![\"Late](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/maxresdefault-2.jpg\")
Tako su, prema recepturi koju \u010duvaju, uspeli da naprave najja\u010du kafu na svetu, jakog i robustnog ukusa, samlevenu na poseban na\u010din. Ova kafa je toliko jaka da se ne preporu\u010duje ba\u0161 svima! U skladu sa tim je na njihovom zvani\u010dnom sajtu postavljeno i obave\u0161tenje u kom se navodi da nije preporu\u010dljiva za jutarnje ispijanje i svakodnevnu konzumaciju. Tako\u0111e, nije je mogu\u0107e nabaviti u slobodnoj prodaji, ve\u0107 samo putem online naru\u010divanja koja va\u017ei samo za SAD i Kanadu.
\nThe post Volite jaku kafu, najja\u010du na svetu? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Zrno kafe koje u sebi ima blizu 200 posto vi\u0161e kofeina od standardnog zrna prona\u0161la je kompanija Death Wish Coffee iz Nju Jorka.\nTako su, prema recepturi koju \u010duvaju, uspeli da naprave najja\u010du kafu na svetu, jakog i robustnog ukusa, samlevenu na poseban na\u010din. Ova kafa je toliko jaka da se ne preporu\u010duje ba\u0161 svima! U skladu sa tim je na njihovom zvani\u010dnom sajtu postavljeno i obave\u0161tenje u kom se navodi da nije preporu\u010dljiva za jutarnje ispijanje i svakodnevnu konzumaciju. Tako\u0111e, nije je mogu\u0107e nabaviti u slobodnoj prodaji, ve\u0107 samo putem online naru\u010divanja koja va\u017ei samo za SAD i Kanadu.\nThe post Volite jaku kafu, najja\u010du na svetu? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-07-06T09:59:00+02:00", "date_modified": "2017-07-06T09:59:00+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/najjaca-kafa-1.jpg", "tags": [ "Death Wish Coffee", "kafa", "Ma \u0161ta ka\u017ee\u0161?!" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/festival-kafe-u-beogradu/", "url": "https://www.seebtm.com/festival-kafe-u-beogradu/", "title": "Festival kafe u Beogradu", "content_html": "Na festivalu \u0107e se predstaviti beogradski Coffee Shop-ovi, a posetioci \u0107e mo\u0107i da prate i takmi\u010denje barista. Pobednik ovog takmi\u010denja \u0107e Srbiju predstavljati na Svetskom takmi\u010denju barista koje \u0107e se odr\u017eati u Dablinu.
\nU toku festivala bi\u0107e organizovane i razne radionice vezane za kafu. Organizator festivala je Nacionalna kafe asocijacija Srbije , a posetioci i ljubitelji \u0107e mo\u0107i da u\u017eivaju u besplatnom espressu.
\nThe post Festival kafe u Beogradu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Beograd i Belexpocentar \u0107e 25. i 26. marta 2016. godine biti doma\u0107ini prvog festivala\u00a0espresso\u00a0kafe pod nazivom Beogradski espresso expo.\nNa festivalu \u0107e se predstaviti beogradski Coffee Shop-ovi, a posetioci \u0107e mo\u0107i da prate i takmi\u010denje barista. Pobednik ovog takmi\u010denja \u0107e Srbiju predstavljati na Svetskom takmi\u010denju barista koje \u0107e se odr\u017eati u Dablinu.\nU toku festivala bi\u0107e organizovane i razne radionice vezane za kafu. Organizator festivala je Nacionalna kafe asocijacija Srbije , a posetioci i ljubitelji \u0107e mo\u0107i da u\u017eivaju u besplatnom espressu.\nThe post Festival kafe u Beogradu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-03-21T14:01:37+01:00", "date_modified": "2016-12-22T15:42:58+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Belgrade-Espresso-EXPO-2016.jpg", "tags": [ "barista", "Beogradski espresso expo", "espresso", "kafa", "Hrana i pi\u0107e" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/barista-vrhunski-poznavalac-kafe/", "url": "https://www.seebtm.com/barista-vrhunski-poznavalac-kafe/", "title": "Barista \u2013 Vrhunski poznavalac kafe", "content_html": "Ukrasi koje barista pravi u \u0161oljici kafe\u00a0mogu predstavljati prava mala\u00a0umetni\u010dka\u00a0dela, mogu biti tematski\u00a0u skladu sa nekim doga\u0111ajem ili biti\u00a0rezultat trenutne inspiracije bariste.
\nUkrasi u \u0161oljici kafe su ti koji ostavljaju\u00a0prvi utisak i, ukoliko ih je pravio\u00a0vrhunski\u00a0barista, sigurno \u0107e izmamiti\u00a0osmeh na lice i u\u010diniti da je zapamtimo.
\nKako se kultura ispijanja kafe\u00a0razvijala,\u00a0polako je po\u010dela da se razvija\u00a0i profesija\u00a0bariste, koja je postajala\u00a0sve popularnija. Ovo je relativno\u00a0mlada profesija, obzirom da postoji\u00a0tek nekih 30 godina.
Ko je barista?
\nRe\u010d, a i zanimanje\u00a0barista poti\u010de od italijanske re\u010di bar,\u00a0a odnosi se na osobu koja priprema i\u00a0slu\u017ei kafe na bazi espresso kafe.
\nZa baristu se jednostavno mo\u017ee re\u0107i\u00a0da je to vrhunski poznavalac kafe,\u00a0\u010diji\u00a0posao nije nimalo jednostavan i\u00a0zahteva puno pa\u017enje, strpljenja i naravno\u00a0ve\u017ebe. Da bi napravio odli\u010dnu\u00a0espresso kafu,\u00a0barista mora poznavati\u00a0svaki korak\u00a0uzgajanja\u00a0i na\u010din poslu\u017eivanja\u00a0kafe,\u00a0ali i ma\u0161inu na kojoj\u00a0radi.
\nBarista mora poznavati poreklo i vrste\u00a0zrna kafe, na\u010din prerade, ali i na\u010dine\u00a0slaganja odre\u0111enih vrsta kafe sa\u00a0drugim ukusima i za\u010dinima.\u00a0Pored slaganja sa drugim ukusima i\u00a0za\u010dinima, barista mora znati i kako\u00a0se pripremaju razne vrste alkoholnih\u00a0i bezalkoholnih koktela sa kafom.
\nLatte art
\nLatte art predstavlja jo\u0161 jednu ve\u0161tinu\u00a0koju je va\u017eno da barista poznaje u\u00a0dana\u0161nje vreme. Latte art se odnosi\u00a0na umetnost ukra\u0161avanja kafe penom\u00a0od mleka, ta\u010dnije na crtanje ukrasa\u00a0i sli\u010dica.
\nBarista koji prati svetske trendove\u00a0iz oblasti kafe, ali i onaj koji se stalno\u00a0usavr\u0161ava, sigurno \u0107e znati da\u00a0vam zahvaljuju\u0107i ovoj ve\u0161tini izmami\u00a0osmeh na lice i pru\u017ei dodatno u\u017eivanje\u00a0u ispijanju savr\u0161ene \u0161oljice kafe.
\nZa baristu, latte art je i na\u010din iskazivanja\u00a0umetni\u010dkog dara da napravi odli\u010dnu\u00a0\u0161oljicu kafe.
O zna\u010daju bariste svedo\u010de i \u0161kole koje\u00a0su se otvorile \u0161irom sveta, a nekoliko\u00a0\u0161kola postoji i u Srbiji.
\nTakmi\u010denja za bariste
\nKako je vremenom posao bariste postao\u00a0specijalizovan i nije svako mogao\u00a0da ga radi, baristi su po\u010deli me\u0111usobno\u00a0da se takmi\u010de.
\nTakmi\u010dili su se ko \u0107e napraviti bolju\u00a0kafu, ko ima originalnije ukrase i na\u010dine\u00a0poslu\u017eivanja kafe, ko mo\u017ee da\u00a0pripremi\u00a0vi\u0161e kafa u odre\u0111enom vremenskom periodu, i sl. Ova takmi\u010denja\u00a0su dovela do stvaranja nacionalnih\u00a0i svetskih takmi\u010denja za bariste,\u00a0koja okupljaju najpoznatije bariste\u00a0iz regiona i celog sveta. Tako se svake\u00a0godine, u drugom gradu odr\u017eava\u00a0Svetsko prvenstvo barista.
\nSvetsko prvenstvo barista – World Barista\u00a0Championship (WBC) je me\u0111unarodno\u00a0takmi\u010denje u pripremi\u00a0kafe,\u00a0koje je organizovano od strane World\u00a0Coffee Events (WCE).
\n![\"Barista\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/11_20130525_SYX7972.jpg\")
Takmi\u010denje se organizuje jednom godi\u0161nje,\u00a0u razli\u010ditim dr\u017eavama, na razli\u010ditim\u00a0kontinentima.
\nTakmi\u010denje okuplja\u00a0najbolje bariste\u00a0iz sveta, tokom kojeg oni pripremaju\u00a012 kafa – 4 espresso kafe, 4 kapu\u0107ina i\u00a04 originalna\u00a0pi\u0107a sa svojim potpisom\u00a0a sve to u trajanju od 15 minuta.
Sudije tokom takmi\u010denja pored ukusa\u00a0kafe, ocenjuju i \u010disto\u0107u, kreativnost,\u00a0ve\u0161tine barista, ali i sveukupnu\u00a0prezentaciju. Svaki barista koji u\u010destvuje\u00a0na takmi\u010denju priprema svoju\u00a0me\u0161avinu kafe od koje pravi napitke.
