{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/revolucija/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/revolucija/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/revolucija/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/hrabri-mali-toster-u-misiji-spasavanja-drugarstva/", "url": "https://www.seebtm.com/hrabri-mali-toster-u-misiji-spasavanja-drugarstva/", "title": "Hrabri mali toster u misiji spa\u0161avanja drugarstva", "content_html": "

Analogni fotoaparati i gramofonske plo\u010de, ve\u0107 du\u017ee vreme \u017eive svoj \u201edrugi \u017eivot\u201d.

\n

Odba\u010deni devedesetih, kada smo se puni entuzijazma prepustili kristalno \u010distom zvuku kompakt diska i kristalnoj o\u0161trini digitalne fotografije merene desetinama megapiksela, vrlo sporo, ali nezaustavljivo se penju iz podruma na\u0161ih ku\u0107a i na\u0161ih \u017eivota ka svakodnevici pokrenuti nostalgijom ali i \u017eeljom za dodirom, klasi\u010dnim posedovanjem i ko zna jo\u0161 kojim mehanizmima.

\n
\n

Dru\u0161tvene igre su jo\u0161 jedan koncept koji do\u017eivljava svoj povratak kroz fenomen koji se sve \u010de\u0161\u0107e imenuje kao post-digitalno doba. To nije odbacivanje tehnolo\u0161kog napretka ve\u0107 pronala\u017eenje na\u010dina da se udobnije smestimo u svetu u kome sve \u010de\u0161\u0107e izostaju taktilna i fizi\u010dka iskustva. Nisu svi predmeti do\u017eiveli \u201epovratak\u201d poput knjiga, plo\u010da i dru\u0161tvenih igara. Mo\u017eda razlog le\u017ei u tome \u0161to ovi predmeti nisu samo stvari. Mnogi se se\u0107aju, a mnogi \u0107e se sigurno sada podsetiti, Diznijevog crtanog filma \u201eBrave Little Toaster\u201d u kom jedan mali hrabri toster pokre\u0107e \u010ditavu svitu odba\u010denih ku\u0107nih ure\u0111aja, \u010dija je tehnologija zastarela, u misiju spasavanja iz \u010deljusti recikla\u017ee.

\n

Ne\u0161to noviji animirani film \u201eToy Story\u201d bavi se sli\u010dnom tematikom – odba\u010dene igra\u010dke su u misiji podse\u0107anja svog voljenog vlasnika na nekada\u0161nje lepe dane u kojima su mu one pomagale da odraste. Obe pri\u010de se bave otu\u0111eno\u0161\u0107u, odba\u010deno\u0161\u0107u i potrebom da se bude koristan i deo \u017eivota. Kroz taj koncept, predmeti postaju antropomorfni da bi istakli svoju ulogu u oblikovanju svakodnevice i nas samih ali i da bi prikrili industrijski i tr\u017ei\u0161ni aspekt svog nastanka. Oni nisu samo \u201ejedan iz serije identi\u010dnih proizvoda\u201d, oni su kroz upotrebu i pripadanje stekli poseban identitet.

\n

\"\"

\n
\n

Posedovanje predmeta u ovim pri\u010dama nije jednostrano. Ovi predmeti poseduju i svog vlasnika, a ta mo\u0107 posedovanja je rezervisana samo za opipljive, taktilne predmete. Posmatrana na taj na\u010din, stara vikendica/koliba u kojoj je mali hrabri toster zaboravljen sa svojim drugarima postaje metafora za zaba\u010dene kutke na\u0161ih se\u0107anja. Pucketanje gramofonske plo\u010de, mirisni keks od cimeta i pomorand\u017ee, sve\u0107ice sa \u0161tipaljkama na novogodi\u0161njoj jelci, kutije dru\u0161tvenih igara na tepihu dnevne sobe i fotoaparat napunjen novim filmom koji \u010deka klju\u010dni momenat je nekada bio novogodi\u0161nji standard. Ovi rekviziti, povu\u010deni u gornje police plakara ili podrume, neko vreme su bili potpuno zaboravljeni.

