![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-182091235.jpg\")
U moru medijskih objava, ali i poruka koje na li\u010dnom nivou razmenjujemo sa poznanicima, dominaciju zauzima vest o Nekom. O nekom ko je na odre\u0111en na\u010din poseban ili o nekom, sasvim anonimnom, ko je va\u017ean samo onima koji ga vole \u2013 porodici i prijateljima. Posebne i va\u017ene okolnosti se ne doga\u0111aju obi\u010dnim smrtnicima, ve\u0107 samo va\u017enim osobama, pa je dobro, a pre svega isplativo, ka\u017eu savremena (nenau\u010dna) istra\u017eivanja, biti poseban!
\nNauka ka\u017ee da ne postoje dva ista prsta na jednoj ruci i u svetlu te \u010dinjenice, nijedan \u010dovek na svetu nije is\u0004ti. Sa jedne strane, \u010dovek je toga svestan negde duboko u sebi i, nema sumnju da je jedinstven. Ali sa druge strane, na povr\u0161ini potreba velikog broja ljudi, pojavljuje se sna\u017ena \u017eelja da tu svoju autenti\u010dnost na razne na\u010dine pokazuje i dokazuje, pa ponekad i preteruje u tome. Bi\u0004ti jedinstven, autenti\u0004\u010dan, poseban, neponovljiv \u2013 poriv je svakog \u010doveka, i kao takav pripadati \u0004raznim sistemima ili grupama sli\u010dnih. Te dve potrebe \u2013 bi\u0005ti sa sli\u010dnima, a osta\u0005ti poseban, nalaze se u osnovi postojanja.
\nTokom \u017eivota, u svim razvojnim fazama, postavlja se pitanje na koji na\u010din ili, mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije \u2013 kojim se redom razvijaju ove potrebe i \u0161ta \u0107e presudi\u0004 u smislu prikazivanja i pozicioniranja sebe, bez obzira na sasvim izvesno prisustvo obe dimenzije? Kako znamo da je \u010dovek veoma kompleksno bi\u0107e i u psihi\u010dkom i u fiziolo\u0161kom smislu, i ovo predstavlja polje gde dominira individualnost. Ne\u0107emo se osvrta\u0004 na de\u0004tinjstvo, u kom svako ima nagla\u0161enu potrebu za pripadanjem, za sigurno\u0161\u0107u, za prihvatanjem, koje se, pored emo\u0004tivnog i porodi\u010dnog nivoa, zadovoljavaju i pripadanjem grupama u kojima imamo sli\u010dne interese i / ili interesovanja. Mlado i odraslo doba, nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, polaskom na fakultet i integrisanjem u dru\u0161tvo putem zaposlenja, usmerava nas na zonu sli\u010dnih, onih sa kojima delimo odre\u0111eni nivo interesa i interesovanja, sli\u010dnih socijalnih potreba, ali, naj\u010de\u0161\u0107e paralelno, zapo\u010dinje razvoj potrebe, preciznije re\u010deno \u2013 osve\u0161\u0107ivanje potrebe za posebno\u0161\u0107u.
Bi\u0005ti poseban defini\u0005vno izaziva do\u017eivljaj da osoba mo\u017ee bi\u0005ti privilegovana po raznim osnovama. Ako ne donese neke konkretne privilegije kada se radi o takozvanoj \u201epozi\u0004tivnoj\u201c posebnosti\u0004, prote\u017eiranost, transparentnost uspeha, svakako donosi okolnost da osoba bude prime\u0107ena.
\nNajzna\u010dajniji epilog prime\u0107enos\u0005ti je anuliranje jednog od nave\u0107ih strahova \u2013 straha od samo\u0107e, iako realnost to ne mora opravda\u0005ti. Bi\u0004ti poseban se mo\u017ee bi\u0004ti i na na\u010din koji ne do\u017eivljavamo poziti\u0004vno. U narodu poznati\u0004 izrazi kao \u0161to su \u201ebela vrana\u201c ili \u201ecrna ovca\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosili na li\u010dnos\u0004 koje se ne pona\u0161aju ili nisu u skladu sa prihva\u0107enim normama, ali su posebni. Svi za njih znaju, svi za njih i o njima \u010duju, svi se za njih interesuju,
\n\u010dak i onda kada ih se pla\u0161e ili od neke vrste posebnosti\u0004 zaziru. Bi\u0005ti poseban za mnoge zna\u010di samo to \u2013 bi\u0005 prime\u0107en, napus\u0005\u0005titi anonimnost \u017eivljenja koja se \u010desto interpre\u0005tira na nepo\u017eeljan na\u010din.
