![\"Dragana](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/dd2.jpg\")
Precizan datum kada ona po\u010dinje ili se zavr\u0161ava jo\u0161 uvek nije utvr\u0111en, ali se naj\u010de\u0161\u0107e uzima vremenski period od sredine 90-tih godina pro\u0161log veka do po\u010detka 2000-tih, dok se demografi i istra\u017eiva\u010di ne mogu usaglasiti oko termina kada se ona zavr\u0161ava.
\nOno \u0161to ovu generaciju karakteri\u0161e jeste upotreba interneta od najranijeg doba, dobra snala\u017eljivost sa tehnologijom, dru\u0161tvenim mre\u017eama i pretra\u017eivanjem interneta
\nThe post Generacija Z appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "27Generacija Z je demografska skupina koja dolazi posle Milenijalaca.\nPrecizan datum kada ona po\u010dinje ili se zavr\u0161ava jo\u0161 uvek nije utvr\u0111en, ali se naj\u010de\u0161\u0107e uzima vremenski period od sredine 90-tih godina pro\u0161log veka do po\u010detka 2000-tih, dok se demografi i istra\u017eiva\u010di ne mogu usaglasiti oko termina kada se ona zavr\u0161ava.\nOno \u0161to ovu generaciju karakteri\u0161e jeste upotreba interneta od najranijeg doba, dobra snala\u017eljivost sa tehnologijom, dru\u0161tvenim mre\u017eama i pretra\u017eivanjem interneta\nThe post Generacija Z appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-12-27T12:41:13+01:00", "date_modified": "2018-01-03T12:41:32+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/generation-z.jpg", "tags": [ "generacija Z", "Re\u010dnik pojmova" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/da-li-smo-korisnici-ili-nas-uredjaji-koriste/", "url": "https://www.seebtm.com/da-li-smo-korisnici-ili-nas-uredjaji-koriste/", "title": "Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?", "content_html": "Postali smo korisnici velikog broja tehni\u010dkih i elektronskih ure\u0111aja i postavlja se pitanje da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?! Mno\u0161tvo aplikacija za komunikaciju na dnevnom nivou (pozivi, poruke, viber, whatsapp, mail i dr.), pa po\u00adtom dru\u0161tvene mre\u017ee, koje su postale nezaobilazne i u svakodnevici jednog \u201eosnovca\u201c, a posebno osoba uklju\u010denih u organizaciju doga\u0111aja, postavlja pitanje \u2013 koliko nam vremena ostaje za neposrednu komunikaciju \u2013 \u201eo\u010di u o\u010di\u201c?
\nI, postavlja se jo\u0161 va\u017enije pitanje \u2013 da li nam virtualna stvarnost pro\u0161iruje mogu\u0107nosti i vidike ili nas pak pozicionira u prostor koji ih umanjuje?
\nPojam virtualne realnosti, name\u0107e pitanje i o tome gde je \u201erealna realnost\u201c i da li jedna drugu isklju\u010duju. Sve aktuelniji sukob tradicionalnosti i modernog, kontinuirano izaziva radikalne podele populacije na one koji tuguju za nekada\u0161njim oblicima komunikacije i odbijaju da koriste dostupne tehnologije) i one koji su bez dileme \u2013 zastupnici i predstavnici savremenog doba koji intenzivno koriste.
\nOdgovor je jednostavan \u2013 nove\u00a0tehnologije nisu samo potreba,\u00a0one su neophodnost, a da li \u0107e\u00a0nam samo koristiti ili nam i \u0161tetiti,\u00a0pripada li\u010dnim aspektima upotrebe.\u00a0XXI vek je vek informacija,\u00a0komunikacija\u00a0i op\u0161te umre\u017eenosti,\u00a0a sve to ne bismo mogli da \u017eivimo\u00a0bez dostupne tehnologije.
\nNa pragu zrelosti je i takozvana generacija Z (koja ne pamti vreme bez interneta, ro\u0111eni posle 1995.g.), a zadatak starijih, zrelijih i iskusnijih je da joj pomognu da kreira i odr\u017ei vrednosti i to one koje su joj prethodne generacije omogu\u0107ile. Upravo one koje su i stvorile, inspirisale, izazvale moderne tehnologije, potrebu za \u201emultitasking\u201c delovanjem, 3D, one generacije koje su izrodile tehnoholike.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-167986079.jpg\")
Stvarni svet je onaj u kome \u017eivimo, a svi mi, objektivno \u017eivimo u virtualnom svetu, svakodnevno oslo\u00adnjeni na bezbroj mogu\u0107nosti koje nam pru\u017ea. Radikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije.
