![\"Drvo](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/drvo.jpg\" "\\"Drvo")
Zato je te\u0161ko re\u0107i \u0161ta je istina, ali je lako izabrati legendu:
\n\u201eBio jednom jedan \u010doban, po imenu Kaldi. Ali ne obi\u010dan \u010doban, nego \u010doban iz Etiopije!
Kafa je otkrivena u Etiopiji, pre ne\u0161to vi\u0161e od 1000 godina.\u00a0 Pri\u010da (ili legenda) se vezuje sa pastira Kaldija koji je \u010duvaju\u0107i svoje stado koza primetio da one ostaju du\u017ee budne nego ina\u010de. Odlu\u010dio je da ih posmatra i tom prilikom video da one svakog dana konzumiraju zanimljive crvene bobice iz okolnih grmova. Odlu\u010dio je i on da ih proba. Isp\u017eio je bobice i pripremio sebi napitak jedinstvenog ukusa i dejstva. Oblast u Etiopiji gde je Kaldi \u017eiveo je Kaffa, po \u010demi je i ovaj jednistveni napitak i ova jedinstvena biljka danas dobila ime.
\nBiljka koju prati ovako zanimljiva pri\u010da jako brzo postaje nezaobilazna u paketu svakog trgova\u010dkog putnika. Putuje preko Azije, Evrope, Severne, Centrale Amerike i po\u010detkom 18 veka dolazi do Brazila. Godina dolaska u Brazil je 1727 i ovo je jako zna\u010dajna godina za kafu jer su tada napravljene prve planta\u017ee kafe i na taj na\u010din stvoreni uslovi za industrijsku proizvodnju kafe. Po\u010detkom 20 veka kafa se vra\u0107a u Etiopiju ali sada kao industrijska biljka i i danas se zna\u010dajne koli\u010dine kafe proizvode u ovoj zemlji.
\nESPRESO KAFA \u017dIVI DVA MINUTA?![\"espreso-kafa\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/espreso-kafa.jpg\" "\\"espreso-kafa\\"")
Savr\u0161eni espreso je onaj koji ima kompaktnu penu debljine dva do \u010detiri milimetra, le\u0161nik braon boje. Ako vam konobar poslu\u017ei espreso kafu \u010dija \u0107e se pena razbiti \u010dim je prome\u0161ate ka\u0161i\u010dicom, to zna\u010di da ne\u0161to nije u redu. Svetlana Bo\u017eovi\u0107, trener za pravljenje espresa u Donkafe-u napominje da takvu \u0161oljicu kafe treba da odbijemo, bez gri\u017ee savesti.
\n– Kuriozitet kada govorimo o espresu je u tome \u0161to se ta re\u010d nigde u svetu ne prevodi. To je kafa za brzu pripremu i brzo ispijanje. Ka\u017eu da je \u017eivot jednog espresa dva minuta jer toliko vremena pro\u0111e od momenta ekstrakcije do momenta ispijanja. Kada govorimo o karakteristikama espresa mislimo na kafu bez mleka, u maloj \u0161oljici – ka\u017ee za \u201eSEEbtm\u201d Svetlana Bo\u017eovi\u0107, Trening menad\u017eer i menad\u017eer servisno-tehni\u010dkog sektora u \u201eDonkafeu\u201d.
\nEspreso ima tri karakteristike, a od ostalih kafa se razlikuje po peni.
\n– Po peni znamo da li je espreso dobar ili nije. Pena ima svoju definiciju, treba da bude kompaktna, od 2 do 4 milimetra debljine, le\u0161nik braon boje. \u0160oljica mora da bude prekrivena penom koja ne sme da se razbije \u010dak ni kada je me\u0161amo ka\u0161i\u010dicom. To zna\u010di da je kafa dobra. Druga karakteristika espresa je izra\u017eena gustina, a tre\u0107a aroma koja predstavlja spoj mirisa\u00a0 ukusa. Za espreso kafu se ka\u017ee da ima izuzetno izra\u017eenu aromu – ka\u017ee Bo\u017eovi\u0107.
\nZa pripremu savr\u0161enog espresa potrebna je temperature vode koja mora da bude od 90 do 95 stepeni. Ona uti\u010de na penu jer ako temperatura padne ispod 90 stepeni dobija se jako svetla pena, koja brzo nestaje, a kafa nema izra\u017eenu aromu. S druge strane, ako temperatura pre\u0111e 95 stepeni dobija se tamna pena koja brzo nestaje, a kafa ima opor i izgoreo ukus. Drugi neophodan uslov za savr\u0161eni espreso je pritisak koji mora da bude 9 bara, i grama\u017ea kafe od 7 grama.
