![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-214788358.jpg\")
Ve\u0107ina dru\u0161tvenih igara dolazi nam iz Azije, a nastale su kao dodatni podsticaj u izu\u010davanju i razvijanju vojne strategije, neke su za zadatak imale da propagiraju religiju, pribli\u017ee ljudima matematiku i astronomiju, pomognu u razlikovanju dobrog od lo\u0161eg, ali i kao podr\u0161ka protestima.
\nDanas u svetu postoji preko 60.000 razli\u010ditih dru\u0161tvenih igara. Primarni cilj za nekoga su dru\u017eenje i zabava, za druge pak pobeda, ali jedno je sigurno \u2013 predstavljaju odli\u010dan na\u010din za povezivanje onih koji u njima u\u010destvuju. Najstarija dru\u0161tvena igra na svetu su kockice \u2013 osnovni element ve\u00ad\u0107i\u00adne dana\u0161njih dru\u0161tvenih igara, napravljen od kamena, kostiju ili obojenih drvenih \u0161tapi\u0107a, predstavlja i sam po\u010detak istorije igara. A igra se sastojala samo u bacanju
\nistih. Pobednik je bio onaj koji u datom trenutku bacanjem dobije najve\u0107i broj.
Azija kao kolevka dru\u0161tvenih igara
\nKraljevska igra Ura, poznata i kao Igra dvadeset kvadrata prona\u0111ena je na teritoriji dana\u0161njeg Iraka. Igra je stara oko 5.000 godina i predstavlja jednu od prvih igara koje se
\nigraju na \u201etabli\u2019\u2019. Iz ove igre nastaje i Tavla (bekgemon), koja se igrala i u Persiji, anti\u010dkom Rimu, Aziji ali i srednjevekovnoj Evropi. Pravila su slede\u0107a \u2013 dva igra\u010da bacaju kockice i pomeraju po 15 \u017ee\u00adtona preko 24 polja (po 12 na obe strane) u skladu sa onim \u0161to su dobili.
\n\u017detoni se preme\u0161taju preko svog protivnika na drugi kraj table u odnosu na broj koji je dobijen na kockicama, a ukoliko dobijete iste brojeve, mo\u017eete bacati jo\u0161 jednom. Cilj je da se svi igra\u010devi \u017eetoni sklone sa table.
Za razliku od Kraljevske igre Ura, koju je moglo igrati i gra\u0111anstvo, u Egiptu su ovakve igre prvenstveno sme\u00adli igrati samo faraoni. Senet je jedna od staroegipatskih igara koja se nalazi i na mnogim ilustracijama na\u0111enim u grobnicama faraona. Oko 1550. godine p.n.e. ova igra
\npostala je neka vrsta talismana za zagrobni \u017eivot, jer se smatralo da su uspe\u0161ni igra\u010di pod za\u0161titom bogova. Zbog ovog verovanja i velike popularnosti me\u0111u vladarima, ova igra postaje rasprostranjena i me\u0111u gra\u0111anstvom.
![\"Senet\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Senet.jpg\")
Jedna od nama najpoznatijih igara, \u0161ah, nastao je u Indiji, tokom carstva Gupte, pre 1500 godina, i njegov tada\u0161nji naziv \u2013 \u010daturanga, zna\u010dio je \u201e\u010detiri roda vojske\u201d \u2013 pe\u0161adija, konjica, slonovi i dvokolice. Kako je vreme prolazilo, i vojska je postajala druga\u010dijeg sastava, pa su ti rodovi danas pe\u0161aci, konji, lovci i topovi. Za Hinduse je bio oru\u0111e za studiranje vojne strategije, kockanja, mate\u00admatike i astronomije. Re\u010d \u201e\u0161ah\u201d po\u010dinje da se koristi u Persiji pri napadu na protivni\u010dkog kralja i u prevodu zna\u010di kralj, a zavr\u0161etak igre \u2013 \u0161ah mat, zna\u010di \u201ekralj je bespomo\u0107an\u201d. Nakon pokoravanja Iranske visoravni, Arapi prenose \u0161ah u Evropu, gde dobija savremeni oblik, kakav je i danas poznat.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Chess-Board-With-Chess-Pieces-204507373.jpg\")
U Indiji nastaje jo\u0161 jedna igra koja se igra i danas, Zmije i Merdevine, a njeno prvo ime bilo je Vaikuntapaali ili Leela. Zami\u0161ljena je kao pou\u010dna igra o grehu i vrlinama \u2013 penjanje uz merdevine predstavljalo je zna\u010daj dobrih dela na putu ka prosvetljenju, a zmije su prikazivale
\nkako greh nanosi \u0161tetu gre\u0161niku. Kraj partije zna\u010dio je dostizanje nirvane. Tek u Americi dobija svoju dana\u0161nju verziju de\u010dije igre zabavnog karaktera. Indijska igra Pa\u010disi, nacionalna je igra Indije i jedna od prvih koja je prilago\u0111ena zapadnja\u010dkom tr\u017ei\u0161tu.
![\"Pachisi,](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Pachisi-By-Micha-L.jpg\")
Indijski vladari ovu igru su podigli na vi\u0161i nivo \u2013 dvori\u0161te jedne palate u gradu Fatehpur Sikri bilo je zapravo velika tabla po kojoj se umesto pijuna kretalo 16 robinja obu\u010denih u razli\u010dite boje. Pa\u010disi je namenjen za dva do \u010detiri igra\u010da, a svaki igra\u010d dobija po \u010detiri figure. Baca se \u0161est \u0161koljki morskih pu\u017eeva, i figurica se pomera za onoliko polja koliko \u0161koljki padne otvorom na gore. U slu\u010daju da samo jedna padne na taj na\u010din, imate 10 poteza, a ukoliko sve padnu otvorima na dole, imate 25. Centar table, \u010darkoni, predstavlja polazi\u0161te i ishodi\u0161te igre. Igra\u010d koji prvi obi\u0111e celu tablu, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, i stigne na cilj sa svim svojim figurama je pobedio. Zbog sli\u010dnosti pravila, mnogi ovu igru porede sa
\nigrom \u010cove\u010de ne ljuti se. Igru Vei \u0107i izmislio je kineski car Jao, kako bi svog sina nau\u010dio mudrosti. Iz Kine ova igra sti\u017ee u Japan pod dana\u0161njim imenom \u2013 Go. Upravo u Japanu i do\u017eivljava najve\u0107i razvitak, gde se u XVII veku razvijaju \u010dak tri Go \u0161kole iz kojih izlaze i prvi profesionalni igra\u010di. Prvi evropski Go klub osnovan je u Puli, a prvi srpski u Kragujevcu 1970. godine. Kragujeva\u010dki Radni\u010dki i danas je jedan od vode\u0107ih u Srbiji. Ova igra dokazano pove\u0107ava prostornu inteligenciju i mo\u0107 planiranja.
Mad\u017eong je jo\u0161 jedna igra iz drevne Kine, za koju se smatra da je osmislio Konfu\u010dije, oko 500 godina p.n.e. Glavni deo ove igre su tri zmaja koja su povezana sa tri ve\u0161tine koje je Konfu\u010dije u\u010dio \u2013 dobronamernost, iskrenost i po\u0161tovanje porodice. U Japanu danas postoji vi\u0161e od sedam miliona igra\u010da i pre\u00adko devet hiljada specijalizovanih salona za igru. Da biste bili uspe\u0161ni u ovoj igri neophodna vam je dobra strategija i dosta kalkulacije. Mad\u017eong je igra za dva do \u010detiri igra\u010da sa setom od 144 plo\u010dice na kojima se nalaze kineski znakovi i simboli. Igra\u010di dele i bacaju plo\u010dice 13 puta, a u 14. deljenju se formiraju \u010detiri grupe plo\u010dica (rezultat) i jedan par (glava). Plo\u010dice mogu biti jednostavne \u2013 numerisane, ili \u010dasne \u2013 vetrovi i zmajevi. Plo\u010dicu mo\u017eete ukrasti od protivnika i tako pobediti. Igranje Mad\u017eonga poma\u017ee pri problemima kognitivnog pam\u0107enja i u borbi protiv demencije.
