvarno da u jednom trenutku niste sigurni da li vas o\u010di varaju. I ako se ne radi o ljudskom bi\u0107u, kako je mogu\u0107e da ljudi sa njom razgovaraju, pitate se. Odgovor: hologrami mogu jako verno prikazati ono \u0161to projektuju, mogu biti programirani da razgovaraju, po\u017eele npr. dobro ve\u010de ili lep provod na doga\u0111aju, ali i da prime povratnu informaciju od svakog gosta \u2013 kako se proveo, da li mu se dopala hrana, muzika, \u0161ta misli o predavanjima / konferenciji / temama koje su obra\u0111ivane itd. Vi\u0161e o ovoj temi mo\u017eete pro\u010ditati u tekstu o hologramima.\nFotorobot – Photobooth\nMakr Shakr\nOvo je ne\u0161to \u0161to se ve\u0107 dugo koristi u praksi \u2013 Photobooth. U poslednjih nekoliko godina vratio se na velika vrata. Sigurno ste prisustvovali nekom doga\u0111aju gde su se prisutni\nslikali u onim mobilnim kabinama za fotografisanje. Jedna od novijih varijanti fotorobota, a koja je dostupna i ve\u0107 se uveliko koristi, jeste SoloShot. To je kamera/fotoaparat koji je programiran da se, na stalku na koji je postavljen, kre\u0107e kako se u\u010desnici doga\u0111aja oko njega pomeraju. Idealan je za neformalne delove Va\u0161eg doga\u0111aja, kada se ljudi dru\u017ee, ple\u0161u i razgovaraju me\u0111usobno.\nSigurno Vam se nekada desilo da previ\u0161e vremena provedete sortiraju\u0107i fotografije sa doga\u0111aja. \u0160to mo\u017ee biti frustriraju\u0107e, pogotovo kada je doga\u0111aju prisustvovao ogroman broj ljudi. Treba ih podeliti na one gde su portreti, one na kojima ima vi\u0161e ljudi, one na kojima se vidi samo mesto na kom se doga\u0111aj odr\u017eao, one na kojima je zabele\u017eena atmosfera itd. Xerox je razvio posebnu aplikaciju \u2013 Aesthetic Search, koja je od velike pomo\u0107i u vezi sa ovim.\u00a0\nFunkcioni\u0161e tako \u0161to prepoznaje i\u00a0automatski sortira slike po \u201etematici\u201d. U trenu \u0107e razdvojiti fotografije u zavisnosti od tematike na njima, a istovremeno \u0107e u poseban folder smestiti one fotografije koje ne zadovoljavaju odre\u0111ene estetske kriterijume \u2013 premalo ili previ\u0161e svetla, izraz lica osobe koja je uslikana, lo\u0161e portrete, mutne fotografije itd. Ima i onih koji su dizajnirani da sami obra\u0111uju slike, prilago\u0111avaju osvetljenje atmosferi i uslovima u kojima se slika i fotografi\u0161u Vas iz ugla iz kog najbolje izgledate. Dakle, na Vama je samo da budete doterani, fotoroboti \u0107e se pobrinuti za sve ostalo. Impresivno!\nZabavni roboti\nOrganizatori doga\u0111aja dosta vremena utro\u0161e osmi\u0161ljavaju\u0107i koncept zabavnih aktivnosti. \u0160to je i prirodno jer u\u010desnici nakon napornih i dugih predavanja \u017eele da se odmore i lepo provedu. Naravno, po\u0161to su planeri kreativni ljudi, kreativnosti ne manjka, ali glavno ograni\u010denje je bud\u017eet koji je na raspolaganju. Ali, evo nekih vrlo interesantnih primera iz prakse.\nTitan je robot koji je napravljen u Velikoj Britaniji, stvoren je za privla\u010denje pa\u017enje, visok je 2,4 m, a te\u017eak je \u010dak 350 kg. Zahvaljuju\u0107i tome \u0161to mo\u017ee da se brendira i izgovara tekst na bilo kom jeziku, pravi je magnet za organizatore doga\u0111aja u svetu \u2013 kori\u0161\u0107en je kao demonstrator, panelista, spiker itd.\nToyota je 2016. godine osvojila nagradu za najbolju marketin\u0161ku kampanju ba\u0161 zbog toga \u0161to je za promociju novog modela automobila unajmila Titana. S obzirom na to da je Titan doprineo osvajanju ovog presti\u017enog priznanja, bio je pozvan i na pozornicu kako bi pomogao u preuzimanju iste.