{ "version": "https://jsonfeed.org/version/1", "user_comment": "This feed allows you to read the posts from this site in any feed reader that supports the JSON Feed format. To add this feed to your reader, copy the following URL -- https://www.seebtm.com/tag/korporativna-drustvena-odgovornost/feed/json/ -- and add it your reader.", "home_page_url": "https://www.seebtm.com/tag/korporativna-drustvena-odgovornost/", "feed_url": "https://www.seebtm.com/tag/korporativna-drustvena-odgovornost/feed/json/", "title": "SEE Business travel & meetings magazine", "description": "Magazin za oblast poslovnih putovanja i kongresnog turizma Jugoisto\u010dne Evrope", "items": [ { "id": "https://www.seebtm.com/korporativna-drustvena-odgovornost-na-dogadjajima/", "url": "https://www.seebtm.com/korporativna-drustvena-odgovornost-na-dogadjajima/", "title": "Korporativna dru\u0161tvena odgovornost na doga\u0111ajima", "content_html": "

Koliko se u na\u0161em regionu organizuju doga\u0111aji sa elementima korporativne dru\u0161tvene
\nodgovornosti (CSR) i koliko se u organizaciji doga\u0111aja u praksi stavlja fokus na zelene sastanke i vo\u0111enju ra\u010duna o (davanju zauzvrat) zajednici u kojoj se doga\u0111aj organizuje, istra\u017eivali smo za ovaj broj SEEbtm magazina.

\n

S obzirom na to da je korporativna dru\u0161tvena odgovornost bitan segment poslovanja svake ozbiljne i ve\u0107e kompanije i organizacije, ve\u0107ina ispitanika, 76.5%, je prisustvovala doga\u0111aju koji je imao implementirane elemente CSR (Grafik 1). Kod same organizacije ovakvih doga\u0111aja, situacija je malo druga\u010dija. U ovom slu\u010daju, ne\u0161to vi\u0161e od 50% ispitanih je organizovalo ovakav doga\u0111aj. Skoro da je slu\u010daj \u201epola-pola\u201c onih koji jesu i koji nisu nikada organizovali ovaj tip doga\u0111aja (Grafik 2).

\n

\"\"

\n

Prema mi\u0161ljenju u\u010desnika u ovom istra\u017eivanju, naj\u010de\u0161\u0107i oblik korporativne dru\u0161tvene odgovornosti jesu ekolo\u0161ki pristupi u proizvodnji i pru\u017eanju usluga (njih 70.6% je selektovalo ovaj vid CSR), ne\u0161to manje od toga, skoro 60% ispitanika je obele\u017eio kao naj\u010de\u0161\u0107i vid prikupljanje razli\u010ditih vrsta donacija, kao i po\u0161tovanje ljudskih prava zaposlenih. Slede\u0107i vid CSR koji se isti\u010de jesu tim bilding aktivnosti sa implementiranom notom korporativno dru\u0161tvene odgovornosti, kao \u0161to je recimo sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sli\u010dno, a isti\u010du se i zeleni sastanci/doga\u0111aji kao vidovi CSR aktivnosti (Grafik 3).

\n

\"\"S tim u vezi, 47% ispitanika je prikupljalo neku vrstu donacije na doga\u0111aju (Grafik 4 – 5), a isto toliko ispitanika se izjasnilo da je organizovalo zeleni sastanak odnosno doga\u0111aj. Na osnovu odgovora dobijenih istra\u017eivanjem, zeleni doga\u0111aj naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva recikliranje, deljenje vozila prilikom dolaska na isti, kori\u0161\u0107enje materijala u digitalnom obliku (umesto \u0161tampanog), zatim upotreba biorazgradivih tanjira/\u010da\u0161a/pribora. Praktikuje se i pove\u0107anje energetske efikasnosti kori\u0161\u0107enjem odgovaraju\u0107eg osvetljenja, doniranje ostataka hrane, upotreba lokalnih namirnica, kao i anga\u017eovanje lokalne radne snage.
\n

\n

\"\"

\n

Od navedenog, najre\u0111e se praktikuje poslu\u017eenje pi\u0107a ili za\u010dina iz ve\u0107ih ambala\u017ea (Grafik 6), \u0161to je svakako ne\u0161to na \u010demu event planeri treba da porade, s obzirom na to da se velike u\u0161tede u finansijskom i ekolo\u0161kom smislu mogu napraviti poslu\u017eenjem. Na primer vode iz ve\u0107ih bokala umesto davanje stotina fla\u0161ica na nekom doga\u0111aju.

