![\"Man](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock_Man_Holding_Microphone_7517746.jpg\" "\\"Man")
informisano\u0161\u0107u potro\u0161a\u010da, name\u0107u potrebu sve ve\u0107ih napora u stimulisanju tra\u017enje svih vrsta proizvoda i usluga.Savremeno tr\u017ei\u0161no poslovanje kompanija ne mo\u017ee se zamisliti bez komuniciranja sa okru\u017eenjem. Preko komunikacije, organizacija obave\u0161tava javnost o svojim uslugama i proizvodima, novinama koje uvodi, na\u010dinu pru\u017eanja usluga, o mogu\u0107nostima za zadovoljavanje potreba potencijalnih klijenata, poku\u0161avaju\u0107i da ih pridobije, samim tim stvaraju\u0107i prostor za pobolj\u0161anje finansijske situacije.
\nSavremena tr\u017ei\u0161na kretanja, sa diversifikovanom ponudom, sve ve\u0107om konkurencijom, porastom standarda i kupovne mo\u0107i, sve boljom informisano\u0161\u0107u potro\u0161a\u010da, name\u0107u potrebu sve ve\u0107ih napora u stimulisanju tra\u017enje svih vrsta proizvoda i usluga.
Veoma je bitno stvoriti odnos poverenja potro\u0161a\u010da prema odre\u0111enoj kompaniji/organizaciji, a taj odnos stvaraju odnosi sa javno\u0161\u0107u, \u010dije delovanje uti\u010de na odnos poverenja javnosti u kompaniju, sliku koju o njoj imaju ne samo potro\u0161a\u0107i, ve\u0107 i njeni stejkholderi, vladine organizacije, investitori, dru\u0161tvene zajednice, dobavlja\u010di, distributeri, zaposleni, ali i konkurenti.
\nOsnovni cilj odnosa sa javno\u0161\u0107u je da uti\u010du na pona\u0161anje pojedinaca i grupe ljudi, kroz dijalog sa svima \u010dija percepcija, mi\u0161ljenje i stavovi mogu biti od uticaja i zna\u010daja za postizanje uspeha organizacije. U poslednje dve decenije PR se pro\u0161irio na javni, privatni i neprofitni sektor, i u ve\u0107ini organizacija \u010dini njen neizbe\u017ean sastavni deo.
\nJedna od najpoznatijih definicija PR-a je: \u201eUpravljanje komunikacijom izme\u0111u organizacije i njene ciljne javnosti\u201c. Pojam ciljne javnosti se pri tome odnosi na ljude koji su va\u017eni organizaciji, i \u010dija pa\u017enja, zatim formirano mi\u0161ljenje i stavovi, dovode do odluka i delovanja koji imaju uticaja i idu u prilog poslovanju organizacije.
\n\u010cesto citirana definicija Instituta za odnose sa javno\u0161\u0107u Velike Britanije glasi: \u201cPlanirani i stalni napor da se uspostavi i odr\u017ei dobar ugled i me\u0111usobno razumevanje izme\u0111u organizacije i njene ciljne javnosti\u201c.
\nPri tome, odnosi s javno\u0161\u0107u mogu imati 3 pravca delovanja:
\n\u0160ta zna\u010di : To je dobar PR?
\nJednostavan odgovor glasi: On funkcioni\u0161e. Smatramo da je neki PR dobar, zato \u0161to ostavlja povoljan utisak na nas, o kompaniji i njenim proizvodima, uslugama, ljudima, mislimo dobro i prihvatamo poruku koja nam se upu\u0107uje. Prihvatamo ga zato \u0161to potr\u0111uje neke na\u0161e potrebe, predrasude ili trenutna raspolo\u017eenja i \u017eelje.
\nPR se opisuje kao su\u0161tinski \u201elepak\u201c koji dr\u017ei organizaciju na okupu i povezuje strategije na korporativnom, poslovnom i operativnom nivou. Ovo je mo\u0107na, iako \u010desto \u201eskrivena\u201c, strate\u0161ka uloga koja doprinosi kvalitetu organizacije.
