![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/zna\u010daj-komunikacije-1.jpg\")
Na mikro nivou uti\u010du, \u010dak \u2013 svi smo svedoci, i na dnevno raspolo\u017eenje. Na vrednosti koje ceni\u0161, kakva osoba postaje\u0161, \u0161ta \u017eeli\u0161 na postigne\u0161. U poslu, interakcije sa kolegama i saradnicima tako\u0111e nas oblikuju u odlukama koje donosimo i stavovima koje zastupamo.
\nSEEbtm magazin je rezultat svih nas koji u\u010destvujemo u njegovom stvaranju, na\u0161ih \u010ditalaca, kao i sugestija, primedaba i pohvala koje primamo i uva\u017eavamo. SEEbtm magazin je poslednjih godina bio bogatiji za \u010dlanke Dragane Deh, Msc psihologije i sistemskog psihoterapeuta. Dragana nas je, na \u017ealost, napustila u septembru ove godine. Ka\u017eu da neka re\u010denica ili savet u pravom trenutku, mo\u017ee ljudima promeniti \u017eivot. Kroz \u010dlanke koje je pisala za na\u0161 magazin, imaju\u0107u u vidu njenu stru\u010dnost i tematiku koju je pokrivala, verujemo da je uspela \u010ditaocima da pomogne i pru\u017ei smernice. Ako je to va\u017eilo makar i za jednu osobu, njen i na\u0161 cilj je postignut. I zato uvek postoji razlog za osmeh. I re\u0107i \u2013 hvala. U to ime, prenosimo vam neke odlomke iz prethodnih Draganinih \u010dlanaka, za koje mislimo da vam mogu poslu\u017eiti kao savet, podr\u0161ka i mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka.
\n
\u0160ta je va\u017eno za dobru komunikaciju?
\nJasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog/razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna, a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.
\n\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/posebnost-1.jpg\")
Sopstvena i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti
\nIstina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.
\nDa li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?
\nRadikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije. Stav ili/ili svakako je korisno promeniti na i/i, prihvatiti da je virtualna stvarnost ona u kojoj \u017eivimo, ali da ne treba da bude i jedini prostor plasiranja sebe i aktivnosti.
\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/cineci-sebi-cinimo-i-drugima-2.jpg\")
\u010cine\u0107i sebi, \u010dinimo i drugima
\nPoma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201d plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/zasto-je-ucenje-vazno-1.jpg\")
Za\u0161to je igranje va\u017eno?
\nOsetljive teme, kao i teme koje se na neki na\u010din doti\u010du pitanja diskriminacije (\u010desto se u praksi sre\u0107e podela na po\u017eeljnost mu\u0161ko/\u017eenskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takore\u0107i lako prevazi\u0107i upravo kroz principe igara. Po\u010dev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane izme\u0111u ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti pro pra\u0107eni odre\u0111enim \u201eigrama\u201c.
\nOkolnost da se zaposleni koji sara\u0111uju manje ili vi\u0161e intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, mo\u017ee da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme.