\nPa tako za pripremu espressa i kapu\u0107ina\u00a0mora koristiti istu me\u0161avinu sva\u00a04 puta, a za ostale 4 kafe mo\u017ee koristiti\u00a0razli\u010dite me\u0161avine.
\nIna\u010de, pravo na u\u010destvovanje u takmi\u010denju\u00a0imaju samo baristi koji su\u00a0pobednici\u00a0nacionalnih \u0161ampionata\u00a0barista.
\nIako zanimanje bariste vodi\u00a0poreklo\u00a0iz Italije, do sada ni na jednom\u00a0odr\u017eanom takmi\u010denju nije pobedio\u00a0Italijan.
Na ovogodi\u0161njem Svetskom prvenstvu\u00a0za bariste koje je odr\u017eano u Sijetlu\u00a0od 09. do 12. aprila titulu najboljeg\u00a0bariste odneo je Sa\u0161a \u0160esti\u0107, australijanac\u00a0srpskog porekla.
\nPro\u0161logodi\u0161nji pobednik na takmi\u010denju\u00a0odr\u017eanom u gradu Rimini u Italiji\u00a0bio je Hidenori Izak iz Japana, dok je\u00a0titulu najboljeg bariste za 2013. godinu\u00a0na takmi\u010denju odr\u017eanom u Melburnu\u00a0odneo Pete Licata iz Amerike.
\nPored ovog takmi\u010denja, postoji i World\u00a0Latte Art Championship na kojem\u00a0se posebno ocenjuje umetni\u010dki\u00a0izra\u017eaj bariste u jednom jako zahtevnom\u00a0nastupu.
\n\u0160to se ti\u010de takmi\u010denja za najboljeg\u00a0baristu u Srbiji, neki od nosilaca titule\u00a0najboljeg bariste su Nenad Stojanovi\u0107,\u00a0Dalibor Arsi\u0107, itd.
\nZanimljive \u010dinjenice
\n\u00b7 Pre 30 godina, niko nije znao \u0161ta je\u00a0barista \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0 \u00b7 Bariste nisu lenjivci ili hipsteri
\n\u00b7 Potrebno je mnogo vremena da bi se usavr\u0161io latte art \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\u00b7 Svaki barista ima svoju omiljenu tehniku
\n\u00b7 Zagrevanje mleka je nauka! \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00b7 Bariste u\u010destvuju na takmi\u010denjima\u00a0u pravljenju kafe
\n\u00b7 Neki od njih poha\u0111aju \u0161kole za bariste \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00b7 Jezik kafe nije univerzalan
\n\u00b7 Oni su stru\u010dnjaci!
\nKo pravi najbolju kafu i ko je najbolji barista Srbije?
\n![\"Nenad](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/WP_20150423_14_06_37_Pro.jpg\" "\\"Nenad")
To je Nenad Stojanovi\u0107, barista kafeterije Pr\u017eionica u Beogradu.
\nNenad je u\u010destvovao na nekoliko takmi\u010denja barista, pa je tako, 2010.\u00a0godine osvojio titulu najboljeg bariste Srbije.
\nZahvaljuju\u0107i ovoj pobedi\u00a0Nenad je Srbiju predstavljao na Svetskom prvenstvu barista odr\u017eanom\u00a02010. godine u Londonu.
\nSvako kome Nenad napravi kafu sigurno \u0107e u\u017eivati u njenom ukusu,\u00a0ali \u0107e mu i crte\u017ei koje on napravi od pene od mleka ostati u se\u0107anju.
\nOvom prilikom Nenad je odvojio malo svog vremena i za novi broj\u00a0SEEbtm magazina odgovorio na nekoliko pitanja.
\n1. Koliko dugo se bavite poslom bariste i za\u0161to ste se odlu\u010dili\u00a0ba\u0161 za ovo zanimanje?
\nPoslom bariste sam po\u010deo da se bavim 2008. godine. Znanje sam sticao prvo u Srbiji,\u00a0a potom i van granica Srbije, mada jo\u0161 uvek smatram da imam jo\u0161 dosta toga da nau\u010dim.
\nOvim poslom sam po\u010deo da se bavim sasvim slu\u010dajno, raslo je moje interesovanje za\u00a0ovu profesiju i trudio sam se da saznam \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e o kafi ali i da se edukujem.
\nProbao sam razli\u010dite vrste kafe i shvatio da su sve razli\u010dite i da svaka ima svoju karakteristiku.
\nZanimljivo je da pre bavljenja ovim poslom kafu nisam ni pio, a danas sam\u00a0postao pravi zavisnik. ![\"\ud83d\ude42\"](\"https://s.w.org/images/core/emoji/12.0.0-1/72x72/1f642.png\")
2.\u00a0Ka\u017eu da je potrebno puno ve\u017ebe ali i strpljenja da bi se uradio neki\u00a0crte\u017e u \u0161oljici kafe. Koliko je vremena potrebno Vama?
\n\u0160to se ti\u010de crtanja po kafi, za savladavanje osnovnih tehnika bilio mi je potrebno nekoliko\u00a0nedelja. \u0160to se ti\u010de kompleksnijih stvari potrebni su meseci ve\u017ebanja, ali se stalnim\u00a0ve\u017ebanjem slike dovode do perfekcije.
\n\u00a0Kao \u0161to sam pomenuo, edukacija u ovom poslu je pored ve\u017ebanja jako va\u017ena, tako da\u00a0u\u010dim neke nove tehnike i poteze kako bih nacrtao jo\u0161 lep\u0161u i kompleksniju sliku.
\n3.\u00a0Ove godine ste u\u010destvovali na Savamala Coffee Fest-u i poneli ste titulu\u00a0najboljeg bariste? Kako ste se spremali za takmi\u010denje?
\n![\"Nenad](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/FB_20150316_19_16_25_Saved_Picture.jpg\" "\\"Nenad")
\u0160to se ti\u010de pripreme za ovo takmi\u010denje, kao i svi ostali u\u010desnici pripremao sam se jako\u00a0kratko.
\nPriprema mi je zapravo bila dnevna rutina na poslu i tudio sam se da to \u0161to\u00a0\u0107u da poka\u017eem na takmi\u010denju poka\u017eem tj. ponudim i stalnim gostima koji dolaze kod\u00a0nas na kafu.
\nNakon posla bih jo\u0161 malo prove\u017ebao kada do\u0111em ku\u0107i i to je u su\u0161tini bila priprema za ovo takmi\u010denje.
\n4.\u00a0\u0160ta za vas zna\u010de titule najboljeg bariste koje ste osvojili?
\nMoram priznati da mi titula najboljeg bariste koju sam osvojio 2010. godine na takmi\u010denju\u00a0za najboljeg baristu Srbije, kao i titula najboljeg bariste na ovogodi\u0161njem Savamala\u00a0Coffee Festu odr\u017eanom u Beogradu u Latte art kategoriji zna\u010de jako puno.
\nOve\u00a0titule mi daju, kako bi se reklo vetar u le\u0111a da nastavim sa edukacijom, jer \u017eelim da\u00a0se takmi\u010dim i u drugim kategorijama koje svet kafe pru\u017ea i tako zaokru\u017eim celu pri\u010du i\u00a0budem kompletan u ovom poslu.
\nA nakon toga planiram da po\u010dnem da prenosim svoje\u00a0znanje nekim novim ljudima koji bi \u017eeleli da se bave ovim poslom.