\n– Espreso se slu\u017ei u porcelanskim \u0161oljicama jer porcelan lako prima temperaturu koju dugo zadr\u017eava. Temperatura \u0161oljice mora da bude od 35 do 40 stepeni. Ako je \u0161oljica hladna, pena se brzo razbije a to uti\u010de na aromu kafe – obja\u0161njava Svetlana.
\nPRAVILO \u010cETIRI \u201eM\u201d ZA SAVR\u0160EN ESPRESO![\"Doncafe](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG_6195.jpg\" "\\"Doncafe")
Za savr\u0161eni espreso potrebna su \u010detiri \u201eM\u201d.
\n– To su kvalitetna me\u0161avina kafe, dobra ma\u0161ina, mlin koji dobro radi, i manuel, odnosno ruka majstora. Svaki od ta \u010detiri elementa u\u010destvuje sa po 25 odsto, ali mislim da je ovaj \u010detvrti faktor presudan. \u010cesto vam se doga\u0111a da u jednom kafi\u0107u prepodne kafa bude dobra, a popodne lo\u0161a. Nije se promenila ni me\u0161avina kafe, ni ma\u0161ina, ve\u0107 se promenio barista. Najbolja pohvala za jedan kafi\u0107 je kad ka\u017eemo da u njega idemo jer tamo prave dobru kafu – ka\u017ee Svetlana Bo\u017eovi\u0107 iz \u201eDonkafea\u201d.
\nMUZEJ KAFE \u2013 odli\u010dan INCENTIVE!
\nnapravite svoju savr\u0161enu me\u0161avinu \u00a0kafe
U Centru za posetioce u Doncafe fabrici mo\u017eete da do\u017eivite pravu \u010daroliju pripremanja kafe. U muzeju TRAG U KAFI u \u0160imanovcima razgledajte starinske, ru\u010dne i kamene mlinove i pr\u017eionike, poslu\u0161ajte pri\u010du o neobi\u010dnom istorijatu kafe i u\u017eivajte u filmu \u201cOd planta\u017ee do \u0161oljice\u201d.
\nMuzej kafe \u2018Trag u kafi\u201d povezan je pasarelom od magacina sirove kafe, preko pr\u017eionika, do ma\u0161ina za njeno pakovanje. Iznad ovog prostora, na pasareli, postoji i soba za kaping, \u0161to je naziv za metod ocenjivanja kvaliteta i arome, a gde posetioci mogu i sami da naprave svoju me\u0161avinu kafe koju \u0107e poneti. Tu prisustvuju, pre svega, procesu pr\u017eenja, koji je jedan od najva\u017enijih tehnolo\u0161kih procesa tokom koga se osloba\u0111a vi\u0161e od hiljadu razli\u010ditih aromati\u010dnih jedinjenja. Mlevenje koje usledi posle pr\u017eenja, tako\u0111e je zanimljiv proces. Radi se na \u010detiri mlina, sa najefikasnijim sistemom pre\u010di\u0161\u0107avanja, a odatle se po zakonu gravitacije spu\u0161ta u silose i odvodi do ma\u0161ina za pakovanje. Posetioci ka\u017eu da im je najve\u0107e iznena\u0111enje gotovo potpuna automatizacija postupka proizvodnje kafe. Istovremeno, saznaju da je to i najbolji na\u010din da se o\u010duva aroma koja se dobija u procesu pr\u017eenja i koja kafu \u010dini jedinstvenim napitkom.
\nU Muzeju mogu da se vide eksponati starih mlinova i pr\u017eionika, o kojima posetioci dobijaju stru\u010dna obja\u0161njenja fabri\u010dkih tehnologa koji su preuzeli i ulogu kustosa.
\nMuzej kafe ne postoji u okru\u017eenju, a ideja o otvaranju je nastala kao trend da se prika\u017ee sam proces proizvodnje, ali i da se sa\u010duvaju tragovi pro\u0161losti.