\n

Virtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e
\nmo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din
\nda anga\u017euje ljude okupljene u zajeni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene
\nigre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du
\nzajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice.

\n

Sve \u010de\u0161\u0107e ih se setimo u poslednje vreme. O tome svedo\u010di i povratak analognih medija poslednje decenije. \u0160ta ih je pokrenulo da, poput malog tostera, krenu u misiju podse\u0107anja na svoje postojanje? Nostalgija je prvi odgovor koji bi mogao da delimi\u010dno da obja\u0161njenje ovog novog fenomena povratka starih predmeta. Me\u0111utim, stvarnost je daleko kompleksnija jer se ovi predmeti ne vra\u0107aju samo u svom pre\u0111a\u0161njem i poznatom obliku, ve\u0107 se ra\u0111aju potpuno novi.

\n

\"\"

\n

Krajem osamdesetih godina po\u010deo je blag, ali konstantan, pad u prodaji dru\u0161tvenih igara (igara sa tablom i karti\u010dnih igara koje su objedinjene pod ovim imenom). Odgovor poznatih i velikih proizvo\u0111a\u010da dru\u0161tvenih igara, kao \u0161to su Hasbro i Milton Bradley, na stagnaciju i opadanje na tr\u017ei\u0161tu se ogledao u proizvodnji novih, tematskih varijanti uspe\u0161nih igara kao \u0161to su Monopol i Riziko. Inovacija na polju igara se preselila prvo u svet video igara na posebnim konzolama, a zatim i u digitalni svet umre\u017een sve br\u017eim internet konekcijama. Me\u0111utim, poslednjih 15 godina, tr\u017ei\u0161te dru\u0161tvenih igara se dramati\u010dno promenilo. Ono je podeljeno
\nu \u010detiri kategorije: igre za masovno tr\u017ei\u0161te, hobi igre, evropske igre i ameri\u010dke igre.

\n

Dru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima
\nnije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom
\nkreiranju atmosfere.

\n

Igre za masovno tr\u017ei\u0161te su one svima dobro poznate igre sa mno\u0161tvom varijacija (Monopol, Kluedo, Riziko…). To su takozvani moderni klasici koji se mogu na\u0107i u prodavnicama igra\u010daka ili ve\u0107im supermarketima. Segment tr\u017ei\u0161ta dru\u0161tvenih igara definisan kao hobi igre danas ima najve\u0107i udeo u tr\u017ei\u0161tu igara, \u010dine\u0107i gotovo polovinu u smislu prihoda koje ostvaruje. Radi se o vrlo kompleksnim igrama (igranje uloga, razmena karata, igre sa minijaturnim figuricama) za \u201ezagri\u017eene\u201d igra\u010de koji su ujedno i kolekcionari kompleta ili pojedina\u010dnih elemenata odre\u0111enih igara. Evropske i ameri\u010dke igre se bitno razlikuju po du\u017eini trajanja i kompleksnosti elemenata koji ih \u010dine. Dok su evropske igre vi\u0161e okrenute br\u017eem tempu i strategiji i logici, ameri\u010dke imaju \u010desto mnogo elemenata, sesije du\u017ee traju, baziraju se na odre\u0111enim temama. Postojanje zna\u010dajnog i diferenciranog tr\u017ei\u0161ta govori o i dalje prisutnoj \u017eelji za igranjem dru\u0161tvenih igara uprkos brojnim adiktivnim kompjuterskim igrama koje je tako\u0111e mogu\u0107e igrati sa drugima.