\nStav ili/ili svakako je korisno\u00a0promeniti\u00a0na i/i, prihvatiti da je\u00a0virtualna stvarnost ona u kojoj\u00a0\u017eivimo, ali da ne treba da budei jedini prostor plasiranja sebe i\u00a0aktivnosti.
\nKada uzmemo u obzir da ve\u0107inu stanovni\u0161tva budi aplikacija budilnika na mobilnom telefonu, da \u0107e se pre pogledati aplikacija za vremensku prognozu nego prognoza na televiziji, da \u0107e pustiti omiljenu muziku, pogledati aktuelne vesti, poslati sms, koristiti viber i sli\u010dne aplikacije za komunikaciju, posetiti dru\u0161tvene mre\u017ee dok se pije kafa, jasno je da bi svima ovi elementi veoma nedostajali, kada ih ne bi bilo. Sazna\u0107emo \u0161ta su dronovi snimili i kako napreduje robotika. Sazna\u0107emo u jednoj sekundi \u0161ta se de\u0161ava u svim krajevima sveta, istra\u017eiti potencijalna re\u0161enja za va\u017ena \u017eivotna pitanja, dobiti odgovore i biti u toku svih de\u0161avanja.
\nSa druge strane, dok nostalgi\u010dno gledamo slike pro\u0161lih vremena, u kojima svega ovoga nije bilo (a svi su bili sre\u0107ni i zadovoljni), zaboravljamo da ne moramo \u010dekati na pismo iz daljine (jer, tu su skype i sli\u010dni programi i mogu\u0107nost svakodnevne audio-vizuelne komunikacije) od dragih osoba. Vide\u0107emo gde se organizuje sajam na koji smo oduvek \u017eeleli da odemo, kongres koji \u0107e nam omogu\u0107iti saradnju sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta ili neki drugi, za nas vredan doga\u0111aj.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-201591043.jpg\")
Nekada smo nalazili vreme za\u00a0susrete\u00a0u\u017eivo, a tehnologija to\u00a0uspe\u0161no elimini\u0161e.
\nDa li? Da li bi zaista moglo da se odvoji dovoljno vremena za susrete, posete, dru\u017eenja i sve ono \u0161to nadome\u0161\u0107uje, jer ono \u0161to nedostaje je vreme. Tempo \u017eivota ide u korak sa tehnologijom i, ipak ona nam mnogo vi\u0161e pru\u017ea, nego \u0161to nam oduzima.
\nOrganizacija doga\u0111aja, kao proces, u velikoj meri zahteva kori\u0161\u0107enje svih raspolo\u017eivih tehni\u010dkih sredstava.
\nZapravo, ne mo\u017ee se zamisliti bez svega \u0161to smo do sada pomenuli. \u201eAko ne\u010dega nema na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili internetu, to se nije ni dogodilo\u201c, \u010desto se mo\u017ee \u010duti. Uz tu, moglo bi se re\u0107i, \u010dinjenicu savremenog doba, ne treba izostaviti neophodnost ljudskog faktora, jer \u2013 sve \u0161to se \u010dini \u2013 \u010dine ljudi za druge ljude.
\nTehnologija je medij, posrednik, a ne glavni akter i, to je ta granica koja ne bi trebalo da\u00a0 bude prekora\u010dena.
\nDoga\u0111aj se organizuje za u\u010desnike koji o istom treba da budu obave\u0161teni. Najlak\u0161i, najbr\u017ei, najrasprostranjeniji vid obave\u0161tavanja omogu\u0107en je upotrebom tehnologije.Bez nje informacija ne nalazi potreban put do korisnika. Bez tog puta uspeh izostaje. I to ne samo uspeh organizatora, ve\u0107 bi i potencijalni u\u010desnici ostali uskra\u0107eni. Vreme u kom \u017eivimo ima svoje zahteve. Zahteve kreiraju potrebe. Da li svaki novi izum treba da budeprihva\u0107en i kori\u0161\u0107en zavisi samo od jednog, a to je potreba tr\u017ei\u0161ta.
\nTr\u017ei\u0161te jeste nemilosrdno i ne dozvoljava opstanak bilo \u010demu \u0161to u sebi ne sadr\u017ei progres ili produktivno\u00adst u odnosu na prethodne produkte.
