{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/milanski-edikt/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/milanski-edikt/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/milanski-edikt/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/projekat-milanski-edikt-srbija-je-zemlja-bogatog-rimskog-nasleda/", "url": "https://www.seebtm.com/projekat-milanski-edikt-srbija-je-zemlja-bogatog-rimskog-nasleda/", "title": "Projekat \u201eMilanski edikt 313\u20132013, Srbija\u201c \u2013 Srbija je zemlja bogatog rimskog nasle\u0111a", "content_html": "

\"HorPod sloganom \u201ePod ovim znakom \u0107e\u0161 pobediti\u201c (In hoc signo vinces), 17. januara 2013. godine u Narodnom pozori\u0161tu u Ni\u0161u, koncertom Hora Sretenjskog manastira iz Moskve, uprili\u010deno je sve\u010dano otvaranje godine jubileja Milanskog edikta.

\n

Milanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin Veliki (vladar zapadnog dela Rimskog carstva) i Licinije (vladar isto\u010dnog dela Rimskog carstva) u Mediolanu (dana\u0161nji Milano) 313. godine. Milanskim ediktom prekinut je trovekovni progon hri\u0161\u0107ana, vra\u0107ena im je oteta imovina i dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice.\"Ivana

\n

Ispred projekta \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c, rukovodilac pres slu\u017ebe, g-\u0111a Ivana Ivanov, podelila je sa nama planove i o\u010dekivanja vezana za obele\u017eavanje 1700 godina od Milanskog edikta.

\n

1. Mo\u017eete li da upoznate na\u0161e \u010ditaoce, za\u0161to je ba\u0161 grad Ni\u0161 jedan od doma\u0107ina ovog istorijskog doga\u0111aja?

\n

Car Konstantin Veliki, jedan od najve\u0107ih vladara u istoriji \u010dove\u010danstva, \u010dovek koji je polo\u017eio temelje hristinizacije Zapadne civilizacije, ro\u0111en je u Naisu, dana\u0161njem Ni\u0161u. Podizanje javnih i luksuznih gra\u0111evina u Naisu se upravo pripisuje caru Konstantinu, a pojedini izvori navode: \u201eGrad je veli\u010danstveno ukrasio, tako da su kasnije mnogi mislili da je od njega napravio svoju zadu\u017ebinu…\u201c

\n

Projekat \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c je simboli\u010dno i proslava Konstantinove vladavine jer je on najzaslu\u017eniji za dono\u0161enje ovog akta o toleranciji, svehri\u0161\u0107anski va\u017enog dokumenta, koji je dopustio da \u201esvako veruje kako mu srce ho\u0107e\u201c. Ovo je prilika da se Srbija predstavi \u010ditavom svetu kao zemlja u kojoj su se ra\u0111ali imperatori, koja je bila centar iz kog se upravljalo Rimskim carstvom, i gde su nicala prelepa arhitektonska zdanja koja su predstavljala najvi\u0161e domete tada\u0161njeg graditeljstva. Sve su to \u010dinjenice koje \u0107e Ni\u0161 i Srbiju predstaviti Evropi i ostatku sveta, tokom 2013. godine.

\n

\"Sve\u010dano2. Pored Srbije jo\u0161 nekoliko zemalja je uklju\u010deno u obele\u017eavanje jubileja. Kolika je odgovornost i \u010dast biti jedan od doma\u0107ina ovako velikog i zna\u010dajnog doga\u0111aja?

\n

Ovaj zna\u010dajni jubilej, 1700 godina od dono\u0161enja Milanskog edikta, bi\u0107e proslavljen jo\u0161 i u Rimu, Jerusalimu, Istanbulu, Triru, Milanu, Jorku, gradovima koji su povezani sa Konstantinovim \u017eivotom. Dr\u017eava Srbija i grad Ni\u0161, imaju privilegiju da budu centralno mesto proslave svehri\u0161\u0107anski va\u017enog jubileja, a to je prilika da predstavimo jedan istorijski period u kom je prostor Srbije bio kulturni i politi\u010dki centar tada\u0161njeg Rimskog carstva.