\nZa proslavu 40 godina postojanja\u00a0automobila Ford Fiesta, jedan od\u00a0najpoznatijih DJ-eva dana\u0161njice,\u00a0DJ Yoda, zajedno je sa in\u017eenjerima\u00a0ove kompanije konstruisao robota\u00a0DJ-a pod imenom DJ Yumi.\u00a0Njih dvojica su na po\u010detku doga\u0111aja zajedno po\u010deli sa pu\u0161tanjem muzike da bi u jednom trenutku DJ Yumi preuzeo DJ set i nastavio da muziku pu\u0161ta sam!\n\nU svetu se koristi preko milion robota\nPolovina od ovog broja je u Japanu.\nOko 4.000 robota trenutno slu\u017ei vojni rok u SAD\nPrvi humanoid robot, Elektro, napravljen je 1939. godine\n\nAsimo \u2013 VIP me\u0111u robotima\nKompanija Honda je 2000. godine\u00a0dizajnirala robota pod imenom\u00a0Asimo.\u00a0Tri godine kasnije, kada su Japan i \u010ce\u0161ka Republika proslavljali 10 godina diplomatskih odnosa, Asimo je bio deo japanske delegacije pri toj poseti. Tom prilikom se susreo sa \u010de\u0161kim premijerom, rukovao se sa njim, \u010dak i plesao. Asimo je umeo da prepoznaje glasove i pokrete u okolini, da pri\u010da na japanskom jeziku, ali za svoju prvu diplomatsku posetu nau\u010dio je da ka\u017ee i nekoliko re\u010denica na \u010de\u0161kom.\nZaklju\u010dak je da se budu\u0107nost moderne tehnologije na doga\u0111ajima mo\u017ee polako svoditi upravo na robote. \u010cest primer kori\u0161\u0107enja robota na doga\u0111ajima jesu i dronovi \u2013 lete\u0107i roboti (vi\u0161e na ovu temu mo\u017eete pro\u010ditati u tekstu o dronovima).\u00a0Ali, ne brinite se! Ovi roboti se ne\u0107e pretvoriti u zlo poput onih u filmovima. Umesto toga oni su tu da Vam pomognu u organizaciji doga\u0111aja i da poslu\u017ee i kao jo\u0161 jedan dodatni alat, koji mo\u017ee biti vrlo koristan.\nRobot Asimo\nDA LI STE ZNALI?\nJedan od najpoznatijih robota sa TV ekrana, je prodat za skoro 3 miliona dolara, a javnosti nije otkriven identitet novog vlasnika ovog robota. U pitanju je Artu Ditu (R2-D2) iz serijala Ratovi Zvezda. Mo\u017eda niste znali, ali R2-D2 je zapravo skra\u0107enica za \u201creel 2, dialogue 2\u201d (rolna 2, dijalog 2).\nThe post Roboti i organizacija doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-11-16T13:42:14+01:00", "date_modified": "2017-12-13T11:56:39+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-22.jpg", "tags": [ "asimo", "fotorobot", "hologrami", "Makr Shakr", "organizacija dogadjaja", "photobooth", "roboti", "toyota", "xerox", "Aktuelne teme", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/biti-robot-u-srbiji/", "url": "https://www.seebtm.com/biti-robot-u-srbiji/", "title": "Biti robot u Srbiji", "content_html": "![\"Dr](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Dr-Aleksandar-D.-Rodi\u0107-dipl.-in\u017e..jpg\" "\\"Dr")
Ali, roboti su mnogo vi\u0161e od toga. I njihova primena je dosta \u0161ira. Imaju\u0107i to na umu, zapitali smo se kako sve to izgleda u Srbiji? Na ovu i mnoge druge teme razgovarali samo sa Dr Aleksandrom Rodi\u0107em, rukovodiocem Centra za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c i podpredsednikom Skup\u0161tine Instituta u Srbiji. Dr Rodi\u0107 je autor vi\u0161e od 100 nau\u010dnih publikacija, \u0161est istra\u00ad\u017eiva\u010dkih monografija, urednik nekoliko nau\u010dnih knjiga i \u010dlan ure\u0111iva\u010dkog odbora u nekoliko me\u0111unarodnih i doma\u00ad\u0107ih nau\u010dnih \u010dasopisa. Njegova primarna istra\u017eiva\u010dka interesovanja su, izme\u0111u ostalih, u oblastima robotike, ve\u0161ta\u010dke inteligencije i mobilnih obnovljivih izvora energije.