\nPsiholo\u0161ki autoportret posebnosti ili portret ne\u010dije posebnosti, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam etiketu posebnosti.
Za te osobe \u0107emo re\u0107i da su posebne, samo zato \u0161to imaju neke nepo\u017eeljne osobine ili pona\u0161anje. Neke druge osobe \u0107e, kao posebne u smislu vrlina, tra\u017ei\u0005ti zna\u010dajno mesto u \u017eivoti\u0005ma drugih na neadekvatan, re\u0107i \u0107emo \u010dak i \u2013 neprijatan, mo\u017eda agresivan na\u010din, is\u0005ti\u010du\u0107i svoju posebnost kao neprikosnoven argument za \u0161irok spektar zahteva. Pomisli\u0107emo mo\u017eda da je neko, bez obzira \u0161to je poseban, postao i narcisoidan, pa \u0107e posebnost tada gubi\u0004ti dra\u017e.
\nI za one koji su posebni i koji sebe smatraju posebnim sa nekim konkretnim razlogom, ostaja\u0107e trag potencijalne nametljivos\u0004ti i pitanja okru\u017eenja do koje mere je to prijatno i prihvatljivo. Da li neko ko je poseban ima prava i na posebna pona\u0161anja, koja prevazilaze kapacitete prijateljstva, kolegijalnos\u0005, rodbinskih ili romanti\u010dnih relacija? Ko to i za\u0161to treba ili \u017eeli da toleri\u0161e?! Ima li neko poseban zaista druga\u010dija, ve\u0107a prava od nekog ko se (s razlogom ili bez) smatra obi\u010dnim? Odgovor se \u010dini lak\u0161im nego \u0161to na prvi pogled deluje, jer do\u017eivljaj posebnos\u0004ti drugih \u2013 kreiramo sami ili prihvatamo ono \u0161to okru\u017eenje name\u0107e. Na\u0161 je izbor da li \u0107emo to prihvatiti\u0005\u0005, podr\u017eati\u0005 i pona\u0161ati\u0005 se u skladu sa tim, isklju\u010divo na\u0161. Isto tako, ose\u0107aj sopstvene posebnos\u0005ti kreiramo mi, uz \u017eelju da ga manji ili ve\u0107i broj osoba iz okru\u017eenja prihvati\u0005. Kako raste broj onih koji nas do\u017eivljavaju kao posebne, rastu i na\u0161i zahtevi i menja se pona\u0161anje u pravcu podizanja kriterijuma u odnosu i o\u010dekivanja i to u smislu \u0161ta su \u0004drugi, koji nas kao posebne vide, spremni da u\u010dine za nas, da nam ugode ili pak \u2013 oproste. Pogled u ogledalo sopstvene posebnos\u0004ti koje predstavljaju ba\u0161 drugi, kreira, \u010desto nerealnu, sliku o nama ili bar uvid o tome \u0161ta je korektno tra\u017ei\u0004 i o\u010dekiva\u0004, a istovremeno ne pru\u017ea\u0004. Psiholo\u0161ki autoportret posebnos\u0004ti ili portret ne\u010dije posebnosti\u0004, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati\u0004 na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam eti\u0004ketu posebnosti\u0004.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-2027164511.jpg\")
Da, razlike se privla\u010de, ali sli\u010dnosti\u0004 ostaju zajedno! Zaintrigira\u0107e nas razli\u010ditost mnogo ranije nego sli\u010dnost. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e razli\u010ditost biti\u0004 u sferi osobina ili postupaka kojima te\u017eimo, ali ih ne posedujemo ili ne ostvarujemo. Mnogo puta \u0107emo po\u017eeleti\u0004 da budemo druga\u010diji, kao oni koje do\u017eivljavamo kao posebne, veoma \u010desto samo zato \u0161to \u017eive neku, za nas, nedosti\u0004\u017enu dimenziju. Mi \u0107emo ih vrednova\u0005ti kao posebne, iako \u0107e za neke druge oni bi\u0005 sasvim obi\u010dni. Flertova\u0107emo sa sopstvenim aspekti\u0004ma posebnos\u0004ti, eksperimen\u0004tisati\u0004 sa mogu\u0107nostima, ispituju\u0107i granice sopstvene percepcije jedinstvenosti\u0004 i poredi\u0107emo se sa onima koji su svoju autenti\u010dnost u\u010dinili transparentnom.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada pru\u017eimo ruku nekom ko nam sli\u010di, ne\u0107emo razmi\u0161ljati\u0004 da su na\u0161e ruke uvek jedinstvene, po\u010dev od o\u0004tisaka prsti\u0004ju, do uti\u0004ska i ose\u0107anja koje jedni u drugima izazivamo. Pru\u017ei\u0107emo svoju ruku auten\u0004ti\u010dnos\u0004ti nekoj drugoj jedinstvenoj ruci, ne razmi\u0161ljaju\u0107i unapred da li \u0107emo za tu osobu ili situaciju biti\u0004 (postati\u0004) onaj ili ona koja je posebna. Toga \u0107emo se se\u0004\u0004 kasnije, onog \u010dasa kad prepoznamo zna\u010daj odnosa ili okolnosti\u0004 za sebe.