\nThe post Barista \u2013 Vrhunski poznavalac kafe appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Ispijanje kafe predstavlja svakodnevni, slobodno mo\u017eemo re\u0107i ritual, u kojem ve\u0107ina\u00a0nas u\u017eiva i po nekoliko puta dnevno. Za u\u017eivanje u kafi najbitniji je njen ukus, ali\u00a0postoje i dodatni detalji koji upotpunjuju ose\u0107aj zadovoljstva. Jedan od dodatnih\u00a0detalja je ukra\u0161avanje kafe penom od mleka za koje je \u201ekriv\u201d barista.\nUkrasi koje barista pravi u \u0161oljici kafe\u00a0mogu predstavljati prava mala\u00a0umetni\u010dka\u00a0dela, mogu biti tematski\u00a0u skladu sa nekim doga\u0111ajem ili biti\u00a0rezultat trenutne inspiracije bariste.\nUkrasi u \u0161oljici kafe su ti koji ostavljaju\u00a0prvi utisak i, ukoliko ih je pravio\u00a0vrhunski\u00a0barista, sigurno \u0107e izmamiti\u00a0osmeh na lice i u\u010diniti da je zapamtimo.\nKako se kultura ispijanja kafe\u00a0razvijala,\u00a0polako je po\u010dela da se razvija\u00a0i profesija\u00a0bariste, koja je postajala\u00a0sve popularnija. Ovo je relativno\u00a0mlada profesija, obzirom da postoji\u00a0tek nekih 30 godina.\nKo je barista?\nBarista je naziv za osobu koja se bavi pripremom i poslu\u017eivanjem kafe na\u00a0vrhunskom nivou.\nRe\u010d, a i zanimanje\u00a0barista poti\u010de od italijanske re\u010di bar,\u00a0a odnosi se na osobu koja priprema i\u00a0slu\u017ei kafe na bazi espresso kafe.\nZa baristu se jednostavno mo\u017ee re\u0107i\u00a0da je to vrhunski poznavalac kafe,\u00a0\u010diji\u00a0posao nije nimalo jednostavan i\u00a0zahteva puno pa\u017enje, strpljenja i naravno\u00a0ve\u017ebe. Da bi napravio odli\u010dnu\u00a0espresso kafu,\u00a0barista mora poznavati\u00a0svaki korak\u00a0uzgajanja\u00a0i na\u010din poslu\u017eivanja\u00a0kafe,\u00a0ali i ma\u0161inu na kojoj\u00a0radi.\nLatte Art\nBarista mora poznavati poreklo i vrste\u00a0zrna kafe, na\u010din prerade, ali i na\u010dine\u00a0slaganja odre\u0111enih vrsta kafe sa\u00a0drugim ukusima i za\u010dinima.\u00a0Pored slaganja sa drugim ukusima i\u00a0za\u010dinima, barista mora znati i kako\u00a0se pripremaju razne vrste alkoholnih\u00a0i bezalkoholnih koktela sa kafom.\nLatte art\nLatte art predstavlja jo\u0161 jednu ve\u0161tinu\u00a0koju je va\u017eno da barista poznaje u\u00a0dana\u0161nje vreme. Latte art se odnosi\u00a0na umetnost ukra\u0161avanja kafe penom\u00a0od mleka, ta\u010dnije na crtanje ukrasa\u00a0i sli\u010dica.\nBarista koji prati svetske trendove\u00a0iz oblasti kafe, ali i onaj koji se stalno\u00a0usavr\u0161ava, sigurno \u0107e znati da\u00a0vam zahvaljuju\u0107i ovoj ve\u0161tini izmami\u00a0osmeh na lice i pru\u017ei dodatno u\u017eivanje\u00a0u ispijanju savr\u0161ene \u0161oljice kafe.\nZa baristu, latte art je i na\u010din iskazivanja\u00a0umetni\u010dkog dara da napravi odli\u010dnu\u00a0\u0161oljicu kafe.\nO zna\u010daju bariste svedo\u010de i \u0161kole koje\u00a0su se otvorile \u0161irom sveta, a nekoliko\u00a0\u0161kola postoji i u Srbiji.\nSvetsko takmi\u010denje barista –\u00a0WBC je po prvi put organizovano\u00a0u Monte Karlu, i to\u00a0tek 2000. godine.\nTakmi\u010denja za bariste\nKako je vremenom posao bariste postao\u00a0specijalizovan i nije svako mogao\u00a0da ga radi, baristi su po\u010deli me\u0111usobno\u00a0da se takmi\u010de.\nTakmi\u010dili su se ko \u0107e napraviti bolju\u00a0kafu, ko ima originalnije ukrase i na\u010dine\u00a0poslu\u017eivanja kafe, ko mo\u017ee da\u00a0pripremi\u00a0vi\u0161e kafa u odre\u0111enom vremenskom periodu, i sl. Ova takmi\u010denja\u00a0su dovela do stvaranja nacionalnih\u00a0i svetskih takmi\u010denja za bariste,\u00a0koja okupljaju najpoznatije bariste\u00a0iz regiona i celog sveta. Tako se svake\u00a0godine, u drugom gradu odr\u017eava\u00a0Svetsko prvenstvo barista.\nSvetsko prvenstvo barista – World Barista\u00a0Championship (WBC) je me\u0111unarodno\u00a0takmi\u010denje u pripremi\u00a0kafe,\u00a0koje je organizovano od strane World\u00a0Coffee Events (WCE).\nBarista\nTakmi\u010denje se organizuje jednom godi\u0161nje,\u00a0u razli\u010ditim dr\u017eavama, na razli\u010ditim\u00a0kontinentima.\nTakmi\u010denje okuplja\u00a0najbolje bariste\u00a0iz sveta, tokom kojeg oni pripremaju\u00a012 kafa – 4 espresso kafe, 4 kapu\u0107ina i\u00a04 originalna\u00a0pi\u0107a sa svojim potpisom\u00a0a sve to u trajanju od 15 minuta.\nSavamala Coffee Festival\u00a0odr\u017ean je 14. i 15. marta\u00a02015. godine u Beogradu.\nSudije tokom takmi\u010denja pored ukusa\u00a0kafe, ocenjuju i \u010disto\u0107u, kreativnost,\u00a0ve\u0161tine barista, ali i sveukupnu\u00a0prezentaciju. Svaki barista koji u\u010destvuje\u00a0na takmi\u010denju priprema svoju\u00a0me\u0161avinu kafe od koje pravi napitke.\nPa tako za pripremu espressa i kapu\u0107ina\u00a0mora koristiti istu me\u0161avinu sva\u00a04 puta, a za ostale 4 kafe mo\u017ee koristiti\u00a0razli\u010dite me\u0161avine.\nIna\u010de, pravo na u\u010destvovanje u takmi\u010denju\u00a0imaju samo baristi koji su\u00a0pobednici\u00a0nacionalnih \u0161ampionata\u00a0barista.\nIako zanimanje bariste vodi\u00a0poreklo\u00a0iz Italije, do sada ni na jednom\u00a0odr\u017eanom takmi\u010denju nije pobedio\u00a0Italijan.\nNa ovogodi\u0161njem Svetskom prvenstvu\u00a0za bariste koje je odr\u017eano u Sijetlu\u00a0od 09. do 12. aprila titulu najboljeg\u00a0bariste odneo je Sa\u0161a \u0160esti\u0107, australijanac\u00a0srpskog porekla.\nPro\u0161logodi\u0161nji pobednik na takmi\u010denju\u00a0odr\u017eanom u gradu Rimini u Italiji\u00a0bio je Hidenori Izak iz Japana, dok je\u00a0titulu najboljeg bariste za 2013. godinu\u00a0na takmi\u010denju odr\u017eanom u Melburnu\u00a0odneo Pete Licata iz Amerike.\nU Srbiji se takmi\u010denje\u00a0barista odr\u017eava od\u00a02009. godine.\nPored ovog takmi\u010denja, postoji i World\u00a0Latte Art Championship na kojem\u00a0se posebno ocenjuje umetni\u010dki\u00a0izra\u017eaj bariste u jednom jako zahtevnom\u00a0nastupu.\n\u0160to se ti\u010de takmi\u010denja za najboljeg\u00a0baristu u Srbiji, neki od nosilaca titule\u00a0najboljeg bariste su Nenad Stojanovi\u0107,\u00a0Dalibor Arsi\u0107, itd.\nZanimljive \u010dinjenice\n\u00b7 Pre 30 godina, niko nije znao \u0161ta je\u00a0barista \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0 \u00b7 Bariste nisu lenjivci ili hipsteri\n\u00b7 Potrebno je mnogo vremena da bi se usavr\u0161io latte art \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\u00b7 Svaki barista ima svoju omiljenu tehniku\n\u00b7 Zagrevanje mleka je nauka! \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00b7 Bariste u\u010destvuju na takmi\u010denjima\u00a0u pravljenju kafe\n\u00b7 Neki od njih poha\u0111aju \u0161kole za bariste \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00b7 Jezik kafe nije univerzalan\n\u00b7 Oni su stru\u010dnjaci!\nKo pravi najbolju kafu i ko je najbolji barista Srbije?\nNenad Stojanovi\u0107\nTo je Nenad Stojanovi\u0107, barista kafeterije Pr\u017eionica u Beogradu.\nNenad je u\u010destvovao na nekoliko takmi\u010denja barista, pa je tako, 2010.\u00a0godine osvojio titulu najboljeg bariste Srbije.\nZahvaljuju\u0107i ovoj pobedi\u00a0Nenad je Srbiju predstavljao na Svetskom prvenstvu barista odr\u017eanom\u00a02010. godine u Londonu.\nSvako kome Nenad napravi kafu sigurno \u0107e u\u017eivati u njenom ukusu,\u00a0ali \u0107e mu i crte\u017ei koje on napravi od pene od mleka ostati u se\u0107anju.\nOvom prilikom Nenad je odvojio malo svog vremena i za novi broj\u00a0SEEbtm magazina odgovorio na nekoliko pitanja.\n1. Koliko dugo se bavite poslom bariste i za\u0161to ste se odlu\u010dili\u00a0ba\u0161 za ovo zanimanje?\nPoslom bariste sam po\u010deo da se bavim 2008. godine. Znanje sam sticao prvo u Srbiji,\u00a0a potom i van granica Srbije, mada jo\u0161 uvek smatram da imam jo\u0161 dosta toga da nau\u010dim.\nOvim poslom sam po\u010deo da se bavim sasvim slu\u010dajno, raslo je moje interesovanje za\u00a0ovu profesiju i trudio sam se da saznam \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e o kafi ali i da se edukujem.\nProbao sam razli\u010dite vrste kafe i shvatio da su sve razli\u010dite i da svaka ima svoju karakteristiku.\nZanimljivo je da pre bavljenja ovim poslom kafu nisam ni pio, a danas sam\u00a0postao pravi zavisnik. \n2.\u00a0Ka\u017eu da je potrebno puno ve\u017ebe ali i strpljenja da bi se uradio neki\u00a0crte\u017e u \u0161oljici kafe. Koliko je vremena potrebno Vama?\n\u0160to se ti\u010de crtanja po kafi, za savladavanje osnovnih tehnika bilio mi je potrebno nekoliko\u00a0nedelja. \u0160to se ti\u010de kompleksnijih stvari potrebni su meseci ve\u017ebanja, ali se stalnim\u00a0ve\u017ebanjem slike dovode do perfekcije.\n\u00a0Kao \u0161to sam pomenuo, edukacija u ovom poslu je pored ve\u017ebanja jako va\u017ena, tako da\u00a0u\u010dim neke nove tehnike i poteze kako bih nacrtao jo\u0161 lep\u0161u i kompleksniju sliku.\n3.\u00a0Ove godine ste u\u010destvovali na Savamala Coffee Fest-u i poneli ste titulu\u00a0najboljeg bariste? Kako ste se spremali za takmi\u010denje?\nNenad Stojanovi\u0107\n\u0160to se ti\u010de pripreme za ovo takmi\u010denje, kao i svi ostali u\u010desnici pripremao sam se jako\u00a0kratko.\nPriprema mi je zapravo bila dnevna rutina na poslu i tudio sam se da to \u0161to\u00a0\u0107u da poka\u017eem na takmi\u010denju poka\u017eem tj. ponudim i stalnim gostima koji dolaze kod\u00a0nas na kafu.\nNakon posla bih jo\u0161 malo prove\u017ebao kada do\u0111em ku\u0107i i to je u su\u0161tini bila priprema za ovo takmi\u010denje.\n4.\u00a0\u0160ta za vas zna\u010de titule najboljeg bariste koje ste osvojili?\nMoram priznati da mi titula najboljeg bariste koju sam osvojio 2010. godine na takmi\u010denju\u00a0za najboljeg baristu Srbije, kao i titula najboljeg bariste na ovogodi\u0161njem Savamala\u00a0Coffee Festu odr\u017eanom u Beogradu u Latte art kategoriji zna\u010de jako puno.\nOve\u00a0titule mi daju, kako bi se reklo vetar u le\u0111a da nastavim sa edukacijom, jer \u017eelim da\u00a0se takmi\u010dim i u drugim kategorijama koje svet kafe pru\u017ea i tako zaokru\u017eim celu pri\u010du i\u00a0budem kompletan u ovom poslu.\nA nakon toga planiram da po\u010dnem da prenosim svoje\u00a0znanje nekim novim ljudima koji bi \u017eeleli da se bave ovim poslom.\nThe post Barista \u2013 Vrhunski poznavalac kafe appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-07-13T14:01:39+02:00", "date_modified": "2017-12-18T13:41:02+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/uk_barista_challenge_search_begins.jpg", "tags": [ "barista", "kafa", "latte art", "ovo niste znali", "Hrana i pi\u0107e" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/sarajevo-grad-bogate-istorije-i-novog-vremena/", "url": "https://www.seebtm.com/sarajevo-grad-bogate-istorije-i-novog-vremena/", "title": "Sarajevo \u2013 grad bogate istorije i novog vremena", "content_html": "![\"Ali](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ali-Pasina-dzamija-Ali-Pashas-mosque.jpg\" "\\"Ali")
Sarajevo je jedinstveno mesto na svetu gde je za samo nekoliko sati mogu\u0107e uroniti u atmosferu grada, skijati na obli\u017enjim planinama ili posetiti obalu neke od sarajevskih reka.