Tim SEEbtm magazina
\nThe post Uradi ne\u0161to lepo za sebe danas appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Uspeh \u010dine ljudi. U privatnom \u017eivotu, ljudi kojima si okru\u017een, sa kojima deli\u0161 svako dnevnicu, u velikoj meri uti\u010du na tvoj razvojni put.\nNa mikro nivou uti\u010du, \u010dak \u2013 svi smo svedoci, i na dnevno raspolo\u017eenje. Na vrednosti koje ceni\u0161, kakva osoba postaje\u0161, \u0161ta \u017eeli\u0161 na postigne\u0161. U poslu, interakcije sa kolegama i saradnicima tako\u0111e nas oblikuju u odlukama koje donosimo i stavovima koje zastupamo.\n\nSEEbtm magazin je rezultat svih nas koji u\u010destvujemo u njegovom stvaranju, na\u0161ih \u010ditalaca, kao i sugestija, primedaba i pohvala koje primamo i uva\u017eavamo. SEEbtm magazin je poslednjih godina bio bogatiji za \u010dlanke Dragane Deh, Msc psihologije i sistemskog psihoterapeuta. Dragana nas je, na \u017ealost, napustila u septembru ove godine. Ka\u017eu da neka re\u010denica ili savet u pravom trenutku, mo\u017ee ljudima promeniti \u017eivot. Kroz \u010dlanke koje je pisala za na\u0161 magazin, imaju\u0107u u vidu njenu stru\u010dnost i tematiku koju je pokrivala, verujemo da je uspela \u010ditaocima da pomogne i pru\u017ei smernice. Ako je to va\u017eilo makar i za jednu osobu, njen i na\u0161 cilj je postignut. I zato uvek postoji razlog za osmeh. I re\u0107i \u2013 hvala. U to ime, prenosimo vam neke odlomke iz prethodnih Draganinih \u010dlanaka, za koje mislimo da vam mogu poslu\u017eiti kao savet, podr\u0161ka i mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka.\n\n\n\u0160ta je va\u017eno za dobru komunikaciju? \nJasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog/razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna, a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.\nUspeh je rezultat dobrog tima\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti.\n\nSopstvena i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\nIstina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.\nDa li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?\nRadikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije. Stav ili/ili svakako je korisno promeniti na i/i, prihvatiti da je virtualna stvarnost ona u kojoj \u017eivimo, ali da ne treba da bude i jedini prostor plasiranja sebe i aktivnosti.\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.\n\n\u010cine\u0107i sebi, \u010dinimo i drugima\nPoma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201d plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja.\n\nZa\u0161to je igranje va\u017eno?\nOsetljive teme, kao i teme koje se na neki na\u010din doti\u010du pitanja diskriminacije (\u010desto se u praksi sre\u0107e podela na po\u017eeljnost mu\u0161ko/\u017eenskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takore\u0107i lako prevazi\u0107i upravo kroz principe igara. Po\u010dev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane izme\u0111u ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti pro pra\u0107eni odre\u0111enim \u201eigrama\u201c.\nOkolnost da se zaposleni koji sara\u0111uju manje ili vi\u0161e intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, mo\u017ee da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme.\nTim SEEbtm magazina\nThe post Uradi ne\u0161to lepo za sebe danas appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2019-12-26T09:45:23+01:00", "date_modified": "2020-01-08T10:00:51+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/NASLOVNA-128.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "MUST READ" ], "summary": "Uspeh \u010dine ljudi. U privatnom \u017eivotu, ljudi kojima si okru\u017een, sa kojima deli\u0161 svako dnevnicu, u velikoj meri uti\u010du na tvoj razvojni put." }, { "id": "https://www.seebtm.com/isti-poseban-slobodan-biti-samo-svoj/", "url": "https://www.seebtm.com/isti-poseban-slobodan-biti-samo-svoj/", "title": "\u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c", "content_html": "U moru medijskih objava, ali i poruka koje na li\u010dnom nivou razmenjujemo sa poznanicima, dominaciju zauzima vest o Nekom. O nekom ko je na odre\u0111en na\u010din poseban ili o nekom, sasvim anonimnom, ko je va\u017ean samo onima koji ga vole \u2013 porodici i prijateljima. Posebne i va\u017ene okolnosti se ne doga\u0111aju obi\u010dnim smrtnicima, ve\u0107 samo va\u017enim osobama, pa je dobro, a pre svega isplativo, ka\u017eu savremena (nenau\u010dna) istra\u017eivanja, biti poseban!
\nNauka ka\u017ee da ne postoje dva ista prsta na jednoj ruci i u svetlu te \u010dinjenice, nijedan \u010dovek na svetu nije is\u0004ti. Sa jedne strane, \u010dovek je toga svestan negde duboko u sebi i, nema sumnju da je jedinstven. Ali sa druge strane, na povr\u0161ini potreba velikog broja ljudi, pojavljuje se sna\u017ena \u017eelja da tu svoju autenti\u010dnost na razne na\u010dine pokazuje i dokazuje, pa ponekad i preteruje u tome. Bi\u0004ti jedinstven, autenti\u0004\u010dan, poseban, neponovljiv \u2013 poriv je svakog \u010doveka, i kao takav pripadati \u0004raznim sistemima ili grupama sli\u010dnih. Te dve potrebe \u2013 bi\u0005ti sa sli\u010dnima, a osta\u0005ti poseban, nalaze se u osnovi postojanja.