\n![\"Mahjong,](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Mahjong-Alex-Wong-Getty-Images.jpg\")
A iz Evrope…
\nIgra Dama nastala je 1723. godine u Francuskoj, a prvo svetsko prvenstvo odigrano je 1984. godine. Francuzi, Holan\u0111ani i Belgijanci \u010dak su osnovali i Svetsku federaciju za damu. Ova igra se igra na plo\u010di od 100 polja, 50 crnih i 50 belih. Svaki igra\u010d ima po 20 figura koje
\npomera po tabli dijagonalno prema protivniku. Kada do\u0111e do protivni\u010dke figure koja iza sebe ima slobodno polje, preska\u010de je i uzima. Sve figure su na po\u010detku obi\u010dne i postaju dame kada stignu do polja u poslednjem redu. Dama se sastoji od dve obi\u010dne figure slo\u017eene jedna na drugu, i mo\u017ee se pomerati dijagonalno u svim pravcima, za onoliko polja koliko igra\u010d \u017eeli. Cilj je osvojiti sve protivni\u010dke figure, ili im onemogu\u0107iti slede\u0107i potez.
Jednu od najpoznatijih igara dana\u0161njice, Riziko izmislio je francuski producent Albert Lamorisse 1957. godine pod drugim imenom, da bi je kompanija Parker Brothers Co. kupila i pod dana\u0161njim imenom objavila 1959. godine. Na po\u010detku partije svaki igra\u010d iz \u0161pila izvla\u010di karticu na kojoj je napisan zadatak. Tabla je u stvari karta sveta, pa se na drugom \u0161pilu karata nalaze imena Dr\u017eava koje se moguo svojiti. Cilj je prvi ispuniti zadatak sa kartice, koji je tajna sve do kraja partije.
\nDru\u0161tvene igre u Americi
\nKako su hodo\u010dasnici i puritanci povezivali kockice sa \u0111avolom, prva dru\u0161tvena igra u Ameriku je stigla tek 1822. godine, a sve ameri\u010dke igre sa po\u010detka XIX veka bile su tematski vezane za religiju. Tek krajem tog veka na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te izlazi prva igra bazirana na kapitalizmu i materijalizmu.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/monopol.jpg\")
Monopol nastaje 1903. godine, ali je izgledao potpuno druga\u010dije od onog \u0161to je nama poznato. Prva verzija ove igre stvorena je kao protest protiv sistema taksi i monopola u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i upozorenje na opasnosti pohlepe i propagirala je uvo\u0111enje ve\u0107ih poreza za bogata\u0161e. Igra je 1930. godine prodata kompaniji Parker Brothers Co. pod dana\u0161njim nazivom \u2013 Monopol. Do 2015. godine, Monopol je prodat u vi\u0161e od milijardu primeraka, \u0161to je \u010dini najprodavanijom dru\u0161tvenom igrom svih vremena!
Jo\u0161 jedna igra veoma popularna danas nastala je u Americi. Jamb je 50-i h godina![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-203408014.jpg\")
XX veka otkupio E.S. Lowe (jedno od njegovih zanimanja bilo je proizvodnja igara) od nepoznatog kanadskog para koji je tu igru nazivao Igra za jahtu (\u201eThe Yacht Game\u201c), jer su je igrali sa prijateljima na svojoj jahti. Kada je Milton Bradely 1973. godine otkupio E.S. Lowe kompaniju,nasledio je i pravo na proizvodnju i prodaju Jamba. Hasbro, trenutni vlasnik ove igre, tvrdi da se u svetu proda preko 50 miliona primeraka Jamba.
Igrajte se, zdravo je!
\nDru\u0161tvene igre mogu biti dobar izbor za subotnje ve\u010de sa porodicom ili prijateljima \u2013 uskladite rasporede, isklju\u010dite mobilne telefone i igrajte se. Osim dobre zabave, ove igre imaju i pozitivne uticaje na va\u0161e zdravlje. Tako\u0111e, dru\u0161tvene igre mogu biti odli\u010dan izbor za
\nopu\u0161tanje atmosfere i u\u010dvr\u0161\u0107ivanja odnosa me\u0111u zaposlenima ili pak uklju\u010divanja i razbijanja leda me\u0111u u\u010desnicima na konferenciji ili seminaru. Igranje dru\u0161tvenih igara predstavlja izvor dobre zabave, a samim tim i smeha, koji pove\u0107ava nivo endorfina \u2013 hormona sre\u0107e, koji poma\u017ee opu\u0161tanje mi\u0161i\u0107a i cirkulaciju krvi, sni\u017eava krvni pritisak, smanjuje nivo stresa i oja\u010dava imuni sistem.
Tako\u0111e, smejanje i zabava mogu pove\u0107ati nivo empatije i povezanosti sa ljudima sa kojima igramo i oja\u010dati porodi\u010dne veze. Pored ovog benefita, dru\u0161tvene igre pobolj\u0161avaju sposobnost pam\u0107enja u starijem dobu i smanjuju rizike pojave oboljenja poput demencije i Alchajmera. I zato, prona\u0111ite malo slobodnog vremena, izvadite svoju omiljenu igru ili probajte neku novu. A mi vam preporu\u010dujemo jednu koja se skoro pojavila \u2013 Revolucija.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Revolucija-2.jpg\")
DA LI STE ZNALI?
\n\u00b7 Najstarije kockice na\u0111ene su u grobnici u Turskoj i stare su preko 5000 godina.
\n \u00b7 Prva igra namenjena deci bile su \u0160kolice, nastale u rimskom carstvu oko 500 p.n.e.
\n \u00b7 Po\u010detkom 60-ih godina slogan za Jamb bio je ,,Zabavna igra koja razmi\u0161ljanje \u010dini zabavnim\u201c.