Grad je okru\u017een pravim olimpijskim planinama, kao \u0161to su: Jahorina, Bjela\u0161nica, Igman, Treskavica i Trebevi\u0107, koje su udaljene 20 minuta vo\u017enje od centra grada, a koje su posebno tokom zimskih meseci omiljena izleti\u0161ta Sarajlija i turista iz celog sveta.
\nTrenutno je Sarajevo, kao glavni grad Bosne i Hercegovine, jedan od gradova koji najbr\u017ee raste u jugoisto\u010dnoj Evropi. Grad sadr\u017ei brojne poslovne centre, kulturne i edukativne institucije, a speleolo\u0161ki, eko i spa turizam su samo neki vidovi turizma za koje ovaj multikulturalan grad ima uslove.
\nKao jedna od najzanimljivijih i zna\u010dajnijih op\u0161tina sarajevskog kantona, svakako se mo\u017ee izdvojiti\u00a0 Ilid\u017ea, sme\u0161tena u podno\u017eju planine Igman, koja poseduje veoma zna\u010dajnu gra\u0111evinu iz anti\u010dkog perioda (2.400 \u2013 2.000 godine p.n.e.), za koju su arheolo\u0161ka istra\u017eivanja navela na zaklju\u010dak da je gra\u0111evina prvobitno sagra\u0111ena u funkciji spa centra (banje) za rimsku vojsku. Ovi termalni izvori sada se koriste za le\u010denje reumati\u010dnih i mi\u0161i\u0107nih (muskulaturnih) oboljenja. Ilid\u017ea predstavlja zelenu oazu Sarajeva, mesto poznato kao lek za telo i du\u0161u (ilad\u017e – onaj koji le\u010di) i prvo naseljeno podru\u010dje u sarajevskoj regiji. Danas Ilid\u017ea ima savremeni banjski i rekreativno-kupali\u0161ni kompleks, hotele, brojne sportske terene, biciklisti\u010dke staze i staze za \u0161etnju.
\nSeverno od Sarajeva se nalazi i najfascinantnija speleolo\u0161ka struktura – Bijambarska pe\u0107ina. Pe\u0107ina sadr\u017ei tri glavne pe\u0107ine koje su otvorene za javnost.
\nSarajevo je u narodu poznat i kao grad na reci Miljacki. Obale Miljacke ![\"Ilidza](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ilidza-Sarajevo.jpg\" "\\"Ilidza")
premo\u0161\u0107uju mostovi iz doba Austro-Ugarske vladavine: Ajfelov most, \u010cobanija most, \u0106umurija most, kao i savremeni mostovi: Most Skenderija, Drvenija most, Latinska \u0107uprija, Most Suade i Olge, Most malezijsko-bosanskohercegova\u010dkog prijateljstva. Iz doba Osmanskog carstva poti\u010du najstariji mostovi u Sarajevu: stari Rimski most (nedaleko od Sarajeva), Kozija \u0107uprija, \u0160eher-\u0106ehajina \u0107uprija i Careva \u0107uprija u starom delu grada. Neki od sarajevskih mostova su isklju\u010divo pe\u0161a\u010dki.
Pored mostova, deo Sarajeva obiluje i arhitektonskim ostvarenjima iz osmanskog doba, me\u0111u kojima su brojne potkupolne d\u017eamije, konaci, hanovi i bezistani.
\n\n
U neposrednoj blizini grada nalazi se i izvori\u0161te reke Bosne, sa popularnim izleti\u0161tem Sarajlija – Vrelom Bosne. Ovaj spomenik prirode je najatraktivnije izvori\u0161te pitke vode u Evropi. Iz oko 60 kra\u0161kih vrela na ovom podru\u010dju nastaje reka Bosna, po kojoj je i zemlja dobila ime. Izvori\u0161te Vrela je jo\u0161 za vreme Austro-Ugarske ure\u0111eno kao park. Rukavci i obale premo\u0161teni su mosti\u0107ima, da bi se u svaki deo moglo sti\u0107i stazama i puteljcima. Aleja platana i kestenova vodi do istinskog prirodnog raja, bogatog poto\u010di\u0107ima i jezercima, ispresecanog malim drvenim mostovima. To je divno mesto za opu\u0161tanje, naro\u010dito ako se do njega dolazi vo\u017enjom u fijakeru.
\n![\"Sebilj](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/sebilj-fountain.jpg\" "\\"Sebilj")
Ovaj grad se mo\u017ee pohvaliti dobro o\u010duvanim starim trgova\u010dkim delom grada \u2013 Ba\u0161\u010dar\u0161ijom, koja je nastala u periodu osmanske vladavine u Bosni i Hercegovini.
Ba\u0161\u010dar\u0161ija je stara sarajevska \u010dar\u0161ija, istorijski i kulturni centar grada. Izgra\u0111ena sredinom 15. veka, a smatra se da ju je osnovao turski namesnik Isa-beg Isakovi\u0107 kada i Sarajevo, kao sredi\u0161te Osmanske vlasti.
\nNaziv Ba\u0161\u010dar\u0161ija poti\u010de od turske re\u010di \u201eba\u0161\u201d, \u0161to zna\u010di glavna i re\u010di \u010dar\u0161ija \u2013 koja predstavlja deo grada, gotovo uvek u samom centru, tako da bi Ba\u0161\u010dar\u0161ija zna\u010dilo \u201eglavna \u010dar\u0161ija\u201d, odnosno \u201eglavno sredi\u0161te grada\u201d, ili jednostavno \u201ecentar grada\u201c. Na Ba\u0161\u010dar\u0161iji se nalazi nekoliko va\u017enih istorijskih objekata poput Gazi Husref-begove d\u017eamije\u00a0 i sahat-kule, a\u00a0danas je Ba\u0161\u010dar\u0161ija glavna turisti\u010dka atrakcija grada Sarajeva.
\nBa\u0161\u010dar\u0161ija je poznata po velikom broju zanatskih delatnosti. U drugoj polovini 16. veka, ovde je postojalo 80 raznih vrsta zanata. I sama \u010dar\u0161ija je bila podeljena po ovim zanatima, tako da su u svakoj ulici bili du\u0107ani za jedan ili vi\u0161e srodnih zanata (npr. ulice Kova\u010di, Kazand\u017eiluk, Sara\u010di). U ovom periodu izgra\u0111en je \u010ditav niz trgova\u010dkih objekata, poput bezistana, hanova, i karavan – saraja. Upravo du\u0161u Ba\u0161\u010dar\u0161ije \u010dine njeni du\u0107ani. Ovde se i danas mogu videti zanatlije koje se trude da sa\u010duvaju tradicuju i prenesu je na mla\u0111e generacije.