\nTokom \u017eivota, u svim razvojnim fazama, postavlja se pitanje na koji na\u010din ili, mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije \u2013 kojim se redom razvijaju ove potrebe i \u0161ta \u0107e presudi\u0004 u smislu prikazivanja i pozicioniranja sebe, bez obzira na sasvim izvesno prisustvo obe dimenzije? Kako znamo da je \u010dovek veoma kompleksno bi\u0107e i u psihi\u010dkom i u fiziolo\u0161kom smislu, i ovo predstavlja polje gde dominira individualnost. Ne\u0107emo se osvrta\u0004 na de\u0004tinjstvo, u kom svako ima nagla\u0161enu potrebu za pripadanjem, za sigurno\u0161\u0107u, za prihvatanjem, koje se, pored emo\u0004tivnog i porodi\u010dnog nivoa, zadovoljavaju i pripadanjem grupama u kojima imamo sli\u010dne interese i / ili interesovanja. Mlado i odraslo doba, nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, polaskom na fakultet i integrisanjem u dru\u0161tvo putem zaposlenja, usmerava nas na zonu sli\u010dnih, onih sa kojima delimo odre\u0111eni nivo interesa i interesovanja, sli\u010dnih socijalnih potreba, ali, naj\u010de\u0161\u0107e paralelno, zapo\u010dinje razvoj potrebe, preciznije re\u010deno \u2013 osve\u0161\u0107ivanje potrebe za posebno\u0161\u0107u.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-182091235.jpg\")
Bi\u0005ti poseban defini\u0005vno izaziva do\u017eivljaj da osoba mo\u017ee bi\u0005ti privilegovana po raznim osnovama. Ako ne donese neke konkretne privilegije kada se radi o takozvanoj \u201epozi\u0004tivnoj\u201c posebnosti\u0004, prote\u017eiranost, transparentnost uspeha, svakako donosi okolnost da osoba bude prime\u0107ena.
\nNajzna\u010dajniji epilog prime\u0107enos\u0005ti je anuliranje jednog od nave\u0107ih strahova \u2013 straha od samo\u0107e, iako realnost to ne mora opravda\u0005ti. Bi\u0004ti poseban se mo\u017ee bi\u0004ti i na na\u010din koji ne do\u017eivljavamo poziti\u0004vno. U narodu poznati\u0004 izrazi kao \u0161to su \u201ebela vrana\u201c ili \u201ecrna ovca\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosili na li\u010dnos\u0004 koje se ne pona\u0161aju ili nisu u skladu sa prihva\u0107enim normama, ali su posebni. Svi za njih znaju, svi za njih i o njima \u010duju, svi se za njih interesuju,
\n\u010dak i onda kada ih se pla\u0161e ili od neke vrste posebnosti\u0004 zaziru. Bi\u0005ti poseban za mnoge zna\u010di samo to \u2013 bi\u0005 prime\u0107en, napus\u0005\u0005titi anonimnost \u017eivljenja koja se \u010desto interpre\u0005tira na nepo\u017eeljan na\u010din.
\nPsiholo\u0161ki autoportret posebnosti ili portret ne\u010dije posebnosti, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam etiketu posebnosti.
Za te osobe \u0107emo re\u0107i da su posebne, samo zato \u0161to imaju neke nepo\u017eeljne osobine ili pona\u0161anje. Neke druge osobe \u0107e, kao posebne u smislu vrlina, tra\u017ei\u0005ti zna\u010dajno mesto u \u017eivoti\u0005ma drugih na neadekvatan, re\u0107i \u0107emo \u010dak i \u2013 neprijatan, mo\u017eda agresivan na\u010din, is\u0005ti\u010du\u0107i svoju posebnost kao neprikosnoven argument za \u0161irok spektar zahteva. Pomisli\u0107emo mo\u017eda da je neko, bez obzira \u0161to je poseban, postao i narcisoidan, pa \u0107e posebnost tada gubi\u0004ti dra\u017e.