\nPogleda\u0107emo svoje tek ro\u0111eno dete i radovati\u0004 se \u0161to li\u010di na nas i istovremeno mu, iz sveg srca po\u017eeleti da bude posebno, da bude bolje, lep\u0161e, mudrije, autenti\u0004\u010dnije od nas samih. I vaspitava\u0107emo ga u tom pravcu veoma \u010desto. Budi svoj, ali ostani moj. Budi poseban, ali mi uvek pripadaj. Za nas su jedinstveni i posebni oni koji su srcu najdra\u017ei. Oni koji u na\u0161im \u017eivotima imaju va\u017enu ulogu, poseban zna\u010daj i mesto.
\nI zato, kada se zapitamo da li postoji neko ko ne \u017eeli da bude poseban, odgovor \u0107e bi\u0004 negativan. Svi to \u017eelimo i svi imamo bar po nekoliko osoba koje smatramo posebnima na sasvim li\u010dnom nivou i svesni smo da bi nas zabolelo kada i oni ne bi za nas \u010duvali neko
\nposebno mesto u svojim \u017eivoti\u0004ma.
Is\u0004tina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih po\u0004ti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\u0004. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati\u0004 ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukati\u0004vne radionice kao i \u0004tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. Za sve informacije mo\u017eete se obrati\u0004\u0004 na e-mail dragana.deh@gmail.com\u00a0 (www.psihooaza.com)
\nThe post \u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "U moru medijskih objava, ali i poruka koje na li\u010dnom nivou razmenjujemo sa poznanicima, dominaciju zauzima vest o Nekom. O nekom ko je na odre\u0111en na\u010din poseban ili o nekom, sasvim anonimnom, ko je va\u017ean samo onima koji ga vole \u2013 porodici i prijateljima. Posebne i va\u017ene okolnosti se ne doga\u0111aju obi\u010dnim smrtnicima, ve\u0107 samo va\u017enim osobama, pa je dobro, a pre svega isplativo, ka\u017eu savremena (nenau\u010dna) istra\u017eivanja, biti poseban!\nNauka ka\u017ee da ne postoje dva ista prsta na jednoj ruci i u svetlu te \u010dinjenice, nijedan \u010dovek na svetu nije is\u0004ti. Sa jedne strane, \u010dovek je toga svestan negde duboko u sebi i, nema sumnju da je jedinstven. Ali sa druge strane, na povr\u0161ini potreba velikog broja ljudi, pojavljuje se sna\u017ena \u017eelja da tu svoju autenti\u010dnost na razne na\u010dine pokazuje i dokazuje, pa ponekad i preteruje u tome. Bi\u0004ti jedinstven, autenti\u0004\u010dan, poseban, neponovljiv \u2013 poriv je svakog \u010doveka, i kao takav pripadati \u0004raznim sistemima ili grupama sli\u010dnih. Te dve potrebe \u2013 bi\u0005ti sa sli\u010dnima, a osta\u0005ti poseban, nalaze se u osnovi postojanja.\nTokom \u017eivota, u svim razvojnim fazama, postavlja se pitanje na koji na\u010din ili, mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije \u2013 kojim se redom razvijaju ove potrebe i \u0161ta \u0107e presudi\u0004 u smislu prikazivanja i pozicioniranja sebe, bez obzira na sasvim izvesno prisustvo obe dimenzije? Kako znamo da je \u010dovek veoma kompleksno bi\u0107e i u psihi\u010dkom i u fiziolo\u0161kom smislu, i ovo predstavlja polje gde dominira individualnost. Ne\u0107emo se osvrta\u0004 na de\u0004tinjstvo, u kom svako ima nagla\u0161enu potrebu za pripadanjem, za sigurno\u0161\u0107u, za prihvatanjem, koje se, pored emo\u0004tivnog i porodi\u010dnog nivoa, zadovoljavaju i pripadanjem grupama u kojima imamo sli\u010dne interese i / ili interesovanja. Mlado i odraslo doba, nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, polaskom na fakultet i integrisanjem u dru\u0161tvo putem zaposlenja, usmerava nas na zonu sli\u010dnih, onih sa kojima delimo odre\u0111eni nivo interesa i interesovanja, sli\u010dnih socijalnih potreba, ali, naj\u010de\u0161\u0107e paralelno, zapo\u010dinje razvoj potrebe, preciznije re\u010deno \u2013 osve\u0161\u0107ivanje potrebe za posebno\u0161\u0107u.