![\"12-08-30-Tomatina-galeria-13-1152x720\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/12-08-30-Tomatina-galeria-13-1152x720.jpg\")
[quote_box_center]Pored zabave, festivali predstavljaju mesto susreta kulture, obi\u010daja kao i tradicije\u00a0odre\u0111ene\u00a0destinacije. Shodno tome, ovakve manifestacije obezbe\u0111uju autenti\u010dnost\u00a0i prepoznatljivost lokacije gde se odr\u017eavaju, a posetiocima pru\u017eaju nezaboravne\u00a0do\u017eivljaje i utiske. Predstavljamo vam evropske festivale koji se isti\u010du po\u00a0svojoj originalnosti.[/quote_box_center]
\nLa Tomatina
\nFestival se tradicionalno\u00a0odr\u017eava svake godine, poslednje\u00a0srede u avgustu, a ove godine\u00a0odr\u017ean je 70-i po redu festival ga\u0111anja\u00a0paradajzom.
\nLa Tomatina se odr\u017eava u malom gradu\u00a0Bunjol, koji se nalazi nedaleko od\u00a0Valensije. Kako je veliko interesovanje\u00a0za ovaj festival od 2013. godine\u00a0ulaznice\u00a0su ograni\u010dene na 20.000 posetilaca,\u00a0jer kapaciteti ovog gradi\u0107a\u00a0ne mogu da podr\u017ee ve\u0107i broj ljubitelja\u00a0ovog neobi\u010dnog festivala.\u00a0Tokom trajanja festivala sve lokalne\u00a0radnje, lokali i izlozi se prekrivaju plasti\u010dnim\u00a0za\u0161titnicima, kako bi ih za\u0161titili\u00a0od \u201eborbe\u201d paradajzom.
Interesantno:
\nBunjol uop\u0161te nije poznat po\u00a0uzgajanju paradajza, ve\u0107 po\u00a0proizvodnji\u00a0cementa, stoga se\u00a0paradajz za ovu priliku posebno\u00a0uvozi.
\nFestival datira od davne 1945. godine,\u00a0a ne zna se sa ta\u010dno\u0161\u0107u kako je\u00a0zaista\u00a0po\u010deo. Postoje razna naga\u0111anja\u00a0i verzije za\u010detka festivala a najpopularnija\u00a0je pri\u010da o nezadovoljstvu\u00a0gra\u0111ana gradskim vlastima koji su za\u00a0vreme proslave grada ga\u0111ali odbornike\u00a0paradajzom iz protesta, \u0161to se\u00a0nastavilo i narednih godina.
\nFestival po\u010dinje uvek u 11h kada se\u00a0kamioni prepuni paradajza postavljaju\u00a0na centralni gradski trg, Plaza\u00a0del Pueblo. Tehni\u010dki, festival po\u010dinje\u00a0kada neko od posetilaca uspe da se\u00a0popne uz visoku drvenu \u0161ipku namazanu\u00a0uljem,\u00a0na \u010dijem vrhu se nalazi\u00a0\u0161unka,\u00a0me\u0111utim kako je ovo jako te\u0161ko\u00a0posti\u0107i, nestrpljivi posetioci svoju\u00a0bitku paradajzom po obi\u010daju zapo\u010dnu\u00a0ranije.
\n
Pravila festivala, odnosno \u201ebitke paradajzom\u201d\u00a0su jasno utvr\u0111ena i u\u010desnici\u00a0su u obavezi da ih po\u0161tuju.\u00a0Nakon sat vremena borbe, festival\u00a0se zavr\u0161ava i paradajz se vi\u0161e ne sme\u00a0bacati.\u00a0Nakon zavr\u0161etka, proces \u010di\u0161\u0107enja grada\u00a0odmah zapo\u010dinje, a posetioci neretko\u00a0uska\u010du u reku Bunjol kako bi sa\u00a0sebe sprali tragove \u201eborbe\u201d.
\n\u0160kotske igre
\n\u0160kotske igre odnosno The Scottish Highland\u00a0Games predstavljaju najpopularniji\u00a0doga\u0111aj u \u0160kotskoj, kako\u00a0za stanovnike\u00a0\u0160kotske tako i za posetioce\u00a0iz\u00a0drugih zemalja.
\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina\u00a0\u0161kotskih igara.
\nIgre se tradicionalno odr\u017eavaju od\u00a0maja\u00a0do septembra na mnogim lokacijama\u00a0u \u0160kotskoj ali i u mnogim zemljama\u00a0\u0161irom sveta, gde se po\u0161tuju\u00a0keltska i \u0161kotska kultura i obi\u010daji.\u00a0Igre su se razvile u Viktorijanska vremena,\u00a0nakon \u0160kotske nezavisnosti.\u00a0Igre su se u svom izvornom obliku sastojale\u00a0iz sportskih i atletskih takmi\u010denja,\u00a0a ono po \u010demu su bile i ostale\u00a0prepoznatljive\u00a0je \u010duveno \u201ebacanje \u010dabra\u201d.\u00a0\u0160to se ti\u010de muzi\u010dkih nadmetanja,\u00a0takmi\u010denje u bubnjevima je bilo\u00a0najzastupljenije.
\nDanas, sve \u0161kotske igre skoro pod obavezno\u00a0podrazumevaju takmi\u010denja\u00a0u\u00a0sviranju bubnjeva i frule, highland\u00a0plesna\u00a0takmi\u010denja, bacanje \u010dabra\u00a0kao i\u00a0raznovrsna sportska nadmetanja.
\n\u201eHighland\u201d ples
\n\nHighland ples, od kojih je najpopularniji\u00a0Highland Fling, su originalno plesali\u00a0samo mu\u0161karci, a ples je oslikavalo\u00a0imitaciju udvaranja jelena.\u00a0Krajem 19. veka, D\u017eeni Daglas je bila\u00a0prva \u017eena koja se prijavila za plesno\u00a0takmi\u010denje. Narednih godina su po\u010dela\u00a0da se odr\u017eavaju \u017eenska takmi\u010denja\u00a0u plesu.