\n

\"\"

\n

Me\u0111utim, kroz brze mre\u017ene konekcije, igranje kompjuterskih igara je dobilo karakter solitarne igre. Saigra\u010di ne dele fizi\u010dki prostor, ve\u0107 povla\u010de poteze i komuniciraju posredstvom kompjutera sa velikih udaljenosti, naj\u010de\u0161\u0107e se i ne poznaju\u0107i. Dok igranje kompjuterskih igara mo\u017ee da zadovolji jedan segment potrebe za uzbu\u0111enjem i igrom, izostaje va\u017ena komponenta \u2013 izlo\u017eenost (ranjivost) i neverbalna komunikacija.

\n
\n

Video igre, iako vezane za konzole i TV ekrane i dalje podrazumevaju deljenje prostora i neverbalnu komunikaciju a takav je slu\u010daj i sa prvim kompjuterskim igrama na Spektrumu, Atariju i Komodoru (setimo se tih igra\u010dkih seansi nakon \u0161kole), dok kompjuterske igre kroz internet, bez obzira na to da li se igraju samostalno ili sa nekim ko je na drugom kraju sveta, uskra\u0107uju ovo iskustvo. U njima je \u201edrugi\u201d, samo jo\u0161 jedan element igre. On mo\u017ee da postoji zaista ali i ne mora. On mo\u017ee da bude kompjuter a mo\u017ee da bude \u010dovek a da razlika ostane neprime\u0107ena. Magija koja upotpunjuje dru\u0161tvene igre nastaje kada se dru\u0161tvo okupi oko stola. Igra\u010di postaju aktivni, razmenjuju \u0161ale, smeju se, izlo\u017eeni su, ranjivi… Mo\u017eda je
\nba\u0161 potreba za istinskom me\u0111uljudskom interakcijom razlog povratka dru\u0161tvenih igara. Virtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e mo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din da anga\u017euje ljude okupljene u zajedni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene igre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du zajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice. Igranje on-line to delimi\u010dno posti\u017ee ali efekat nije potpun jer u\u010desnike ne \u010dini \u201e\u017eivljim\u201d, najvi\u0161e zbog unapred definisanih kreativnih mogu\u0107nosti koje su deo improvizacije tokom igranja.

\n
\n

Razmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za
\nigranjem dru\u0161tvenih igara.

\n

Digitalne igre ograni\u010davaju mogu\u0107e poteze, dok se kod dru\u0161tvenih igara interakcija odvija na vi\u0161e nivoa i mnogo je kompleksnija. Ona podrazumeva igru na tabli ali i ono \u0161to se de\u0161ava izvan igre sa njom je podstaknuto. Saigra\u010di su fizi\u010dki prisutni i iz njihove neverbalne komunikacije mogu\u0107e je videti da li su uzbu\u0111eni, frustrirani, da li u\u017eivaju ili se raduju. Dru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima nije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom kreiranju atmosfere. Ukoliko se igra\u010di redovno sastaju kako bi igrali na primer Dixit, \u010desto \u0107e do\u0107i i do boljeg upoznavanja, a mnogi potezi \u0107e biti
\ndugo prepri\u010davani poput dragih uspomena.

\n

\"\"

\n

Saigra\u010di \u0107e neretko formirati svoje komunikacijske kodove koji \u0107e ih jo\u0161 vi\u0161e zbli\u017eiti u stvarnom ose\u0107aju da se me\u0111usobno razumeju bolje od ostatka sveta. Vreme koje provodimo zajedno oblikuje na\u0161e porodi\u010dne i dru\u0161tvene odnose. Kada se okupimo oko \u0161arene table, zajedno ulazimo u svet \u010diji smo kreatori. Tabla, figure, kockice, kartice, postaju inspiracija. Pobeda je \u010desto sekundarna a glavni cilj je razmena ideja. Razmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za igranjem dru\u0161tvenih igara.