\nNajzna\u010dajnije priznanje koje je Dr Rodi\u0107 dobio jeste ono koje mu je u martu ove godine dodelio li\u010dno Predsednik vlade Provincije Anhui u Kini, u gradu Hefei, a radi se o Nagradi za zna\u010dajne doprinose u nau\u010dno-poslovnoj saradnji.
\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c je jedna od najstarijih svetskih laboratorija iz oblasti Robotike. Osnovan je 1967. godine od strane Akademika Miomira Vukobratovi\u0107a, svetski poznatog roboti\u010dara i jednog od pionira svetske robotike. U skladu s bogatom istorijom i nau\u010dnim rezultatima koji su postignuti za 50 godina postojanja laboratorije, Centar za robotiku je jedan od najuspe\u0161nijih centara izvrsnosti u ovoj oblasti, ne samo u Evropi ve\u0107 i svetu. Mnoga \u010duvena imena svetske robotike citiraju radove i rezultate na\u0161ih vrednih saradnika.
\nNa\u0161a laboratorija je imala jedan te\u017eak period svog opstanka koji se vezuje za 90-te godine kada smo delili sudbinu na\u0161eg naroda i dr\u017eave i bukvalno pre\u017eivljavali. U tom periodu smo izgubili zna\u010dajan broj na\u0161ih izuzetnih saradnika koji su danas veoma priznati nau\u010dnici i vode\u0107i menad\u017eeri na svim kontinetima. I pored toga, Centar za robotiku je opstao i danas radi s dosta uspeha kao ravnopravan partner vode\u0107im evropskim akademskim institucijama na me\u0111unarodnim projektima s Nema\u010dkom, Kinom, Francuskom…
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/SAM_2648.jpg\")
Na doma\u0107em planu, Centar za robotiku se redovno promovi\u0161e novim tehni\u010dkim inovacijama i projektima koji predstavljaju izazov i za ekonomski mnogo bogatije dr\u017ea\u00adve u Evropi. Po znanjima i ve\u0161tinama iz oblasti Robotike saradnici Centra ni po \u010demu ne zaostaju za kolegama u razvijenim evropskim zemljama zbog \u010dega nas redovno pozivaju i uklju\u010duju u razli\u010dite nau\u010dne odbore i stru\u010dne komisije. Mo\u017ee se re\u0107i da uglavnom zaostajemo u opremljenosti instrumentima i ure\u0111ajima po\u0161to je Robotika veoma zahtevna nauka. Taj hendikep premo\u0161\u0107avamo me\u0111unarodnim povezivanjem tako \u0161to svoja znanja i rezultate testiramo u kooperaciji s kolegama i partnerima s bogatijih zapadnih univerziteta.
\nSre\u0107om, ovaj model uspe\u0161no funkcioni\u0161e i, dok se ne steknu bolji uslovi, omogu\u0107ava da i dalje veoma produktivno radimo i budemo zapa\u017eeni na istra\u017eiva\u010dkoj mapi Evrope.