\nHighland ples je tehni\u010dki\u00a0veoma zahtevan, potrebno je mnogo\u00a0ve\u017ebe\u00a0i godina iskustva da bi se ples\u00a0usavr\u0161io.
\n![\"MAN9734\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/MAN9734.jpg\")
Bacanje \u010dabra
\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina \u0161kotskih\u00a0igara.\u00a0\u010cabar je zapravo veliki drveni\u00a0stub, du\u017eine izme\u0111u 5 i 6 metara i te\u017eine\u00a0do 60 kg. U\u010desnik ove igre ima\u00a0te\u017eak zadatak da podigne \u010dabar, izbalansira\u00a0i nakon toga ga baci \u0161to dalje.
\nBacanje \u010deki\u0107a
\nBacanje \u010deki\u0107a predstavlja jo\u0161 jednu\u00a0igru koja je za\u0161titni znak \u0161kotskih takmi\u010denja.\u00a0\u010ceki\u0107 je metalna kugla te\u017eine\u00a07 ili 10 kg, vezana za \u010detiri vratila\u00a0i baca se na sli\u010dan na\u010din kao kladivo.\u00a0Pobednik je onaj ko \u010deki\u0107 baci na najve\u0107u\u00a0udaljenost, a u ovom takmi\u010denju\u00a0u\u010destvuju i \u017eene.
Tokom leta, \u0161irom \u0160kotske se odr\u017eavaju\u00a0Highland okupljanja a finale igara\u00a0predstavlja Braemar G\u00adathering,\u00a0na kojem krajem septembra svake\u00a0godine\u00a0prisustvuje i kraljevska porodica.
\nNajve\u0107e \u0161kotske igre su Cowal\u00a0Highland\u00a0Gathering poznatije kao Cowal\u00a0Games,\u00a0koje se odr\u017eavaju svakog\u00a0avgusta\u00a0u gradu Dunoon.
\nOve igre okupljaju\u00a0najve\u0107i broj posetilaca,\u00a0u proseku\u00a0oko 20.000, a broj\u00a0u\u010desnika\u00a0ovih\u00a0igara\u00a0je oko 3.500.\u00a0\u0160kotske igre su rasprostranjene \u0161irom\u00a0sveta, kako su \u0161kotski migranti sa sobom\u00a0poneli tradiciju, kulturu i zadr\u017eali\u00a0obi\u010daje. Igre imaju veliku popularnost\u00a0\u0161irom Amerike i Kanade.
\nIl palio di Siena
\nIl Palio di Siena je poznata tradicionalna\u00a0trka konja koja se svake godine\u00a0dva puta odr\u017eava u gradu Siena u\u00a0Italiji i to 2. jula i 16. avgusta.
\nIl Palio\u00a0koji se odr\u017eava u julu se naziva Palio\u00a0di Provenzano i posve\u0107en je Bogorodici, a avgustovska trka se odr\u017eava u\u00a0\u010dast Uspenja Bogorodice i naziva se\u00a0Palio dell\u2019Assunta. Trke se odr\u017eavaju\u00a0na \u010duvenom trgu Piazza del Campo,\u00a0a u\u010desnici trka su predstavnici okruga\u00a0ovog grada.
\n![\"Palio](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/iStock_000016179992_Medium-copy-e1441992701701.jpg\")
Siena je podeljena u 17 okruga (contrade)\u00a0koji su od davnina u rivalstvu\u00a0i povezuje ih zajedni\u010dka strast da osvoje\u00a0Il Palio. Svaki okrug funkcioni\u0161e\u00a0kao zaseban grad. Rivalitet izme\u0111u\u00a0\u201econtrada\u201c se prenosi sa generacije\u00a0na generaciju jo\u0161 od 12. veka.
\nVi\u0161e od pobede
\nPobeda na Il Palio trci ne predstavlja\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim\u00a0trkama, ve\u0107 i \u010dast i slavu\u00a0okruga.
\n\u010cast i slava okruga koji osvoji Il Palio\u00a0za stanovnike Siene ne predstavljaju\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim trkama,\u00a0ve\u0107 imaju daleko ve\u0107i zna\u010daj.\u00a0Pravilo trke je da d\u017eokeji ja\u0161u konje\u00a0bez sedla. Trka obi\u010dno traje oko 90\u00a0sekundi,\u00a0odnosno tri kruga oko trga\u00a0Piazza\u00a0del Campo. Kako su trke veoma\u00a0brze, ve\u0107ina d\u017eokeja padne sa\u00a0konja\u00a0pre kraja trke. Zanimljivo je da\u00a0se pobeda va\u017ei iako konj sam zavr\u0161i\u00a0trku, bez d\u017eokeja.
\nNajuspe\u0161nija contrada je Oca (the\u00a0Goose)\u00a0koja je osvojila 63 trke. Okrug\u00a0koji dugo ne mo\u017ee da osvoji nagradu\u00a0stanovnici Siene obi\u010dno nazivaju\u00a0\u201enonna\u201c (baka).
\nOkruzi se za trke spremaju tokom cele\u00a0godine, razvijaju se strategije, d\u017eokeji\u00a0naporno treniraju, prikupljaju se\u00a0donacije, sprovode se medijske kampanje\u00a0i sve to da bi se opravdali \u010dast i\u00a0slava i osvojio Il Palio, \u0161to predstavlja\u00a0su\u0161tinu Siene i njenih stanovnika.