\nI za one koji su posebni i koji sebe smatraju posebnim sa nekim konkretnim razlogom, ostaja\u0107e trag potencijalne nametljivos\u0004ti i pitanja okru\u017eenja do koje mere je to prijatno i prihvatljivo. Da li neko ko je poseban ima prava i na posebna pona\u0161anja, koja prevazilaze kapacitete prijateljstva, kolegijalnos\u0005, rodbinskih ili romanti\u010dnih relacija? Ko to i za\u0161to treba ili \u017eeli da toleri\u0161e?! Ima li neko poseban zaista druga\u010dija, ve\u0107a prava od nekog ko se (s razlogom ili bez) smatra obi\u010dnim? Odgovor se \u010dini lak\u0161im nego \u0161to na prvi pogled deluje, jer do\u017eivljaj posebnos\u0004ti drugih \u2013 kreiramo sami ili prihvatamo ono \u0161to okru\u017eenje name\u0107e. Na\u0161 je izbor da li \u0107emo to prihvatiti\u0005\u0005, podr\u017eati\u0005 i pona\u0161ati\u0005 se u skladu sa tim, isklju\u010divo na\u0161. Isto tako, ose\u0107aj sopstvene posebnos\u0005ti kreiramo mi, uz \u017eelju da ga manji ili ve\u0107i broj osoba iz okru\u017eenja prihvati\u0005. Kako raste broj onih koji nas do\u017eivljavaju kao posebne, rastu i na\u0161i zahtevi i menja se pona\u0161anje u pravcu podizanja kriterijuma u odnosu i o\u010dekivanja i to u smislu \u0161ta su \u0004drugi, koji nas kao posebne vide, spremni da u\u010dine za nas, da nam ugode ili pak \u2013 oproste. Pogled u ogledalo sopstvene posebnos\u0004ti koje predstavljaju ba\u0161 drugi, kreira, \u010desto nerealnu, sliku o nama ili bar uvid o tome \u0161ta je korektno tra\u017ei\u0004 i o\u010dekiva\u0004, a istovremeno ne pru\u017ea\u0004. Psiholo\u0161ki autoportret posebnos\u0004ti ili portret ne\u010dije posebnosti\u0004, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati\u0004 na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam eti\u0004ketu posebnosti\u0004.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-2027164511.jpg\")
Da, razlike se privla\u010de, ali sli\u010dnosti\u0004 ostaju zajedno! Zaintrigira\u0107e nas razli\u010ditost mnogo ranije nego sli\u010dnost. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e razli\u010ditost biti\u0004 u sferi osobina ili postupaka kojima te\u017eimo, ali ih ne posedujemo ili ne ostvarujemo. Mnogo puta \u0107emo po\u017eeleti\u0004 da budemo druga\u010diji, kao oni koje do\u017eivljavamo kao posebne, veoma \u010desto samo zato \u0161to \u017eive neku, za nas, nedosti\u0004\u017enu dimenziju. Mi \u0107emo ih vrednova\u0005ti kao posebne, iako \u0107e za neke druge oni bi\u0005 sasvim obi\u010dni. Flertova\u0107emo sa sopstvenim aspekti\u0004ma posebnos\u0004ti, eksperimen\u0004tisati\u0004 sa mogu\u0107nostima, ispituju\u0107i granice sopstvene percepcije jedinstvenosti\u0004 i poredi\u0107emo se sa onima koji su svoju autenti\u010dnost u\u010dinili transparentnom.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada pru\u017eimo ruku nekom ko nam sli\u010di, ne\u0107emo razmi\u0161ljati\u0004 da su na\u0161e ruke uvek jedinstvene, po\u010dev od o\u0004tisaka prsti\u0004ju, do uti\u0004ska i ose\u0107anja koje jedni u drugima izazivamo. Pru\u017ei\u0107emo svoju ruku auten\u0004ti\u010dnos\u0004ti nekoj drugoj jedinstvenoj ruci, ne razmi\u0161ljaju\u0107i unapred da li \u0107emo za tu osobu ili situaciju biti\u0004 (postati\u0004) onaj ili ona koja je posebna. Toga \u0107emo se se\u0004\u0004 kasnije, onog \u010dasa kad prepoznamo zna\u010daj odnosa ili okolnosti\u0004 za sebe.