\n

\"\"

\n

\"\"

\n

Tatjana Radovi\u010d iz Kongresnog biroa Ljubljane navodi jo\u0161 neke primere ne samo za odr\u017eavanje zelenih sastanaka ve\u0107 i za kreiranje zelene destinacije, \u0161to Ljubljana svakako jeste. Ona navodi terenske primere zelenih projekata i dobrih praksi (zeleni nabavni lanac, urbano p\u010delarstvo, zatvaranje centra grada za promet i novi principi urbane mobilnosti). Kao jedan od gore navedenih vidova CSR aktivnosti koji se koriste, jesu i tim bilding aktivnosti.

\n

Konkretno, o\"\"ko 65% ispitanika je organizovalo tim bilding aktivnosti koje imaju elemente CSR (sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sl., Grafik 7).

\n

Ono \u0161to je uo\u010dljivo, jeste da je veliki procenat (88.2%) onih koji smatraju da kompanija u kojoj rade praktikuje ekolo\u0161ke pristupe u proizvodnji i/ili pru\u017eanju usluga (Grafik 8).
\nSa druge strane, u\u010desnici u ovom istra\u017eivanju smatraju da na polju dru\u0161tvene korporativne odgovornosti ima dosta prostora za napredak i pobolj\u0161anje, s obzirom na to da je ve\u0107ina (52.9%) navela da smatra da se kompanija za koju rade ne bavi dovoljno korporativnom dru\u0161tvenom odgovornosti (Grafik 9).

\n

\"\"

\n

The post Korporativna dru\u0161tvena odgovornost na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Koliko se u na\u0161em regionu organizuju doga\u0111aji sa elementima korporativne dru\u0161tvene\nodgovornosti (CSR) i koliko se u organizaciji doga\u0111aja u praksi stavlja fokus na zelene sastanke i vo\u0111enju ra\u010duna o (davanju zauzvrat) zajednici u kojoj se doga\u0111aj organizuje, istra\u017eivali smo za ovaj broj SEEbtm magazina.\nS obzirom na to da je korporativna dru\u0161tvena odgovornost bitan segment poslovanja svake ozbiljne i ve\u0107e kompanije i organizacije, ve\u0107ina ispitanika, 76.5%, je prisustvovala doga\u0111aju koji je imao implementirane elemente CSR (Grafik 1). Kod same organizacije ovakvih doga\u0111aja, situacija je malo druga\u010dija. U ovom slu\u010daju, ne\u0161to vi\u0161e od 50% ispitanih je organizovalo ovakav doga\u0111aj. Skoro da je slu\u010daj \u201epola-pola\u201c onih koji jesu i koji nisu nikada organizovali ovaj tip doga\u0111aja (Grafik 2).\n\nPrema mi\u0161ljenju u\u010desnika u ovom istra\u017eivanju, naj\u010de\u0161\u0107i oblik korporativne dru\u0161tvene odgovornosti jesu ekolo\u0161ki pristupi u proizvodnji i pru\u017eanju usluga (njih 70.6% je selektovalo ovaj vid CSR), ne\u0161to manje od toga, skoro 60% ispitanika je obele\u017eio kao naj\u010de\u0161\u0107i vid prikupljanje razli\u010ditih vrsta donacija, kao i po\u0161tovanje ljudskih prava zaposlenih. Slede\u0107i vid CSR koji se isti\u010de jesu tim bilding aktivnosti sa implementiranom notom korporativno dru\u0161tvene odgovornosti, kao \u0161to je recimo sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sli\u010dno, a isti\u010du se i zeleni sastanci/doga\u0111aji kao vidovi CSR aktivnosti (Grafik 3).\nS tim u vezi, 47% ispitanika je prikupljalo neku vrstu donacije na doga\u0111aju (Grafik 4 – 5), a isto toliko ispitanika se izjasnilo da je organizovalo zeleni sastanak odnosno doga\u0111aj. Na osnovu odgovora dobijenih istra\u017eivanjem, zeleni doga\u0111aj naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva recikliranje, deljenje vozila prilikom dolaska na isti, kori\u0161\u0107enje materijala u digitalnom obliku (umesto \u0161tampanog), zatim upotreba biorazgradivih tanjira/\u010da\u0161a/pribora. Praktikuje se i pove\u0107anje energetske efikasnosti kori\u0161\u0107enjem odgovaraju\u0107eg osvetljenja, doniranje ostataka hrane, upotreba lokalnih namirnica, kao i anga\u017eovanje lokalne radne snage.\n\n\nOd navedenog, najre\u0111e se praktikuje poslu\u017eenje pi\u0107a ili za\u010dina iz ve\u0107ih ambala\u017ea (Grafik 6), \u0161to je svakako ne\u0161to na \u010demu event planeri treba da porade, s obzirom na to da se velike u\u0161tede u finansijskom i ekolo\u0161kom smislu mogu napraviti poslu\u017eenjem. Na primer vode iz ve\u0107ih bokala umesto davanje stotina fla\u0161ica na nekom doga\u0111aju.\n\n\nTatjana Radovi\u010d iz Kongresnog biroa Ljubljane navodi jo\u0161 neke primere ne samo za odr\u017eavanje zelenih sastanaka ve\u0107 i za kreiranje zelene destinacije, \u0161to Ljubljana svakako jeste. Ona navodi terenske primere zelenih projekata i dobrih praksi (zeleni nabavni lanac, urbano p\u010delarstvo, zatvaranje centra grada za promet i novi principi urbane mobilnosti). Kao jedan od gore navedenih vidova CSR aktivnosti koji se koriste, jesu i tim bilding aktivnosti.\nKonkretno, oko 65% ispitanika je organizovalo tim bilding aktivnosti koje imaju elemente CSR (sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sl., Grafik 7).\nOno \u0161to je uo\u010dljivo, jeste da je veliki procenat (88.2%) onih koji smatraju da kompanija u kojoj rade praktikuje ekolo\u0161ke pristupe u proizvodnji i/ili pru\u017eanju usluga (Grafik 8).\nSa druge strane, u\u010desnici u ovom istra\u017eivanju smatraju da na polju dru\u0161tvene korporativne odgovornosti ima dosta prostora za napredak i pobolj\u0161anje, s obzirom na to da je ve\u0107ina (52.9%) navela da smatra da se kompanija za koju rade ne bavi dovoljno korporativnom dru\u0161tvenom odgovornosti (Grafik 9).\n\nThe post Korporativna dru\u0161tvena odgovornost na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2019-01-04T14:27:47+01:00", "date_modified": "2019-01-04T14:27:47+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-69.jpg", "tags": [ "CSR", "doga\u0111aji", "istra\u017eivanje", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "korporativni doga\u0111aji", "Aktuelne teme", "ISTRA\u017dIVANJA", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "url": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "title": "\u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi", "content_html": "