\nThe post Festivali kao deo tradicije i obi\u010daja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "[quote_box_center]Pored zabave, festivali predstavljaju mesto susreta kulture, obi\u010daja kao i tradicije\u00a0odre\u0111ene\u00a0destinacije. Shodno tome, ovakve manifestacije obezbe\u0111uju autenti\u010dnost\u00a0i prepoznatljivost lokacije gde se odr\u017eavaju, a posetiocima pru\u017eaju nezaboravne\u00a0do\u017eivljaje i utiske. Predstavljamo vam evropske festivale koji se isti\u010du po\u00a0svojoj originalnosti.[/quote_box_center]\nLa Tomatina\nLa Tomatina predstavlja najve\u0107i festival\u00a0hrane, odnosno najve\u0107u svetsku\u00a0borbu\u00a0sa hranom.\nFestival se tradicionalno\u00a0odr\u017eava svake godine, poslednje\u00a0srede u avgustu, a ove godine\u00a0odr\u017ean je 70-i po redu festival ga\u0111anja\u00a0paradajzom.\nLa Tomatina se odr\u017eava u malom gradu\u00a0Bunjol, koji se nalazi nedaleko od\u00a0Valensije. Kako je veliko interesovanje\u00a0za ovaj festival od 2013. godine\u00a0ulaznice\u00a0su ograni\u010dene na 20.000 posetilaca,\u00a0jer kapaciteti ovog gradi\u0107a\u00a0ne mogu da podr\u017ee ve\u0107i broj ljubitelja\u00a0ovog neobi\u010dnog festivala.\u00a0Tokom trajanja festivala sve lokalne\u00a0radnje, lokali i izlozi se prekrivaju plasti\u010dnim\u00a0za\u0161titnicima, kako bi ih za\u0161titili\u00a0od \u201eborbe\u201d paradajzom.\nInteresantno:\nBunjol uop\u0161te nije poznat po\u00a0uzgajanju paradajza, ve\u0107 po\u00a0proizvodnji\u00a0cementa, stoga se\u00a0paradajz za ovu priliku posebno\u00a0uvozi.\nFestival datira od davne 1945. godine,\u00a0a ne zna se sa ta\u010dno\u0161\u0107u kako je\u00a0zaista\u00a0po\u010deo. Postoje razna naga\u0111anja\u00a0i verzije za\u010detka festivala a najpopularnija\u00a0je pri\u010da o nezadovoljstvu\u00a0gra\u0111ana gradskim vlastima koji su za\u00a0vreme proslave grada ga\u0111ali odbornike\u00a0paradajzom iz protesta, \u0161to se\u00a0nastavilo i narednih godina.\nFestival po\u010dinje uvek u 11h kada se\u00a0kamioni prepuni paradajza postavljaju\u00a0na centralni gradski trg, Plaza\u00a0del Pueblo. Tehni\u010dki, festival po\u010dinje\u00a0kada neko od posetilaca uspe da se\u00a0popne uz visoku drvenu \u0161ipku namazanu\u00a0uljem,\u00a0na \u010dijem vrhu se nalazi\u00a0\u0161unka,\u00a0me\u0111utim kako je ovo jako te\u0161ko\u00a0posti\u0107i, nestrpljivi posetioci svoju\u00a0bitku paradajzom po obi\u010daju zapo\u010dnu\u00a0ranije.\n\nPravila festivala, odnosno \u201ebitke paradajzom\u201d\u00a0su jasno utvr\u0111ena i u\u010desnici\u00a0su u obavezi da ih po\u0161tuju.\u00a0Nakon sat vremena borbe, festival\u00a0se zavr\u0161ava i paradajz se vi\u0161e ne sme\u00a0bacati.\u00a0Nakon zavr\u0161etka, proces \u010di\u0161\u0107enja grada\u00a0odmah zapo\u010dinje, a posetioci neretko\u00a0uska\u010du u reku Bunjol kako bi sa\u00a0sebe sprali tragove \u201eborbe\u201d.\n\u0160kotske igre\n\u0160kotske igre odnosno The Scottish Highland\u00a0Games predstavljaju najpopularniji\u00a0doga\u0111aj u \u0160kotskoj, kako\u00a0za stanovnike\u00a0\u0160kotske tako i za posetioce\u00a0iz\u00a0drugih zemalja.\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina\u00a0\u0161kotskih igara.\nIgre se tradicionalno odr\u017eavaju od\u00a0maja\u00a0do septembra na mnogim lokacijama\u00a0u \u0160kotskoj ali i u mnogim zemljama\u00a0\u0161irom sveta, gde se po\u0161tuju\u00a0keltska i \u0161kotska kultura i obi\u010daji.\u00a0Igre su se razvile u Viktorijanska vremena,\u00a0nakon \u0160kotske nezavisnosti.\u00a0Igre su se u svom izvornom obliku sastojale\u00a0iz sportskih i atletskih takmi\u010denja,\u00a0a ono po \u010demu su bile i ostale\u00a0prepoznatljive\u00a0je \u010duveno \u201ebacanje \u010dabra\u201d.\u00a0\u0160to se ti\u010de muzi\u010dkih nadmetanja,\u00a0takmi\u010denje u bubnjevima je bilo\u00a0najzastupljenije.\nDanas, sve \u0161kotske igre skoro pod obavezno\u00a0podrazumevaju takmi\u010denja\u00a0u\u00a0sviranju bubnjeva i frule, highland\u00a0plesna\u00a0takmi\u010denja, bacanje \u010dabra\u00a0kao i\u00a0raznovrsna sportska nadmetanja.\n\u201eHighland\u201d ples\n\nHighland ples, od kojih je najpopularniji\u00a0Highland Fling, su originalno plesali\u00a0samo mu\u0161karci, a ples je oslikavalo\u00a0imitaciju udvaranja jelena.\u00a0Krajem 19. veka, D\u017eeni Daglas je bila\u00a0prva \u017eena koja se prijavila za plesno\u00a0takmi\u010denje. Narednih godina su po\u010dela\u00a0da se odr\u017eavaju \u017eenska takmi\u010denja\u00a0u plesu.