\nImid\u017e i identitet su najbitniji za PR
\nZa ciljeve kompanije imid\u017e se mo\u017ee opisati kao kombinovana percepcija kompanije, njenih proizvoda i usluga. On je slo\u017een skup svih utisaka ![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock_Public_Information_2958444.jpg\" "\\"Public")
koje smo stekli bilo onda kada smo videli ime ili posmatrali pona\u0161anje, odnosno slu\u0161ali ili \u010ditali o nekoj aktivnosti ili se suo\u010dili sa nekim drugim materijalnim dokazima. Trenutni imid\u017e je najva\u017eniji svakoj organizaciji, ali odmah iza njega je \u017eeljeni imid\u017e, na\u010din na koji kompanija \u017eeli da je drugi vide. To je sli\u010dno situaciji sa imid\u017eom koji svaki pojedinac gradi o sebi, a koji ima 3 sastavna dela: stvarnost, ideal i o\u010dekivanja ili te\u017enje. (Davis, 2005.)
Ako pod identitetom podrazumevamo slede\u0107e komponente: logotip, boje, Internet prezentaciju, vizit kartu, slogan, poslovne prostorije i izloge, uniforme i pona\u0161anje zaposlenih, pakovanje proizvoda, izgled poslovnog vozila i sl. dolazimo do zaklju\u010dka da sve one formiraju celokupnu sliku o kompaniji i emituju vrlo sna\u017ene poruke o tome kako kompanija vidi sebe i kako \u017eeli da je drugi vide.
\nZato bi ono trebalo da bude odgovornost odnosa sa javno\u0161\u0107u. Ljudi iz PR-a imaju, ili bi bar trebalo da imaju, \u0161irok pregled poslovanja kompanije, njene misije i vizije, poznavanje korporativne kulture i njenog okru\u017eenja, tako da na najbolji na\u010din mogu ovaj \u201eli\u010dan\u201c (sa aspekta kompanije) posao da iznesu kako bi ciljna javnost na najbolji na\u010din prihvatila i prepoznala kompaniju kao relevantnu za njihove potrebe, u skladu sa poslom koji obavlja.
\nPlaniranje odnosa s javno\u0161\u0107u podrazumeva slede\u0107e faze (Filipovi\u0107, 2003.):
\nOsnovni koraci planiranja kampanje odnosa s javno\u0161\u0107u:
\nRazlika izme\u0111u marketinga i PR-a
\nVrlo \u010desto dolazi do zabune da je celokupan PR u stvari marketing pod drugim imenom. PR olak\u0161ava posao marketingu, kako stvaranje odnosa razumevanja izme\u0111u organizacije i njene ciljne javnosti od strane PR-a, doprinosi marketing komunikacijama i pravi jako dobru podlogu za marketin\u0161ke kampanje.
\nMarketing interesuju samo klijenti, dok se u PR-u radi o stvaranju najpovoljnijih celokupnih uslova za organizaciju; marketing je usredsredjen na prodaju i razvojnu strategiju, dok PR skenira celokupno poslovno okru\u017eenje. Ciljne grupe im se potpuno razlikuju, za marketing su: kupci/potro\u0161a\u010di/korisnici, posrednici, distributeri i konkurenti. Ciljne grupe kod odnosa s javno\u0161\u0107u su: zaposleni (interni odnosi s javno\u0161\u0107u), predstavnici medija, dru\u0161tvene zajednice, finansijske institucije i investitori, kao i vladine organizacije.
\nOdnosi s javno\u0161\u0107u u kriznim situacijama
\nCilj PR-a je da spre\u010di da problem preraste u krizu i da razvije pozitivan odnos prema re\u0161avanju kriza. Upravljanje krizom ima zadatak da spre\u010di krizu, ukoliko je mogu\u0107e. Ili ako se kriza ipak pojavi da je svede na najmanju mogu\u0107u meru. Upravljanje krizom podrazumeva slede\u0107e korake:
\nKako bi bili svesni mogucih problema i kriza, i bili spremni da na njih reagujemo, potrebno je izbegavati sve koji ka\u017eu da do krizne situacije ![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock_Press_Conference_1699258.jpg\" "\\"Press")
nikada ne\u0107e do\u0107i, da se krizne situacije doga\u0111aju samo drugima i sve koji ka\u017eu da je planiranje kriznih situacija samo gubljenje vremena.