\nDa, potreba za savremenom tehnologijom postoji. I raste iz sata u sat. Ispunjava \u017eelje i \u2013 pove\u0107ava potrebu za kontrolom.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-136958102.jpg\")
Mo\u017eda je upravo u kontroli (ili nepostojanju\u00a0iste) najve\u0107i problem,\u00a0jer tehnologija preti da nadja\u010da\u00a0ljudski faktor.\u00a0Tehnika je omogu\u0107ila svakoliku\u00a0kontrolu\u00a0\u201edrugih\u201c i po\u010dela da slu\u017ei\u00a0samoj sebi, jer i korisnik i ti drugi\u00a0su zapravo kontrolisani.\u00a0Kontrola se preselila u digitalni\u00a0prostor i postala oru\u017eje, umesto\u00a0alatke.\u00a0Granica je tu, jasna i vidljiva.\u00a0Moderna tehnologija po\u010dinje da\u00a0kontroli\u0161e sveukupan \u017eivot, ponekad\u00a0zaobilaze\u0107i principe etike.\u00a0To je prostor ljudskog faktora.
\nPosmatrano sa psiholo\u0161ke platforme, a posebno sa socijalnopsiholo\u0161ke, tehnologija nastaje iz potrebe za \u0161irenjem i umre\u017eavanjem. Kao rezultat \u010desto se vidi ne\u0161to sasvim suprotno. Da li taj do\u017eivljaj suprotnosti proisti\u010de iz stava o povr\u0161nosti virtualnog sveta, neprihvatanju da je virtualni svet deo realnosti?
\nVirtualni svet je realnost savremenog doba, sa svim svojim produktima. Za\u0161to prestajemo da volimo i verujemo u ono i one koje smo stvorili sami? Ako verujemo sebi, verujemo i da stvaramo ne\u0161to \u0161to je zna\u010dajno i dovoljno dobro. Na svakom pojedincu je izbor koliki \u0107e prostor dati virtuelnim sadr\u017eajima. I odgovornost.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-173876899.jpg\")
Virtualni svet nam je oduzeo mogu\u0107nost da ostanemo neobave\u0161teni, da koristimo opravdanje da ne\u0161to nismo znali, nismo \u010duli. Dovoljno je prisutan da nas informi\u0161e. Ponekad i agresivan, ali se tu opet treba pozvati na ljudski faktor, svest i savest i zadr\u017eati objektivnost procene. Tu objektivnost nam nije ukrala virtualna realnost, ona je samo donela mogu\u0107nost vi\u0161e izbora. Odluka je na nama.
\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.
\nPut ka ciljevima i njihovom uspe\u0161nom ostvarenju podrazumeva isto\u00advremeno anga\u017eovanje benefita moderne tehnologije koji je u sprezi sa ljudskim faktorom. Tehnologija je posrednik i samo to treba i da ostane.
\nDragana Deh, Msc psiholog,
\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\nwww.psihooaza.com
The post Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nDanas se retko mo\u017ee sresti osoba koja ne koristi mobilni telefon. Ako tome dodamo da zaposleni \u010desto imaju i obavezu (ili potrebu) posedovanja i poslovnog mobilnog broja, anga\u017eovanje kori\u0161\u0107enja se udvostru\u010dava.\nPostali smo korisnici velikog broja tehni\u010dkih i elektronskih ure\u0111aja i postavlja se pitanje da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?! Mno\u0161tvo aplikacija za komunikaciju na dnevnom nivou (pozivi, poruke, viber, whatsapp, mail i dr.), pa po\u00adtom dru\u0161tvene mre\u017ee, koje su postale nezaobilazne i u svakodnevici jednog \u201eosnovca\u201c, a posebno osoba uklju\u010denih u organizaciju doga\u0111aja, postavlja pitanje \u2013 koliko nam vremena ostaje za neposrednu komunikaciju \u2013 \u201eo\u010di u o\u010di\u201c?\nI, postavlja se jo\u0161 va\u017enije pitanje \u2013 da li nam virtualna stvarnost pro\u0161iruje mogu\u0107nosti i vidike ili nas pak pozicionira u prostor koji ih umanjuje?