\nHighland ples je tehni\u010dki\u00a0veoma zahtevan, potrebno je mnogo\u00a0ve\u017ebe\u00a0i godina iskustva da bi se ples\u00a0usavr\u0161io.\n\nBacanje \u010dabra\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina \u0161kotskih\u00a0igara.\u00a0\u010cabar je zapravo veliki drveni\u00a0stub, du\u017eine izme\u0111u 5 i 6 metara i te\u017eine\u00a0do 60 kg. U\u010desnik ove igre ima\u00a0te\u017eak zadatak da podigne \u010dabar, izbalansira\u00a0i nakon toga ga baci \u0161to dalje.\nBacanje \u010deki\u0107a\nBacanje \u010deki\u0107a predstavlja jo\u0161 jednu\u00a0igru koja je za\u0161titni znak \u0161kotskih takmi\u010denja.\u00a0\u010ceki\u0107 je metalna kugla te\u017eine\u00a07 ili 10 kg, vezana za \u010detiri vratila\u00a0i baca se na sli\u010dan na\u010din kao kladivo.\u00a0Pobednik je onaj ko \u010deki\u0107 baci na najve\u0107u\u00a0udaljenost, a u ovom takmi\u010denju\u00a0u\u010destvuju i \u017eene.\nTokom leta, \u0161irom \u0160kotske se odr\u017eavaju\u00a0Highland okupljanja a finale igara\u00a0predstavlja Braemar G\u00adathering,\u00a0na kojem krajem septembra svake\u00a0godine\u00a0prisustvuje i kraljevska porodica.\nNajve\u0107e \u0161kotske igre su Cowal\u00a0Highland\u00a0Gathering poznatije kao Cowal\u00a0Games,\u00a0koje se odr\u017eavaju svakog\u00a0avgusta\u00a0u gradu Dunoon.\nOve igre okupljaju\u00a0najve\u0107i broj posetilaca,\u00a0u proseku\u00a0oko 20.000, a broj\u00a0u\u010desnika\u00a0ovih\u00a0igara\u00a0je oko 3.500.\u00a0\u0160kotske igre su rasprostranjene \u0161irom\u00a0sveta, kako su \u0161kotski migranti sa sobom\u00a0poneli tradiciju, kulturu i zadr\u017eali\u00a0obi\u010daje. Igre imaju veliku popularnost\u00a0\u0161irom Amerike i Kanade.\nIl palio di Siena\nIl Palio di Siena je poznata tradicionalna\u00a0trka konja koja se svake godine\u00a0dva puta odr\u017eava u gradu Siena u\u00a0Italiji i to 2. jula i 16. avgusta.\nIl Palio\u00a0koji se odr\u017eava u julu se naziva Palio\u00a0di Provenzano i posve\u0107en je Bogorodici, a avgustovska trka se odr\u017eava u\u00a0\u010dast Uspenja Bogorodice i naziva se\u00a0Palio dell\u2019Assunta. Trke se odr\u017eavaju\u00a0na \u010duvenom trgu Piazza del Campo,\u00a0a u\u010desnici trka su predstavnici okruga\u00a0ovog grada.\n\nSiena je podeljena u 17 okruga (contrade)\u00a0koji su od davnina u rivalstvu\u00a0i povezuje ih zajedni\u010dka strast da osvoje\u00a0Il Palio. Svaki okrug funkcioni\u0161e\u00a0kao zaseban grad. Rivalitet izme\u0111u\u00a0\u201econtrada\u201c se prenosi sa generacije\u00a0na generaciju jo\u0161 od 12. veka.\nVi\u0161e od pobede\nPobeda na Il Palio trci ne predstavlja\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim\u00a0trkama, ve\u0107 i \u010dast i slavu\u00a0okruga.\n\u010cast i slava okruga koji osvoji Il Palio\u00a0za stanovnike Siene ne predstavljaju\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim trkama,\u00a0ve\u0107 imaju daleko ve\u0107i zna\u010daj.\u00a0Pravilo trke je da d\u017eokeji ja\u0161u konje\u00a0bez sedla. Trka obi\u010dno traje oko 90\u00a0sekundi,\u00a0odnosno tri kruga oko trga\u00a0Piazza\u00a0del Campo. Kako su trke veoma\u00a0brze, ve\u0107ina d\u017eokeja padne sa\u00a0konja\u00a0pre kraja trke. Zanimljivo je da\u00a0se pobeda va\u017ei iako konj sam zavr\u0161i\u00a0trku, bez d\u017eokeja.\nNajuspe\u0161nija contrada je Oca (the\u00a0Goose)\u00a0koja je osvojila 63 trke. Okrug\u00a0koji dugo ne mo\u017ee da osvoji nagradu\u00a0stanovnici Siene obi\u010dno nazivaju\u00a0\u201enonna\u201c (baka).\nOkruzi se za trke spremaju tokom cele\u00a0godine, razvijaju se strategije, d\u017eokeji\u00a0naporno treniraju, prikupljaju se\u00a0donacije, sprovode se medijske kampanje\u00a0i sve to da bi se opravdali \u010dast i\u00a0slava i osvojio Il Palio, \u0161to predstavlja\u00a0su\u0161tinu Siene i njenih stanovnika.\nThe post Festivali kao deo tradicije i obi\u010daja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-10-22T13:02:17+02:00", "date_modified": "2016-12-29T11:49:03+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/La_Tomatina_Spain.jpg", "tags": [ "aktuelna tema", "festivali", "il palio", "la tomatina", "\u0161kotske igre", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/znacaj-manifestacija-za-razvoj-destinacije/", "url": "https://www.seebtm.com/znacaj-manifestacija-za-razvoj-destinacije/", "title": "Zna\u010daj manifestacija za razvoj destinacije", "content_html": "Uticaj dr\u017eave i korporacija je sve ve\u0107i i potrebno je uskladiti i zadovoljiti \u0161iri spektar potreba i ciljeva razli\u010ditih stejkholdera.