Nevena Ili\u0107
\nThe post Dru\u0161tvene igre \u2013 u\u010denje kroz razonodu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Oduvek smo ih igrali. A da li smo se zapitali odakle vode poreklo i \u010demu su slu\u017eile? Budimo iskreni, verovatno da nismo. Zbog toga, u ovom broju SEEbtm magazina pozabavili smo se ovom temom.\nVe\u0107ina dru\u0161tvenih igara dolazi nam iz Azije, a nastale su kao dodatni podsticaj u izu\u010davanju i razvijanju vojne strategije, neke su za zadatak imale da propagiraju religiju, pribli\u017ee ljudima matematiku i astronomiju, pomognu u razlikovanju dobrog od lo\u0161eg, ali i kao podr\u0161ka protestima.\nDanas u svetu postoji preko 60.000 razli\u010ditih dru\u0161tvenih igara. Primarni cilj za nekoga su dru\u017eenje i zabava, za druge pak pobeda, ali jedno je sigurno \u2013 predstavljaju odli\u010dan na\u010din za povezivanje onih koji u njima u\u010destvuju. Najstarija dru\u0161tvena igra na svetu su kockice \u2013 osnovni element ve\u00ad\u0107i\u00adne dana\u0161njih dru\u0161tvenih igara, napravljen od kamena, kostiju ili obojenih drvenih \u0161tapi\u0107a, predstavlja i sam po\u010detak istorije igara. A igra se sastojala samo u bacanju\nistih. Pobednik je bio onaj koji u datom trenutku bacanjem dobije najve\u0107i broj.\n\nAzija kao kolevka dru\u0161tvenih igara\nKraljevska igra Ura, poznata i kao Igra dvadeset kvadrata prona\u0111ena je na teritoriji dana\u0161njeg Iraka. Igra je stara oko 5.000 godina i predstavlja jednu od prvih igara koje se\nigraju na \u201etabli\u2019\u2019. Iz ove igre nastaje i Tavla (bekgemon), koja se igrala i u Persiji, anti\u010dkom Rimu, Aziji ali i srednjevekovnoj Evropi. Pravila su slede\u0107a \u2013 dva igra\u010da bacaju kockice i pomeraju po 15 \u017ee\u00adtona preko 24 polja (po 12 na obe strane) u skladu sa onim \u0161to su dobili.\n\u017detoni se preme\u0161taju preko svog protivnika na drugi kraj table u odnosu na broj koji je dobijen na kockicama, a ukoliko dobijete iste brojeve, mo\u017eete bacati jo\u0161 jednom. Cilj je da se svi igra\u010devi \u017eetoni sklone sa table.\nZa razliku od Kraljevske igre Ura, koju je moglo igrati i gra\u0111anstvo, u Egiptu su ovakve igre prvenstveno sme\u00adli igrati samo faraoni. Senet je jedna od staroegipatskih igara koja se nalazi i na mnogim ilustracijama na\u0111enim u grobnicama faraona. Oko 1550. godine p.n.e. ova igra\npostala je neka vrsta talismana za zagrobni \u017eivot, jer se smatralo da su uspe\u0161ni igra\u010di pod za\u0161titom bogova. Zbog ovog verovanja i velike popularnosti me\u0111u vladarima, ova igra postaje rasprostranjena i me\u0111u gra\u0111anstvom.\nSenet\nJedna od nama najpoznatijih igara, \u0161ah, nastao je u Indiji, tokom carstva Gupte, pre 1500 godina, i njegov tada\u0161nji naziv \u2013 \u010daturanga, zna\u010dio je \u201e\u010detiri roda vojske\u201d \u2013 pe\u0161adija, konjica, slonovi i dvokolice. Kako je vreme prolazilo, i vojska je postajala druga\u010dijeg sastava, pa su ti rodovi danas pe\u0161aci, konji, lovci i topovi. Za Hinduse je bio oru\u0111e za studiranje vojne strategije, kockanja, mate\u00admatike i astronomije. Re\u010d \u201e\u0161ah\u201d po\u010dinje da se koristi u Persiji pri napadu na protivni\u010dkog kralja i u prevodu zna\u010di kralj, a zavr\u0161etak igre \u2013 \u0161ah mat, zna\u010di \u201ekralj je bespomo\u0107an\u201d. Nakon pokoravanja Iranske visoravni, Arapi prenose \u0161ah u Evropu, gde dobija savremeni oblik, kakav je i danas poznat.\n\n\nU Indiji nastaje jo\u0161 jedna igra koja se igra i danas, Zmije i Merdevine, a njeno prvo ime bilo je Vaikuntapaali ili Leela. Zami\u0161ljena je kao pou\u010dna igra o grehu i vrlinama \u2013 penjanje uz merdevine predstavljalo je zna\u010daj dobrih dela na putu ka prosvetljenju, a zmije su prikazivale\nkako greh nanosi \u0161tetu gre\u0161niku. Kraj partije zna\u010dio je dostizanje nirvane. Tek u Americi dobija svoju dana\u0161nju verziju de\u010dije igre zabavnog karaktera. Indijska igra Pa\u010disi, nacionalna je igra Indije i jedna od prvih koja je prilago\u0111ena zapadnja\u010dkom tr\u017ei\u0161tu.\nPachisi, By Micha L\nIndijski vladari ovu igru su podigli na vi\u0161i nivo \u2013 dvori\u0161te jedne palate u gradu Fatehpur Sikri bilo je zapravo velika tabla po kojoj se umesto pijuna kretalo 16 robinja obu\u010denih u razli\u010dite boje. Pa\u010disi je namenjen za dva do \u010detiri igra\u010da, a svaki igra\u010d dobija po \u010detiri figure. Baca se \u0161est \u0161koljki morskih pu\u017eeva, i figurica se pomera za onoliko polja koliko \u0161koljki padne otvorom na gore. U slu\u010daju da samo jedna padne na taj na\u010din, imate 10 poteza, a ukoliko sve padnu otvorima na dole, imate 25. Centar table, \u010darkoni, predstavlja polazi\u0161te i ishodi\u0161te igre. Igra\u010d koji prvi obi\u0111e celu tablu, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, i stigne na cilj sa svim svojim figurama je pobedio. Zbog sli\u010dnosti pravila, mnogi ovu igru porede sa\nigrom \u010cove\u010de ne ljuti se. Igru Vei \u0107i izmislio je kineski car Jao, kako bi svog sina nau\u010dio mudrosti. Iz Kine ova igra sti\u017ee u Japan pod dana\u0161njim imenom \u2013 Go. Upravo u Japanu i do\u017eivljava najve\u0107i razvitak, gde se u XVII veku razvijaju \u010dak tri Go \u0161kole iz kojih izlaze i prvi profesionalni igra\u010di. Prvi evropski Go klub osnovan je u Puli, a prvi srpski u Kragujevcu 1970. godine. Kragujeva\u010dki Radni\u010dki i danas je jedan od vode\u0107ih u Srbiji. Ova igra dokazano pove\u0107ava prostornu inteligenciju i mo\u0107 planiranja.\n\nMad\u017eong je jo\u0161 jedna igra iz drevne Kine, za koju se smatra da je osmislio Konfu\u010dije, oko 500 godina p.n.e. Glavni deo ove igre su tri zmaja koja su povezana sa tri ve\u0161tine koje je Konfu\u010dije u\u010dio \u2013 dobronamernost, iskrenost i po\u0161tovanje porodice. U Japanu danas postoji vi\u0161e od sedam miliona igra\u010da i pre\u00adko devet hiljada specijalizovanih salona za igru. Da biste bili uspe\u0161ni u ovoj igri neophodna vam je dobra strategija i dosta kalkulacije. Mad\u017eong je igra za dva do \u010detiri igra\u010da sa setom od 144 plo\u010dice na kojima se nalaze kineski znakovi i simboli. Igra\u010di dele i bacaju plo\u010dice 13 puta, a u 14. deljenju se formiraju \u010detiri grupe plo\u010dica (rezultat) i jedan par (glava). Plo\u010dice mogu biti jednostavne \u2013 numerisane, ili \u010dasne \u2013 vetrovi i zmajevi. Plo\u010dicu mo\u017eete ukrasti od protivnika i tako pobediti. Igranje Mad\u017eonga poma\u017ee pri problemima kognitivnog pam\u0107enja i u borbi protiv demencije.\nMahjong, Alex Wong, Getty Images\nA iz Evrope…\nIgra Dama nastala je 1723. godine u Francuskoj, a prvo svetsko prvenstvo odigrano je 1984. godine. Francuzi, Holan\u0111ani i Belgijanci \u010dak su osnovali i Svetsku federaciju za damu. Ova igra se igra na plo\u010di od 100 polja, 50 crnih i 50 belih. Svaki igra\u010d ima po 20 figura koje\npomera po tabli dijagonalno prema protivniku. Kada do\u0111e do protivni\u010dke figure koja iza sebe ima slobodno polje, preska\u010de je i uzima. Sve figure su na po\u010detku obi\u010dne i postaju dame kada stignu do polja u poslednjem redu. Dama se sastoji od dve obi\u010dne figure slo\u017eene jedna na drugu, i mo\u017ee se pomerati dijagonalno u svim pravcima, za onoliko polja koliko igra\u010d \u017eeli. Cilj je osvojiti sve protivni\u010dke figure, ili im onemogu\u0107iti slede\u0107i potez.