\nZahvaljuju\u0107i na\u0161em veoma aktivnom opredeljenju ka me\u0111unarodnoj saradnji – kako s evropskim nau\u010dnim institucijamam tako i s kineskim univerzitetima – stekli smo dobar me\u0111unarodni ugled i u\u0161li smo u vi\u0161e me\u0111unarodnih nau\u010dnih komiteta. Kao rezultat toga pro\u0161le godine (2016) bili smo doma\u0107in najve\u0107em na\u00adu\u010dnom skupu iz Robotike koji je ikad odr\u017ean u Srbiji. Radi se o veoma cenjenom jubilarnom skupu \u201e25. Me\u0111unarodna konferencija iz Robotike u alpsko-jadransko- podunavskim zemljama (RAAD2016)\u201c.
\n![\"Dodela](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Dodela-Nagrada-za-zna\u010dajne-doprinose-u-nau\u010dno-poslovnoj-saradnji-Kina.jpg\")
Skup je okupio oko 80, mahom evropskih stru\u010dnjaka iz Robotike, i goste iz Japana i Amerike. Skup je trajao dva dana i u\u010desnisci su u\u017eivali u interesantnim nau\u010dnim predavanjima ali i veoma interesantnom dru\u0161tveno- zabavnom programu. Moto konferencije je bio \u201eKonferencija na reci Dunav\u201c \u010dime smo \u017eeleli da istaknemo lepote na\u0161e zemlje i Beograda i evropski zna\u010daj Dunava koji povezuje narode i nau\u010dnike u regionu.
\nOve godine (2017) RAAD2017 se odr\u017eavao u Torinu (Italija) i mnoge strane kolege su s puno emocija i lepih se\u0107anja potencirali veliki uspeh konferencije prethodne godine koji smo organizovali u Beogradu. Lepo je \u010duti takve pohvale jer to doprinosi ve\u0107em autoritetu Srbije na me\u0111unarodnom planu.
\nTe\u0161ko je re\u0107i koji projekat je za nas trenutno najzna\u010dajniji s obzirom na to da paralelno radimo na vi\u0161e njih. Finansijski, svakako to su projekti koji rezultiraju novim ure\u0111ajima namenjenim tr\u017ei\u0161tu. Ovog leta aktivno smo promovisali na\u0161 novi mobilni robotizovani solarni elektrogenerator, ure\u0111aj koji koristi obnovljive izvore energije i slu\u017ei za navodnjavanje. Na\u0161 cilj je bio da ponudimo Srbiji tehnolo\u0161ko napredan ure\u0111aj koji \u0107e u relativno kra\u00adtkom\u00a0 vremenskom roku ubla\u017eiti posledice velike su\u0161e koja nas je ove godine zadesila.
\nS druge strane, nau\u010dno i tehni\u010dki za nas su trenutno najzna\u010dajnija dva projekta. Prvi koji se bavi razvojem podvodnog robota za na\u0161e velike reke Dunav i Savu koji bi trebalo da pomogne u spasila\u010dkim akcijama ali tako\u0111e i u ekolo\u0161kim ali i podvodnim arheolo\u0161kim zadacima. Drugi projekat radimo u saradnji s kineskim univertitetom u pokrajini Anhui. Zajedno radimo na razvoju daljinski upravljanog, mobilnog ekolo\u0161kog servisnog robota na solarni pogon koji bi trebalo da slu\u017ei kao prevencija i prvi odgovor u situacijama industrijskih hazarda i prirodnih katastrofa. Ovakvi roboti su danas u svetu veoma tra\u017eeni, pogotovo posle nuklearne katastrofe u Fuku\u0161imi.
\nNa\u0161i nau\u010dnici poseduju specifi\u010dna znanja u projektovanju ovakvih sistema, ali na\u017ealost u Srbiji ne postoje mogu\u0107nosti finansiranja ovakvih projekata pa moramo da se snalazimo u kooperaciji s me\u0111unarodnim partnerima.