U slu\u010daju krize, ljudi iz PR-a, moraju da poka\u017eu \u010dvrstinu i stalo\u017eenost kada svi oko njih \u201egube glavu\u201c, i na taj na\u010din postoji mogu\u0107nost da krizu preokrenu u korist. Sustina je da se na jednostavan na\u010din objasni \u0161ta se dogodilo, \u0161ta je povodom toga ura\u0111eno i naravno, briga i razumevanje organizacije.
\nTako\u0111e, bitno je odrediti prioritete. U vreme krize, finansijske posledice treba da su na poslednjem mestu, posle ljudi, zaposlenih, okru\u017eenja i tako dalje. Bitno je ako u tom trenutku mo\u017ee da se pridobije koja re\u010d podr\u0161ke uticajnih ljudi, medijskih li\u010dnosti ili iz industrije kojoj kompanija pripada. Tako\u0111e je jako bitno, da se u tom trenutku ne zanemare zaposleni, pogotovo ako su u kriznu situaciju uklju\u010deni na razli\u010dite na\u010dine. Oni i njihove porodice trebaju da budu upoznati sa celom situacijom, a ne zapostavljeni. U ovakvim situacijama svaki zaposleni mo\u017ee da postane ambasador kompaniji.
\nThe post Uloga PR-a u organizacijama appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Savremeno tr\u017ei\u0161no poslovanje kompanija ne mo\u017ee se zamisliti bez komuniciranja sa okru\u017eenjem. Preko komunikacije, organizacija obave\u0161tava javnost o svojim uslugama i proizvodima, novinama koje uvodi, na\u010dinu pru\u017eanja usluga, o mogu\u0107nostima za zadovoljavanje potreba potencijalnih klijenata, poku\u0161avaju\u0107i da ih pridobije, samim tim stvaraju\u0107i prostor za pobolj\u0161anje finansijske situacije.\nSavremena tr\u017ei\u0161na kretanja, sa diversifikovanom ponudom, sve ve\u0107om konkurencijom, porastom standarda i kupovne mo\u0107i, sve boljom informisano\u0161\u0107u potro\u0161a\u010da, name\u0107u potrebu sve ve\u0107ih napora u stimulisanju tra\u017enje svih vrsta proizvoda i usluga.\nVeoma je bitno stvoriti odnos poverenja potro\u0161a\u010da prema odre\u0111enoj kompaniji/organizaciji, a taj odnos stvaraju odnosi sa javno\u0161\u0107u, \u010dije delovanje uti\u010de na odnos poverenja javnosti u kompaniju, sliku koju o njoj imaju ne samo potro\u0161a\u0107i, ve\u0107 i njeni stejkholderi, vladine organizacije, investitori, dru\u0161tvene zajednice, dobavlja\u010di, distributeri, zaposleni, ali i konkurenti.\nOsnovni cilj odnosa sa javno\u0161\u0107u je da uti\u010du na pona\u0161anje pojedinaca i grupe ljudi, kroz dijalog sa svima \u010dija percepcija, mi\u0161ljenje i stavovi mogu biti od uticaja i zna\u010daja za postizanje uspeha organizacije. U poslednje dve decenije PR se pro\u0161irio na javni, privatni i neprofitni sektor, i u ve\u0107ini organizacija \u010dini njen neizbe\u017ean sastavni deo.\nJedna od najpoznatijih definicija PR-a je: \u201eUpravljanje komunikacijom izme\u0111u organizacije i njene ciljne javnosti\u201c. Pojam ciljne javnosti se pri tome odnosi na ljude koji su va\u017eni organizaciji, i \u010dija pa\u017enja, zatim formirano mi\u0161ljenje i stavovi, dovode do odluka i delovanja koji imaju uticaja i idu u prilog poslovanju organizacije.\n\u010cesto citirana definicija Instituta za odnose sa javno\u0161\u0107u Velike Britanije glasi: \u201cPlanirani i stalni napor da se uspostavi i odr\u017ei dobar ugled i me\u0111usobno razumevanje izme\u0111u organizacije i njene ciljne javnosti\u201c.