\nJednu od najpoznatijih igara dana\u0161njice, Riziko izmislio je francuski producent Albert Lamorisse 1957. godine pod drugim imenom, da bi je kompanija Parker Brothers Co. kupila i pod dana\u0161njim imenom objavila 1959. godine. Na po\u010detku partije svaki igra\u010d iz \u0161pila izvla\u010di karticu na kojoj je napisan zadatak. Tabla je u stvari karta sveta, pa se na drugom \u0161pilu karata nalaze imena Dr\u017eava koje se moguo svojiti. Cilj je prvi ispuniti zadatak sa kartice, koji je tajna sve do kraja partije.\nDru\u0161tvene igre u Americi\nKako su hodo\u010dasnici i puritanci povezivali kockice sa \u0111avolom, prva dru\u0161tvena igra u Ameriku je stigla tek 1822. godine, a sve ameri\u010dke igre sa po\u010detka XIX veka bile su tematski vezane za religiju. Tek krajem tog veka na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te izlazi prva igra bazirana na kapitalizmu i materijalizmu.\nMonopol nastaje 1903. godine, ali je izgledao potpuno druga\u010dije od onog \u0161to je nama poznato. Prva verzija ove igre stvorena je kao protest protiv sistema taksi i monopola u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i upozorenje na opasnosti pohlepe i propagirala je uvo\u0111enje ve\u0107ih poreza za bogata\u0161e. Igra je 1930. godine prodata kompaniji Parker Brothers Co. pod dana\u0161njim nazivom \u2013 Monopol. Do 2015. godine, Monopol je prodat u vi\u0161e od milijardu primeraka, \u0161to je \u010dini najprodavanijom dru\u0161tvenom igrom svih vremena!\nJo\u0161 jedna igra veoma popularna danas nastala je u Americi. Jamb je 50-i h godina XX veka otkupio E.S. Lowe (jedno od njegovih zanimanja bilo je proizvodnja igara) od nepoznatog kanadskog para koji je tu igru nazivao Igra za jahtu (\u201eThe Yacht Game\u201c), jer su je igrali sa prijateljima na svojoj jahti. Kada je Milton Bradely 1973. godine otkupio E.S. Lowe kompaniju,nasledio je i pravo na proizvodnju i prodaju Jamba. Hasbro, trenutni vlasnik ove igre, tvrdi da se u svetu proda preko 50 miliona primeraka Jamba.\nIgrajte se, zdravo je!\nDru\u0161tvene igre mogu biti dobar izbor za subotnje ve\u010de sa porodicom ili prijateljima \u2013 uskladite rasporede, isklju\u010dite mobilne telefone i igrajte se. Osim dobre zabave, ove igre imaju i pozitivne uticaje na va\u0161e zdravlje. Tako\u0111e, dru\u0161tvene igre mogu biti odli\u010dan izbor za\nopu\u0161tanje atmosfere i u\u010dvr\u0161\u0107ivanja odnosa me\u0111u zaposlenima ili pak uklju\u010divanja i razbijanja leda me\u0111u u\u010desnicima na konferenciji ili seminaru. Igranje dru\u0161tvenih igara predstavlja izvor dobre zabave, a samim tim i smeha, koji pove\u0107ava nivo endorfina \u2013 hormona sre\u0107e, koji poma\u017ee opu\u0161tanje mi\u0161i\u0107a i cirkulaciju krvi, sni\u017eava krvni pritisak, smanjuje nivo stresa i oja\u010dava imuni sistem.\nTako\u0111e, smejanje i zabava mogu pove\u0107ati nivo empatije i povezanosti sa ljudima sa kojima igramo i oja\u010dati porodi\u010dne veze. Pored ovog benefita, dru\u0161tvene igre pobolj\u0161avaju sposobnost pam\u0107enja u starijem dobu i smanjuju rizike pojave oboljenja poput demencije i Alchajmera. I zato, prona\u0111ite malo slobodnog vremena, izvadite svoju omiljenu igru ili probajte neku novu. A mi vam preporu\u010dujemo jednu koja se skoro pojavila \u2013 Revolucija.\n\nDA LI STE ZNALI?\n\u00b7 Najstarije kockice na\u0111ene su u grobnici u Turskoj i stare su preko 5000 godina.\n \u00b7 Prva igra namenjena deci bile su \u0160kolice, nastale u rimskom carstvu oko 500 p.n.e.\n \u00b7 Po\u010detkom 60-ih godina slogan za Jamb bio je ,,Zabavna igra koja razmi\u0161ljanje \u010dini zabavnim\u201c.\nNevena Ili\u0107\nThe post Dru\u0161tvene igre \u2013 u\u010denje kroz razonodu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-04-11T10:30:14+02:00", "date_modified": "2018-04-11T10:30:14+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-37.jpg", "tags": [ "bekgemon", "dama", "dru\u0161tvene igre", "istorija dru\u0161tvenih igara", "jamb", "kockice", "kraljevska igra ura", "leela", "mad\u017eong", "monopol", "pa\u010disi", "riziko", "\u0161ah", "senet", "tavla", "Aktuelne teme", "Ma \u0161ta ka\u017ee\u0161?!" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/hrabri-mali-toster-u-misiji-spasavanja-drugarstva/", "url": "https://www.seebtm.com/hrabri-mali-toster-u-misiji-spasavanja-drugarstva/", "title": "Hrabri mali toster u misiji spa\u0161avanja drugarstva", "content_html": "Odba\u010deni devedesetih, kada smo se puni entuzijazma prepustili kristalno \u010distom zvuku kompakt diska i kristalnoj o\u0161trini digitalne fotografije merene desetinama megapiksela, vrlo sporo, ali nezaustavljivo se penju iz podruma na\u0161ih ku\u0107a i na\u0161ih \u017eivota ka svakodnevici pokrenuti nostalgijom ali i \u017eeljom za dodirom, klasi\u010dnim posedovanjem i ko zna jo\u0161 kojim mehanizmima.
\nDru\u0161tvene igre su jo\u0161 jedan koncept koji do\u017eivljava svoj povratak kroz fenomen koji se sve \u010de\u0161\u0107e imenuje kao post-digitalno doba. To nije odbacivanje tehnolo\u0161kog napretka ve\u0107 pronala\u017eenje na\u010dina da se udobnije smestimo u svetu u kome sve \u010de\u0161\u0107e izostaju taktilna i fizi\u010dka iskustva. Nisu svi predmeti do\u017eiveli \u201epovratak\u201d poput knjiga, plo\u010da i dru\u0161tvenih igara. Mo\u017eda razlog le\u017ei u tome \u0161to ovi predmeti nisu samo stvari. Mnogi se se\u0107aju, a mnogi \u0107e se sigurno sada podsetiti, Diznijevog crtanog filma \u201eBrave Little Toaster\u201d u kom jedan mali hrabri toster pokre\u0107e \u010ditavu svitu odba\u010denih ku\u0107nih ure\u0111aja, \u010dija je tehnologija zastarela, u misiju spasavanja iz \u010deljusti recikla\u017ee.
\nNe\u0161to noviji animirani film \u201eToy Story\u201d bavi se sli\u010dnom tematikom – odba\u010dene igra\u010dke su u misiji podse\u0107anja svog voljenog vlasnika na nekada\u0161nje lepe dane u kojima su mu one pomagale da odraste. Obe pri\u010de se bave otu\u0111eno\u0161\u0107u, odba\u010deno\u0161\u0107u i potrebom da se bude koristan i deo \u017eivota. Kroz taj koncept, predmeti postaju antropomorfni da bi istakli svoju ulogu u oblikovanju svakodnevice i nas samih ali i da bi prikrili industrijski i tr\u017ei\u0161ni aspekt svog nastanka. Oni nisu samo \u201ejedan iz serije identi\u010dnih proizvoda\u201d, oni su kroz upotrebu i pripadanje stekli poseban identitet.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto4.jpg\")
Posedovanje predmeta u ovim pri\u010dama nije jednostrano. Ovi predmeti poseduju i svog vlasnika, a ta mo\u0107 posedovanja je rezervisana samo za opipljive, taktilne predmete. Posmatrana na taj na\u010din, stara vikendica/koliba u kojoj je mali hrabri toster zaboravljen sa svojim drugarima postaje metafora za zaba\u010dene kutke na\u0161ih se\u0107anja. Pucketanje gramofonske plo\u010de, mirisni keks od cimeta i pomorand\u017ee, sve\u0107ice sa \u0161tipaljkama na novogodi\u0161njoj jelci, kutije dru\u0161tvenih igara na tepihu dnevne sobe i fotoaparat napunjen novim filmom koji \u010deka klju\u010dni momenat je nekada bio novogodi\u0161nji standard. Ovi rekviziti, povu\u010deni u gornje police plakara ili podrume, neko vreme su bili potpuno zaboravljeni.
\nVirtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e
\nmo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din
\nda anga\u017euje ljude okupljene u zajeni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene
\nigre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du
\nzajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice.
Sve \u010de\u0161\u0107e ih se setimo u poslednje vreme. O tome svedo\u010di i povratak analognih medija poslednje decenije. \u0160ta ih je pokrenulo da, poput malog tostera, krenu u misiju podse\u0107anja na svoje postojanje? Nostalgija je prvi odgovor koji bi mogao da delimi\u010dno da obja\u0161njenje ovog novog fenomena povratka starih predmeta. Me\u0111utim, stvarnost je daleko kompleksnija jer se ovi predmeti ne vra\u0107aju samo u svom pre\u0111a\u0161njem i poznatom obliku, ve\u0107 se ra\u0111aju potpuno novi.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto3.jpg\")
Krajem osamdesetih godina po\u010deo je blag, ali konstantan, pad u prodaji dru\u0161tvenih igara (igara sa tablom i karti\u010dnih igara koje su objedinjene pod ovim imenom). Odgovor poznatih i velikih proizvo\u0111a\u010da dru\u0161tvenih igara, kao \u0161to su Hasbro i Milton Bradley, na stagnaciju i opadanje na tr\u017ei\u0161tu se ogledao u proizvodnji novih, tematskih varijanti uspe\u0161nih igara kao \u0161to su Monopol i Riziko. Inovacija na polju igara se preselila prvo u svet video igara na posebnim konzolama, a zatim i u digitalni svet umre\u017een sve br\u017eim internet konekcijama. Me\u0111utim, poslednjih 15 godina, tr\u017ei\u0161te dru\u0161tvenih igara se dramati\u010dno promenilo. Ono je podeljeno
\nu \u010detiri kategorije: igre za masovno tr\u017ei\u0161te, hobi igre, evropske igre i ameri\u010dke igre.
Dru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima
\nnije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom
\nkreiranju atmosfere.
Igre za masovno tr\u017ei\u0161te su one svima dobro poznate igre sa mno\u0161tvom varijacija (Monopol, Kluedo, Riziko…). To su takozvani moderni klasici koji se mogu na\u0107i u prodavnicama igra\u010daka ili ve\u0107im supermarketima. Segment tr\u017ei\u0161ta dru\u0161tvenih igara definisan kao hobi igre danas ima najve\u0107i udeo u tr\u017ei\u0161tu igara, \u010dine\u0107i gotovo polovinu u smislu prihoda koje ostvaruje. Radi se o vrlo kompleksnim igrama (igranje uloga, razmena karata, igre sa minijaturnim figuricama) za \u201ezagri\u017eene\u201d igra\u010de koji su ujedno i kolekcionari kompleta ili pojedina\u010dnih elemenata odre\u0111enih igara. Evropske i ameri\u010dke igre se bitno razlikuju po du\u017eini trajanja i kompleksnosti elemenata koji ih \u010dine. Dok su evropske igre vi\u0161e okrenute br\u017eem tempu i strategiji i logici, ameri\u010dke imaju \u010desto mnogo elemenata, sesije du\u017ee traju, baziraju se na odre\u0111enim temama. Postojanje zna\u010dajnog i diferenciranog tr\u017ei\u0161ta govori o i dalje prisutnoj \u017eelji za igranjem dru\u0161tvenih igara uprkos brojnim adiktivnim kompjuterskim igrama koje je tako\u0111e mogu\u0107e igrati sa drugima.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto1.jpg\")
Me\u0111utim, kroz brze mre\u017ene konekcije, igranje kompjuterskih igara je dobilo karakter solitarne igre. Saigra\u010di ne dele fizi\u010dki prostor, ve\u0107 povla\u010de poteze i komuniciraju posredstvom kompjutera sa velikih udaljenosti, naj\u010de\u0161\u0107e se i ne poznaju\u0107i. Dok igranje kompjuterskih igara mo\u017ee da zadovolji jedan segment potrebe za uzbu\u0111enjem i igrom, izostaje va\u017ena komponenta \u2013 izlo\u017eenost (ranjivost) i neverbalna komunikacija.
\nVideo igre, iako vezane za konzole i TV ekrane i dalje podrazumevaju deljenje prostora i neverbalnu komunikaciju a takav je slu\u010daj i sa prvim kompjuterskim igrama na Spektrumu, Atariju i Komodoru (setimo se tih igra\u010dkih seansi nakon \u0161kole), dok kompjuterske igre kroz internet, bez obzira na to da li se igraju samostalno ili sa nekim ko je na drugom kraju sveta, uskra\u0107uju ovo iskustvo. U njima je \u201edrugi\u201d, samo jo\u0161 jedan element igre. On mo\u017ee da postoji zaista ali i ne mora. On mo\u017ee da bude kompjuter a mo\u017ee da bude \u010dovek a da razlika ostane neprime\u0107ena. Magija koja upotpunjuje dru\u0161tvene igre nastaje kada se dru\u0161tvo okupi oko stola. Igra\u010di postaju aktivni, razmenjuju \u0161ale, smeju se, izlo\u017eeni su, ranjivi… Mo\u017eda je
\nba\u0161 potreba za istinskom me\u0111uljudskom interakcijom razlog povratka dru\u0161tvenih igara. Virtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e mo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din da anga\u017euje ljude okupljene u zajedni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene igre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du zajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice. Igranje on-line to delimi\u010dno posti\u017ee ali efekat nije potpun jer u\u010desnike ne \u010dini \u201e\u017eivljim\u201d, najvi\u0161e zbog unapred definisanih kreativnih mogu\u0107nosti koje su deo improvizacije tokom igranja.
Razmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za
\nigranjem dru\u0161tvenih igara.
Digitalne igre ograni\u010davaju mogu\u0107e poteze, dok se kod dru\u0161tvenih igara interakcija odvija na vi\u0161e nivoa i mnogo je kompleksnija. Ona podrazumeva igru na tabli ali i ono \u0161to se de\u0161ava izvan igre sa njom je podstaknuto. Saigra\u010di su fizi\u010dki prisutni i iz njihove neverbalne komunikacije mogu\u0107e je videti da li su uzbu\u0111eni, frustrirani, da li u\u017eivaju ili se raduju. Dru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima nije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom kreiranju atmosfere. Ukoliko se igra\u010di redovno sastaju kako bi igrali na primer Dixit, \u010desto \u0107e do\u0107i i do boljeg upoznavanja, a mnogi potezi \u0107e biti
\ndugo prepri\u010davani poput dragih uspomena.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto2.jpg\")
Saigra\u010di \u0107e neretko formirati svoje komunikacijske kodove koji \u0107e ih jo\u0161 vi\u0161e zbli\u017eiti u stvarnom ose\u0107aju da se me\u0111usobno razumeju bolje od ostatka sveta. Vreme koje provodimo zajedno oblikuje na\u0161e porodi\u010dne i dru\u0161tvene odnose. Kada se okupimo oko \u0161arene table, zajedno ulazimo u svet \u010diji smo kreatori. Tabla, figure, kockice, kartice, postaju inspiracija. Pobeda je \u010desto sekundarna a glavni cilj je razmena ideja. Razmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za igranjem dru\u0161tvenih igara.