\nIskreno, jo\u0161 uvek ne, ali pripremamo jedan interesantan projekat koji planira razvoj robota-zmaja, zapravo tehnolo\u0161ku verziju mitolo\u0161kih bi\u0107a \u2013 zmajeva. Ovaj robot bi trebalo da bude \u201eta\u010dka okupljanja\u201c odn. sredstvo koje \u0107e omogu\u0107iti da se o\u017eive legende o dunavskim
\nzmajevima koje \u017eive u usmenim predanjima naroda u regionu. Ideja nam je da na osnovama ovog projekta pove\u017eemo te \u017eive dunavske legende i formiramo novu turisti\u010dku rutu u podunavskim zemljama koja bi se zvala \u201eTragom dunavskih legendi o zmajevima\u201c. Robotika je tako \u0161iroka, interdiscilinarna na\u00adu\u010dna oblast koja ima ogroman tehno-ekonomski, kulturolo\u0161ki i dru\u0161tveni potencijal. To treba iskoristiti kao podsticaj regionalnim ekonomijama.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Awrad-for-Significant-Contributions-in-Scientific-and-Business-Cooperation.jpg\")
Koliko znam, u ovom trenutku tako ne\u0161to jo\u0161 ne postoji, ali se radi na tome. Zbog nedostaka materijalnih sredstava i odsustva intersa industrijskih preduze\u0107a, ova ideja sporo napreduje ali \u0107e se svakako realizovati. To je predmet na\u0161eg interesovanja i cilj istra\u017eiva\u010dko-razvojnog projekta u koji ulazimo za par meseci s ve\u0107 ura\u0111enim nekim
\ndelovima posla.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/20170421_152350.jpg\")
Razvijeni su matemati\u010dki modeli i algoritmi za mikroprocesorsku implementaciju. Radimo eksperimentalnu verifikaciju rezultata u Nema\u010dkoj, s na\u0161im partnerima s Univerziteta u Kajzerslauternu. Nekoliko na\u0161ih studenata \u2013 doktoranata je uklju\u010deno u taj projekat i s nema\u010dke strane isto tako. Ali, u jeku rada na projektu izgubili smo par istra\u017eiva\u010da saradnika koji su oti\u0161li u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. To nam je kamen oko vrata s kojim se najte\u017ee borimo. Taman od\u0161koluje\u0161 mladog stru\u010dnjaka i osposobi\u0161 da mo\u017ee samostalno da radi i onda ga \u201epoklonimo\u201c drugima. Zato nam stvari sporije napreduju nego \u0161to bismo realno mogli i umeli.
\nZa mene li\u010dno to je jedna japanska konstrukcija rekonfigurabilnog robota koja menja modus kretanja od lokomocije po neravnom terenu do kretanja na to\u010dkovima po asfaltiranoj stazi. Robot u zavisnosti od konfiguracije terena i trenja menja na\u010din kretanja tako \u0161to zaokretanjem \u201estopala\u201c menja oslonac s oslonca na to\u010dkovima na hod poput pauka odn. heksapoda. Biolo\u0161ka inspiracija je uvek u robotici veoma atraktivna i efektna.