\nSvake godine, grad na reci Miljacki je doma\u0107in niza kulturnih festivala ![\"Sarajevo](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/sarajevo-film-festival-morgan-freeman.jpg\" "\\"Sarajevo")
me\u0111unarodnog karaktera, me\u0111u kojima su najzna\u010dajniji: Sarajevski filmski festival (SFF), Sarajevski jazz festival, letnji kulturni festival \u201eBa\u0161\u010dar\u0161ijske no\u0107i\u201d, teatarski festival novih produkcija \u201eMESS\u201d, \u201eSarajevska zima\u201d i \u201eSvjetski televizijski festival orijentalne muzike\u201d.
* Sarajevo je grad sa jednim od najstarijih sistema za snabdevanje vodom u Evropi. Sistem je sagra\u0111en tokom osmanskog perioda vakufom jednog od najve\u0107ih namesnika Sarajeva – Gazi Husrev-bega. To je bio 7 kilometara duga\u010dak razgranati sistem, koji je kasnije upotrijebljen kao osnova za moderni vodovod.
\n* Postoji staro verovanje u narodu da \u0107e se, ko god se napije vode sa \u010desme u blizini Gazi Husrev-begove d\u017eamije, vratiti u Sarajevo.
\n* Sarajevo je bilo svedok vo\u017enji prvog elektri\u010dnog tramvaja u Evropi. U pitanju je bila tramvajska test-linija iz Be\u010da! Voz je uveden ubrzo nakon austro-ugarske okupacije.
\n* Sarajevo je prvi grad na socijalisti\u010dkom tlu koji je bio doma\u0107in olimpijskih igara!
\n* Sarajevo je dobilo zlatnu medalju za gostoljubivost. To je jednostavno osobina grada.
\nSIMBOLI SARAJEVA
\nPostoji nekoliko istorijskih \u010dinjenica po kojima je Sarajevo prepoznatljivo u svetu. One predstavljaju simbole Sarajeva:
\n![\"Saborna](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Saborna-crkva-Orrthodox-church-sarajevo.jpg\" "\\"Saborna")
1. \u010cetiri veroispovesti na 50 m\u00b2 \u2013 Sarajevo je mesto gde se susre\u0107u i ukr\u0161taju\u00a0 tri svetske monoteisti\u010dke religije: islam, hri\u0161\u0107anstvo i judaizam. To je jedini grad, pored Jerusalima, gde se na malom prostoru, udaljene jedna od druge, mogu na\u0107i d\u017eamija, pravoslavna i katoli\u010dka crkva i sinagoga.
2. Atentat na Franca Ferdinanda, austro-ugarskog prestolonaslednika \u2013 \u010clan tajne organizacije Mlada Bosna, Gavrilo Princip, 28. juna 1914. godine izvr\u0161io je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Atentat na austro-ugarskog naslednika trona, predstavljao je povod za po\u010detak Prvog svetskog rata. Danas se\u00a0 na uglu ulice gde se dogodio atentat, nalazi muzej Sarajevo 1878 – 1918. U muzeju su izlo\u017eeni brojni artefakti koji datiraju iz vremena austro-ugarske vladavine.
\n3. XIV Zimske olimpijske igre \u2013 Godine 1984, Sarajevo je izabrano da bude doma\u0107in XIV Zimskih olimpijskih igara. Planine – Jahorina, Bjela\u0161nica, Igman i Trebevi\u0107 i gostoljubivost i sportski duh Sarajlija, u\u010dinili su olimpijske igre nezaboravnim doga\u0111ajem. Na njima je u\u010destvovalo 49 dr\u017eava i preko hiljadu u\u010desnika.
\n4. Rat 1992 \u2013 1995. \u2013 Savremeni period je na Balkan doneo ratne konflikte i razaranje Sarajeva. Ipak, duh Sarajeva nije uni\u0161ten ni pod opsadom. Duh otpora i pre\u017eivljavanja iskazivan je kroz veliki broj festivala, pozori\u0161nih predstava, umetni\u010dkih izlo\u017ebi, muzi\u010dkih doga\u0111aja i literarnih susreta koji su pru\u017eali novu nadu i postavili temelje za budu\u0107i razvoj. Prve klasi\u010dne, pozori\u0161ne predstave u gradu odr\u017eavale su se u Despi\u0107a ku\u0107i, pa se ovaj objekat mo\u017ee smatrati prete\u010dom savremenog pozori\u0161ta u Sarajevu. Danas je tu sme\u0161ten Muzej knji\u017eevnosti i pozori\u0161ne umetnosti.
\nZanimljive \u010dinjenice koje \u010dine Sarajevo
\n\n
Ono po \u010demu je Sarajevo poznat grad \u0161irom sveta, osim istorijskog i kulturnog nasle\u0111a, dobre hrane, iznad svega nezaobilaznog sarajevskog \u0107evapa, svakako je i nacionalno pi\u0107e Bosanaca i Hercegovaca \u2013 kafa. Kafu su u zemlju donele Osmanlije, a prava bosanska kafa (kahva ili kava) se tradicionalno priprema i poslu\u017euje u posebnom posu\u0111u – d\u017eezvama i fild\u017eanima.
\nKoliko je kafa za Bosance zna\u010dajna, svedo\u010di i \u010dinjenica da su imenovali vrste kafe prema prilici u kojoj se ona pije. Neke od vrsta su navedene u nastavku:
\nKafa razgalica – prva jutarnja kafa;
\nKafa razgovoru\u0161a – ne\u0161to kasnija jutarnja kafa, koja se pije u dru\u0161tvu i uz razgovor;
\nKafa sikteru\u0161a – poslu\u017euje se gostima na kraju zajedni\u010dko provedenog dana, kasnije po podne i zapravo je u\u010dtiv znak da je vreme da se dru\u0161tvo razi\u0111e.
\nUkoliko posetioci Sarajeva \u017eele da sami sebi obezbede hranu, a ne da ![\"Bjelasnica](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Bjelasnica-mt-snowboarding.jpg\" "\\"Bjelasnica")
ru\u010davaju po obli\u017enjim restoranima, obi\u010daj je da se na gradskim pijacama proba hrana bez ikakve obaveze da je \u201edegustatori\u201d i kupe. Na raspolaganju je \u0161irok izbor doma\u0107ih sireva, suhomesnatih proizvoda, a prodava\u010di \u0107e biti vi\u0161e nego sre\u0107ni da pohvale kvalitet njihovih proizvoda. Dozvoljeno je i cenkanje.
U Sarajevu, gradu bogate istorije i novog vremena ispunjenog provodom i u\u017eivanjem, sve po\u010dinje i zavr\u0161ava sa dobrom hranom. Posle posete ovom gradu postoji mogu\u0107nost da se osim punog \u017eeluca s putovanja vratite i s majcom na kojoj stoji natpis \u201e\u010cevap\u010di\u0107i, \u010cevap\u010di\u0107i, \u010cevap\u010di\u0107i\u201d.