\nIsti razlozi su bili podsticaj da napravimo dru\u0161tvenu igru \u201eRevolucija\u201d. Mi Lush Life, drugari koji se poznaju jo\u0161 iz srednjo\u0161kolskih dana, perioda kada su dru\u0161tvene igre bile standard letnjih morskih ve\u010deri i zimskih dugih no\u0107i uz toplu \u010dokoladu, \u017eeleli smo da svoje dizajnerska,
\narhitektonska i psiholo\u0161ka znanja, koja ina\u010de koristimo kako bismo menjali svet na bolje i od toga \u017eiveli, usmerimo ka stvaranju igre za na\u0161e porodice. \u017deleli smo da se kroz igru jo\u0161 vi\u0161e pove\u017eemo. Igraju\u0107i je \u010dak dve godine, otkrili smo da nas igra ne samo povezuje, ve\u0107 da nas oblikuje, \u0161iri nam poglede, provocira na\u0161e poznate i skrivene talente da se razviju. Tako se igra razvijala razvijaju\u0107i nas. Dobijala je nove elemente i njen se svet \u0161irio kao i na\u0161. Deca su u\u010destvovala u njenom nastanku i oblikovanju zajedno sa nama, tako da je ponekad te\u0161ko re\u0107i gde po\u010dinje igra a gde kreacija. Sada mnoga na\u0161a okupljanja uklju\u010duju igranje na\u0161e \u201eRevolucije\u201d.
Ona predstavlja put Zemlje oko Sunca ali i revoluciju u na\u010dinu na koji provodimo vreme zajedno. Kroz nju smo shvatili da kooperativne dru\u0161tvene igre, u kojimai gra\u010di imaju zajedni\u010dki cilj, mogu da nas podstaknu da budemo iskreniji, otvoreniji i slobodniji u me\u0111usobnojkomunikaciji. Sada se, kada smo \u017eeljni dru\u017eenja i zabave, ne okre\u0107emo
\nekranima telefona, kompjutera ili TV-a, ve\u0107 jedni drugima jer znamo da ono \u0161to tra\u017eimo ne\u0107emo dobiti kroz pasivno upijanje informacija ve\u0107, kroz igru, i stvarno prisustvo.
\n
Katarina Nikoli\u0107
\n\nThe post Hrabri mali toster u misiji spa\u0161avanja drugarstva appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Analogni fotoaparati i gramofonske plo\u010de, ve\u0107 du\u017ee vreme \u017eive svoj \u201edrugi \u017eivot\u201d.\nOdba\u010deni devedesetih, kada smo se puni entuzijazma prepustili kristalno \u010distom zvuku kompakt diska i kristalnoj o\u0161trini digitalne fotografije merene desetinama megapiksela, vrlo sporo, ali nezaustavljivo se penju iz podruma na\u0161ih ku\u0107a i na\u0161ih \u017eivota ka svakodnevici pokrenuti nostalgijom ali i \u017eeljom za dodirom, klasi\u010dnim posedovanjem i ko zna jo\u0161 kojim mehanizmima.\n\nDru\u0161tvene igre su jo\u0161 jedan koncept koji do\u017eivljava svoj povratak kroz fenomen koji se sve \u010de\u0161\u0107e imenuje kao post-digitalno doba. To nije odbacivanje tehnolo\u0161kog napretka ve\u0107 pronala\u017eenje na\u010dina da se udobnije smestimo u svetu u kome sve \u010de\u0161\u0107e izostaju taktilna i fizi\u010dka iskustva. Nisu svi predmeti do\u017eiveli \u201epovratak\u201d poput knjiga, plo\u010da i dru\u0161tvenih igara. Mo\u017eda razlog le\u017ei u tome \u0161to ovi predmeti nisu samo stvari. Mnogi se se\u0107aju, a mnogi \u0107e se sigurno sada podsetiti, Diznijevog crtanog filma \u201eBrave Little Toaster\u201d u kom jedan mali hrabri toster pokre\u0107e \u010ditavu svitu odba\u010denih ku\u0107nih ure\u0111aja, \u010dija je tehnologija zastarela, u misiju spasavanja iz \u010deljusti recikla\u017ee.\nNe\u0161to noviji animirani film \u201eToy Story\u201d bavi se sli\u010dnom tematikom – odba\u010dene igra\u010dke su u misiji podse\u0107anja svog voljenog vlasnika na nekada\u0161nje lepe dane u kojima su mu one pomagale da odraste. Obe pri\u010de se bave otu\u0111eno\u0161\u0107u, odba\u010deno\u0161\u0107u i potrebom da se bude koristan i deo \u017eivota. Kroz taj koncept, predmeti postaju antropomorfni da bi istakli svoju ulogu u oblikovanju svakodnevice i nas samih ali i da bi prikrili industrijski i tr\u017ei\u0161ni aspekt svog nastanka. Oni nisu samo \u201ejedan iz serije identi\u010dnih proizvoda\u201d, oni su kroz upotrebu i pripadanje stekli poseban identitet.\n\n\nPosedovanje predmeta u ovim pri\u010dama nije jednostrano. Ovi predmeti poseduju i svog vlasnika, a ta mo\u0107 posedovanja je rezervisana samo za opipljive, taktilne predmete. Posmatrana na taj na\u010din, stara vikendica/koliba u kojoj je mali hrabri toster zaboravljen sa svojim drugarima postaje metafora za zaba\u010dene kutke na\u0161ih se\u0107anja. Pucketanje gramofonske plo\u010de, mirisni keks od cimeta i pomorand\u017ee, sve\u0107ice sa \u0161tipaljkama na novogodi\u0161njoj jelci, kutije dru\u0161tvenih igara na tepihu dnevne sobe i fotoaparat napunjen novim filmom koji \u010deka klju\u010dni momenat je nekada bio novogodi\u0161nji standard. Ovi rekviziti, povu\u010deni u gornje police plakara ili podrume, neko vreme su bili potpuno zaboravljeni.\nVirtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e\nmo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din\nda anga\u017euje ljude okupljene u zajeni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene\nigre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du\nzajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice.\nSve \u010de\u0161\u0107e ih se setimo u poslednje vreme. O tome svedo\u010di i povratak analognih medija poslednje decenije. \u0160ta ih je pokrenulo da, poput malog tostera, krenu u misiju podse\u0107anja na svoje postojanje? Nostalgija je prvi odgovor koji bi mogao da delimi\u010dno da obja\u0161njenje ovog novog fenomena povratka starih predmeta. Me\u0111utim, stvarnost je daleko kompleksnija jer se ovi predmeti ne vra\u0107aju samo u svom pre\u0111a\u0161njem i poznatom obliku, ve\u0107 se ra\u0111aju potpuno novi.\n\nKrajem osamdesetih godina po\u010deo je blag, ali konstantan, pad u prodaji dru\u0161tvenih igara (igara sa tablom i karti\u010dnih igara koje su objedinjene pod ovim imenom). Odgovor poznatih i velikih proizvo\u0111a\u010da dru\u0161tvenih igara, kao \u0161to su Hasbro i Milton Bradley, na stagnaciju i opadanje na tr\u017ei\u0161tu se ogledao u proizvodnji novih, tematskih varijanti uspe\u0161nih igara kao \u0161to su Monopol i Riziko. Inovacija na polju igara se preselila prvo u svet video igara na posebnim konzolama, a zatim i u digitalni svet umre\u017een sve br\u017eim internet konekcijama. Me\u0111utim, poslednjih 15 godina, tr\u017ei\u0161te dru\u0161tvenih igara se dramati\u010dno promenilo. Ono je podeljeno\nu \u010detiri kategorije: igre za masovno tr\u017ei\u0161te, hobi igre, evropske igre i ameri\u010dke igre.\nDru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima\nnije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom\nkreiranju atmosfere.