\nThe post Biti robot u Srbiji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Kada pomislimo na robote, asocijacije su uglavnom na one koji ima\u00adju ljudski oblik i koje smo vi\u0111ali u filmovima. Od Robokapa, preko Transformersa i \u010duvenog Terminatora do C-3PO iz Ratova Zvezda.\nDr Aleksandar D. Rodi\u0107, dipl. in\u017e.\nAli, roboti su mnogo vi\u0161e od toga. I njihova primena je dosta \u0161ira. Imaju\u0107i to na umu, zapitali smo se kako sve to izgleda u Srbiji? Na ovu i mnoge druge teme razgovarali samo sa Dr Aleksandrom Rodi\u0107em, rukovodiocem Centra za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c i podpredsednikom Skup\u0161tine Instituta u Srbiji. Dr Rodi\u0107 je autor vi\u0161e od 100 nau\u010dnih publikacija, \u0161est istra\u00ad\u017eiva\u010dkih monografija, urednik nekoliko nau\u010dnih knjiga i \u010dlan ure\u0111iva\u010dkog odbora u nekoliko me\u0111unarodnih i doma\u00ad\u0107ih nau\u010dnih \u010dasopisa. Njegova primarna istra\u017eiva\u010dka interesovanja su, izme\u0111u ostalih, u oblastima robotike, ve\u0161ta\u010dke inteligencije i mobilnih obnovljivih izvora energije.\nNajzna\u010dajnije priznanje koje je Dr Rodi\u0107 dobio jeste ono koje mu je u martu ove godine dodelio li\u010dno Predsednik vlade Provincije Anhui u Kini, u gradu Hefei, a radi se o Nagradi za zna\u010dajne doprinose u nau\u010dno-poslovnoj saradnji.\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201d u Beogradu vode\u0107i je u regionu i vrlo cenjen u Evropi. Koliko smo \u201eu koraku\u201c sa Evropom, da li u ne\u010demu zaostajemo ili pak, prednja\u010dimo, u domenu razvoja i primene robotike?\n\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c je jedna od najstarijih svetskih laboratorija iz oblasti Robotike. Osnovan je 1967. godine od strane Akademika Miomira Vukobratovi\u0107a, svetski poznatog roboti\u010dara i jednog od pionira svetske robotike. U skladu s bogatom istorijom i nau\u010dnim rezultatima koji su postignuti za 50 godina postojanja laboratorije, Centar za robotiku je jedan od najuspe\u0161nijih centara izvrsnosti u ovoj oblasti, ne samo u Evropi ve\u0107 i svetu. Mnoga \u010duvena imena svetske robotike citiraju radove i rezultate na\u0161ih vrednih saradnika.\nNa\u0161a laboratorija je imala jedan te\u017eak period svog opstanka koji se vezuje za 90-te godine kada smo delili sudbinu na\u0161eg naroda i dr\u017eave i bukvalno pre\u017eivljavali. U tom periodu smo izgubili zna\u010dajan broj na\u0161ih izuzetnih saradnika koji su danas veoma priznati nau\u010dnici i vode\u0107i menad\u017eeri na svim kontinetima. I pored toga, Centar za robotiku je opstao i danas radi s dosta uspeha kao ravnopravan partner vode\u0107im evropskim akademskim institucijama na me\u0111unarodnim projektima s Nema\u010dkom, Kinom, Francuskom…\n\n\nNa doma\u0107em planu, Centar za robotiku se redovno promovi\u0161e novim tehni\u010dkim inovacijama i projektima koji predstavljaju izazov i za ekonomski mnogo bogatije dr\u017ea\u00adve u Evropi. Po znanjima i ve\u0161tinama iz oblasti Robotike saradnici Centra ni po \u010demu ne zaostaju za kolegama u razvijenim evropskim zemljama zbog \u010dega nas redovno pozivaju i uklju\u010duju u razli\u010dite nau\u010dne odbore i stru\u010dne komisije. Mo\u017ee se re\u0107i da uglavnom zaostajemo u opremljenosti instrumentima i ure\u0111ajima po\u0161to je Robotika veoma zahtevna nauka. Taj hendikep premo\u0161\u0107avamo me\u0111unarodnim povezivanjem tako \u0161to svoja znanja i rezultate testiramo u kooperaciji s kolegama i partnerima s bogatijih zapadnih univerziteta.