\n

Tako\u0111e je va\u017eno ista\u0107i da su Ruska Federacija, Italija, Gr\u010dka, Francuska, Nema\u010dka, Turska, Velika Britanija i Amerika \u010dlanovi Organizacionog odbora proslave jubileja Milanskog edikta. Srbija je preuzela va\u017enu ulogu na sebe i osim podizanja njenog ugleda u o\u010dima stranih dr\u017eavljanja, o\u010dekujemo da \u0107e se sve \u0161to radimo u okviru projekta \u201eMilanski edikt 313-2013, Srbija\u201d, odraziti i na ve\u0107e interesovanje turista za lokalitete koji do sada nisu bili adekvatno predstavljeni, a koji se ti\u010du upravo rimskog nasle\u0111a na na\u0161oj teritoriji. Verujemo da je ovo \u0161ansa da se pobolj\u0161a slika Srbije u o\u010dima celog sveta.

\n

3. Projekat \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c obuhvata organizaciju mnogobrojnih doga\u0111aja tokom cele godine. Mo\u017eete li nam predstaviti neke od najva\u017enijih doga\u0111aja koji \u0107e obele\u017eiti ovu godinu?

\n

Tokom godine ima\u0107emo priliku da prisustvujemo raznovrsnim manifestacijama u okviru Dr\u017eavnog programa proslave jubileja \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c.

\n

Ve\u0107 je iza nas 3D spektakl na sve\u010danosti otvaranja godine jubileja, na kojoj je nastupio trenutno jedan od najboljih horskih sastava na svetu, hor Sretenjskog manastira iz Moskve, koji je ostavio sna\u017ean utisak na sve zvanice. \"TheU toku su izvo\u0111enja pozori\u0161ne predstave \u201eKonstantin\u201c, koja \u0107e biti predstavljena i svetskoj publici. Pred nama je zna\u010dajna izlo\u017eba Narodnog muzeja \u201eKonstantin Veliki i Milanski edikt 313\u201c, na kojoj \u0107e biti prikazano 128 artefakata nulte kulturne vrednosti od prvog do \u010detvrtog veka na\u0161e ere. Tako\u0111e, izvo\u0111enje opere \u201eAida\u201d, na arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu Viminacijum, 18. maja, potom 3. juna multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ili\u0107a uz u\u010de\u0161\u0107e orkestra i hora Beogradske opere. Zatim tu je i koncert Slobodana Trkulje u septembru, na Ni\u0161koj tvr\u0111avi. Svakako treba pomenuti i Liturgiju poglavara pravoslavnih crkava, \u0161estog oktobra, koja predstavlja veoma zna\u010dajan religijski i verski doga\u0111aj.

\n

\"Izlo\u017eba4. Koliko vremena je bilo potrebno za pripremu kompletnog programa i planiranje doga\u0111aja za celu 2013. godinu?

\n

Konkretan rad na organizaciji obele\u017eavanja jubileja po\u010deo je tek krajem pro\u0161le godine, dakle veoma kasno. Do tada su postojali neki planovi i zamisli, ali malo toga je ura\u0111eno. Trebalo je za kratko vreme organizovati proslavu jednog ovako zna\u010dajnog doga\u0111aja, a pritom pred nama su bili i izazovi poput rekonstrukcije arheolo\u0161kog nalazi\u0161ta Medijana, koja se smatra letnjom rezidencijom cara Konstantina, a ona je sve do sada bila zapu\u0161tena, zapostavljena i zaboravljena.

\n

Vlada republike Srbije je u tu svrhu odobrila 120 miliona dinara za revitalizaciju ovog arheolo\u0161kog lokaliteta, koja \u0107e biti zavr\u0161ena u godini proslave jubileja, a bi\u0107e otvorena i spremna za posetioce i nakon proslave, \u0161to je jo\u0161 zna\u010dajnije.

\n

5. Na koje turisti\u010dke ponude Srbije je stavljen akcenat tokom obele\u017eavanja jubileja Milanskog edikta?

\n

U sklopu obele\u017eavanja jubileja potenciramo na predstavljanju rimskog nasle\u0111a Srbije. Javnost i turisti\u010dke posetioce treba upoznati sa svim arheolo\u0161kim lokalitetima koji su bili zna\u010dajni u vremenu od tre\u0107eg do petog veka nove ere. Da podsetimo, u pitanju su gradovi poput Sirmijuma (Sremska Mitrovica), Viminacijuma (u blizini Kostolca), Felix Romulijane (kod Zaje\u010dara), Naisusa i Medijane, Justinijana Prime (Cari\u010din grad) kod Leskovca. Na ovaj na\u010din predstavljamo Srbiju o kojoj, osim ljubitelja arheologije i istorije, malo ko zna.