\nPojam virtualne realnosti, name\u0107e pitanje i o tome gde je \u201erealna realnost\u201c i da li jedna drugu isklju\u010duju. Sve aktuelniji sukob tradicionalnosti i modernog, kontinuirano izaziva radikalne podele populacije na one koji tuguju za nekada\u0161njim oblicima komunikacije i odbijaju da koriste dostupne tehnologije) i one koji su bez dileme \u2013 zastupnici i predstavnici savremenog doba koji intenzivno koriste.\nOdgovor je jednostavan \u2013 nove\u00a0tehnologije nisu samo potreba,\u00a0one su neophodnost, a da li \u0107e\u00a0nam samo koristiti ili nam i \u0161tetiti,\u00a0pripada li\u010dnim aspektima upotrebe.\u00a0XXI vek je vek informacija,\u00a0komunikacija\u00a0i op\u0161te umre\u017eenosti,\u00a0a sve to ne bismo mogli da \u017eivimo\u00a0bez dostupne tehnologije.\nNa pragu zrelosti je i takozvana generacija Z (koja ne pamti vreme bez interneta, ro\u0111eni posle 1995.g.), a zadatak starijih, zrelijih i iskusnijih je da joj pomognu da kreira i odr\u017ei vrednosti i to one koje su joj prethodne generacije omogu\u0107ile. Upravo one koje su i stvorile, inspirisale, izazvale moderne tehnologije, potrebu za \u201emultitasking\u201c delovanjem, 3D, one generacije koje su izrodile tehnoholike.\n\nStvarni svet je onaj u kome \u017eivimo, a svi mi, objektivno \u017eivimo u virtualnom svetu, svakodnevno oslo\u00adnjeni na bezbroj mogu\u0107nosti koje nam pru\u017ea. Radikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije.\nStav ili/ili svakako je korisno\u00a0promeniti\u00a0na i/i, prihvatiti da je\u00a0virtualna stvarnost ona u kojoj\u00a0\u017eivimo, ali da ne treba da budei jedini prostor plasiranja sebe i\u00a0aktivnosti.\nKada uzmemo u obzir da ve\u0107inu stanovni\u0161tva budi aplikacija budilnika na mobilnom telefonu, da \u0107e se pre pogledati aplikacija za vremensku prognozu nego prognoza na televiziji, da \u0107e pustiti omiljenu muziku, pogledati aktuelne vesti, poslati sms, koristiti viber i sli\u010dne aplikacije za komunikaciju, posetiti dru\u0161tvene mre\u017ee dok se pije kafa, jasno je da bi svima ovi elementi veoma nedostajali, kada ih ne bi bilo. Sazna\u0107emo \u0161ta su dronovi snimili i kako napreduje robotika. Sazna\u0107emo u jednoj sekundi \u0161ta se de\u0161ava u svim krajevima sveta, istra\u017eiti potencijalna re\u0161enja za va\u017ena \u017eivotna pitanja, dobiti odgovore i biti u toku svih de\u0161avanja.\nSa druge strane, dok nostalgi\u010dno gledamo slike pro\u0161lih vremena, u kojima svega ovoga nije bilo (a svi su bili sre\u0107ni i zadovoljni), zaboravljamo da ne moramo \u010dekati na pismo iz daljine (jer, tu su skype i sli\u010dni programi i mogu\u0107nost svakodnevne audio-vizuelne komunikacije) od dragih osoba. Vide\u0107emo gde se organizuje sajam na koji smo oduvek \u017eeleli da odemo, kongres koji \u0107e nam omogu\u0107iti saradnju sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta ili neki drugi, za nas vredan doga\u0111aj.\n\nNekada smo nalazili vreme za\u00a0susrete\u00a0u\u017eivo, a tehnologija to\u00a0uspe\u0161no elimini\u0161e.\nDa li? Da li bi zaista moglo da se odvoji dovoljno vremena za susrete, posete, dru\u017eenja i sve ono \u0161to nadome\u0161\u0107uje, jer ono \u0161to nedostaje je vreme. Tempo \u017eivota ide u korak sa tehnologijom i, ipak ona nam mnogo vi\u0161e pru\u017ea, nego \u0161to nam oduzima.\nOrganizacija doga\u0111aja, kao proces, u velikoj meri zahteva kori\u0161\u0107enje svih raspolo\u017eivih tehni\u010dkih sredstava.\nZapravo, ne mo\u017ee se zamisliti bez svega \u0161to smo do sada pomenuli. \u201eAko ne\u010dega nema na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili internetu, to se nije ni dogodilo\u201c, \u010desto se mo\u017ee \u010duti. Uz tu, moglo bi se re\u0107i, \u010dinjenicu savremenog doba, ne treba izostaviti neophodnost ljudskog faktora, jer \u2013 sve \u0161to se \u010dini \u2013 \u010dine ljudi za druge ljude.