\nSre\u0107om, ovaj model uspe\u0161no funkcioni\u0161e i, dok se ne steknu bolji uslovi, omogu\u0107ava da i dalje veoma produktivno radimo i budemo zapa\u017eeni na istra\u017eiva\u010dkoj mapi Evrope.\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201d, \u010diji ste rukovodilac, \u010dlan je EURON-a i EUROP-a. S tim u vezi, kada se uzme u obzir Va\u0161 me\u0111unarodni ugled, znanje i iskustvo, pro\u0161le godine imali ste \u010dast, ali i odgovornost da organizujete RAAD u Beogradu. Kako je tekla organizacija i kakve utiske su u\u010desnici poneli sa sobom?\nZahvaljuju\u0107i na\u0161em veoma aktivnom opredeljenju ka me\u0111unarodnoj saradnji – kako s evropskim nau\u010dnim institucijamam tako i s kineskim univerzitetima – stekli smo dobar me\u0111unarodni ugled i u\u0161li smo u vi\u0161e me\u0111unarodnih nau\u010dnih komiteta. Kao rezultat toga pro\u0161le godine (2016) bili smo doma\u0107in najve\u0107em na\u00adu\u010dnom skupu iz Robotike koji je ikad odr\u017ean u Srbiji. Radi se o veoma cenjenom jubilarnom skupu \u201e25. Me\u0111unarodna konferencija iz Robotike u alpsko-jadransko- podunavskim zemljama (RAAD2016)\u201c.\nDodela Nagrada za zna\u010dajne doprinose u nau\u010dno poslovnoj saradnji, Kina\n\nSkup je okupio oko 80, mahom evropskih stru\u010dnjaka iz Robotike, i goste iz Japana i Amerike. Skup je trajao dva dana i u\u010desnisci su u\u017eivali u interesantnim nau\u010dnim predavanjima ali i veoma interesantnom dru\u0161tveno- zabavnom programu. Moto konferencije je bio \u201eKonferencija na reci Dunav\u201c \u010dime smo \u017eeleli da istaknemo lepote na\u0161e zemlje i Beograda i evropski zna\u010daj Dunava koji povezuje narode i nau\u010dnike u regionu.\nOve godine (2017) RAAD2017 se odr\u017eavao u Torinu (Italija) i mnoge strane kolege su s puno emocija i lepih se\u0107anja potencirali veliki uspeh konferencije prethodne godine koji smo organizovali u Beogradu. Lepo je \u010duti takve pohvale jer to doprinosi ve\u0107em autoritetu Srbije na me\u0111unarodnom planu.\n\nKoji je najzna\u010dajniji projekat na kom radite trenutno?\n\nTe\u0161ko je re\u0107i koji projekat je za nas trenutno najzna\u010dajniji s obzirom na to da paralelno radimo na vi\u0161e njih. Finansijski, svakako to su projekti koji rezultiraju novim ure\u0111ajima namenjenim tr\u017ei\u0161tu. Ovog leta aktivno smo promovisali na\u0161 novi mobilni robotizovani solarni elektrogenerator, ure\u0111aj koji koristi obnovljive izvore energije i slu\u017ei za navodnjavanje. Na\u0161 cilj je bio da ponudimo Srbiji tehnolo\u0161ko napredan ure\u0111aj koji \u0107e u relativno kra\u00adtkom\u00a0 vremenskom roku ubla\u017eiti posledice velike su\u0161e koja nas je ove godine zadesila.\nS druge strane, nau\u010dno i tehni\u010dki za nas su trenutno najzna\u010dajnija dva projekta. Prvi koji se bavi razvojem podvodnog robota za na\u0161e velike reke Dunav i Savu koji bi trebalo da pomogne u spasila\u010dkim akcijama ali tako\u0111e i u ekolo\u0161kim ali i podvodnim arheolo\u0161kim zadacima. Drugi projekat radimo u saradnji s kineskim univertitetom u pokrajini Anhui. Zajedno radimo na razvoju daljinski upravljanog, mobilnog ekolo\u0161kog servisnog robota na solarni pogon koji bi trebalo da slu\u017ei kao prevencija i prvi odgovor u situacijama industrijskih hazarda i prirodnih katastrofa. Ovakvi roboti su danas u svetu veoma tra\u017eeni, pogotovo posle nuklearne katastrofe u Fuku\u0161imi.