\n

6. Prema trenutnim procenama, koliko \u0107e Projekat doprineti \"Arheolo\u0161korazvoju i popularisanju Ni\u0161a i Srbije kao turisti\u010dke destinacije, u pore\u0111enju sa investicijama?

\n

Projekat \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c predstavlja podsticaj da se ponovo otkrije i predstavi istorija ovog podneblja o kojoj malo ko zna i koju je malo ko potencirao u prethodnim vremenima. Arheolo\u0161ko nalazi\u0161te Medijana, nakon rekonstrukcije, bi\u0107e otvoreno za svetske turiste, u planu je izgradnja spomenika caru Konstantinu u Ni\u0161u, po kojem \u0107e grad postati prepoznatljiv, potencira se predstavljanje rimskog nasle\u0111a Srbije i upoznavanje \u0161ire javnosti i turisti\u010dkih posetilaca sa projektom \u201eRimski put imperatora\u201d, u okviru koga se nudi obilazak svih arheolo\u0161kih lokaliteta koji su bili zna\u010dajni u vremenu od tre\u0107eg do petog veka nove ere. Sve su to koraci koji se preduzimaju kako bi na \u0161to bolji na\u010din predstavili Srbiju kao zemlju bogatog rimskog nasle\u0111a. Zemlje poput Ruske Federacije, Nema\u010dke, Italije, Turske, Amerike, su prepoznale ovaj napor Srbije i ponudile su pomo\u0107 u organizaciji proslave jubileja.

\n

\u201ePo ovim znakom \u0107e\u0161 pobediti\u201c, predstavlja klju\u010dnu krilaticu proslave 17 vekova od dono\u0161enja Milanskog edikta i mi se nadamo da \u0107e to upravo biti rezultat celokupnog projekta.

\n

S.G.