Sam termin korporativne dru\u0161tvene odgovornosti postaje sve vi\u0161e aktuelan, iako je jo\u0161 uvek u razvoju.

\n

Trend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.

\n
\n

Osve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.

\n
\n

\"\"

\n

Zadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.

\n

Odrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.

\n

\"\"

\n

Da li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!

\n

Pitanje smisla

\n

\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c

\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl

\n

Pitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,
\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,
\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni
\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na
\nglobalnom nivou.

\n

\"\"

\n

Ali, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.
\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi
\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.

\n

\"\"

\n

Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.

\n

Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija.

\n

Za sve informacije mo\u017eete se obratiti na:
\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com

\n

The post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Sam termin korporativne dru\u0161tvene odgovornosti postaje sve vi\u0161e aktuelan, iako je jo\u0161 uvek u razvoju.\nTrend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.\n\nOsve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.\n\n\nZadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.\nOdrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.\n\nDa li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!\nPitanje smisla\n\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl\nPitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na\nglobalnom nivou.\n\nAli, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.\n\nPoziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. \nZa sve informacije mo\u017eete se obratiti na:\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com\nThe post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-11-29T10:05:34+01:00", "date_modified": "2018-11-29T10:07:01+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-63.jpg", "tags": [ "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "odgovornosti", "pomagati drugima", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/obojte-svoj-sastanak-u-zeleno/", "url": "https://www.seebtm.com/obojte-svoj-sastanak-u-zeleno/", "title": "Obojte svoj sastanak u zeleno", "content_html": "

Korporativna dru\u0161tvena odgovornost ne podrazumeva samo pomo\u0107 onima kojima je potrebna. Kako nam ka\u017ee poslednja ICCA statistika, 2017. godine u svetu je odr\u017eano preko 12.500 me\u0111unarodnih kongresa.

\n

Sada samo zamislite koliko je veliki broj ljudi koji je ovim sastancima prisustvovao. U pitanju su milioni u\u010desnika. Koliko papira, hrane, pi\u0107a, razli\u010ditih ambala\u017ea, kesa i ostalog materijala je potro\u0161eno na njima? Takozvani zeleni sastanci podrazumevaju pove\u0107anu energetsku efikasnost, smanjivanje otpada kada god je to mogu\u0107nost, kao i ekolo\u0161ki prihvatljiv dolazak i odlazak gostiju svaki put kada i ako se za to uka\u017ee prilika. Znate li koliko hrane, pi\u0107a, nepotro\u0161enog i neiskori\u0161\u0107enog materijala nakon zavr\u0161enog doga\u0111aja staje? Mnogo. Lo\u0161a vest je \u0161to se sve to uglavnom baca. Sigurni smo da znate \u0161ta bi se sa tim ostacima
\nsve moglo uraditi ili na koji na\u010din biste ih mogli smanjiti, ali nikada nije na odmet ponoviti \"\ud83d\ude42\"
\nPo\u010dnimo redom.