\n

Isti razlozi su bili podsticaj da napravimo dru\u0161tvenu igru \u201eRevolucija\u201d. Mi Lush Life, drugari koji se poznaju jo\u0161 iz srednjo\u0161kolskih dana, perioda kada su dru\u0161tvene igre bile standard letnjih morskih ve\u010deri i zimskih dugih no\u0107i uz toplu \u010dokoladu, \u017eeleli smo da svoje dizajnerska,
\narhitektonska i psiholo\u0161ka znanja, koja ina\u010de koristimo kako bismo menjali svet na bolje i od toga \u017eiveli, usmerimo ka stvaranju igre za na\u0161e porodice. \u017deleli smo da se kroz igru jo\u0161 vi\u0161e pove\u017eemo. Igraju\u0107i je \u010dak dve godine, otkrili smo da nas igra ne samo povezuje, ve\u0107 da nas oblikuje, \u0161iri nam poglede, provocira na\u0161e poznate i skrivene talente da se razviju. Tako se igra razvijala razvijaju\u0107i nas. Dobijala je nove elemente i njen se svet \u0161irio kao i na\u0161. Deca su u\u010destvovala u njenom nastanku i oblikovanju zajedno sa nama, tako da je ponekad te\u0161ko re\u0107i gde po\u010dinje igra a gde kreacija. Sada mnoga na\u0161a okupljanja uklju\u010duju igranje na\u0161e \u201eRevolucije\u201d.

\n

\"\"

\n

Ona predstavlja put Zemlje oko Sunca ali i revoluciju u na\u010dinu na koji provodimo vreme zajedno. Kroz nju smo shvatili da kooperativne dru\u0161tvene igre, u kojimai gra\u010di imaju zajedni\u010dki cilj, mogu da nas podstaknu da budemo iskreniji, otvoreniji i slobodniji u me\u0111usobnojkomunikaciji. Sada se, kada smo \u017eeljni dru\u017eenja i zabave, ne okre\u0107emo
\nekranima telefona, kompjutera ili TV-a, ve\u0107 jedni drugima jer znamo da ono \u0161to tra\u017eimo ne\u0107emo dobiti kroz pasivno upijanje informacija ve\u0107, kroz igru, i stvarno prisustvo.

\n

 