\n

The post Projekat \u201eMilanski edikt 313\u20132013, Srbija\u201c – Srbija je zemlja bogatog rimskog nasle\u0111a appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Pod sloganom \u201ePod ovim znakom \u0107e\u0161 pobediti\u201c (In hoc signo vinces), 17. januara 2013. godine u Narodnom pozori\u0161tu u Ni\u0161u, koncertom Hora Sretenjskog manastira iz Moskve, uprili\u010deno je sve\u010dano otvaranje godine jubileja Milanskog edikta.\nMilanski edikt je zakonski akt koji su doneli carevi Konstantin Veliki (vladar zapadnog dela Rimskog carstva) i Licinije (vladar isto\u010dnog dela Rimskog carstva) u Mediolanu (dana\u0161nji Milano) 313. godine. Milanskim ediktom prekinut je trovekovni progon hri\u0161\u0107ana, vra\u0107ena im je oteta imovina i dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice.\nIspred projekta \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c, rukovodilac pres slu\u017ebe, g-\u0111a Ivana Ivanov, podelila je sa nama planove i o\u010dekivanja vezana za obele\u017eavanje 1700 godina od Milanskog edikta.\n1. Mo\u017eete li da upoznate na\u0161e \u010ditaoce, za\u0161to je ba\u0161 grad Ni\u0161 jedan od doma\u0107ina ovog istorijskog doga\u0111aja?\nCar Konstantin Veliki, jedan od najve\u0107ih vladara u istoriji \u010dove\u010danstva, \u010dovek koji je polo\u017eio temelje hristinizacije Zapadne civilizacije, ro\u0111en je u Naisu, dana\u0161njem Ni\u0161u. Podizanje javnih i luksuznih gra\u0111evina u Naisu se upravo pripisuje caru Konstantinu, a pojedini izvori navode: \u201eGrad je veli\u010danstveno ukrasio, tako da su kasnije mnogi mislili da je od njega napravio svoju zadu\u017ebinu…\u201c\nProjekat \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c je simboli\u010dno i proslava Konstantinove vladavine jer je on najzaslu\u017eniji za dono\u0161enje ovog akta o toleranciji, svehri\u0161\u0107anski va\u017enog dokumenta, koji je dopustio da \u201esvako veruje kako mu srce ho\u0107e\u201c. Ovo je prilika da se Srbija predstavi \u010ditavom svetu kao zemlja u kojoj su se ra\u0111ali imperatori, koja je bila centar iz kog se upravljalo Rimskim carstvom, i gde su nicala prelepa arhitektonska zdanja koja su predstavljala najvi\u0161e domete tada\u0161njeg graditeljstva. Sve su to \u010dinjenice koje \u0107e Ni\u0161 i Srbiju predstaviti Evropi i ostatku sveta, tokom 2013. godine.\n2. Pored Srbije jo\u0161 nekoliko zemalja je uklju\u010deno u obele\u017eavanje jubileja. Kolika je odgovornost i \u010dast biti jedan od doma\u0107ina ovako velikog i zna\u010dajnog doga\u0111aja?\nOvaj zna\u010dajni jubilej, 1700 godina od dono\u0161enja Milanskog edikta, bi\u0107e proslavljen jo\u0161 i u Rimu, Jerusalimu, Istanbulu, Triru, Milanu, Jorku, gradovima koji su povezani sa Konstantinovim \u017eivotom. Dr\u017eava Srbija i grad Ni\u0161, imaju privilegiju da budu centralno mesto proslave svehri\u0161\u0107anski va\u017enog jubileja, a to je prilika da predstavimo jedan istorijski period u kom je prostor Srbije bio kulturni i politi\u010dki centar tada\u0161njeg Rimskog carstva.\nTako\u0111e je va\u017eno ista\u0107i da su Ruska Federacija, Italija, Gr\u010dka, Francuska, Nema\u010dka, Turska, Velika Britanija i Amerika \u010dlanovi Organizacionog odbora proslave jubileja Milanskog edikta. Srbija je preuzela va\u017enu ulogu na sebe i osim podizanja njenog ugleda u o\u010dima stranih dr\u017eavljanja, o\u010dekujemo da \u0107e se sve \u0161to radimo u okviru projekta \u201eMilanski edikt 313-2013, Srbija\u201d, odraziti i na ve\u0107e interesovanje turista za lokalitete koji do sada nisu bili adekvatno predstavljeni, a koji se ti\u010du upravo rimskog nasle\u0111a na na\u0161oj teritoriji. Verujemo da je ovo \u0161ansa da se pobolj\u0161a slika Srbije u o\u010dima celog sveta.\n3. Projekat \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c obuhvata organizaciju mnogobrojnih doga\u0111aja tokom cele godine. Mo\u017eete li nam predstaviti neke od najva\u017enijih doga\u0111aja koji \u0107e obele\u017eiti ovu godinu?\nTokom godine ima\u0107emo priliku da prisustvujemo raznovrsnim manifestacijama u okviru Dr\u017eavnog programa proslave jubileja \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c.