\n

Planiranje svakog doga\u0111aja po\u010dinje, kako ime ka\u017ee, pravljenjem predloga i planova. Njih, \"\"umesto da \u0161tampate i na sastanke nosite \u0161tampane primerke, mo\u017eete kolegama poslati nekoliko dana ranije putem e mail-a i tako napraviti u\u0161tedu u potro\u0161enom papiru. Kada zavr\u0161ite sa sastankom, kolegama mo\u017eete poslati \u0161ta je dogovoreno ili odlu\u010deno ponovo u elektronskom formi, kao neki vid follow up-a. Kada kreirate agendu, u\u010desnicima doga\u0111aja je mo\u017eete poslati e mail-om. A kako je ovo doba digitalnih komunikacija i tehnolo\u0161kog napretka, opcija je i da za doga\u0111aj kreirate aplikaciju koju \u0107e gosti mo\u0107i da koriste za vreme trajanja doga\u0111aja koji organizujete. Tu mo\u017eete staviti sve potrebne informacije koje \u0107e biti od koristi \u2013 agendu, satnicu, rasporede predavanja, radionica, sastanaka…

\n

Kada govorimo o tanjirima, \u010da\u0161ama, priboru za jelo i maramicama, mo\u017eete ih zameniti onim koje su biorazgradive. A to ne mora biti samo karton. Postoje i oni koji se prave od bambusa i listova palme. Izgledaju atraktivno, a bezbedni su i nisu \u0161tetni za okolinu. Za pripremu obroka mo\u017eete koristiti lokalne namirnice. Pored toga \u0161to poma\u017eete lokalnu ekonomiju, lepo je i korisno upoznati se sa lokalnim specijalitetima i specifi\u010dnostima. Pogotovo ako me\u0111u u\u010desnicima imate predstavnike iz drugih zemalja. Tako\u0111e, pi\u0107e, umesto u malim ambala\u017eama, mo\u017eete slu\u017eiti iz onih koje su ve\u0107e. Po zavr\u0161etku doga\u0111aja, ostatke hrane i pi\u0107a uvek mo\u017eete odneti u neku od narodnih kuhinja ili, na primer, domovima za nezbrinute.

\n

\"\"

\n

Ono \u0161to ostane, mo\u017ee se i reciklirati. Na mesto doga\u0111aja odnesite nekoliko ve\u0107ih kanti ili
\nkontejnera (u zavisnosti od toga koliko je veliki tip doga\u0111aja koji organizujete) i na svakoj ozna\u010dite koji tip otpada tu treba da bude odlo\u017een. Na primer: karton, plastika, ostalo. I za vreme trajanja doga\u0111aja sortirajte kako bi se na kraju sve moglo reciklirati. Izbacite iz upotrebe plasti\u010dne kese, okrenite se papirnim kesama ili platnenim torbama.

\n

\u0160to se ti\u010de energetske efikasnosti, ona se mo\u017ee posti\u0107i kroz kori\u0161\u0107enje odgovaraju\u0107eg osvetljenja sale i prostora koji koristite. Podatak da se oko 20% elektri\u010dne energije u dana\u0161nje vreme tro\u0161i kroz neefikasnu rasvetu zaista je zabrinjavaju\u0107. Na na\u0161im prostorima jo\u0161 uvek je, na\u017ealost, retko kori\u0161\u0107enje solarne energije, ali se uvek mogu koristiti npr. LED sijalice. Na sam doga\u0111aj ili sastanak, ukoliko prilike to dozvoljavaju, mo\u017eete do\u0107i vozilom sa nekim od kolega ili biciklom, za\u0161to da ne?

\n

\"\"

\n

Tim bilding aktivnosti su uvek izazov za organizatore doga\u0111aja. Cilj im je uvek u startu plemenit \u2013 svi u\u010desnici treba se ose\u0107aju dobro i treba da steknu utisak da su deo jednog istog tima. Da se iz svakog izvu\u010de ono najbolje ili da poka\u017ee ko je u kojoj oblasti najbolji i gde \u0107e dati najbolje rezultate. Ali, sada govorimo o tim bilding aktivnostima koje treba da donesu boljitak na globalnom nivou. Na nivou zajednice kojoj pripadamo i dru\u0161tva u kom
\n\u017eivimo. Sadnja drve\u0107a, cve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje i ure\u0111ivanje parkova samo su neki od primera koje mo\u017eete iskoristiti i doprineti lokalnoj zajednici.