\n\nThe post Sarajevo \u2013 grad bogate istorije i novog vremena appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sarajevo je jedinstveno mesto na svetu gde je za samo nekoliko sati mogu\u0107e uroniti u atmosferu grada, skijati na obli\u017enjim planinama ili posetiti obalu neke od sarajevskih reka.\nGrad je okru\u017een pravim olimpijskim planinama, kao \u0161to su: Jahorina, Bjela\u0161nica, Igman, Treskavica i Trebevi\u0107, koje su udaljene 20 minuta vo\u017enje od centra grada, a koje su posebno tokom zimskih meseci omiljena izleti\u0161ta Sarajlija i turista iz celog sveta.\nTrenutno je Sarajevo, kao glavni grad Bosne i Hercegovine, jedan od gradova koji najbr\u017ee raste u jugoisto\u010dnoj Evropi. Grad sadr\u017ei brojne poslovne centre, kulturne i edukativne institucije, a speleolo\u0161ki, eko i spa turizam su samo neki vidovi turizma za koje ovaj multikulturalan grad ima uslove.\nKao jedna od najzanimljivijih i zna\u010dajnijih op\u0161tina sarajevskog kantona, svakako se mo\u017ee izdvojiti\u00a0 Ilid\u017ea, sme\u0161tena u podno\u017eju planine Igman, koja poseduje veoma zna\u010dajnu gra\u0111evinu iz anti\u010dkog perioda (2.400 \u2013 2.000 godine p.n.e.), za koju su arheolo\u0161ka istra\u017eivanja navela na zaklju\u010dak da je gra\u0111evina prvobitno sagra\u0111ena u funkciji spa centra (banje) za rimsku vojsku. Ovi termalni izvori sada se koriste za le\u010denje reumati\u010dnih i mi\u0161i\u0107nih (muskulaturnih) oboljenja. Ilid\u017ea predstavlja zelenu oazu Sarajeva, mesto poznato kao lek za telo i du\u0161u (ilad\u017e – onaj koji le\u010di) i prvo naseljeno podru\u010dje u sarajevskoj regiji. Danas Ilid\u017ea ima savremeni banjski i rekreativno-kupali\u0161ni kompleks, hotele, brojne sportske terene, biciklisti\u010dke staze i staze za \u0161etnju.\nSeverno od Sarajeva se nalazi i najfascinantnija speleolo\u0161ka struktura – Bijambarska pe\u0107ina. Pe\u0107ina sadr\u017ei tri glavne pe\u0107ine koje su otvorene za javnost.\nSarajevo je u narodu poznat i kao grad na reci Miljacki. Obale Miljacke premo\u0161\u0107uju mostovi iz doba Austro-Ugarske vladavine: Ajfelov most, \u010cobanija most, \u0106umurija most, kao i savremeni mostovi: Most Skenderija, Drvenija most, Latinska \u0107uprija, Most Suade i Olge, Most malezijsko-bosanskohercegova\u010dkog prijateljstva. Iz doba Osmanskog carstva poti\u010du najstariji mostovi u Sarajevu: stari Rimski most (nedaleko od Sarajeva), Kozija \u0107uprija, \u0160eher-\u0106ehajina \u0107uprija i Careva \u0107uprija u starom delu grada. Neki od sarajevskih mostova su isklju\u010divo pe\u0161a\u010dki.\nPored mostova, deo Sarajeva obiluje i arhitektonskim ostvarenjima iz osmanskog doba, me\u0111u kojima su brojne potkupolne d\u017eamije, konaci, hanovi i bezistani.\n \nU neposrednoj blizini grada nalazi se i izvori\u0161te reke Bosne, sa popularnim izleti\u0161tem Sarajlija – Vrelom Bosne. Ovaj spomenik prirode je najatraktivnije izvori\u0161te pitke vode u Evropi. Iz oko 60 kra\u0161kih vrela na ovom podru\u010dju nastaje reka Bosna, po kojoj je i zemlja dobila ime. Izvori\u0161te Vrela je jo\u0161 za vreme Austro-Ugarske ure\u0111eno kao park. Rukavci i obale premo\u0161teni su mosti\u0107ima, da bi se u svaki deo moglo sti\u0107i stazama i puteljcima. Aleja platana i kestenova vodi do istinskog prirodnog raja, bogatog poto\u010di\u0107ima i jezercima, ispresecanog malim drvenim mostovima. To je divno mesto za opu\u0161tanje, naro\u010dito ako se do njega dolazi vo\u017enjom u fijakeru.\nOvaj grad se mo\u017ee pohvaliti dobro o\u010duvanim starim trgova\u010dkim delom grada \u2013 Ba\u0161\u010dar\u0161ijom, koja je nastala u periodu osmanske vladavine u Bosni i Hercegovini.\nBa\u0161\u010dar\u0161ija je stara sarajevska \u010dar\u0161ija, istorijski i kulturni centar grada. Izgra\u0111ena sredinom 15. veka, a smatra se da ju je osnovao turski namesnik Isa-beg Isakovi\u0107 kada i Sarajevo, kao sredi\u0161te Osmanske vlasti.\nNaziv Ba\u0161\u010dar\u0161ija poti\u010de od turske re\u010di \u201eba\u0161\u201d, \u0161to zna\u010di glavna i re\u010di \u010dar\u0161ija \u2013 koja predstavlja deo grada, gotovo uvek u samom centru, tako da bi Ba\u0161\u010dar\u0161ija zna\u010dilo \u201eglavna \u010dar\u0161ija\u201d, odnosno \u201eglavno sredi\u0161te grada\u201d, ili jednostavno \u201ecentar grada\u201c. Na Ba\u0161\u010dar\u0161iji se nalazi nekoliko va\u017enih istorijskih objekata poput Gazi Husref-begove d\u017eamije\u00a0 i sahat-kule, a\u00a0danas je Ba\u0161\u010dar\u0161ija glavna turisti\u010dka atrakcija grada Sarajeva.\nBa\u0161\u010dar\u0161ija je poznata po velikom broju zanatskih delatnosti. U drugoj polovini 16. veka, ovde je postojalo 80 raznih vrsta zanata. I sama \u010dar\u0161ija je bila podeljena po ovim zanatima, tako da su u svakoj ulici bili du\u0107ani za jedan ili vi\u0161e srodnih zanata (npr. ulice Kova\u010di, Kazand\u017eiluk, Sara\u010di). U ovom periodu izgra\u0111en je \u010ditav niz trgova\u010dkih objekata, poput bezistana, hanova, i karavan – saraja. Upravo du\u0161u Ba\u0161\u010dar\u0161ije \u010dine njeni du\u0107ani. Ovde se i danas mogu videti zanatlije koje se trude da sa\u010duvaju tradicuju i prenesu je na mla\u0111e generacije.\nSvake godine, grad na reci Miljacki je doma\u0107in niza kulturnih festivala me\u0111unarodnog karaktera, me\u0111u kojima su najzna\u010dajniji: Sarajevski filmski festival (SFF), Sarajevski jazz festival, letnji kulturni festival \u201eBa\u0161\u010dar\u0161ijske no\u0107i\u201d, teatarski festival novih produkcija \u201eMESS\u201d, \u201eSarajevska zima\u201d i \u201eSvjetski televizijski festival orijentalne muzike\u201d.\n* Sarajevo je grad sa jednim od najstarijih sistema za snabdevanje vodom u Evropi. Sistem je sagra\u0111en tokom osmanskog perioda vakufom jednog od najve\u0107ih namesnika Sarajeva – Gazi Husrev-bega. To je bio 7 kilometara duga\u010dak razgranati sistem, koji je kasnije upotrijebljen kao osnova za moderni vodovod.\n* Postoji staro verovanje u narodu da \u0107e se, ko god se napije vode sa \u010desme u blizini Gazi Husrev-begove d\u017eamije, vratiti u Sarajevo.\n* Sarajevo je bilo svedok vo\u017enji prvog elektri\u010dnog tramvaja u Evropi. U pitanju je bila tramvajska test-linija iz Be\u010da! Voz je uveden ubrzo nakon austro-ugarske okupacije.\n* Sarajevo je prvi grad na socijalisti\u010dkom tlu koji je bio doma\u0107in olimpijskih igara!\n* Sarajevo je dobilo zlatnu medalju za gostoljubivost. To je jednostavno osobina grada.\nSIMBOLI SARAJEVA\nPostoji nekoliko istorijskih \u010dinjenica po kojima je Sarajevo prepoznatljivo u svetu. One predstavljaju simbole Sarajeva:\n1. \u010cetiri veroispovesti na 50 m\u00b2 \u2013 Sarajevo je mesto gde se susre\u0107u i ukr\u0161taju\u00a0 tri svetske monoteisti\u010dke religije: islam, hri\u0161\u0107anstvo i judaizam. To je jedini grad, pored Jerusalima, gde se na malom prostoru, udaljene jedna od druge, mogu na\u0107i d\u017eamija, pravoslavna i katoli\u010dka crkva i sinagoga.\n2. Atentat na Franca Ferdinanda, austro-ugarskog prestolonaslednika \u2013 \u010clan tajne organizacije Mlada Bosna, Gavrilo Princip, 28. juna 1914. godine izvr\u0161io je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Atentat na austro-ugarskog naslednika trona, predstavljao je povod za po\u010detak Prvog svetskog rata. Danas se\u00a0 na uglu ulice gde se dogodio atentat, nalazi muzej Sarajevo 1878 – 1918. U muzeju su izlo\u017eeni brojni artefakti koji datiraju iz vremena austro-ugarske vladavine.\n3. XIV Zimske olimpijske igre \u2013 Godine 1984, Sarajevo je izabrano da bude doma\u0107in XIV Zimskih olimpijskih igara. Planine – Jahorina, Bjela\u0161nica, Igman i Trebevi\u0107 i gostoljubivost i sportski duh Sarajlija, u\u010dinili su olimpijske igre nezaboravnim doga\u0111ajem. Na njima je u\u010destvovalo 49 dr\u017eava i preko hiljadu u\u010desnika.\n4. Rat 1992 \u2013 1995. \u2013 Savremeni period je na Balkan doneo ratne konflikte i razaranje Sarajeva. Ipak, duh Sarajeva nije uni\u0161ten ni pod opsadom. Duh otpora i pre\u017eivljavanja iskazivan je kroz veliki broj festivala, pozori\u0161nih predstava, umetni\u010dkih izlo\u017ebi, muzi\u010dkih doga\u0111aja i literarnih susreta koji su pru\u017eali novu nadu i postavili temelje za budu\u0107i razvoj. Prve klasi\u010dne, pozori\u0161ne predstave u gradu odr\u017eavale su se u Despi\u0107a ku\u0107i, pa se ovaj objekat mo\u017ee smatrati prete\u010dom savremenog pozori\u0161ta u Sarajevu. Danas je tu sme\u0161ten Muzej knji\u017eevnosti i pozori\u0161ne umetnosti.\nZanimljive \u010dinjenice koje \u010dine Sarajevo\n \nOno po \u010demu je Sarajevo poznat grad \u0161irom sveta, osim istorijskog i kulturnog nasle\u0111a, dobre hrane, iznad svega nezaobilaznog sarajevskog \u0107evapa, svakako je i nacionalno pi\u0107e Bosanaca i Hercegovaca \u2013 kafa. Kafu su u zemlju donele Osmanlije, a prava bosanska kafa (kahva ili kava) se tradicionalno priprema i poslu\u017euje u posebnom posu\u0111u – d\u017eezvama i fild\u017eanima.\nKoliko je kafa za Bosance zna\u010dajna, svedo\u010di i \u010dinjenica da su imenovali vrste kafe prema prilici u kojoj se ona pije. Neke od vrsta su navedene u nastavku:\nKafa razgalica – prva jutarnja kafa;\nKafa razgovoru\u0161a – ne\u0161to kasnija jutarnja kafa, koja se pije u dru\u0161tvu i uz razgovor;\nKafa sikteru\u0161a – poslu\u017euje se gostima na kraju zajedni\u010dko provedenog dana, kasnije po podne i zapravo je u\u010dtiv znak da je vreme da se dru\u0161tvo razi\u0111e.\nUkoliko posetioci Sarajeva \u017eele da sami sebi obezbede hranu, a ne da ru\u010davaju po obli\u017enjim restoranima, obi\u010daj je da se na gradskim pijacama proba hrana bez ikakve obaveze da je \u201edegustatori\u201d i kupe. Na raspolaganju je \u0161irok izbor doma\u0107ih sireva, suhomesnatih proizvoda, a prodava\u010di \u0107e biti vi\u0161e nego sre\u0107ni da pohvale kvalitet njihovih proizvoda. Dozvoljeno je i cenkanje.\nU Sarajevu, gradu bogate istorije i novog vremena ispunjenog provodom i u\u017eivanjem, sve po\u010dinje i zavr\u0161ava sa dobrom hranom. Posle posete ovom gradu postoji mogu\u0107nost da se osim punog \u017eeluca s putovanja vratite i s majcom na kojoj stoji natpis \u201e\u010cevap\u010di\u0107i, \u010cevap\u010di\u0107i, \u010cevap\u010di\u0107i\u201d.\nS.J.\nThe post Sarajevo \u2013 grad bogate istorije i novog vremena appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2012-07-11T14:18:54+02:00", "date_modified": "2015-03-20T11:18:25+01:00", "author": { "name": "Svetlana Gavric", "url": "https://www.seebtm.com/author/ceca/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Ceca.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/sarajevo.jpg", "tags": [ "ba\u0161\u010dar\u0161ija", "grad", "kafa", "ovo niste znali", "sarajevo", "sarajevski \u0107evap", "Destinacije" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/espreso-kafa-zivi-dva-minuta/", "url": "https://www.seebtm.com/espreso-kafa-zivi-dva-minuta/", "title": "ESPRESO KAFA \u017eivi dva minuta", "content_html": "Zato je te\u0161ko re\u0107i \u0161ta je istina, ali je lako izabrati legendu:
\n\u201eBio jednom jedan \u010doban, po imenu Kaldi. Ali ne obi\u010dan \u010doban, nego \u010doban iz Etiopije!![\"Drvo](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/drvo.jpg\" "\\"Drvo")
Kafa je otkrivena u Etiopiji, pre ne\u0161to vi\u0161e od 1000 godina.\u00a0 Pri\u010da (ili legenda) se vezuje sa pastira Kaldija koji je \u010duvaju\u0107i svoje stado koza primetio da one ostaju du\u017ee budne nego ina\u010de. Odlu\u010dio je da ih posmatra i tom prilikom video da one svakog dana konzumiraju zanimljive crvene bobice iz okolnih grmova. Odlu\u010dio je i on da ih proba. Isp\u017eio je bobice i pripremio sebi napitak jedinstvenog ukusa i dejstva. Oblast u Etiopiji gde je Kaldi \u017eiveo je Kaffa, po \u010demi je i ovaj jednistveni napitak i ova jedinstvena biljka danas dobila ime.