\nTehnologija je medij, posrednik, a ne glavni akter i, to je ta granica koja ne bi trebalo da\u00a0 bude prekora\u010dena.\nDoga\u0111aj se organizuje za u\u010desnike koji o istom treba da budu obave\u0161teni. Najlak\u0161i, najbr\u017ei, najrasprostranjeniji vid obave\u0161tavanja omogu\u0107en je upotrebom tehnologije.Bez nje informacija ne nalazi potreban put do korisnika. Bez tog puta uspeh izostaje. I to ne samo uspeh organizatora, ve\u0107 bi i potencijalni u\u010desnici ostali uskra\u0107eni. Vreme u kom \u017eivimo ima svoje zahteve. Zahteve kreiraju potrebe. Da li svaki novi izum treba da budeprihva\u0107en i kori\u0161\u0107en zavisi samo od jednog, a to je potreba tr\u017ei\u0161ta.\nTr\u017ei\u0161te jeste nemilosrdno i ne dozvoljava opstanak bilo \u010demu \u0161to u sebi ne sadr\u017ei progres ili produktivno\u00adst u odnosu na prethodne produkte.\nDa, potreba za savremenom tehnologijom postoji. I raste iz sata u sat. Ispunjava \u017eelje i \u2013 pove\u0107ava potrebu za kontrolom.\n\nMo\u017eda je upravo u kontroli (ili nepostojanju\u00a0iste) najve\u0107i problem,\u00a0jer tehnologija preti da nadja\u010da\u00a0ljudski faktor.\u00a0Tehnika je omogu\u0107ila svakoliku\u00a0kontrolu\u00a0\u201edrugih\u201c i po\u010dela da slu\u017ei\u00a0samoj sebi, jer i korisnik i ti drugi\u00a0su zapravo kontrolisani.\u00a0Kontrola se preselila u digitalni\u00a0prostor i postala oru\u017eje, umesto\u00a0alatke.\u00a0Granica je tu, jasna i vidljiva.\u00a0Moderna tehnologija po\u010dinje da\u00a0kontroli\u0161e sveukupan \u017eivot, ponekad\u00a0zaobilaze\u0107i principe etike.\u00a0To je prostor ljudskog faktora.\nPosmatrano sa psiholo\u0161ke platforme, a posebno sa socijalnopsiholo\u0161ke, tehnologija nastaje iz potrebe za \u0161irenjem i umre\u017eavanjem. Kao rezultat \u010desto se vidi ne\u0161to sasvim suprotno. Da li taj do\u017eivljaj suprotnosti proisti\u010de iz stava o povr\u0161nosti virtualnog sveta, neprihvatanju da je virtualni svet deo realnosti?\nVirtualni svet je realnost savremenog doba, sa svim svojim produktima. Za\u0161to prestajemo da volimo i verujemo u ono i one koje smo stvorili sami? Ako verujemo sebi, verujemo i da stvaramo ne\u0161to \u0161to je zna\u010dajno i dovoljno dobro. Na svakom pojedincu je izbor koliki \u0107e prostor dati virtuelnim sadr\u017eajima. I odgovornost.\n\nVirtualni svet nam je oduzeo mogu\u0107nost da ostanemo neobave\u0161teni, da koristimo opravdanje da ne\u0161to nismo znali, nismo \u010duli. Dovoljno je prisutan da nas informi\u0161e. Ponekad i agresivan, ali se tu opet treba pozvati na ljudski faktor, svest i savest i zadr\u017eati objektivnost procene. Tu objektivnost nam nije ukrala virtualna realnost, ona je samo donela mogu\u0107nost vi\u0161e izbora. Odluka je na nama.\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.\nPut ka ciljevima i njihovom uspe\u0161nom ostvarenju podrazumeva isto\u00advremeno anga\u017eovanje benefita moderne tehnologije koji je u sprezi sa ljudskim faktorom. Tehnologija je posrednik i samo to treba i da ostane.\nDragana Deh, Msc psiholog,\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nwww.psihooaza.com\nThe post Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-11-24T13:01:32+01:00", "date_modified": "2017-11-24T13:01:32+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-25.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "generacija Z", "tehnologija", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "VESTI" ] } ] }