\n

\"\"

\n

Jedno \u0161to nam je sigurno svima zajedni\u010dko, bez obzira na pol, godine, mesto u kom \u017eivimo i radimo, jeste da smo svi mi stanovnici iste planete. Zato treba da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da je ostavimo u boljem stanju od onog u kom smo je zatekli.

\n

Skoro sam pro\u010ditala ne\u010diju misao: \u201eZamislite da nam drve\u0107e omogu\u0107ava davanje besplatnog
\nWiFi signala. Svi bismo sadili. \u0160teta \u0161to nam obezbe\u0111uje samo kiseonik koji di\u0161emo.\u201c Zamislila sam se nad ovom re\u010denicom. A vi?

\n

The post Obojte svoj sastanak u zeleno appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Korporativna dru\u0161tvena odgovornost ne podrazumeva samo pomo\u0107 onima kojima je potrebna. Kako nam ka\u017ee poslednja ICCA statistika, 2017. godine u svetu je odr\u017eano preko 12.500 me\u0111unarodnih kongresa.\nSada samo zamislite koliko je veliki broj ljudi koji je ovim sastancima prisustvovao. U pitanju su milioni u\u010desnika. Koliko papira, hrane, pi\u0107a, razli\u010ditih ambala\u017ea, kesa i ostalog materijala je potro\u0161eno na njima? Takozvani zeleni sastanci podrazumevaju pove\u0107anu energetsku efikasnost, smanjivanje otpada kada god je to mogu\u0107nost, kao i ekolo\u0161ki prihvatljiv dolazak i odlazak gostiju svaki put kada i ako se za to uka\u017ee prilika. Znate li koliko hrane, pi\u0107a, nepotro\u0161enog i neiskori\u0161\u0107enog materijala nakon zavr\u0161enog doga\u0111aja staje? Mnogo. Lo\u0161a vest je \u0161to se sve to uglavnom baca. Sigurni smo da znate \u0161ta bi se sa tim ostacima\nsve moglo uraditi ili na koji na\u010din biste ih mogli smanjiti, ali nikada nije na odmet ponoviti \nPo\u010dnimo redom.\nPlaniranje svakog doga\u0111aja po\u010dinje, kako ime ka\u017ee, pravljenjem predloga i planova. Njih, umesto da \u0161tampate i na sastanke nosite \u0161tampane primerke, mo\u017eete kolegama poslati nekoliko dana ranije putem e mail-a i tako napraviti u\u0161tedu u potro\u0161enom papiru. Kada zavr\u0161ite sa sastankom, kolegama mo\u017eete poslati \u0161ta je dogovoreno ili odlu\u010deno ponovo u elektronskom formi, kao neki vid follow up-a. Kada kreirate agendu, u\u010desnicima doga\u0111aja je mo\u017eete poslati e mail-om. A kako je ovo doba digitalnih komunikacija i tehnolo\u0161kog napretka, opcija je i da za doga\u0111aj kreirate aplikaciju koju \u0107e gosti mo\u0107i da koriste za vreme trajanja doga\u0111aja koji organizujete. Tu mo\u017eete staviti sve potrebne informacije koje \u0107e biti od koristi \u2013 agendu, satnicu, rasporede predavanja, radionica, sastanaka…\nKada govorimo o tanjirima, \u010da\u0161ama, priboru za jelo i maramicama, mo\u017eete ih zameniti onim koje su biorazgradive. A to ne mora biti samo karton. Postoje i oni koji se prave od bambusa i listova palme. Izgledaju atraktivno, a bezbedni su i nisu \u0161tetni za okolinu. Za pripremu obroka mo\u017eete koristiti lokalne namirnice. Pored toga \u0161to poma\u017eete lokalnu ekonomiju, lepo je i korisno upoznati se sa lokalnim specijalitetima i specifi\u010dnostima. Pogotovo ako me\u0111u u\u010desnicima imate predstavnike iz drugih zemalja. Tako\u0111e, pi\u0107e, umesto u malim ambala\u017eama, mo\u017eete slu\u017eiti iz onih koje su ve\u0107e. Po zavr\u0161etku doga\u0111aja, ostatke hrane i pi\u0107a uvek mo\u017eete odneti u neku od narodnih kuhinja ili, na primer, domovima za nezbrinute.