\nBi\u0005ti poseban defini\u0005vno izaziva do\u017eivljaj da osoba mo\u017ee bi\u0005ti privilegovana po raznim osnovama. Ako ne donese neke konkretne privilegije kada se radi o takozvanoj \u201epozi\u0004tivnoj\u201c posebnosti\u0004, prote\u017eiranost, transparentnost uspeha, svakako donosi okolnost da osoba bude prime\u0107ena.\nNajzna\u010dajniji epilog prime\u0107enos\u0005ti je anuliranje jednog od nave\u0107ih strahova \u2013 straha od samo\u0107e, iako realnost to ne mora opravda\u0005ti. Bi\u0004ti poseban se mo\u017ee bi\u0004ti i na na\u010din koji ne do\u017eivljavamo poziti\u0004vno. U narodu poznati\u0004 izrazi kao \u0161to su \u201ebela vrana\u201c ili \u201ecrna ovca\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosili na li\u010dnos\u0004 koje se ne pona\u0161aju ili nisu u skladu sa prihva\u0107enim normama, ali su posebni. Svi za njih znaju, svi za njih i o njima \u010duju, svi se za njih interesuju,\n\u010dak i onda kada ih se pla\u0161e ili od neke vrste posebnosti\u0004 zaziru. Bi\u0005ti poseban za mnoge zna\u010di samo to \u2013 bi\u0005 prime\u0107en, napus\u0005\u0005titi anonimnost \u017eivljenja koja se \u010desto interpre\u0005tira na nepo\u017eeljan na\u010din.\nPsiholo\u0161ki autoportret posebnosti ili portret ne\u010dije posebnosti, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam etiketu posebnosti.\nZa te osobe \u0107emo re\u0107i da su posebne, samo zato \u0161to imaju neke nepo\u017eeljne osobine ili pona\u0161anje. Neke druge osobe \u0107e, kao posebne u smislu vrlina, tra\u017ei\u0005ti zna\u010dajno mesto u \u017eivoti\u0005ma drugih na neadekvatan, re\u0107i \u0107emo \u010dak i \u2013 neprijatan, mo\u017eda agresivan na\u010din, is\u0005ti\u010du\u0107i svoju posebnost kao neprikosnoven argument za \u0161irok spektar zahteva. Pomisli\u0107emo mo\u017eda da je neko, bez obzira \u0161to je poseban, postao i narcisoidan, pa \u0107e posebnost tada gubi\u0004ti dra\u017e.\nI za one koji su posebni i koji sebe smatraju posebnim sa nekim konkretnim razlogom, ostaja\u0107e trag potencijalne nametljivos\u0004ti i pitanja okru\u017eenja do koje mere je to prijatno i prihvatljivo. Da li neko ko je poseban ima prava i na posebna pona\u0161anja, koja prevazilaze kapacitete prijateljstva, kolegijalnos\u0005, rodbinskih ili romanti\u010dnih relacija? Ko to i za\u0161to treba ili \u017eeli da toleri\u0161e?! Ima li neko poseban zaista druga\u010dija, ve\u0107a prava od nekog ko se (s razlogom ili bez) smatra obi\u010dnim? Odgovor se \u010dini lak\u0161im nego \u0161to na prvi pogled deluje, jer do\u017eivljaj posebnos\u0004ti drugih \u2013 kreiramo sami ili prihvatamo ono \u0161to okru\u017eenje name\u0107e. Na\u0161 je izbor da li \u0107emo to prihvatiti\u0005\u0005, podr\u017eati\u0005 i pona\u0161ati\u0005 se u skladu sa tim, isklju\u010divo na\u0161. Isto tako, ose\u0107aj sopstvene posebnos\u0005ti kreiramo mi, uz \u017eelju da ga manji ili ve\u0107i broj osoba iz okru\u017eenja prihvati\u0005. Kako raste broj onih koji nas do\u017eivljavaju kao posebne, rastu i na\u0161i zahtevi i menja se pona\u0161anje u pravcu podizanja kriterijuma u odnosu i o\u010dekivanja i to u smislu \u0161ta su \u0004drugi, koji nas kao posebne vide, spremni da u\u010dine za nas, da nam ugode ili pak \u2013 oproste. Pogled u ogledalo sopstvene posebnos\u0004ti koje predstavljaju ba\u0161 drugi, kreira, \u010desto nerealnu, sliku o nama ili bar uvid o tome \u0161ta je korektno tra\u017ei\u0004 i o\u010dekiva\u0004, a istovremeno ne pru\u017ea\u0004. Psiholo\u0161ki autoportret posebnos\u0004ti ili portret ne\u010dije posebnosti\u0004, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati\u0004 na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam eti\u0004ketu posebnosti\u0004.