\nSportske, muzi\u010dke i kulturne manifestacije sa me\u0111unarodnim u\u010de\u0161\u0107em imaju jako veliki uticaj na samu destinaciju u kojoj se odr\u017eavaju i predstavljaju svakako najbolji na\u010din za njen marketing i promociju.
\n\u0160to doga\u0111aj ima \u0161iri opseg i zna\u010daj, ve\u0107i procenat me\u0111unarodnog u\u010de\u0161\u0107a i uklju\u010denost svetski i regionalno poznatih li\u010dnosti, to je i zainteresovanost svetskih medija za njega ve\u0107a, a samim tim i promocija same destinacije, njene kulture i obi\u010daja,\u00a0 ali i ekonomije i privrede.
\n![](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstockphoto_Street_festival_753575.jpg\" "\\"Street_festival\\"")
Zato prilikom organizacije velikih manifestacija i festivala uticaj dr\u017eave i relevantnih asocijacija i korporacija je jako veliki\u00a0 i prisutan u svakoj etapi njene realizacije i pripreme.
Promocija destinacije se vr\u0161i pre odr\u017eavanja samog doga\u0111aja, kada traju najave i pripreme za isti, tokom doga\u0111aja, kada se vr\u0161i izve\u0161tavanje i reporta\u017ee sa lica mesta, i nakon doga\u0111aja, kada svi u\u010desnici i posmatra\u010di svoje utiske ponesu sa sobom i podele ih sa svojim prijateljima, porodicom, kolegama.
\nKada uzmemo u obzir postojanje i ogromnu popularnost socijalnih mreza kao \u0161to su Facebook, Twiter, LinkedIn isl., moramo imati u vidu da se utisci svakog u\u010desnika manifestacije mogu preneti u sekundi stotinama njegovih prijatelja i poznanika. Takav na\u010din \u0161irenja informacija i kreiranja mi\u0161ljenja ima sve ve\u0107i uticaj, koji nikako ne sme da se zanemari.
\nRazvoj turizma, popularizovanje destinacije, popunjavanje kapaciteta i anga\u017eovanje/zapo\u0161ljavanje radne snage su primarne koristi koje manifestacija odnosno, festival mo\u017ee da obezbedi i zato ima primetnu ulogu u ekonomiji jedne zemlje.
\n\u201cManifestacija ili doga\u0111aj je specifi\u010dan proizvod, jer se odr\u017eava samo jednom godi\u0161nje i \u00a0ima neobi\u010dno jak uticaj na kreiranje imid\u017ea o nekoj destinaciji. Pored zna\u010daja koje manifestacija ima u smislu \u0161irenja pozitivnih vibracija o zemlji, ona ima i ekonomsku funkciju, a to je pove\u0107ana \u00a0potro\u0161nja turista i stvaranje novih radnih mesta. Da bi postali deo turisti\u010dke ponude neke destinacije, manifestacija, \u00a0mora da privla\u010di u\u010desnike i posmatra\u010de koji nisu deo lokalne zajednice. Turisti vezani uz doga\u0111aje \u010dine naj\u0161iru populaciju, pri \u010demu im poseta konkretnom doga\u0111aju predstavlja ili kratki odmor ili tre\u0107i odmor u godini\u201d\u00a0 – Aleksandar \u0160u\u0161a, Turisti\u010dka Organizacija Srbije.
\nFestival je manifestacija koju obi\u010dno organizuje lokalna zajednica, a koja slu\u017ei za ispunjenje konkretnih potreba, kao i za zabavu. Postoji veliki broj festivala u svetu. Iako mnogi od njih imaju korene u religiji, ostali imaju sezonski karakter ili izvesni kulturni zna\u010daj. I neke od institucija organizuju sopstvene festivale (koji se \u010desto nazivaju “fest”) da bi obele\u017eile zna\u010dajne doga\u0111aje svoje istorije. Oni mogu biti dan osnivanja institucija ili drugi doga\u0111aj koje odaberu za periodi\u010dno obele\u017eavanje i to obi\u010dno na godi\u0161njem nivou.
\nPostoji \u0161irok spektar festivala: verskih, istorijskih, muzi\u010dkih, sportskih, umetni\u010dkih, filmskih, zabavnih, itd. Odabra\u0107emo neke od njih i objasniti o \u010demu se radi.
\nFestival piva je organizovani doga\u0111aj tokom kojeg su dostupne razne vrste piva (a neretko i druga alkoholna pi\u0107a) za degustaciju i kupovinu. Festivali piva se odr\u017eavaju u zna\u010dajnom broju zemalja.
\nNeki od najpoznatijih festivala piva su festivali piva u Nema\u010dkoj. Najve\u0107i svetski festival piva na svetu je Oktoberfest u Nema\u010dkoj. Drugi najve\u0107i festival piva u Nema\u010dkoj, a verovatno i u Evropi jeste Cannstatter Volksfest u \u0160tutgartu. Veliki britanski festival piva se odr\u017eava svake godine u avgustu u Londonu. “GBBF”, kako ga zovu, odr\u017ean je po prvi put \u00a01977. godine, a poseta je brojala preko 66,000 ljudi 2006. godine sa 350.000 pinti (oko 200.000 l)piva popijenih za pet dana festivala.