\n\nNa\u0161i nau\u010dnici poseduju specifi\u010dna znanja u projektovanju ovakvih sistema, ali na\u017ealost u Srbiji ne postoje mogu\u0107nosti finansiranja ovakvih projekata pa moramo da se snalazimo u kooperaciji s me\u0111unarodnim partnerima.\nDa li ste se susreli sa robotima koji se koriste u turizmu?\nIskreno, jo\u0161 uvek ne, ali pripremamo jedan interesantan projekat koji planira razvoj robota-zmaja, zapravo tehnolo\u0161ku verziju mitolo\u0161kih bi\u0107a \u2013 zmajeva. Ovaj robot bi trebalo da bude \u201eta\u010dka okupljanja\u201c odn. sredstvo koje \u0107e omogu\u0107iti da se o\u017eive legende o dunavskim\nzmajevima koje \u017eive u usmenim predanjima naroda u regionu. Ideja nam je da na osnovama ovog projekta pove\u017eemo te \u017eive dunavske legende i formiramo novu turisti\u010dku rutu u podunavskim zemljama koja bi se zvala \u201eTragom dunavskih legendi o zmajevima\u201c. Robotika je tako \u0161iroka, interdiscilinarna na\u00adu\u010dna oblast koja ima ogroman tehno-ekonomski, kulturolo\u0161ki i dru\u0161tveni potencijal. To treba iskoristiti kao podsticaj regionalnim ekonomijama.\n\nDa li postoji robot koji je napravljen u Srbiji koji mo\u017ee da se koristi, mo\u017eda i iznajmi, u svrhu organizacije doga\u0111aja Ili koji ima potencijal za tako ne\u0161to?\nKoliko znam, u ovom trenutku tako ne\u0161to jo\u0161 ne postoji, ali se radi na tome. Zbog nedostaka materijalnih sredstava i odsustva intersa industrijskih preduze\u0107a, ova ideja sporo napreduje ali \u0107e se svakako realizovati. To je predmet na\u0161eg interesovanja i cilj istra\u017eiva\u010dko-razvojnog projekta u koji ulazimo za par meseci s ve\u0107 ura\u0111enim nekim\ndelovima posla.\nKako napreduje projekat robota koji imaju emocije? \nRazvijeni su matemati\u010dki modeli i algoritmi za mikroprocesorsku implementaciju. Radimo eksperimentalnu verifikaciju rezultata u Nema\u010dkoj, s na\u0161im partnerima s Univerziteta u Kajzerslauternu. Nekoliko na\u0161ih studenata \u2013 doktoranata je uklju\u010deno u taj projekat i s nema\u010dke strane isto tako. Ali, u jeku rada na projektu izgubili smo par istra\u017eiva\u010da saradnika koji su oti\u0161li u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. To nam je kamen oko vrata s kojim se najte\u017ee borimo. Taman od\u0161koluje\u0161 mladog stru\u010dnjaka i osposobi\u0161 da mo\u017ee samostalno da radi i onda ga \u201epoklonimo\u201c drugima. Zato nam stvari sporije napreduju nego \u0161to bismo realno mogli i umeli.\nKoji je najinteresantniji robot sa kojim ste se susreli?\nZa mene li\u010dno to je jedna japanska konstrukcija rekonfigurabilnog robota koja menja modus kretanja od lokomocije po neravnom terenu do kretanja na to\u010dkovima po asfaltiranoj stazi. Robot u zavisnosti od konfiguracije terena i trenja menja na\u010din kretanja tako \u0161to zaokretanjem \u201estopala\u201c menja oslonac s oslonca na to\u010dkovima na hod poput pauka odn. heksapoda. Biolo\u0161ka inspiracija je uvek u robotici veoma atraktivna i efektna.\nThe post Biti robot u Srbiji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-11-07T15:29:49+01:00", "date_modified": "2017-11-20T10:17:46+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/RAAD-2016.jpg", "tags": [ "centar za robotiku", "dr aleksandar rodi\u0107", "isntitut mihajlo pupin", "robot", "roboti", "Intervjui" ] } ] }