\n\nOno \u0161to ostane, mo\u017ee se i reciklirati. Na mesto doga\u0111aja odnesite nekoliko ve\u0107ih kanti ili\nkontejnera (u zavisnosti od toga koliko je veliki tip doga\u0111aja koji organizujete) i na svakoj ozna\u010dite koji tip otpada tu treba da bude odlo\u017een. Na primer: karton, plastika, ostalo. I za vreme trajanja doga\u0111aja sortirajte kako bi se na kraju sve moglo reciklirati. Izbacite iz upotrebe plasti\u010dne kese, okrenite se papirnim kesama ili platnenim torbama.\n\u0160to se ti\u010de energetske efikasnosti, ona se mo\u017ee posti\u0107i kroz kori\u0161\u0107enje odgovaraju\u0107eg osvetljenja sale i prostora koji koristite. Podatak da se oko 20% elektri\u010dne energije u dana\u0161nje vreme tro\u0161i kroz neefikasnu rasvetu zaista je zabrinjavaju\u0107. Na na\u0161im prostorima jo\u0161 uvek je, na\u017ealost, retko kori\u0161\u0107enje solarne energije, ali se uvek mogu koristiti npr. LED sijalice. Na sam doga\u0111aj ili sastanak, ukoliko prilike to dozvoljavaju, mo\u017eete do\u0107i vozilom sa nekim od kolega ili biciklom, za\u0161to da ne?\n\nTim bilding aktivnosti su uvek izazov za organizatore doga\u0111aja. Cilj im je uvek u startu plemenit \u2013 svi u\u010desnici treba se ose\u0107aju dobro i treba da steknu utisak da su deo jednog istog tima. Da se iz svakog izvu\u010de ono najbolje ili da poka\u017ee ko je u kojoj oblasti najbolji i gde \u0107e dati najbolje rezultate. Ali, sada govorimo o tim bilding aktivnostima koje treba da donesu boljitak na globalnom nivou. Na nivou zajednice kojoj pripadamo i dru\u0161tva u kom\n\u017eivimo. Sadnja drve\u0107a, cve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje i ure\u0111ivanje parkova samo su neki od primera koje mo\u017eete iskoristiti i doprineti lokalnoj zajednici.\n\nJedno \u0161to nam je sigurno svima zajedni\u010dko, bez obzira na pol, godine, mesto u kom \u017eivimo i radimo, jeste da smo svi mi stanovnici iste planete. Zato treba da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da je ostavimo u boljem stanju od onog u kom smo je zatekli.\nSkoro sam pro\u010ditala ne\u010diju misao: \u201eZamislite da nam drve\u0107e omogu\u0107ava davanje besplatnog\nWiFi signala. Svi bismo sadili. \u0160teta \u0161to nam obezbe\u0111uje samo kiseonik koji di\u0161emo.\u201c Zamislila sam se nad ovom re\u010denicom. A vi?\nThe post Obojte svoj sastanak u zeleno appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-10-22T12:27:57+02:00", "date_modified": "2019-03-26T11:12:22+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Business-People-Working-150471254.jpg", "tags": [ "biorazgradivo", "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "poslovni sastanci", "zeleni doga\u0111aji", "Aktuelne teme", "MUST READ", "ORGANIZACIJA DOGA\u0110AJA" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/korporativna-drustvena-odgovornost-pomodarstvo-ili-neophodnost/", "url": "https://www.seebtm.com/korporativna-drustvena-odgovornost-pomodarstvo-ili-neophodnost/", "title": "KORPORATIVNA DRU\u0160TVENA ODGOVORNOST \u2013 POMODARSTVO ILI NEOPHODNOST?", "content_html": "

Jedan od trendova u kongresnoj industriji a i u poslovanju uop\u0161te koji ne samo opstaje, ve\u0107 ima sve ve\u0107i uticaj u budu\u0107nosti, jeste korporativna dru\u0161tvena odgovornost.

\n

\"KorporativnaTermin \u201ekorporativna dru\u0161tvena odgovornost\u201c je postao popularan \u0161ezdesetih godina dvadesetog veka i jo\u0161 uvek je termin koji podra\u017eava odgovorno upravljanje.

\n

Evropska poslovna mre\u017ea za dru\u0161tvenu koheziju je formirana 1996. godine, a kasnije preimenovana u Korporativna dru\u0161tvena odgovornost Evrope.