\nOstali festivali piva se odr\u017eavaju u Beogradu, u Srbiji – Belgrade Beer Fest, koji se odr\u017eava svakog avgusta u parku U\u0161\u0107e, zatim u Bra\u015fovu, u Rumuniji, veliki festival piva se odr\u017eava svake godine u oktobru, pa u Karlovcu, u Hrvatskoj, Dani piva, u trajanju od 10 dana po\u010dev od poslednjeg petka u avgustu, potom u Kragujevcu u Srbiji, \u0160umadija Beer Open, svake godine u junu i u Prilepu, u Makedoniji, \u0424\u0435\u0441\u0442\u0438\u0432\u0430\u043b \u043d\u0430 \u043f\u0438\u0432\u043e\u0442\u043e, koji se odr\u017eava svake godine u avgustu.
\n![\"Summer_Carnival_In_Rotterdam\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstockphoto_Summer_Carnival_In_Rotterdam_O_5978377.jpg\" "\\"Summer_Carnival_In_Rotterdam\\"")
Filmski festival predstavlja organizovano, pro\u0161ireno prikazivanje filmova u jednom ili vi\u0161e bioskopa odnosno mesta projekcija, obi\u010dno na jednoj lokaciji. Filmovi mogu biti novijeg datuma a, zavisno od fokusa pojedina\u010dnog festivala, mo\u017ee obuhvatiti i stranu produkciju, kao i filmove iz doma\u0107e produkcije organizatora festivala.
De\u0161ava se i da je fokus na konkretnom filmskom umetniku ili \u017eanru (npr. film noir) odnosno temi (npr. gej i lezbijski filmski festivali). Izvestan broj filmskih festivala je specijalizovan za kratki film, a svaki je definisano maksimalnu du\u017einu. Filmski festivali se obi\u010dno odr\u017eavaju na godi\u0161njem nivou.
\nNajzna\u010dajniji filmski festivali se odr\u017eavaju u Kanu, Veneciji, Torontu, Berlinu, \u0160angaju, Moskvi, San Sebastijanu, Montrealu, Lokarnu (od 2002. godine), Karlovim Varima, Mar del Plati, Kairu i Tokiju.
\nMuzi\u010dki festival je muzi\u010dki orijentisan festival koji \u010desto ima za temu muzi\u010dki \u017eanr, nacionalnost ili lokalne muzi\u010dare. Obi\u010dno se odr\u017eavaju na otvorenom, a neretko sadr\u017ee i druge atrakcije kao \u0161to su aparati sa hranom i robom, izvo\u0111a\u010dke umetnosti i dru\u0161tvene aktivnosti. Pitijske igre u Delfima obuhvataju muzi\u010dka izvo\u0111enja, a najverovatnije su i jedan od najranijih poznatih festivala.
\nMnogi festivali se odr\u017eavaju na godi\u0161njem nivou, ili u nekom drugom intervalu, dok se neki, kao i ve\u0107ina rok-festivala odr\u017eavaju samo jednom. Neki festivali su profitnog karaktera, drugi se pak organizuju iz konkretnog razloga.
\nJo\u0161 jedna vrsta muzi\u010dkih festivala se odnosi na festivale obrazovnog karaktera, koje jednom godi\u0161nje organizuju lokalne zajednice, na regionalnom ili nacionalnom nivou, kao promovisanje muzi\u010dara amatera svih starosnih grupa i nivoa uspe\u0161nosti.
\nDok kandidati izvode primpremljena dela pred publikom koja okuplja druge takmi\u010dare, osnovna karakteristika ove vrste festivala jeste da svaki u\u010desnik dobije usmenu ili pismenu povratnu informaciju, na tom mestu i u tom trenutku, od visoko-stru\u010dnog i profesionalnog \u017eirija \u2013 nekog koga ina\u010de verovatno ne bi sreli. Obi\u010dno dobiju i svedo\u010danstvo, zavisno od uspeha, a neki dobiju i nagrade. Element konkurencije je \u010desto u drugom planu, po\u0161to je va\u017eno da u\u010desnici u\u010de jedni od drugih. Takvi festivali imaju za cilj da pru\u017ee prijateljsku platformu podr\u0161ke muzi\u010darima da uzmu u\u010de\u0161\u0107a u radosti muzi\u010dkog stvarala\u0161tva.
\nNajve\u0107i svetski muzi\u010dki festival je Summerfest (24. jun-4.jul 2010.) – 11 dana, 11 bina, preko 800 bendova, koji se odr\u017eava svake godine u Milvokiju, dr\u017eava Viskonsin. Svake godine ovaj festival poseti izme\u0111u 800.000 i 1.000.000 ljudi.
\nMulti-sportski doga\u0111aj je organizovani sportski doga\u0111aj, koji \u010desto traje vi\u0161e dana, a obuhvata takmi\u010denja u razli\u010ditim sportovima izme\u0111u organizovanih sportskih timova (uglavnom) iz nacionalnih dr\u017eava. Prvi najve\u0107i savremeni multi-sportski doga\u0111ajod me\u0111unarodnog zna\u010daja su moderne Olimpijske igre.
\nMnogi regionalni multi-sportski doga\u0111aji su se odr\u017eavali od tada, a po uzoru na Olimpijske igre. Mnogi od njih imaju istu strukturu u osnovi. OI se odr\u017eavaju u intervalu od nekoliko godina u samom \u201egradu doma\u0107inu\u201c i u njegovoj okolini, a grad se bira za svake nove OI. Dr\u017eave \u0161alju reprezentacije na sva takmi\u010denja, koje okupljaju sportiste u raznim vrstama pojedina\u010dnih i timskih sportova. Sportisti i u pojedina\u010dnim i u timskim sportovima dobijaju zlatne, srebrne i bronzane medalje za prvo, drugo, odnosno tre\u0107e mesto. OI se odr\u017eavaju svake \u010detiri godine, a neke su i takmi\u010denja na godi\u0161njem nivou.