\n

Katarina Nikoli\u0107

\n

www.lushlife.world

\n

The post Hrabri mali toster u misiji spa\u0161avanja drugarstva appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Analogni fotoaparati i gramofonske plo\u010de, ve\u0107 du\u017ee vreme \u017eive svoj \u201edrugi \u017eivot\u201d.\nOdba\u010deni devedesetih, kada smo se puni entuzijazma prepustili kristalno \u010distom zvuku kompakt diska i kristalnoj o\u0161trini digitalne fotografije merene desetinama megapiksela, vrlo sporo, ali nezaustavljivo se penju iz podruma na\u0161ih ku\u0107a i na\u0161ih \u017eivota ka svakodnevici pokrenuti nostalgijom ali i \u017eeljom za dodirom, klasi\u010dnim posedovanjem i ko zna jo\u0161 kojim mehanizmima.\n\nDru\u0161tvene igre su jo\u0161 jedan koncept koji do\u017eivljava svoj povratak kroz fenomen koji se sve \u010de\u0161\u0107e imenuje kao post-digitalno doba. To nije odbacivanje tehnolo\u0161kog napretka ve\u0107 pronala\u017eenje na\u010dina da se udobnije smestimo u svetu u kome sve \u010de\u0161\u0107e izostaju taktilna i fizi\u010dka iskustva. Nisu svi predmeti do\u017eiveli \u201epovratak\u201d poput knjiga, plo\u010da i dru\u0161tvenih igara. Mo\u017eda razlog le\u017ei u tome \u0161to ovi predmeti nisu samo stvari. Mnogi se se\u0107aju, a mnogi \u0107e se sigurno sada podsetiti, Diznijevog crtanog filma \u201eBrave Little Toaster\u201d u kom jedan mali hrabri toster pokre\u0107e \u010ditavu svitu odba\u010denih ku\u0107nih ure\u0111aja, \u010dija je tehnologija zastarela, u misiju spasavanja iz \u010deljusti recikla\u017ee.\nNe\u0161to noviji animirani film \u201eToy Story\u201d bavi se sli\u010dnom tematikom – odba\u010dene igra\u010dke su u misiji podse\u0107anja svog voljenog vlasnika na nekada\u0161nje lepe dane u kojima su mu one pomagale da odraste. Obe pri\u010de se bave otu\u0111eno\u0161\u0107u, odba\u010deno\u0161\u0107u i potrebom da se bude koristan i deo \u017eivota. Kroz taj koncept, predmeti postaju antropomorfni da bi istakli svoju ulogu u oblikovanju svakodnevice i nas samih ali i da bi prikrili industrijski i tr\u017ei\u0161ni aspekt svog nastanka. Oni nisu samo \u201ejedan iz serije identi\u010dnih proizvoda\u201d, oni su kroz upotrebu i pripadanje stekli poseban identitet.\n\n\nPosedovanje predmeta u ovim pri\u010dama nije jednostrano. Ovi predmeti poseduju i svog vlasnika, a ta mo\u0107 posedovanja je rezervisana samo za opipljive, taktilne predmete. Posmatrana na taj na\u010din, stara vikendica/koliba u kojoj je mali hrabri toster zaboravljen sa svojim drugarima postaje metafora za zaba\u010dene kutke na\u0161ih se\u0107anja. Pucketanje gramofonske plo\u010de, mirisni keks od cimeta i pomorand\u017ee, sve\u0107ice sa \u0161tipaljkama na novogodi\u0161njoj jelci, kutije dru\u0161tvenih igara na tepihu dnevne sobe i fotoaparat napunjen novim filmom koji \u010deka klju\u010dni momenat je nekada bio novogodi\u0161nji standard. Ovi rekviziti, povu\u010deni u gornje police plakara ili podrume, neko vreme su bili potpuno zaboravljeni.\nVirtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e\nmo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din\nda anga\u017euje ljude okupljene u zajeni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene\nigre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du\nzajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice.\nSve \u010de\u0161\u0107e ih se setimo u poslednje vreme. O tome svedo\u010di i povratak analognih medija poslednje decenije. \u0160ta ih je pokrenulo da, poput malog tostera, krenu u misiju podse\u0107anja na svoje postojanje? Nostalgija je prvi odgovor koji bi mogao da delimi\u010dno da obja\u0161njenje ovog novog fenomena povratka starih predmeta. Me\u0111utim, stvarnost je daleko kompleksnija jer se ovi predmeti ne vra\u0107aju samo u svom pre\u0111a\u0161njem i poznatom obliku, ve\u0107 se ra\u0111aju potpuno novi.