\nDa, razlike se privla\u010de, ali sli\u010dnosti\u0004 ostaju zajedno! Zaintrigira\u0107e nas razli\u010ditost mnogo ranije nego sli\u010dnost. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e razli\u010ditost biti\u0004 u sferi osobina ili postupaka kojima te\u017eimo, ali ih ne posedujemo ili ne ostvarujemo. Mnogo puta \u0107emo po\u017eeleti\u0004 da budemo druga\u010diji, kao oni koje do\u017eivljavamo kao posebne, veoma \u010desto samo zato \u0161to \u017eive neku, za nas, nedosti\u0004\u017enu dimenziju. Mi \u0107emo ih vrednova\u0005ti kao posebne, iako \u0107e za neke druge oni bi\u0005 sasvim obi\u010dni. Flertova\u0107emo sa sopstvenim aspekti\u0004ma posebnos\u0004ti, eksperimen\u0004tisati\u0004 sa mogu\u0107nostima, ispituju\u0107i granice sopstvene percepcije jedinstvenosti\u0004 i poredi\u0107emo se sa onima koji su svoju autenti\u010dnost u\u010dinili transparentnom.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada pru\u017eimo ruku nekom ko nam sli\u010di, ne\u0107emo razmi\u0161ljati\u0004 da su na\u0161e ruke uvek jedinstvene, po\u010dev od o\u0004tisaka prsti\u0004ju, do uti\u0004ska i ose\u0107anja koje jedni u drugima izazivamo. Pru\u017ei\u0107emo svoju ruku auten\u0004ti\u010dnos\u0004ti nekoj drugoj jedinstvenoj ruci, ne razmi\u0161ljaju\u0107i unapred da li \u0107emo za tu osobu ili situaciju biti\u0004 (postati\u0004) onaj ili ona koja je posebna. Toga \u0107emo se se\u0004\u0004 kasnije, onog \u010dasa kad prepoznamo zna\u010daj odnosa ili okolnosti\u0004 za sebe.\nPogleda\u0107emo svoje tek ro\u0111eno dete i radovati\u0004 se \u0161to li\u010di na nas i istovremeno mu, iz sveg srca po\u017eeleti da bude posebno, da bude bolje, lep\u0161e, mudrije, autenti\u0004\u010dnije od nas samih. I vaspitava\u0107emo ga u tom pravcu veoma \u010desto. Budi svoj, ali ostani moj. Budi poseban, ali mi uvek pripadaj. Za nas su jedinstveni i posebni oni koji su srcu najdra\u017ei. Oni koji u na\u0161im \u017eivotima imaju va\u017enu ulogu, poseban zna\u010daj i mesto.\nI zato, kada se zapitamo da li postoji neko ko ne \u017eeli da bude poseban, odgovor \u0107e bi\u0004 negativan. Svi to \u017eelimo i svi imamo bar po nekoliko osoba koje smatramo posebnima na sasvim li\u010dnom nivou i svesni smo da bi nas zabolelo kada i oni ne bi za nas \u010duvali neko\nposebno mesto u svojim \u017eivoti\u0004ma.\nIs\u0004tina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih po\u0004ti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\u0004. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati\u0004 ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukati\u0004vne radionice kao i \u0004tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. Za sve informacije mo\u017eete se obrati\u0004\u0004 na e-mail dragana.deh@gmail.com\u00a0 (www.psihooaza.com)\nThe post \u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-08-01T11:59:08+02:00", "date_modified": "2018-08-01T11:59:08+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovnaa1.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "posebnost", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] } ] }