\nBiljka koju prati ovako zanimljiva pri\u010da jako brzo postaje nezaobilazna u paketu svakog trgova\u010dkog putnika. Putuje preko Azije, Evrope, Severne, Centrale Amerike i po\u010detkom 18 veka dolazi do Brazila. Godina dolaska u Brazil je 1727 i ovo je jako zna\u010dajna godina za kafu jer su tada napravljene prve planta\u017ee kafe i na taj na\u010din stvoreni uslovi za industrijsku proizvodnju kafe. Po\u010detkom 20 veka kafa se vra\u0107a u Etiopiju ali sada kao industrijska biljka i i danas se zna\u010dajne koli\u010dine kafe proizvode u ovoj zemlji.
\nESPRESO KAFA \u017dIVI DVA MINUTA?![\"espreso-kafa\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/espreso-kafa.jpg\" "\\"espreso-kafa\\"")
Savr\u0161eni espreso je onaj koji ima kompaktnu penu debljine dva do \u010detiri milimetra, le\u0161nik braon boje. Ako vam konobar poslu\u017ei espreso kafu \u010dija \u0107e se pena razbiti \u010dim je prome\u0161ate ka\u0161i\u010dicom, to zna\u010di da ne\u0161to nije u redu. Svetlana Bo\u017eovi\u0107, trener za pravljenje espresa u Donkafe-u napominje da takvu \u0161oljicu kafe treba da odbijemo, bez gri\u017ee savesti.
\n– Kuriozitet kada govorimo o espresu je u tome \u0161to se ta re\u010d nigde u svetu ne prevodi. To je kafa za brzu pripremu i brzo ispijanje. Ka\u017eu da je \u017eivot jednog espresa dva minuta jer toliko vremena pro\u0111e od momenta ekstrakcije do momenta ispijanja. Kada govorimo o karakteristikama espresa mislimo na kafu bez mleka, u maloj \u0161oljici – ka\u017ee za \u201eSEEbtm\u201d Svetlana Bo\u017eovi\u0107, Trening menad\u017eer i menad\u017eer servisno-tehni\u010dkog sektora u \u201eDonkafeu\u201d.
\nEspreso ima tri karakteristike, a od ostalih kafa se razlikuje po peni.
\n– Po peni znamo da li je espreso dobar ili nije. Pena ima svoju definiciju, treba da bude kompaktna, od 2 do 4 milimetra debljine, le\u0161nik braon boje. \u0160oljica mora da bude prekrivena penom koja ne sme da se razbije \u010dak ni kada je me\u0161amo ka\u0161i\u010dicom. To zna\u010di da je kafa dobra. Druga karakteristika espresa je izra\u017eena gustina, a tre\u0107a aroma koja predstavlja spoj mirisa\u00a0 ukusa. Za espreso kafu se ka\u017ee da ima izuzetno izra\u017eenu aromu – ka\u017ee Bo\u017eovi\u0107.
\nZa pripremu savr\u0161enog espresa potrebna je temperature vode koja mora da bude od 90 do 95 stepeni. Ona uti\u010de na penu jer ako temperatura padne ispod 90 stepeni dobija se jako svetla pena, koja brzo nestaje, a kafa nema izra\u017eenu aromu. S druge strane, ako temperatura pre\u0111e 95 stepeni dobija se tamna pena koja brzo nestaje, a kafa ima opor i izgoreo ukus. Drugi neophodan uslov za savr\u0161eni espreso je pritisak koji mora da bude 9 bara, i grama\u017ea kafe od 7 grama.
\n– Espreso se slu\u017ei u porcelanskim \u0161oljicama jer porcelan lako prima temperaturu koju dugo zadr\u017eava. Temperatura \u0161oljice mora da bude od 35 do 40 stepeni. Ako je \u0161oljica hladna, pena se brzo razbije a to uti\u010de na aromu kafe – obja\u0161njava Svetlana.
\nPRAVILO \u010cETIRI \u201eM\u201d ZA SAVR\u0160EN ESPRESO![\"Doncafe](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG_6195.jpg\" "\\"Doncafe")
Za savr\u0161eni espreso potrebna su \u010detiri \u201eM\u201d.
\n– To su kvalitetna me\u0161avina kafe, dobra ma\u0161ina, mlin koji dobro radi, i manuel, odnosno ruka majstora. Svaki od ta \u010detiri elementa u\u010destvuje sa po 25 odsto, ali mislim da je ovaj \u010detvrti faktor presudan. \u010cesto vam se doga\u0111a da u jednom kafi\u0107u prepodne kafa bude dobra, a popodne lo\u0161a. Nije se promenila ni me\u0161avina kafe, ni ma\u0161ina, ve\u0107 se promenio barista. Najbolja pohvala za jedan kafi\u0107 je kad ka\u017eemo da u njega idemo jer tamo prave dobru kafu – ka\u017ee Svetlana Bo\u017eovi\u0107 iz \u201eDonkafea\u201d.
\nMUZEJ KAFE \u2013 odli\u010dan INCENTIVE!
\nnapravite svoju savr\u0161enu me\u0161avinu \u00a0kafe
U Centru za posetioce u Doncafe fabrici mo\u017eete da do\u017eivite pravu \u010daroliju pripremanja kafe. U muzeju TRAG U KAFI u \u0160imanovcima razgledajte starinske, ru\u010dne i kamene mlinove i pr\u017eionike, poslu\u0161ajte pri\u010du o neobi\u010dnom istorijatu kafe i u\u017eivajte u filmu \u201cOd planta\u017ee do \u0161oljice\u201d.
\nMuzej kafe \u2018Trag u kafi\u201d povezan je pasarelom od magacina sirove kafe, preko pr\u017eionika, do ma\u0161ina za njeno pakovanje. Iznad ovog prostora, na pasareli, postoji i soba za kaping, \u0161to je naziv za metod ocenjivanja kvaliteta i arome, a gde posetioci mogu i sami da naprave svoju me\u0161avinu kafe koju \u0107e poneti. Tu prisustvuju, pre svega, procesu pr\u017eenja, koji je jedan od najva\u017enijih tehnolo\u0161kih procesa tokom koga se osloba\u0111a vi\u0161e od hiljadu razli\u010ditih aromati\u010dnih jedinjenja. Mlevenje koje usledi posle pr\u017eenja, tako\u0111e je zanimljiv proces. Radi se na \u010detiri mlina, sa najefikasnijim sistemom pre\u010di\u0161\u0107avanja, a odatle se po zakonu gravitacije spu\u0161ta u silose i odvodi do ma\u0161ina za pakovanje. Posetioci ka\u017eu da im je najve\u0107e iznena\u0111enje gotovo potpuna automatizacija postupka proizvodnje kafe. Istovremeno, saznaju da je to i najbolji na\u010din da se o\u010duva aroma koja se dobija u procesu pr\u017eenja i koja kafu \u010dini jedinstvenim napitkom.