\n\nKrajem osamdesetih godina po\u010deo je blag, ali konstantan, pad u prodaji dru\u0161tvenih igara (igara sa tablom i karti\u010dnih igara koje su objedinjene pod ovim imenom). Odgovor poznatih i velikih proizvo\u0111a\u010da dru\u0161tvenih igara, kao \u0161to su Hasbro i Milton Bradley, na stagnaciju i opadanje na tr\u017ei\u0161tu se ogledao u proizvodnji novih, tematskih varijanti uspe\u0161nih igara kao \u0161to su Monopol i Riziko. Inovacija na polju igara se preselila prvo u svet video igara na posebnim konzolama, a zatim i u digitalni svet umre\u017een sve br\u017eim internet konekcijama. Me\u0111utim, poslednjih 15 godina, tr\u017ei\u0161te dru\u0161tvenih igara se dramati\u010dno promenilo. Ono je podeljeno\nu \u010detiri kategorije: igre za masovno tr\u017ei\u0161te, hobi igre, evropske igre i ameri\u010dke igre.\nDru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima\nnije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom\nkreiranju atmosfere.\nIgre za masovno tr\u017ei\u0161te su one svima dobro poznate igre sa mno\u0161tvom varijacija (Monopol, Kluedo, Riziko…). To su takozvani moderni klasici koji se mogu na\u0107i u prodavnicama igra\u010daka ili ve\u0107im supermarketima. Segment tr\u017ei\u0161ta dru\u0161tvenih igara definisan kao hobi igre danas ima najve\u0107i udeo u tr\u017ei\u0161tu igara, \u010dine\u0107i gotovo polovinu u smislu prihoda koje ostvaruje. Radi se o vrlo kompleksnim igrama (igranje uloga, razmena karata, igre sa minijaturnim figuricama) za \u201ezagri\u017eene\u201d igra\u010de koji su ujedno i kolekcionari kompleta ili pojedina\u010dnih elemenata odre\u0111enih igara. Evropske i ameri\u010dke igre se bitno razlikuju po du\u017eini trajanja i kompleksnosti elemenata koji ih \u010dine. Dok su evropske igre vi\u0161e okrenute br\u017eem tempu i strategiji i logici, ameri\u010dke imaju \u010desto mnogo elemenata, sesije du\u017ee traju, baziraju se na odre\u0111enim temama. Postojanje zna\u010dajnog i diferenciranog tr\u017ei\u0161ta govori o i dalje prisutnoj \u017eelji za igranjem dru\u0161tvenih igara uprkos brojnim adiktivnim kompjuterskim igrama koje je tako\u0111e mogu\u0107e igrati sa drugima.\n\nMe\u0111utim, kroz brze mre\u017ene konekcije, igranje kompjuterskih igara je dobilo karakter solitarne igre. Saigra\u010di ne dele fizi\u010dki prostor, ve\u0107 povla\u010de poteze i komuniciraju posredstvom kompjutera sa velikih udaljenosti, naj\u010de\u0161\u0107e se i ne poznaju\u0107i. Dok igranje kompjuterskih igara mo\u017ee da zadovolji jedan segment potrebe za uzbu\u0111enjem i igrom, izostaje va\u017ena komponenta \u2013 izlo\u017eenost (ranjivost) i neverbalna komunikacija.\n\nVideo igre, iako vezane za konzole i TV ekrane i dalje podrazumevaju deljenje prostora i neverbalnu komunikaciju a takav je slu\u010daj i sa prvim kompjuterskim igrama na Spektrumu, Atariju i Komodoru (setimo se tih igra\u010dkih seansi nakon \u0161kole), dok kompjuterske igre kroz internet, bez obzira na to da li se igraju samostalno ili sa nekim ko je na drugom kraju sveta, uskra\u0107uju ovo iskustvo. U njima je \u201edrugi\u201d, samo jo\u0161 jedan element igre. On mo\u017ee da postoji zaista ali i ne mora. On mo\u017ee da bude kompjuter a mo\u017ee da bude \u010dovek a da razlika ostane neprime\u0107ena. Magija koja upotpunjuje dru\u0161tvene igre nastaje kada se dru\u0161tvo okupi oko stola. Igra\u010di postaju aktivni, razmenjuju \u0161ale, smeju se, izlo\u017eeni su, ranjivi… Mo\u017eda je\nba\u0161 potreba za istinskom me\u0111uljudskom interakcijom razlog povratka dru\u0161tvenih igara. Virtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e mo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din da anga\u017euje ljude okupljene u zajedni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene igre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du zajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice. Igranje on-line to delimi\u010dno posti\u017ee ali efekat nije potpun jer u\u010desnike ne \u010dini \u201e\u017eivljim\u201d, najvi\u0161e zbog unapred definisanih kreativnih mogu\u0107nosti koje su deo improvizacije tokom igranja.