\n

Danas, CSR Evrope je vode\u0107a evropska poslovna mre\u017ea u oblasti korporativne dru\u0161tvene odgovornosti. Zahvaljuju\u0107i sopstvenoj mre\u017ei od oko 70 korporativnih \u010dlanova i 37 nacionalnih organizacija za korporativnu dru\u0161tvenu odgovornost, ona okuplja preko 5.000 kompanija i predstavlja platformu za preduze\u0107a koja planiraju da pove\u0107aju odr\u017eivi rast i daju pozitivan doprinos dru\u0161tvu. (www.csreurope.org)

\n

Mnogi su uvereni da \u0107e se kongresna industrija sve vi\u0161e uklju\u010divati u CSR u budu\u0107nosti po\u0161to dru\u0161tvo to i o\u010dekuje, ali i da \u0107e industrija morati da odgovori na sveobuhvatnije promene poslovnog okru\u017eenja.

\n

Sve \u0107e biti ve\u0107i broj zelenih sastanaka, manje pre\u0111enih kilometara po doga\u0111aju, sve vi\u0161e zahteva da hoteli imaju uvedene eko-standarde i eko-re\u0161enja, kao i zahteva za lokalnom i dru\u0161tvenom zaostav\u0161tinom zajedno sa ekolo\u0161kom hranom, a sve nakon odr\u017eanog doga\u0111aja.

\n

Tako\u0111e postoji i standard odr\u017eivih doga\u0111aja. ISO 20121:2012 – Upravljanje odr\u017eivo\u0161\u0107u doga\u0111aja je standard za sistem upravljanja koji je dizajniran da pomogne organizacijama u kongresnoj industriji da pobolj\u0161aju odr\u017eivost njihovih aktivnosti, proizvoda i usluga, vezanih za doga\u0111aje, smanjenjem uticaja na \u017eivotnu sredinu.

\n

\"KorporativnaU svetu se mnogo vi\u0161e vodi ra\u010duna po pitanju korporativne dru\u0161tvene odgovornosti, odr\u017eivosti i ekolo\u0161kih principa. Kod nas je uglavnom uvre\u017eeno shvatanje da je to hir inostranih kompanija, a da regionalne kompanije koje te principe spovode, to rade isklju\u010divo zbog sopstvenog marketinga i PR-a, i stoga se u neku ruku, snishodljivo ophodimo prema tome.

\n

Da li kompanije to rade isklju\u010divo ili delom zbog sopstvene promocije, nas ne bi trebalo previ\u0161e da brine.

\n

Ono \u0161to je bitno, jeste da se odre\u0111enje akcije i aktivnosti sprovode kako bi se smanjio negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu. Mo\u017eda je to akcija sa\u0111enja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enja \u0111ubreta ili uklju\u010divanje lokalnog stanovni\u0161tva u realizaciju nekog velikog me\u0111unarodnog doga\u0111aja ili doniranje hrane koja je preostala tom prilikom, nekoj lokalnoj humanitarnoj organizaciji. To mo\u017ee biti i sprovo\u0111enje ekolo\u0161kih principa tokom izgradnje i funkcionisanja hotela, \u0161to rezultuje manjom potro\u0161njom energije, manjim zaga\u0111enjem vazduha i ostalih pozitivnih uticaja.

\n

Za\u0161to je to bitno? Razlog je vrlo prost. Svesni smo koliko je \u017eivotna sredina pod optere\u0107enjem industrijalizacije, kao i \u010dinjenice da prirodna bogatstva presu\u0161uju. Isto kao \u0161to danas idemo na posao i radimo kako bi imali finansijska sredstva za egzistenciju i budu\u0107nost, tako moramo da radimo u o\u010duvanju \u017eivotne sredine radi egzistencije budu\u0107ih generacija. \u0160to se vi\u0161e o\u010duva \u010dist vazduh, priroda i eko sistemi, to \u0107e zdravlje budu\u0107ih generacija biti manje ugro\u017eeno. Zvu\u010di poeti\u010dno, ali je surovo ta\u010dno. U pitanju su na\u0161a, i deca na\u0161e dece.

\n

M.M.

\n

The post KORPORATIVNA DRU\u0160TVENA ODGOVORNOST – POMODARSTVO ILI NEOPHODNOST? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.