\nIgre za masovno tr\u017ei\u0161te su one svima dobro poznate igre sa mno\u0161tvom varijacija (Monopol, Kluedo, Riziko…). To su takozvani moderni klasici koji se mogu na\u0107i u prodavnicama igra\u010daka ili ve\u0107im supermarketima. Segment tr\u017ei\u0161ta dru\u0161tvenih igara definisan kao hobi igre danas ima najve\u0107i udeo u tr\u017ei\u0161tu igara, \u010dine\u0107i gotovo polovinu u smislu prihoda koje ostvaruje. Radi se o vrlo kompleksnim igrama (igranje uloga, razmena karata, igre sa minijaturnim figuricama) za \u201ezagri\u017eene\u201d igra\u010de koji su ujedno i kolekcionari kompleta ili pojedina\u010dnih elemenata odre\u0111enih igara. Evropske i ameri\u010dke igre se bitno razlikuju po du\u017eini trajanja i kompleksnosti elemenata koji ih \u010dine. Dok su evropske igre vi\u0161e okrenute br\u017eem tempu i strategiji i logici, ameri\u010dke imaju \u010desto mnogo elemenata, sesije du\u017ee traju, baziraju se na odre\u0111enim temama. Postojanje zna\u010dajnog i diferenciranog tr\u017ei\u0161ta govori o i dalje prisutnoj \u017eelji za igranjem dru\u0161tvenih igara uprkos brojnim adiktivnim kompjuterskim igrama koje je tako\u0111e mogu\u0107e igrati sa drugima.\n\nMe\u0111utim, kroz brze mre\u017ene konekcije, igranje kompjuterskih igara je dobilo karakter solitarne igre. Saigra\u010di ne dele fizi\u010dki prostor, ve\u0107 povla\u010de poteze i komuniciraju posredstvom kompjutera sa velikih udaljenosti, naj\u010de\u0161\u0107e se i ne poznaju\u0107i. Dok igranje kompjuterskih igara mo\u017ee da zadovolji jedan segment potrebe za uzbu\u0111enjem i igrom, izostaje va\u017ena komponenta \u2013 izlo\u017eenost (ranjivost) i neverbalna komunikacija.\n\nVideo igre, iako vezane za konzole i TV ekrane i dalje podrazumevaju deljenje prostora i neverbalnu komunikaciju a takav je slu\u010daj i sa prvim kompjuterskim igrama na Spektrumu, Atariju i Komodoru (setimo se tih igra\u010dkih seansi nakon \u0161kole), dok kompjuterske igre kroz internet, bez obzira na to da li se igraju samostalno ili sa nekim ko je na drugom kraju sveta, uskra\u0107uju ovo iskustvo. U njima je \u201edrugi\u201d, samo jo\u0161 jedan element igre. On mo\u017ee da postoji zaista ali i ne mora. On mo\u017ee da bude kompjuter a mo\u017ee da bude \u010dovek a da razlika ostane neprime\u0107ena. Magija koja upotpunjuje dru\u0161tvene igre nastaje kada se dru\u0161tvo okupi oko stola. Igra\u010di postaju aktivni, razmenjuju \u0161ale, smeju se, izlo\u017eeni su, ranjivi… Mo\u017eda je\nba\u0161 potreba za istinskom me\u0111uljudskom interakcijom razlog povratka dru\u0161tvenih igara. Virtualno okru\u017eenje verovatno ni u bliskoj budu\u0107nosti ne\u0107e mo\u0107i da bude zamena za fizi\u010dko, niti \u0107e mo\u0107i na isti na\u010din da anga\u017euje ljude okupljene u zajedni\u010dkoj igri. Dru\u0161tvene igre tra\u017ee u\u010de\u0161\u0107e i aktivnost svih okupljenih. One podsti\u010du zajedni\u010dku kreativnost u osloba\u0111anju od svakodnevice. Igranje on-line to delimi\u010dno posti\u017ee ali efekat nije potpun jer u\u010desnike ne \u010dini \u201e\u017eivljim\u201d, najvi\u0161e zbog unapred definisanih kreativnih mogu\u0107nosti koje su deo improvizacije tokom igranja.\n\nRazmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za\nigranjem dru\u0161tvenih igara.\nDigitalne igre ograni\u010davaju mogu\u0107e poteze, dok se kod dru\u0161tvenih igara interakcija odvija na vi\u0161e nivoa i mnogo je kompleksnija. Ona podrazumeva igru na tabli ali i ono \u0161to se de\u0161ava izvan igre sa njom je podstaknuto. Saigra\u010di su fizi\u010dki prisutni i iz njihove neverbalne komunikacije mogu\u0107e je videti da li su uzbu\u0111eni, frustrirani, da li u\u017eivaju ili se raduju. Dru\u0161tvene igre mogu da u\u010dvrste prijateljstva jer u njima nije jedini cilj pobeda, ve\u0107 vreme provedeno u zajedni\u010dkom kreiranju atmosfere. Ukoliko se igra\u010di redovno sastaju kako bi igrali na primer Dixit, \u010desto \u0107e do\u0107i i do boljeg upoznavanja, a mnogi potezi \u0107e biti\ndugo prepri\u010davani poput dragih uspomena.\n\nSaigra\u010di \u0107e neretko formirati svoje komunikacijske kodove koji \u0107e ih jo\u0161 vi\u0161e zbli\u017eiti u stvarnom ose\u0107aju da se me\u0111usobno razumeju bolje od ostatka sveta. Vreme koje provodimo zajedno oblikuje na\u0161e porodi\u010dne i dru\u0161tvene odnose. Kada se okupimo oko \u0161arene table, zajedno ulazimo u svet \u010diji smo kreatori. Tabla, figure, kockice, kartice, postaju inspiracija. Pobeda je \u010desto sekundarna a glavni cilj je razmena ideja. Razmena ideja, podsticanje kreativnosti, ja\u010danje odnosa i stvaranje trajnih se\u0107anja i strukturiranje kvalitetno provedenog zajedni\u010dkog vremena u osnovi su potrebe za igranjem dru\u0161tvenih igara.\nIsti razlozi su bili podsticaj da napravimo dru\u0161tvenu igru \u201eRevolucija\u201d. Mi Lush Life, drugari koji se poznaju jo\u0161 iz srednjo\u0161kolskih dana, perioda kada su dru\u0161tvene igre bile standard letnjih morskih ve\u010deri i zimskih dugih no\u0107i uz toplu \u010dokoladu, \u017eeleli smo da svoje dizajnerska,\narhitektonska i psiholo\u0161ka znanja, koja ina\u010de koristimo kako bismo menjali svet na bolje i od toga \u017eiveli, usmerimo ka stvaranju igre za na\u0161e porodice. \u017deleli smo da se kroz igru jo\u0161 vi\u0161e pove\u017eemo. Igraju\u0107i je \u010dak dve godine, otkrili smo da nas igra ne samo povezuje, ve\u0107 da nas oblikuje, \u0161iri nam poglede, provocira na\u0161e poznate i skrivene talente da se razviju. Tako se igra razvijala razvijaju\u0107i nas. Dobijala je nove elemente i njen se svet \u0161irio kao i na\u0161. Deca su u\u010destvovala u njenom nastanku i oblikovanju zajedno sa nama, tako da je ponekad te\u0161ko re\u0107i gde po\u010dinje igra a gde kreacija. Sada mnoga na\u0161a okupljanja uklju\u010duju igranje na\u0161e \u201eRevolucije\u201d.\n\nOna predstavlja put Zemlje oko Sunca ali i revoluciju u na\u010dinu na koji provodimo vreme zajedno. Kroz nju smo shvatili da kooperativne dru\u0161tvene igre, u kojimai gra\u010di imaju zajedni\u010dki cilj, mogu da nas podstaknu da budemo iskreniji, otvoreniji i slobodniji u me\u0111usobnojkomunikaciji. Sada se, kada smo \u017eeljni dru\u017eenja i zabave, ne okre\u0107emo\nekranima telefona, kompjutera ili TV-a, ve\u0107 jedni drugima jer znamo da ono \u0161to tra\u017eimo ne\u0107emo dobiti kroz pasivno upijanje informacija ve\u0107, kroz igru, i stvarno prisustvo.\n \nKatarina Nikoli\u0107\nwww.lushlife.world\nThe post Hrabri mali toster u misiji spa\u0161avanja drugarstva appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-03-23T13:07:36+01:00", "date_modified": "2018-03-26T12:33:03+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-33.jpg", "tags": [ "drugarstvo", "dru\u0161tvene igre", "lush life", "monopol", "revolucija", "riziko", "LIFESTYLE", "Ma \u0161ta ka\u017ee\u0161?!" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/igraj-se-i-uci-uvod-u-26-broj-seebtm-magazina/", "url": "https://www.seebtm.com/igraj-se-i-uci-uvod-u-26-broj-seebtm-magazina/", "title": "Igraj se i u\u010di \u2013 Uvod u 26. broj SEEbtm magazina", "content_html": "Da li ljudi koji su se u detinjstvu vi\u0161e igrali, ili se igraju i u zrelim godinama, imaju razvijeniju kreativnost, sposobnost adaptacije i socijabilnosti? Uverena sam da je odgovor potvrdan, a
\npostoje i brojna istra\u017eivanja koja idu u prilog ovoj tezi. Ne samo to, sposobnost odlu\u010divanja, brzog razmi\u0161ljanja, pam\u0107enja,takmi\u010darskog duha, motivacije da se bude jo\u0161 bolji, razvijaju se, od ranog doba, kroz igranje.