\n\nRazmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za\nigranjem dru\u0161tvenih igara.\nDigitalne igre ograni\u010davaju mogu\u0107e poteze, dok se kod dru\u0161tvenih igara interakcija odvija na vi\u0161e nivoa i mnogo je kompleksnija. Ona podrazumeva igru na tabli ali i ono \u0161to se de\u0161ava izvan igre sa njom je podstaknuto. Saigra\u010di su fizi\u010dki prisutni i iz njihove neverbalne komunikacije mogu\u0107e je videti da li su uzbu\u0111eni, frustrirani, da li u\u017eivaju ili se raduju. Dru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima nije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom kreiranju atmosfere. Ukoliko se igra\u010di redovno sastaju kako bi igrali na primer Dixit, \u010desto \u0107e do\u0107i i do boljeg upoznavanja, a mnogi potezi \u0107e biti\ndugo prepri\u010davani poput dragih uspomena.\n\nSaigra\u010di \u0107e neretko formirati svoje komunikacijske kodove koji \u0107e ih jo\u0161 vi\u0161e zbli\u017eiti u stvarnom ose\u0107aju da se me\u0111usobno razumeju bolje od ostatka sveta. Vreme koje provodimo zajedno oblikuje na\u0161e porodi\u010dne i dru\u0161tvene odnose. Kada se okupimo oko \u0161arene table, zajedno ulazimo u svet \u010diji smo kreatori. Tabla, figure, kockice, kartice, postaju inspiracija. Pobeda je \u010desto sekundarna a glavni cilj je razmena ideja. Razmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za igranjem dru\u0161tvenih igara.\nIsti razlozi su bili podsticaj da napravimo dru\u0161tvenu igru \u201eRevolucija\u201d. Mi Lush Life, drugari koji se poznaju jo\u0161 iz srednjo\u0161kolskih dana, perioda kada su dru\u0161tvene igre bile standard letnjih morskih ve\u010deri i zimskih dugih no\u0107i uz toplu \u010dokoladu, \u017eeleli smo da svoje dizajnerska,\narhitektonska i psiholo\u0161ka znanja, koja ina\u010de koristimo kako bismo menjali svet na bolje i od toga \u017eiveli, usmerimo ka stvaranju igre za na\u0161e porodice. \u017deleli smo da se kroz igru jo\u0161 vi\u0161e pove\u017eemo. Igraju\u0107i je \u010dak dve godine, otkrili smo da nas igra ne samo povezuje, ve\u0107 da nas oblikuje, \u0161iri nam poglede, provocira na\u0161e poznate i skrivene talente da se razviju. Tako se igra razvijala razvijaju\u0107i nas. Dobijala je nove elemente i njen se svet \u0161irio kao i na\u0161. Deca su u\u010destvovala u njenom nastanku i oblikovanju zajedno sa nama, tako da je ponekad te\u0161ko re\u0107i gde po\u010dinje igra a gde kreacija. Sada mnoga na\u0161a okupljanja uklju\u010duju igranje na\u0161e \u201eRevolucije\u201d.\n\nOna predstavlja put Zemlje oko Sunca ali i revoluciju u na\u010dinu na koji provodimo vreme zajedno. Kroz nju smo shvatili da kooperativne dru\u0161tvene igre, u kojimai gra\u010di imaju zajedni\u010dki cilj, mogu da nas podstaknu da budemo iskreniji, otvoreniji i slobodniji u me\u0111usobnojkomunikaciji. Sada se, kada smo \u017eeljni dru\u017eenja i zabave, ne okre\u0107emo\nekranima telefona, kompjutera ili TV-a, ve\u0107 jedni drugima jer znamo da ono \u0161to tra\u017eimo ne\u0107emo dobiti kroz pasivno upijanje informacija ve\u0107, kroz igru, i stvarno prisustvo.\n \nKatarina Nikoli\u0107\nwww.lushlife.world\nThe post Hrabri mali toster u misiji spa\u0161avanja drugarstva appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-03-23T13:07:36+01:00", "date_modified": "2018-03-26T12:33:03+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-33.jpg", "tags": [ "drugarstvo", "dru\u0161tvene igre", "lush life", "monopol", "revolucija", "riziko", "LIFESTYLE", "Ma \u0161ta ka\u017ee\u0161?!" ] } ] }