\nPri tome, odnosi s javno\u0161\u0107u mogu imati 3 pravca delovanja:\n\nMogu menjati javno mi\u0161ljenje\nMogu kreirati mi\u0161ljenje tamo gde ga nije bilo\nU\u010dvr\u0161\u0107ivanje ve\u0107 stvorenog javnog mi\u0161ljenja\n\n\u0160ta zna\u010di : To je dobar PR?\nJednostavan odgovor glasi: On funkcioni\u0161e. Smatramo da je neki PR dobar, zato \u0161to ostavlja povoljan utisak na nas, o kompaniji i njenim proizvodima, uslugama, ljudima, mislimo dobro i prihvatamo poruku koja nam se upu\u0107uje. Prihvatamo ga zato \u0161to potr\u0111uje neke na\u0161e potrebe, predrasude ili trenutna raspolo\u017eenja i \u017eelje.\nPR se opisuje kao su\u0161tinski \u201elepak\u201c koji dr\u017ei organizaciju na okupu i povezuje strategije na korporativnom, poslovnom i operativnom nivou. Ovo je mo\u0107na, iako \u010desto \u201eskrivena\u201c, strate\u0161ka uloga koja doprinosi kvalitetu organizacije.\nImid\u017e i identitet su najbitniji za PR\nZa ciljeve kompanije imid\u017e se mo\u017ee opisati kao kombinovana percepcija kompanije, njenih proizvoda i usluga. On je slo\u017een skup svih utisaka koje smo stekli bilo onda kada smo videli ime ili posmatrali pona\u0161anje, odnosno slu\u0161ali ili \u010ditali o nekoj aktivnosti ili se suo\u010dili sa nekim drugim materijalnim dokazima. Trenutni imid\u017e je najva\u017eniji svakoj organizaciji, ali odmah iza njega je \u017eeljeni imid\u017e, na\u010din na koji kompanija \u017eeli da je drugi vide. To je sli\u010dno situaciji sa imid\u017eom koji svaki pojedinac gradi o sebi, a koji ima 3 sastavna dela: stvarnost, ideal i o\u010dekivanja ili te\u017enje. (Davis, 2005.)\nAko pod identitetom podrazumevamo slede\u0107e komponente: logotip, boje, Internet prezentaciju, vizit kartu, slogan, poslovne prostorije i izloge, uniforme i pona\u0161anje zaposlenih, pakovanje proizvoda, izgled poslovnog vozila i sl. dolazimo do zaklju\u010dka da sve one formiraju celokupnu sliku o kompaniji i emituju vrlo sna\u017ene poruke o tome kako kompanija vidi sebe i kako \u017eeli da je drugi vide.\nZato bi ono trebalo da bude odgovornost odnosa sa javno\u0161\u0107u. Ljudi iz PR-a imaju, ili bi bar trebalo da imaju, \u0161irok pregled poslovanja kompanije, njene misije i vizije, poznavanje korporativne kulture i njenog okru\u017eenja, tako da na najbolji na\u010din mogu ovaj \u201eli\u010dan\u201c (sa aspekta kompanije) posao da iznesu kako bi ciljna javnost na najbolji na\u010din prihvatila i prepoznala kompaniju kao relevantnu za njihove potrebe, u skladu sa poslom koji obavlja.\nPlaniranje odnosa s javno\u0161\u0107u podrazumeva slede\u0107e faze (Filipovi\u0107, 2003.):\n\nAnaliza i dijagnoza situacije;\nUtvr\u0111ivanje ciljeva i strategija;\nUtvr\u0111ivanje potrebnih sredstava (bud\u017eeta) za sprovo\u0111enje programa odnosa s javno\u0161\u0107u;\nUtvr\u0111ivanje programa odnosa s javno\u0161\u0107u;\nDefinisanje taktike za realizaciju programa odnosa s javno\u0161\u0107u;\nProcena i pra\u0107enje ostvarenih rezultata i merenje postignu\u0107a.\n\nOsnovni koraci planiranja kampanje odnosa s javno\u0161\u0107u:\n\nIdentifikacija i analiza ciljnih grupa,\nPlaniranje ciljeva kampanje,\nRazvijanje strategija,\nIzrada taktika i programa za sprovo\u0111enje kampanje,\nIzrada plana medija,\nKreiranje medijske poruke,\nSprovo\u0111enje kampanje,\nProcenjivanje ostvarenih rezultata kampanje.