![\"Miona](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/uvodna.jpg\")
Navedene osobine i jo\u0161 mnogo ostalih, slo\u017ei\u0107ete se, vrlo su va\u017ene u poslu kao i svakodnevnom \u017eivotu. Da li se ljutimo kada izgubimo? Da li imamo problem da prihvatimo odgovornost za svoje postupke? Da li logi\u010dki umemo da rastavimo neki veliki problem na vi\u0161e manjih kako bismo ga lak\u0161e re\u0161ili? Da li umemo da predvidimo budu\u0107i potez konkurencije odnosno saigra\u010da? Da li umemo da se suzdr\u017eimo od trenutnog zadovoljenja da bismo na kraju dobili ve\u0107u nagradu? Da li umemo da iskoristimo ono \u010dime raspola\u017eemo, naizgled neupotrebljivo i napravimo ne\u0161to novo i originalno? Na kraju krajeva, ali ne najmanje va\u017eno \u2013 da li umemo da se zabavljamo?
\nSve ovo u\u010dimo od najranijeg uzrasta kroz razne igre koje su vam i pale na pamet dok ste \u010ditali ova pitanja. Igranje je jedan od krucijalnih alata za razvoj intelektualnih i psihosocijalnih karakteristika svakog deteta i kasnije, naravno, \u010doveka. Ovde mislim prvenstveno na dru\u0161tvene igre, koje se igraju licem u lice, koz interakciju sa drugim ljudima. One nas u\u010de komunikaciji kao i svim vrstama inteligencije (logi\u010dkoj, socijalnoj, samointeligenciji, vizuelno-prostornoj, jezi\u010dkoj, muzi\u010dkoj, fizi\u010dkoj,prirodnja\u010dkoj).
\nTim bilding igre su jedan od primera upotrebe igara i igranja za razvoj i ja\u010danje timskog
\nduha. Ali igre se mogu koristiti i za sve gore navedeno, a u praksi na poslu i za podizanje koncentracije, produktivnosti, opu\u0161tanja i generalno pozitivnog stava prema poslu i \u017eivotu. Ovaj broj SEEbtm magazina posve\u0107en je bu\u0111enju onog de\u010dijeg u nama.
Zato, pozovite dru\u0161tvo i kolege i igrajte se!
\nI jo\u0161 jedan savet, nemojte svoju decu stalno pu\u0161tati da pobe\u0111uju kada se igrate sa njima.
\nRazmislite i shvati\u0107ete i sami \u010demu ih na taj na\u010din u\u010dite. Osnovni zadatak svakog roditelja treba da bude osposobljavanje deteta za samostalan i realan \u017eivot i razvijanje sposobnosti da se trudi, napreduje i da se bori za sebe i svoj uspeh.
\u201eNa\u0111i vremena za igru,
\nto je tajna ve\u010dne mladosti\u201c
Miona Mili\u0107,
\nglavni i odgovorni urednik
The post Igraj se i u\u010di – Uvod u 26. broj SEEbtm magazina appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Tema broja: Igraj se i u\u010di\nDa li ljudi koji su se u detinjstvu vi\u0161e igrali, ili se igraju i u zrelim godinama, imaju razvijeniju kreativnost, sposobnost adaptacije i socijabilnosti? Uverena sam da je odgovor potvrdan, a\npostoje i brojna istra\u017eivanja koja idu u prilog ovoj tezi. Ne samo to, sposobnost odlu\u010divanja, brzog razmi\u0161ljanja, pam\u0107enja,takmi\u010darskog duha, motivacije da se bude jo\u0161 bolji, razvijaju se, od ranog doba, kroz igranje.\nMiona Mili\u0107\nNavedene osobine i jo\u0161 mnogo ostalih, slo\u017ei\u0107ete se, vrlo su va\u017ene u poslu kao i svakodnevnom \u017eivotu. Da li se ljutimo kada izgubimo? Da li imamo problem da prihvatimo odgovornost za svoje postupke? Da li logi\u010dki umemo da rastavimo neki veliki problem na vi\u0161e manjih kako bismo ga lak\u0161e re\u0161ili? Da li umemo da predvidimo budu\u0107i potez konkurencije odnosno saigra\u010da? Da li umemo da se suzdr\u017eimo od trenutnog zadovoljenja da bismo na kraju dobili ve\u0107u nagradu? Da li umemo da iskoristimo ono \u010dime raspola\u017eemo, naizgled neupotrebljivo i napravimo ne\u0161to novo i originalno? Na kraju krajeva, ali ne najmanje va\u017eno \u2013 da li umemo da se zabavljamo?\nSve ovo u\u010dimo od najranijeg uzrasta kroz razne igre koje su vam i pale na pamet dok ste \u010ditali ova pitanja. Igranje je jedan od krucijalnih alata za razvoj intelektualnih i psihosocijalnih karakteristika svakog deteta i kasnije, naravno, \u010doveka. Ovde mislim prvenstveno na dru\u0161tvene igre, koje se igraju licem u lice, koz interakciju sa drugim ljudima. One nas u\u010de komunikaciji kao i svim vrstama inteligencije (logi\u010dkoj, socijalnoj, samointeligenciji, vizuelno-prostornoj, jezi\u010dkoj, muzi\u010dkoj, fizi\u010dkoj,prirodnja\u010dkoj).\nTim bilding igre su jedan od primera upotrebe igara i igranja za razvoj i ja\u010danje timskog\nduha. Ali igre se mogu koristiti i za sve gore navedeno, a u praksi na poslu i za podizanje koncentracije, produktivnosti, opu\u0161tanja i generalno pozitivnog stava prema poslu i \u017eivotu. Ovaj broj SEEbtm magazina posve\u0107en je bu\u0111enju onog de\u010dijeg u nama.\nZato, pozovite dru\u0161tvo i kolege i igrajte se!\nI jo\u0161 jedan savet, nemojte svoju decu stalno pu\u0161tati da pobe\u0111uju kada se igrate sa njima.\nRazmislite i shvati\u0107ete i sami \u010demu ih na taj na\u010din u\u010dite. Osnovni zadatak svakog roditelja treba da bude osposobljavanje deteta za samostalan i realan \u017eivot i razvijanje sposobnosti da se trudi, napreduje i da se bori za sebe i svoj uspeh.\n\u201eNa\u0111i vremena za igru,\nto je tajna ve\u010dne mladosti\u201c\nMiona Mili\u0107,\nglavni i odgovorni urednik\nThe post Igraj se i u\u010di – Uvod u 26. broj SEEbtm magazina appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-03-23T09:44:50+01:00", "date_modified": "2018-03-23T09:44:50+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-32.jpg", "tags": [ "doga\u0111aji", "dru\u0161tvene igre", "dru\u0161tvene igre na poslu", "igraj se i u\u010di", "koncept", "sastanci", "uvod", "Aktuelne teme", "VESTI" ] } ] }