\nPogleda\u0107emo svoje tek ro\u0111eno dete i radovati\u0004 se \u0161to li\u010di na nas i istovremeno mu, iz sveg srca po\u017eeleti da bude posebno, da bude bolje, lep\u0161e, mudrije, autenti\u0004\u010dnije od nas samih. I vaspitava\u0107emo ga u tom pravcu veoma \u010desto. Budi svoj, ali ostani moj. Budi poseban, ali mi uvek pripadaj. Za nas su jedinstveni i posebni oni koji su srcu najdra\u017ei. Oni koji u na\u0161im \u017eivotima imaju va\u017enu ulogu, poseban zna\u010daj i mesto.
\nI zato, kada se zapitamo da li postoji neko ko ne \u017eeli da bude poseban, odgovor \u0107e bi\u0004 negativan. Svi to \u017eelimo i svi imamo bar po nekoliko osoba koje smatramo posebnima na sasvim li\u010dnom nivou i svesni smo da bi nas zabolelo kada i oni ne bi za nas \u010duvali neko
\nposebno mesto u svojim \u017eivoti\u0004ma.
Is\u0004tina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih po\u0004ti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\u0004. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati\u0004 ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukati\u0004vne radionice kao i \u0004tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. Za sve informacije mo\u017eete se obrati\u0004\u0004 na e-mail dragana.deh@gmail.com\u00a0 (www.psihooaza.com)
\nThe post \u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "U moru medijskih objava, ali i poruka koje na li\u010dnom nivou razmenjujemo sa poznanicima, dominaciju zauzima vest o Nekom. O nekom ko je na odre\u0111en na\u010din poseban ili o nekom, sasvim anonimnom, ko je va\u017ean samo onima koji ga vole \u2013 porodici i prijateljima. Posebne i va\u017ene okolnosti se ne doga\u0111aju obi\u010dnim smrtnicima, ve\u0107 samo va\u017enim osobama, pa je dobro, a pre svega isplativo, ka\u017eu savremena (nenau\u010dna) istra\u017eivanja, biti poseban!\nNauka ka\u017ee da ne postoje dva ista prsta na jednoj ruci i u svetlu te \u010dinjenice, nijedan \u010dovek na svetu nije is\u0004ti. Sa jedne strane, \u010dovek je toga svestan negde duboko u sebi i, nema sumnju da je jedinstven. Ali sa druge strane, na povr\u0161ini potreba velikog broja ljudi, pojavljuje se sna\u017ena \u017eelja da tu svoju autenti\u010dnost na razne na\u010dine pokazuje i dokazuje, pa ponekad i preteruje u tome. Bi\u0004ti jedinstven, autenti\u0004\u010dan, poseban, neponovljiv \u2013 poriv je svakog \u010doveka, i kao takav pripadati \u0004raznim sistemima ili grupama sli\u010dnih. Te dve potrebe \u2013 bi\u0005ti sa sli\u010dnima, a osta\u0005ti poseban, nalaze se u osnovi postojanja.\nTokom \u017eivota, u svim razvojnim fazama, postavlja se pitanje na koji na\u010din ili, mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije \u2013 kojim se redom razvijaju ove potrebe i \u0161ta \u0107e presudi\u0004 u smislu prikazivanja i pozicioniranja sebe, bez obzira na sasvim izvesno prisustvo obe dimenzije? Kako znamo da je \u010dovek veoma kompleksno bi\u0107e i u psihi\u010dkom i u fiziolo\u0161kom smislu, i ovo predstavlja polje gde dominira individualnost. Ne\u0107emo se osvrta\u0004 na de\u0004tinjstvo, u kom svako ima nagla\u0161enu potrebu za pripadanjem, za sigurno\u0161\u0107u, za prihvatanjem, koje se, pored emo\u0004tivnog i porodi\u010dnog nivoa, zadovoljavaju