\nThe post ESPRESO KAFA \u017eivi dva minuta appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "OTKRI\u0106E KAFE\nPostoje razne pri\u010de o tome kako je kafa postala najomiljeniji napitak na svetu. Ve\u0107ina od njih se poziva na istorijske izvore, i svako bi po malo da bude genije koji je otkrio ovu magi\u010dnu biljku.\nZato je te\u0161ko re\u0107i \u0161ta je istina, ali je lako izabrati legendu:\n\u201eBio jednom jedan \u010doban, po imenu Kaldi. Ali ne obi\u010dan \u010doban, nego \u010doban iz Etiopije!\nKafa je otkrivena u Etiopiji, pre ne\u0161to vi\u0161e od 1000 godina.\u00a0 Pri\u010da (ili legenda) se vezuje sa pastira Kaldija koji je \u010duvaju\u0107i svoje stado koza primetio da one ostaju du\u017ee budne nego ina\u010de. Odlu\u010dio je da ih posmatra i tom prilikom video da one svakog dana konzumiraju zanimljive crvene bobice iz okolnih grmova. Odlu\u010dio je i on da ih proba. Isp\u017eio je bobice i pripremio sebi napitak jedinstvenog ukusa i dejstva. Oblast u Etiopiji gde je Kaldi \u017eiveo je Kaffa, po \u010demi je i ovaj jednistveni napitak i ova jedinstvena biljka danas dobila ime.\nBiljka koju prati ovako zanimljiva pri\u010da jako brzo postaje nezaobilazna u paketu svakog trgova\u010dkog putnika. Putuje preko Azije, Evrope, Severne, Centrale Amerike i po\u010detkom 18 veka dolazi do Brazila. Godina dolaska u Brazil je 1727 i ovo je jako zna\u010dajna godina za kafu jer su tada napravljene prve planta\u017ee kafe i na taj na\u010din stvoreni uslovi za industrijsku proizvodnju kafe. Po\u010detkom 20 veka kafa se vra\u0107a u Etiopiju ali sada kao industrijska biljka i i danas se zna\u010dajne koli\u010dine kafe proizvode u ovoj zemlji.\nESPRESO KAFA \u017dIVI DVA MINUTA?\nSavr\u0161eni espreso je onaj koji ima kompaktnu penu debljine dva do \u010detiri milimetra, le\u0161nik braon boje. Ako vam konobar poslu\u017ei espreso kafu \u010dija \u0107e se pena razbiti \u010dim je prome\u0161ate ka\u0161i\u010dicom, to zna\u010di da ne\u0161to nije u redu. Svetlana Bo\u017eovi\u0107, trener za pravljenje espresa u Donkafe-u napominje da takvu \u0161oljicu kafe treba da odbijemo, bez gri\u017ee savesti.\n– Kuriozitet kada govorimo o espresu je u tome \u0161to se ta re\u010d nigde u svetu ne prevodi. To je kafa za brzu pripremu i brzo ispijanje. Ka\u017eu da je \u017eivot jednog espresa dva minuta jer toliko vremena pro\u0111e od momenta ekstrakcije do momenta ispijanja. Kada govorimo o karakteristikama espresa mislimo na kafu bez mleka, u maloj \u0161oljici – ka\u017ee za \u201eSEEbtm\u201d Svetlana Bo\u017eovi\u0107, Trening menad\u017eer i menad\u017eer servisno-tehni\u010dkog sektora u \u201eDonkafeu\u201d.\nEspreso ima tri karakteristike, a od ostalih kafa se razlikuje po peni.\n– Po peni znamo da li je espreso dobar ili nije. Pena ima svoju definiciju, treba da bude kompaktna, od 2 do 4 milimetra debljine, le\u0161nik braon boje. \u0160oljica mora da bude prekrivena penom koja ne sme da se razbije \u010dak ni kada je me\u0161amo ka\u0161i\u010dicom. To zna\u010di da je kafa dobra. Druga karakteristika espresa je izra\u017eena gustina, a tre\u0107a aroma koja predstavlja spoj mirisa\u00a0 ukusa. Za espreso kafu se ka\u017ee da ima izuzetno izra\u017eenu aromu – ka\u017ee Bo\u017eovi\u0107.