\nThe post Zna\u010daj manifestacija za razvoj destinacije appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Tzv. \u201eevent\u201c industrija, koja uklju\u010duje festivale, konferencije, izlo\u017ebe, sportske, kulturne i razne druge manifestacije, se jako brzo razvija i postaje sve slo\u017eenija i uticajnija na kongresni i poslovni turizam, kao i na turizam, generalno.\nUticaj dr\u017eave i korporacija je sve ve\u0107i i potrebno je uskladiti i zadovoljiti \u0161iri spektar potreba i ciljeva razli\u010ditih stejkholdera.\nSportske, muzi\u010dke i kulturne manifestacije sa me\u0111unarodnim u\u010de\u0161\u0107em imaju jako veliki uticaj na samu destinaciju u kojoj se odr\u017eavaju i predstavljaju svakako najbolji na\u010din za njen marketing i promociju.\n\u0160to doga\u0111aj ima \u0161iri opseg i zna\u010daj, ve\u0107i procenat me\u0111unarodnog u\u010de\u0161\u0107a i uklju\u010denost svetski i regionalno poznatih li\u010dnosti, to je i zainteresovanost svetskih medija za njega ve\u0107a, a samim tim i promocija same destinacije, njene kulture i obi\u010daja,\u00a0 ali i ekonomije i privrede.\nZato prilikom organizacije velikih manifestacija i festivala uticaj dr\u017eave i relevantnih asocijacija i korporacija je jako veliki\u00a0 i prisutan u svakoj etapi njene realizacije i pripreme.\nPromocija destinacije se vr\u0161i pre odr\u017eavanja samog doga\u0111aja, kada traju najave i pripreme za isti, tokom doga\u0111aja, kada se vr\u0161i izve\u0161tavanje i reporta\u017ee sa lica mesta, i nakon doga\u0111aja, kada svi u\u010desnici i posmatra\u010di svoje utiske ponesu sa sobom i podele ih sa svojim prijateljima, porodicom, kolegama.\nKada uzmemo u obzir postojanje i ogromnu popularnost socijalnih mreza kao \u0161to su Facebook, Twiter, LinkedIn isl., moramo imati u vidu da se utisci svakog u\u010desnika manifestacije mogu preneti u sekundi stotinama njegovih prijatelja i poznanika. Takav na\u010din \u0161irenja informacija i kreiranja mi\u0161ljenja ima sve ve\u0107i uticaj, koji nikako ne sme da se zanemari.\nRazvoj turizma, popularizovanje destinacije, popunjavanje kapaciteta i anga\u017eovanje/zapo\u0161ljavanje radne snage su primarne koristi koje manifestacija odnosno, festival mo\u017ee da obezbedi i zato ima primetnu ulogu u ekonomiji jedne zemlje.\nFestivali kao proizvod\n\u201cManifestacija ili doga\u0111aj je specifi\u010dan proizvod, jer se odr\u017eava samo jednom godi\u0161nje i \u00a0ima neobi\u010dno jak uticaj na kreiranje imid\u017ea o nekoj destinaciji. Pored zna\u010daja koje manifestacija ima u smislu \u0161irenja pozitivnih vibracija o zemlji, ona ima i ekonomsku funkciju, a to je pove\u0107ana \u00a0potro\u0161nja turista i stvaranje novih radnih mesta. Da bi postali deo turisti\u010dke ponude neke destinacije, manifestacija, \u00a0mora da privla\u010di u\u010desnike i posmatra\u010de koji nisu deo lokalne zajednice. Turisti vezani uz doga\u0111aje \u010dine naj\u0161iru populaciju, pri \u010demu im poseta konkretnom doga\u0111aju predstavlja ili kratki odmor ili tre\u0107i odmor u godini\u201d\u00a0 – Aleksandar \u0160u\u0161a, Turisti\u010dka Organizacija Srbije.\nFestival je manifestacija koju obi\u010dno organizuje lokalna zajednica, a koja slu\u017ei za ispunjenje konkretnih potreba, kao i za zabavu. Postoji veliki broj festivala u svetu. Iako mnogi od njih imaju korene u religiji, ostali imaju sezonski karakter ili izvesni kulturni zna\u010daj. I neke od institucija organizuju sopstvene festivale (koji se \u010desto nazivaju “fest”) da bi obele\u017eile zna\u010dajne doga\u0111aje svoje istorije. Oni mogu biti dan osnivanja institucija ili drugi doga\u0111aj koje odaberu za periodi\u010dno obele\u017eavanje i to obi\u010dno na godi\u0161njem nivou.\nPostoji \u0161irok spektar festivala: verskih, istorijskih, muzi\u010dkih, sportskih, umetni\u010dkih, filmskih, zabavnih, itd. Odabra\u0107emo neke od njih i objasniti o \u010demu se radi.\nFestival piva je organizovani doga\u0111aj tokom kojeg su dostupne razne vrste piva (a neretko i druga alkoholna pi\u0107a) za degustaciju i kupovinu. Festivali piva se odr\u017eavaju u zna\u010dajnom broju zemalja.\nNeki od najpoznatijih festivala piva su festivali piva u Nema\u010dkoj. Najve\u0107i svetski festival piva na svetu je Oktoberfest u Nema\u010dkoj. Drugi najve\u0107i festival piva u Nema\u010dkoj, a verovatno i u Evropi jeste Cannstatter Volksfest u \u0160tutgartu. Veliki britanski festival piva se odr\u017eava svake godine u avgustu u Londonu. “GBBF”, kako ga zovu, odr\u017ean je po prvi put \u00a01977. godine, a poseta je brojala preko 66,000 ljudi 2006. godine sa 350.000 pinti (oko 200.000 l)piva popijenih za pet dana festivala.