i pripadanjem grupama u kojima imamo sli\u010dne interese i / ili interesovanja. Mlado i odraslo doba, nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, polaskom na fakultet i integrisanjem u dru\u0161tvo putem zaposlenja, usmerava nas na zonu sli\u010dnih, onih sa kojima delimo odre\u0111eni nivo interesa i interesovanja, sli\u010dnih socijalnih potreba, ali, naj\u010de\u0161\u0107e paralelno, zapo\u010dinje razvoj potrebe, preciznije re\u010deno \u2013 osve\u0161\u0107ivanje potrebe za posebno\u0161\u0107u.\nBi\u0005ti poseban defini\u0005vno izaziva do\u017eivljaj da osoba mo\u017ee bi\u0005ti privilegovana po raznim osnovama. Ako ne donese neke konkretne privilegije kada se radi o takozvanoj \u201epozi\u0004tivnoj\u201c posebnosti\u0004, prote\u017eiranost, transparentnost uspeha, svakako donosi okolnost da osoba bude prime\u0107ena.\nNajzna\u010dajniji epilog prime\u0107enos\u0005ti je anuliranje jednog od nave\u0107ih strahova \u2013 straha od samo\u0107e, iako realnost to ne mora opravda\u0005ti. Bi\u0004ti poseban se mo\u017ee bi\u0004ti i na na\u010din koji ne do\u017eivljavamo poziti\u0004vno. U narodu poznati\u0004 izrazi kao \u0161to su \u201ebela vrana\u201c ili \u201ecrna ovca\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosili na li\u010dnos\u0004 koje se ne pona\u0161aju ili nisu u skladu sa prihva\u0107enim normama, ali su posebni. Svi za njih znaju, svi za njih i o njima \u010duju, svi se za njih interesuju,\n\u010dak i onda kada ih se pla\u0161e ili od neke vrste posebnosti\u0004 zaziru. Bi\u0005ti poseban za mnoge zna\u010di samo to \u2013 bi\u0005 prime\u0107en, napus\u0005\u0005titi anonimnost \u017eivljenja koja se \u010desto interpre\u0005tira na nepo\u017eeljan na\u010din.\nPsiholo\u0161ki autoportret posebnosti ili portret ne\u010dije posebnosti, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam etiketu posebnosti.\nZa te osobe \u0107emo re\u0107i da su posebne, samo zato \u0161to imaju neke nepo\u017eeljne osobine ili pona\u0161anje. Neke druge osobe \u0107e, kao posebne u smislu vrlina, tra\u017ei\u0005ti zna\u010dajno mesto u \u017eivoti\u0005ma drugih na neadekvatan, re\u0107i \u0107emo \u010dak i \u2013 neprijatan, mo\u017eda agresivan na\u010din, is\u0005ti\u010du\u0107i svoju posebnost kao neprikosnoven argument za \u0161irok spektar zahteva. Pomisli\u0107emo mo\u017eda da je neko, bez obzira \u0161to je poseban, postao i narcisoidan, pa \u0107e posebnost tada gubi\u0004ti dra\u017e.\nI za one koji su posebni i koji sebe smatraju posebnim sa nekim konkretnim razlogom, ostaja\u0107e trag potencijalne nametljivos\u0004ti i pitanja okru\u017eenja do koje mere je to prijatno i prihvatljivo. Da li neko ko je poseban ima prava i na posebna pona\u0161anja, koja prevazilaze kapacitete prijateljstva, kolegijalnos\u0005, rodbinskih ili romanti\u010dnih relacija? Ko to i za\u0161to treba ili \u017eeli da toleri\u0161e?! Ima li neko poseban zaista druga\u010dija, ve\u0107a prava od nekog ko se (s razlogom ili bez) smatra obi\u010dnim? Odgovor se \u010dini lak\u0161im nego \u0161to na prvi pogled deluje, jer do\u017eivljaj posebnos\u0004ti drugih \u2013 kreiramo sami ili prihvatamo ono \u0161to okru\u017eenje name\u0107e. Na\u0161 je izbor da li \u0107emo to