\nZa pripremu savr\u0161enog espresa potrebna je temperature vode koja mora da bude od 90 do 95 stepeni. Ona uti\u010de na penu jer ako temperatura padne ispod 90 stepeni dobija se jako svetla pena, koja brzo nestaje, a kafa nema izra\u017eenu aromu. S druge strane, ako temperatura pre\u0111e 95 stepeni dobija se tamna pena koja brzo nestaje, a kafa ima opor i izgoreo ukus. Drugi neophodan uslov za savr\u0161eni espreso je pritisak koji mora da bude 9 bara, i grama\u017ea kafe od 7 grama.\n– Espreso se slu\u017ei u porcelanskim \u0161oljicama jer porcelan lako prima temperaturu koju dugo zadr\u017eava. Temperatura \u0161oljice mora da bude od 35 do 40 stepeni. Ako je \u0161oljica hladna, pena se brzo razbije a to uti\u010de na aromu kafe – obja\u0161njava Svetlana.\nPRAVILO \u010cETIRI \u201eM\u201d ZA SAVR\u0160EN ESPRESO\nZa savr\u0161eni espreso potrebna su \u010detiri \u201eM\u201d.\n– To su kvalitetna me\u0161avina kafe, dobra ma\u0161ina, mlin koji dobro radi, i manuel, odnosno ruka majstora. Svaki od ta \u010detiri elementa u\u010destvuje sa po 25 odsto, ali mislim da je ovaj \u010detvrti faktor presudan. \u010cesto vam se doga\u0111a da u jednom kafi\u0107u prepodne kafa bude dobra, a popodne lo\u0161a. Nije se promenila ni me\u0161avina kafe, ni ma\u0161ina, ve\u0107 se promenio barista. Najbolja pohvala za jedan kafi\u0107 je kad ka\u017eemo da u njega idemo jer tamo prave dobru kafu – ka\u017ee Svetlana Bo\u017eovi\u0107 iz \u201eDonkafea\u201d.\nMUZEJ KAFE \u2013 odli\u010dan INCENTIVE!\nnapravite svoju savr\u0161enu me\u0161avinu \u00a0kafe \nU Centru za posetioce u Doncafe fabrici mo\u017eete da do\u017eivite pravu \u010daroliju pripremanja kafe. U muzeju TRAG U KAFI u \u0160imanovcima razgledajte starinske, ru\u010dne i kamene mlinove i pr\u017eionike, poslu\u0161ajte pri\u010du o neobi\u010dnom istorijatu kafe i u\u017eivajte u filmu \u201cOd planta\u017ee do \u0161oljice\u201d.\nMuzej kafe \u2018Trag u kafi\u201d povezan je pasarelom od magacina sirove kafe, preko pr\u017eionika, do ma\u0161ina za njeno pakovanje. Iznad ovog prostora, na pasareli, postoji i soba za kaping, \u0161to je naziv za metod ocenjivanja kvaliteta i arome, a gde posetioci mogu i sami da naprave svoju me\u0161avinu kafe koju \u0107e poneti. Tu prisustvuju, pre svega, procesu pr\u017eenja, koji je jedan od najva\u017enijih tehnolo\u0161kih procesa tokom koga se osloba\u0111a vi\u0161e od hiljadu razli\u010ditih aromati\u010dnih jedinjenja. Mlevenje koje usledi posle pr\u017eenja, tako\u0111e je zanimljiv proces. Radi se na \u010detiri mlina, sa najefikasnijim sistemom pre\u010di\u0161\u0107avanja, a odatle se po zakonu gravitacije spu\u0161ta u silose i odvodi do ma\u0161ina za pakovanje. Posetioci ka\u017eu da im je najve\u0107e iznena\u0111enje gotovo potpuna automatizacija postupka proizvodnje kafe. Istovremeno, saznaju da je to i najbolji na\u010din da se o\u010duva aroma koja se dobija u procesu pr\u017eenja i koja kafu \u010dini jedinstvenim napitkom.\nU Muzeju mogu da se vide eksponati starih mlinova i pr\u017eionika, o kojima posetioci dobijaju stru\u010dna obja\u0161njenja fabri\u010dkih tehnologa koji su preuzeli i ulogu kustosa.\nMuzej kafe ne postoji u okru\u017eenju, a ideja o otvaranju je nastala kao trend da se prika\u017ee sam proces proizvodnje, ali i da se sa\u010duvaju tragovi pro\u0161losti.\nThe post ESPRESO KAFA \u017eivi dva minuta appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2010-10-21T12:13:29+02:00", "date_modified": "2017-12-19T15:34:41+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Muzejrucni-mlin-za-kafu.jpg", "tags": [ "espreso kafa", "kafa", "ovo niste zali", "Hrana i pi\u0107e" ] } ] }