\nOstali festivali piva se odr\u017eavaju u Beogradu, u Srbiji – Belgrade Beer Fest, koji se odr\u017eava svakog avgusta u parku U\u0161\u0107e, zatim u Bra\u015fovu, u Rumuniji, veliki festival piva se odr\u017eava svake godine u oktobru, pa u Karlovcu, u Hrvatskoj, Dani piva, u trajanju od 10 dana po\u010dev od poslednjeg petka u avgustu, potom u Kragujevcu u Srbiji, \u0160umadija Beer Open, svake godine u junu i u Prilepu, u Makedoniji, \u0424\u0435\u0441\u0442\u0438\u0432\u0430\u043b \u043d\u0430 \u043f\u0438\u0432\u043e\u0442\u043e, koji se odr\u017eava svake godine u avgustu.\nFilmski festival predstavlja organizovano, pro\u0161ireno prikazivanje filmova u jednom ili vi\u0161e bioskopa odnosno mesta projekcija, obi\u010dno na jednoj lokaciji. Filmovi mogu biti novijeg datuma a, zavisno od fokusa pojedina\u010dnog festivala, mo\u017ee obuhvatiti i stranu produkciju, kao i filmove iz doma\u0107e produkcije organizatora festivala.\nDe\u0161ava se i da je fokus na konkretnom filmskom umetniku ili \u017eanru (npr. film noir) odnosno temi (npr. gej i lezbijski filmski festivali). Izvestan broj filmskih festivala je specijalizovan za kratki film, a svaki je definisano maksimalnu du\u017einu. Filmski festivali se obi\u010dno odr\u017eavaju na godi\u0161njem nivou.\nNajzna\u010dajniji filmski festivali se odr\u017eavaju u Kanu, Veneciji, Torontu, Berlinu, \u0160angaju, Moskvi, San Sebastijanu, Montrealu, Lokarnu (od 2002. godine), Karlovim Varima, Mar del Plati, Kairu i Tokiju.\nMuzi\u010dki festival je muzi\u010dki orijentisan festival koji \u010desto ima za temu muzi\u010dki \u017eanr, nacionalnost ili lokalne muzi\u010dare. Obi\u010dno se odr\u017eavaju na otvorenom, a neretko sadr\u017ee i druge atrakcije kao \u0161to su aparati sa hranom i robom, izvo\u0111a\u010dke umetnosti i dru\u0161tvene aktivnosti. Pitijske igre u Delfima obuhvataju muzi\u010dka izvo\u0111enja, a najverovatnije su i jedan od najranijih poznatih festivala.\nMnogi festivali se odr\u017eavaju na godi\u0161njem nivou, ili u nekom drugom intervalu, dok se neki, kao i ve\u0107ina rok-festivala odr\u017eavaju samo jednom. Neki festivali su profitnog karaktera, drugi se pak organizuju iz konkretnog razloga.\nJo\u0161 jedna vrsta muzi\u010dkih festivala se odnosi na festivale obrazovnog karaktera, koje jednom godi\u0161nje organizuju lokalne zajednice, na regionalnom ili nacionalnom nivou, kao promovisanje muzi\u010dara amatera svih starosnih grupa i nivoa uspe\u0161nosti.\nDok kandidati izvode primpremljena dela pred publikom koja okuplja druge takmi\u010dare, osnovna karakteristika ove vrste festivala jeste da svaki u\u010desnik dobije usmenu ili pismenu povratnu informaciju, na tom mestu i u tom trenutku, od visoko-stru\u010dnog i profesionalnog \u017eirija \u2013 nekog koga ina\u010de verovatno ne bi sreli. Obi\u010dno dobiju i svedo\u010danstvo, zavisno od uspeha, a neki dobiju i nagrade. Element konkurencije je \u010desto u drugom planu, po\u0161to je va\u017eno da u\u010desnici u\u010de jedni od drugih. Takvi festivali imaju za cilj da pru\u017ee prijateljsku platformu podr\u0161ke muzi\u010darima da uzmu u\u010de\u0161\u0107a u radosti muzi\u010dkog stvarala\u0161tva.\nNajve\u0107i svetski muzi\u010dki festival je Summerfest (24. jun-4.jul 2010.) – 11 dana, 11 bina, preko 800 bendova, koji se odr\u017eava svake godine u Milvokiju, dr\u017eava Viskonsin. Svake godine ovaj festival poseti izme\u0111u 800.000 i 1.000.000 ljudi.\nMulti-sportski doga\u0111aj je organizovani sportski doga\u0111aj, koji \u010desto traje vi\u0161e dana, a obuhvata takmi\u010denja u razli\u010ditim sportovima izme\u0111u organizovanih sportskih timova (uglavnom) iz nacionalnih dr\u017eava. Prvi najve\u0107i savremeni multi-sportski doga\u0111ajod me\u0111unarodnog zna\u010daja su moderne Olimpijske igre.\nMnogi regionalni multi-sportski doga\u0111aji su se odr\u017eavali od tada, a po uzoru na Olimpijske igre. Mnogi od njih imaju istu strukturu u osnovi. OI se odr\u017eavaju u intervalu od nekoliko godina u samom \u201egradu doma\u0107inu\u201c i u njegovoj okolini, a grad se bira za svake nove OI. Dr\u017eave \u0161alju reprezentacije na sva takmi\u010denja, koje okupljaju sportiste u raznim vrstama pojedina\u010dnih i timskih sportova. Sportisti i u pojedina\u010dnim i u timskim sportovima dobijaju zlatne, srebrne i bronzane medalje za prvo, drugo, odnosno tre\u0107e mesto. OI se odr\u017eavaju svake \u010detiri godine, a neke su i takmi\u010denja na godi\u0161njem nivou.\nThe post Zna\u010daj manifestacija za razvoj destinacije appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2010-12-10T14:35:27+01:00", "date_modified": "2016-12-08T12:03:15+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstockphoto_Summer_Carnival_In_Rotterdam_O_5978377.jpg", "tags": [ "event industrija", "festivali", "manifestacije", "Aktuelne teme" ] } ] }