\n\nRazlika izme\u0111u marketinga i PR-a\nVrlo \u010desto dolazi do zabune da je celokupan PR u stvari marketing pod drugim imenom. PR olak\u0161ava posao marketingu, kako stvaranje odnosa razumevanja izme\u0111u organizacije i njene ciljne javnosti od strane PR-a, doprinosi marketing komunikacijama i pravi jako dobru podlogu za marketin\u0161ke kampanje.\nMarketing interesuju samo klijenti, dok se u PR-u radi o stvaranju najpovoljnijih celokupnih uslova za organizaciju; marketing je usredsredjen na prodaju i razvojnu strategiju, dok PR skenira celokupno poslovno okru\u017eenje. Ciljne grupe im se potpuno razlikuju, za marketing su: kupci/potro\u0161a\u010di/korisnici, posrednici, distributeri i konkurenti. Ciljne grupe kod odnosa s javno\u0161\u0107u su: zaposleni (interni odnosi s javno\u0161\u0107u), predstavnici medija, dru\u0161tvene zajednice, finansijske institucije i investitori, kao i vladine organizacije.\nOdnosi s javno\u0161\u0107u u kriznim situacijama\nCilj PR-a je da spre\u010di da problem preraste u krizu i da razvije pozitivan odnos prema re\u0161avanju kriza. Upravljanje krizom ima zadatak da spre\u010di krizu, ukoliko je mogu\u0107e. Ili ako se kriza ipak pojavi da je svede na najmanju mogu\u0107u meru. Upravljanje krizom podrazumeva slede\u0107e korake:\n\nPR mora da pozitivno prenosi argumentaciju organizacije da ona ne zaslu\u017euje krizu\nPotrebno je da se identifikuju i prepoznaju potencijalne krize, koliko je to mogu\u0107e\nPostojanje detaljnog plana \u0161ta raditi u svim oblicima utvr\u0111enih mogu\u0107ih kriza\n\nKako bi bili svesni mogucih problema i kriza, i bili spremni da na njih reagujemo, potrebno je izbegavati sve koji ka\u017eu da do krizne situacije nikada ne\u0107e do\u0107i, da se krizne situacije doga\u0111aju samo drugima i sve koji ka\u017eu da je planiranje kriznih situacija samo gubljenje vremena.\nU slu\u010daju krize, ljudi iz PR-a, moraju da poka\u017eu \u010dvrstinu i stalo\u017eenost kada svi oko njih \u201egube glavu\u201c, i na taj na\u010din postoji mogu\u0107nost da krizu preokrenu u korist. Sustina je da se na jednostavan na\u010din objasni \u0161ta se dogodilo, \u0161ta je povodom toga ura\u0111eno i naravno, briga i razumevanje organizacije.\nTako\u0111e, bitno je odrediti prioritete. U vreme krize, finansijske posledice treba da su na poslednjem mestu, posle ljudi, zaposlenih, okru\u017eenja i tako dalje. Bitno je ako u tom trenutku mo\u017ee da se pridobije koja re\u010d podr\u0161ke uticajnih ljudi, medijskih li\u010dnosti ili iz industrije kojoj kompanija pripada. Tako\u0111e je jako bitno, da se u tom trenutku ne zanemare zaposleni, pogotovo ako su u kriznu situaciju uklju\u010deni na razli\u010dite na\u010dine. Oni i njihove porodice trebaju da budu upoznati sa celom situacijom, a ne zapostavljeni. U ovakvim situacijama svaki zaposleni mo\u017ee da postane ambasador kompaniji.\nThe post Uloga PR-a u organizacijama appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2011-01-29T16:12:59+01:00", "date_modified": "2016-10-21T14:51:36+02:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock_Press_Conference_1699258.jpg", "tags": [ "odnosi sa javno\u0161\u0107u", "pr", "Aktuelne teme" ] } ] }