{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/pomagati-drugima/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/pomagati-drugima/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/pomagati-drugima/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "url": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "title": "\u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi", "content_html": "

Sam termin korporativne dru\u0161tvene odgovornosti postaje sve vi\u0161e aktuelan, iako je jo\u0161 uvek u razvoju.

\n

Trend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.

\n
\n

Osve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.

\n
\n

\"\"

\n

Zadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.

\n

Odrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.

\n

\"\"

\n

Da li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!

\n

Pitanje smisla

\n

\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c

\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl

\n

Pitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,
\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,
\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni
\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na
\nglobalnom nivou.

\n

\"\"

\n

Ali, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.
\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi
\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.

\n

\"\"

\n

Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.

\n

Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija.

\n

Za sve informacije mo\u017eete se obratiti na:
\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com

\n

The post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Sam termin korporativne dru\u0161tvene odgovornosti postaje sve vi\u0161e aktuelan, iako je jo\u0161 uvek u razvoju.\nTrend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.\n\nOsve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.\n\n\nZadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.\nOdrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.\n\nDa li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!\nPitanje smisla\n\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl\nPitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na\nglobalnom nivou.\n\nAli, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.\n\nPoziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. \nZa sve informacije mo\u017eete se obratiti na:\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com\nThe post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-11-29T10:05:34+01:00", "date_modified": "2018-11-29T10:07:01+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-63.jpg", "tags": [ "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "odgovornosti", "pomagati drugima", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "MUST READ" ] } ] }