\nVe\u0107 je iza nas 3D spektakl na sve\u010danosti otvaranja godine jubileja, na kojoj je nastupio trenutno jedan od najboljih horskih sastava na svetu, hor Sretenjskog manastira iz Moskve, koji je ostavio sna\u017ean utisak na sve zvanice. U toku su izvo\u0111enja pozori\u0161ne predstave \u201eKonstantin\u201c, koja \u0107e biti predstavljena i svetskoj publici. Pred nama je zna\u010dajna izlo\u017eba Narodnog muzeja \u201eKonstantin Veliki i Milanski edikt 313\u201c, na kojoj \u0107e biti prikazano 128 artefakata nulte kulturne vrednosti od prvog do \u010detvrtog veka na\u0161e ere. Tako\u0111e, izvo\u0111enje opere \u201eAida\u201d, na arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu Viminacijum, 18. maja, potom 3. juna multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ili\u0107a uz u\u010de\u0161\u0107e orkestra i hora Beogradske opere. Zatim tu je i koncert Slobodana Trkulje u septembru, na Ni\u0161koj tvr\u0111avi. Svakako treba pomenuti i Liturgiju poglavara pravoslavnih crkava, \u0161estog oktobra, koja predstavlja veoma zna\u010dajan religijski i verski doga\u0111aj.\n4. Koliko vremena je bilo potrebno za pripremu kompletnog programa i planiranje doga\u0111aja za celu 2013. godinu?\nKonkretan rad na organizaciji obele\u017eavanja jubileja po\u010deo je tek krajem pro\u0161le godine, dakle veoma kasno. Do tada su postojali neki planovi i zamisli, ali malo toga je ura\u0111eno. Trebalo je za kratko vreme organizovati proslavu jednog ovako zna\u010dajnog doga\u0111aja, a pritom pred nama su bili i izazovi poput rekonstrukcije arheolo\u0161kog nalazi\u0161ta Medijana, koja se smatra letnjom rezidencijom cara Konstantina, a ona je sve do sada bila zapu\u0161tena, zapostavljena i zaboravljena.\nVlada republike Srbije je u tu svrhu odobrila 120 miliona dinara za revitalizaciju ovog arheolo\u0161kog lokaliteta, koja \u0107e biti zavr\u0161ena u godini proslave jubileja, a bi\u0107e otvorena i spremna za posetioce i nakon proslave, \u0161to je jo\u0161 zna\u010dajnije.\n5. Na koje turisti\u010dke ponude Srbije je stavljen akcenat tokom obele\u017eavanja jubileja Milanskog edikta?\nU sklopu obele\u017eavanja jubileja potenciramo na predstavljanju rimskog nasle\u0111a Srbije. Javnost i turisti\u010dke posetioce treba upoznati sa svim arheolo\u0161kim lokalitetima koji su bili zna\u010dajni u vremenu od tre\u0107eg do petog veka nove ere. Da podsetimo, u pitanju su gradovi poput Sirmijuma (Sremska Mitrovica), Viminacijuma (u blizini Kostolca), Felix Romulijane (kod Zaje\u010dara), Naisusa i Medijane, Justinijana Prime (Cari\u010din grad) kod Leskovca. Na ovaj na\u010din predstavljamo Srbiju o kojoj, osim ljubitelja arheologije i istorije, malo ko zna.\n6. Prema trenutnim procenama, koliko \u0107e Projekat doprineti razvoju i popularisanju Ni\u0161a i Srbije kao turisti\u010dke destinacije, u pore\u0111enju sa investicijama?\nProjekat \u201eMilanski edikt 313 \u2013 2013, Srbija\u201c predstavlja podsticaj da se ponovo otkrije i predstavi istorija ovog podneblja o kojoj malo ko zna i koju je malo ko potencirao u prethodnim vremenima. Arheolo\u0161ko nalazi\u0161te Medijana, nakon rekonstrukcije, bi\u0107e otvoreno za svetske turiste, u planu je izgradnja spomenika caru Konstantinu u Ni\u0161u, po kojem \u0107e grad postati prepoznatljiv, potencira se predstavljanje rimskog nasle\u0111a Srbije i upoznavanje \u0161ire javnosti i turisti\u010dkih posetilaca sa projektom \u201eRimski put imperatora\u201d, u okviru koga se nudi obilazak svih arheolo\u0161kih lokaliteta koji su bili zna\u010dajni u vremenu od tre\u0107eg do petog veka nove ere. Sve su to koraci koji se preduzimaju kako bi na \u0161to bolji na\u010din predstavili Srbiju kao zemlju bogatog rimskog nasle\u0111a. Zemlje poput Ruske Federacije, Nema\u010dke, Italije, Turske, Amerike, su prepoznale ovaj napor Srbije i ponudile su pomo\u0107 u organizaciji proslave jubileja.\n\u201ePo ovim znakom \u0107e\u0161 pobediti\u201c, predstavlja klju\u010dnu krilaticu proslave 17 vekova od dono\u0161enja Milanskog edikta i mi se nadamo da \u0107e to upravo biti rezultat celokupnog projekta.\nS.G.\nThe post Projekat \u201eMilanski edikt 313\u20132013, Srbija\u201c – Srbija je zemlja bogatog rimskog nasle\u0111a appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2013-05-24T10:43:59+02:00", "date_modified": "2015-06-19T16:05:10+02:00", "author": { "name": "Svetlana Gavric", "url": "https://www.seebtm.com/author/ceca/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ceca.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Arheolo\u0161ko-nalazi\u0161te-Medijana.jpg", "tags": [ "milanski edikt", "ni\u0161", "Aktuelne teme" ] } ] }