\n", "content_text": "Jedan od trendova u kongresnoj industriji a i u poslovanju uop\u0161te koji ne samo opstaje, ve\u0107 ima sve ve\u0107i uticaj u budu\u0107nosti, jeste korporativna dru\u0161tvena odgovornost.\nTermin \u201ekorporativna dru\u0161tvena odgovornost\u201c je postao popularan \u0161ezdesetih godina dvadesetog veka i jo\u0161 uvek je termin koji podra\u017eava odgovorno upravljanje.\nEvropska poslovna mre\u017ea za dru\u0161tvenu koheziju je formirana 1996. godine, a kasnije preimenovana u Korporativna dru\u0161tvena odgovornost Evrope.\nDanas, CSR Evrope je vode\u0107a evropska poslovna mre\u017ea u oblasti korporativne dru\u0161tvene odgovornosti. Zahvaljuju\u0107i sopstvenoj mre\u017ei od oko 70 korporativnih \u010dlanova i 37 nacionalnih organizacija za korporativnu dru\u0161tvenu odgovornost, ona okuplja preko 5.000 kompanija i predstavlja platformu za preduze\u0107a koja planiraju da pove\u0107aju odr\u017eivi rast i daju pozitivan doprinos dru\u0161tvu. (www.csreurope.org)\nMnogi su uvereni da \u0107e se kongresna industrija sve vi\u0161e uklju\u010divati u CSR u budu\u0107nosti po\u0161to dru\u0161tvo to i o\u010dekuje, ali i da \u0107e industrija morati da odgovori na sveobuhvatnije promene poslovnog okru\u017eenja.\nSve \u0107e biti ve\u0107i broj zelenih sastanaka, manje pre\u0111enih kilometara po doga\u0111aju, sve vi\u0161e zahteva da hoteli imaju uvedene eko-standarde i eko-re\u0161enja, kao i zahteva za lokalnom i dru\u0161tvenom zaostav\u0161tinom zajedno sa ekolo\u0161kom hranom, a sve nakon odr\u017eanog doga\u0111aja.\nTako\u0111e postoji i standard odr\u017eivih doga\u0111aja. ISO 20121:2012 – Upravljanje odr\u017eivo\u0161\u0107u doga\u0111aja je standard za sistem upravljanja koji je dizajniran da pomogne organizacijama u kongresnoj industriji da pobolj\u0161aju odr\u017eivost njihovih aktivnosti, proizvoda i usluga, vezanih za doga\u0111aje, smanjenjem uticaja na \u017eivotnu sredinu.\nU svetu se mnogo vi\u0161e vodi ra\u010duna po pitanju korporativne dru\u0161tvene odgovornosti, odr\u017eivosti i ekolo\u0161kih principa. Kod nas je uglavnom uvre\u017eeno shvatanje da je to hir inostranih kompanija, a da regionalne kompanije koje te principe spovode, to rade isklju\u010divo zbog sopstvenog marketinga i PR-a, i stoga se u neku ruku, snishodljivo ophodimo prema tome.\nDa li kompanije to rade isklju\u010divo ili delom zbog sopstvene promocije, nas ne bi trebalo previ\u0161e da brine.\nOno \u0161to je bitno, jeste da se odre\u0111enje akcije i aktivnosti sprovode kako bi se smanjio negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu. Mo\u017eda je to akcija sa\u0111enja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enja \u0111ubreta ili uklju\u010divanje lokalnog stanovni\u0161tva u realizaciju nekog velikog me\u0111unarodnog doga\u0111aja ili doniranje hrane koja je preostala tom prilikom, nekoj lokalnoj humanitarnoj organizaciji. To mo\u017ee biti i sprovo\u0111enje ekolo\u0161kih principa tokom izgradnje i funkcionisanja hotela, \u0161to rezultuje manjom potro\u0161njom energije, manjim zaga\u0111enjem vazduha i ostalih pozitivnih uticaja.\nZa\u0161to je to bitno? Razlog je vrlo prost. Svesni smo koliko je \u017eivotna sredina pod optere\u0107enjem industrijalizacije, kao i \u010dinjenice da prirodna bogatstva presu\u0161uju. Isto kao \u0161to danas idemo na posao i radimo kako bi imali finansijska sredstva za egzistenciju i budu\u0107nost, tako moramo da radimo u o\u010duvanju \u017eivotne sredine radi egzistencije budu\u0107ih generacija. \u0160to se vi\u0161e o\u010duva \u010dist vazduh, priroda i eko sistemi, to \u0107e zdravlje budu\u0107ih generacija biti manje ugro\u017eeno. Zvu\u010di poeti\u010dno, ali je surovo ta\u010dno. U pitanju su na\u0161a, i deca na\u0161e dece.\nM.M.\nThe post KORPORATIVNA DRU\u0160TVENA ODGOVORNOST – POMODARSTVO ILI NEOPHODNOST? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2014-06-30T12:45:26+02:00", "date_modified": "2015-03-27T15:48:13+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/korporativna-drustvena-odgovornost-vazduh.jpg", "tags": [ "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "Trendovi" ] } ] }