\nU Muzeju mogu da se vide eksponati starih mlinova i pr\u017eionika, o kojima posetioci dobijaju stru\u010dna obja\u0161njenja fabri\u010dkih tehnologa koji su preuzeli i ulogu kustosa.
\nMuzej kafe ne postoji u okru\u017eenju, a ideja o otvaranju je nastala kao trend da se prika\u017ee sam proces proizvodnje, ali i da se sa\u010duvaju tragovi pro\u0161losti.
\nThe post ESPRESO KAFA \u017eivi dva minuta appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "OTKRI\u0106E KAFE\nPostoje razne pri\u010de o tome kako je kafa postala najomiljeniji napitak na svetu. Ve\u0107ina od njih se poziva na istorijske izvore, i svako bi po malo da bude genije koji je otkrio ovu magi\u010dnu biljku.\nZato je te\u0161ko re\u0107i \u0161ta je istina, ali je lako izabrati legendu:\n\u201eBio jednom jedan \u010doban, po imenu Kaldi. Ali ne obi\u010dan \u010doban, nego \u010doban iz Etiopije!\nKafa je otkrivena u Etiopiji, pre ne\u0161to vi\u0161e od 1000 godina.\u00a0 Pri\u010da (ili legenda) se vezuje sa pastira Kaldija koji je \u010duvaju\u0107i svoje stado koza primetio da one ostaju du\u017ee budne nego ina\u010de. Odlu\u010dio je da ih posmatra i tom prilikom video da one svakog dana konzumiraju zanimljive crvene bobice iz okolnih grmova. Odlu\u010dio je i on da ih proba. Isp\u017eio je bobice i pripremio sebi napitak jedinstvenog ukusa i dejstva. Oblast u Etiopiji gde je Kaldi \u017eiveo je Kaffa, po \u010demi je i ovaj jednistveni napitak i ova jedinstvena biljka danas dobila ime.\nBiljka koju prati ovako zanimljiva pri\u010da jako brzo postaje nezaobilazna u paketu svakog trgova\u010dkog putnika. Putuje preko Azije, Evrope, Severne, Centrale Amerike i po\u010detkom 18 veka dolazi do Brazila. Godina dolaska u Brazil je 1727 i ovo je jako zna\u010dajna godina za kafu jer su tada napravljene prve planta\u017ee kafe i na taj na\u010din stvoreni uslovi za industrijsku proizvodnju kafe. Po\u010detkom 20 veka kafa se vra\u0107a u Etiopiju ali sada kao industrijska biljka i i danas se zna\u010dajne koli\u010dine kafe proizvode u ovoj zemlji.\nESPRESO KAFA \u017dIVI DVA MINUTA?\nSavr\u0161eni espreso je onaj koji ima kompaktnu penu debljine dva do \u010detiri milimetra, le\u0161nik braon boje. Ako vam konobar poslu\u017ei espreso kafu \u010dija \u0107e se pena razbiti \u010dim je prome\u0161ate ka\u0161i\u010dicom, to zna\u010di da ne\u0161to nije u redu. Svetlana Bo\u017eovi\u0107, trener za pravljenje espresa u Donkafe-u napominje da takvu \u0161oljicu kafe treba da odbijemo, bez gri\u017ee savesti.\n– Kuriozitet kada govorimo o espresu je u tome \u0161to se ta re\u010d nigde u svetu ne prevodi. To je kafa za brzu pripremu i brzo ispijanje. Ka\u017eu da je \u017eivot jednog espresa dva minuta jer toliko vremena pro\u0111e od momenta ekstrakcije do momenta ispijanja. Kada govorimo o karakteristikama espresa mislimo na kafu bez mleka, u maloj \u0161oljici – ka\u017ee za \u201eSEEbtm\u201d Svetlana Bo\u017eovi\u0107, Trening menad\u017eer i menad\u017eer servisno-tehni\u010dkog sektora u \u201eDonkafeu\u201d.\nEspreso ima tri karakteristike, a od ostalih kafa se razlikuje po peni.\n– Po peni znamo da li je espreso dobar ili nije. Pena ima svoju definiciju, treba da bude kompaktna, od 2 do 4 milimetra debljine, le\u0161nik braon boje. \u0160oljica mora da bude prekrivena penom koja ne sme da se razbije \u010dak ni kada je me\u0161amo ka\u0161i\u010dicom. To zna\u010di da je kafa dobra. Druga karakteristika espresa je izra\u017eena gustina, a tre\u0107a aroma koja predstavlja spoj mirisa\u00a0 ukusa. Za espreso kafu se ka\u017ee da ima izuzetno izra\u017eenu aromu – ka\u017ee Bo\u017eovi\u0107.\nZa pripremu savr\u0161enog espresa potrebna je temperature vode koja mora da bude od 90 do 95 stepeni. Ona uti\u010de na penu jer ako temperatura padne ispod 90 stepeni dobija se jako svetla pena, koja brzo nestaje, a kafa nema izra\u017eenu aromu. S druge strane, ako temperatura pre\u0111e 95 stepeni dobija se tamna pena koja brzo nestaje, a kafa ima opor i izgoreo ukus. Drugi neophodan uslov za savr\u0161eni espreso je pritisak koji mora da bude 9 bara, i grama\u017ea kafe od 7 grama.\n– Espreso se slu\u017ei u porcelanskim \u0161oljicama jer porcelan lako prima temperaturu koju dugo zadr\u017eava. Temperatura \u0161oljice mora da bude od 35 do 40 stepeni. Ako je \u0161oljica hladna, pena se brzo razbije a to uti\u010de na aromu kafe – obja\u0161njava Svetlana.\nPRAVILO \u010cETIRI \u201eM\u201d ZA SAVR\u0160EN ESPRESO\nZa savr\u0161eni espreso potrebna su \u010detiri \u201eM\u201d.\n– To su kvalitetna me\u0161avina kafe, dobra ma\u0161ina, mlin koji dobro radi, i manuel, odnosno ruka majstora. Svaki od ta \u010detiri elementa u\u010destvuje sa po 25 odsto, ali mislim da je ovaj \u010detvrti faktor presudan. \u010cesto vam se doga\u0111a da u jednom kafi\u0107u prepodne kafa bude dobra, a popodne lo\u0161a. Nije se promenila ni me\u0161avina kafe, ni ma\u0161ina, ve\u0107 se promenio barista. Najbolja pohvala za jedan kafi\u0107 je kad ka\u017eemo da u njega idemo jer tamo prave dobru kafu – ka\u017ee Svetlana Bo\u017eovi\u0107 iz \u201eDonkafea\u201d.\nMUZEJ KAFE \u2013 odli\u010dan INCENTIVE!\nnapravite svoju savr\u0161enu me\u0161avinu \u00a0kafe \nU Centru za posetioce u Doncafe fabrici mo\u017eete da do\u017eivite pravu \u010daroliju pripremanja kafe. U muzeju TRAG U KAFI u \u0160imanovcima razgledajte starinske, ru\u010dne i kamene mlinove i pr\u017eionike, poslu\u0161ajte pri\u010du o neobi\u010dnom istorijatu kafe i u\u017eivajte u filmu \u201cOd planta\u017ee do \u0161oljice\u201d.\nMuzej kafe \u2018Trag u kafi\u201d povezan je pasarelom od magacina sirove kafe, preko pr\u017eionika, do ma\u0161ina za njeno pakovanje. Iznad ovog prostora, na pasareli, postoji i soba za kaping, \u0161to je naziv za metod ocenjivanja kvaliteta i arome, a gde posetioci mogu i sami da naprave svoju me\u0161avinu kafe koju \u0107e poneti. Tu prisustvuju, pre svega, procesu pr\u017eenja, koji je jedan od najva\u017enijih tehnolo\u0161kih procesa tokom koga se osloba\u0111a vi\u0161e od hiljadu razli\u010ditih aromati\u010dnih jedinjenja. Mlevenje koje usledi posle pr\u017eenja, tako\u0111e je zanimljiv proces. Radi se na \u010detiri mlina, sa najefikasnijim sistemom pre\u010di\u0161\u0107avanja, a odatle se po zakonu gravitacije spu\u0161ta u silose i odvodi do ma\u0161ina za pakovanje. Posetioci ka\u017eu da im je najve\u0107e iznena\u0111enje gotovo potpuna automatizacija postupka proizvodnje kafe. Istovremeno, saznaju da je to i najbolji na\u010din da se o\u010duva aroma koja se dobija u procesu pr\u017eenja i koja kafu \u010dini jedinstvenim napitkom.\nU Muzeju mogu da se vide eksponati starih mlinova i pr\u017eionika, o kojima posetioci dobijaju stru\u010dna obja\u0161njenja fabri\u010dkih tehnologa koji su preuzeli i ulogu kustosa.\nMuzej kafe ne postoji u okru\u017eenju, a ideja o otvaranju je nastala kao trend da se prika\u017ee sam proces proizvodnje, ali i da se sa\u010duvaju tragovi pro\u0161losti.\nThe post ESPRESO KAFA \u017eivi dva minuta appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2010-10-21T12:13:29+02:00", "date_modified": "2017-12-19T15:34:41+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Muzejrucni-mlin-za-kafu.jpg", "tags": [ "espreso kafa", "kafa", "ovo niste zali", "Hrana i pi\u0107e" ] } ] }![Gavrilo Princip](\"http://h.etf.unsa.ba/vmuzej-atentata/galerija/galerija/8b.jpg\"){kind=link}
![Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju](\"http://h.etf.unsa.ba/vmuzej-atentata/galerija/galerija/francSofijaB.jpg\"){kind=link}