prihvatiti\u0005\u0005, podr\u017eati\u0005 i pona\u0161ati\u0005 se u skladu sa tim, isklju\u010divo na\u0161. Isto tako, ose\u0107aj sopstvene posebnos\u0005ti kreiramo mi, uz \u017eelju da ga manji ili ve\u0107i broj osoba iz okru\u017eenja prihvati\u0005. Kako raste broj onih koji nas do\u017eivljavaju kao posebne, rastu i na\u0161i zahtevi i menja se pona\u0161anje u pravcu podizanja kriterijuma u odnosu i o\u010dekivanja i to u smislu \u0161ta su \u0004drugi, koji nas kao posebne vide, spremni da u\u010dine za nas, da nam ugode ili pak \u2013 oproste. Pogled u ogledalo sopstvene posebnos\u0004ti koje predstavljaju ba\u0161 drugi, kreira, \u010desto nerealnu, sliku o nama ili bar uvid o tome \u0161ta je korektno tra\u017ei\u0004 i o\u010dekiva\u0004, a istovremeno ne pru\u017ea\u0004. Psiholo\u0161ki autoportret posebnos\u0004ti ili portret ne\u010dije posebnosti\u0004, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati\u0004 na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam eti\u0004ketu posebnosti\u0004.\nDa, razlike se privla\u010de, ali sli\u010dnosti\u0004 ostaju zajedno! Zaintrigira\u0107e nas razli\u010ditost mnogo ranije nego sli\u010dnost. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e razli\u010ditost biti\u0004 u sferi osobina ili postupaka kojima te\u017eimo, ali ih ne posedujemo ili ne ostvarujemo. Mnogo puta \u0107emo po\u017eeleti\u0004 da budemo druga\u010diji, kao oni koje do\u017eivljavamo kao posebne, veoma \u010desto samo zato \u0161to \u017eive neku, za nas, nedosti\u0004\u017enu dimenziju. Mi \u0107emo ih vrednova\u0005ti kao posebne, iako \u0107e za neke druge oni bi\u0005 sasvim obi\u010dni. Flertova\u0107emo sa sopstvenim aspekti\u0004ma posebnos\u0004ti, eksperimen\u0004tisati\u0004 sa mogu\u0107nostima, ispituju\u0107i granice sopstvene percepcije jedinstvenosti\u0004 i poredi\u0107emo se sa onima koji su svoju autenti\u010dnost u\u010dinili transparentnom.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada pru\u017eimo ruku nekom ko nam sli\u010di, ne\u0107emo razmi\u0161ljati\u0004 da su na\u0161e ruke uvek jedinstvene, po\u010dev od o\u0004tisaka prsti\u0004ju, do uti\u0004ska i ose\u0107anja koje jedni u drugima izazivamo. Pru\u017ei\u0107emo svoju ruku auten\u0004ti\u010dnos\u0004ti nekoj drugoj jedinstvenoj ruci, ne razmi\u0161ljaju\u0107i unapred da li \u0107emo za tu osobu ili situaciju biti\u0004 (postati\u0004) onaj ili ona koja je posebna. Toga \u0107emo se se\u0004\u0004 kasnije, onog \u010dasa kad prepoznamo zna\u010daj odnosa ili okolnosti\u0004 za sebe.\nPogleda\u0107emo svoje tek ro\u0111eno dete i radovati\u0004 se \u0161to li\u010di na nas i istovremeno mu, iz sveg srca po\u017eeleti da bude posebno, da bude bolje, lep\u0161e, mudrije, autenti\u0004\u010dnije od nas samih. I vaspitava\u0107emo ga u tom pravcu veoma \u010desto. Budi svoj, ali ostani moj. Budi poseban, ali mi uvek pripadaj. Za nas su jedinstveni i posebni oni koji su srcu najdra\u017ei. Oni koji u na\u0161im \u017eivotima imaju va\u017enu ulogu, poseban zna\u010daj i mesto.\nI zato, kada se zapitamo da li postoji neko ko ne \u017eeli da bude poseban, odgovor \u0107e bi\u0004 negativan. Svi to \u017eelimo i svi imamo bar po nekoliko osoba koje smatramo posebnima na sasvim li\u010dnom nivou i svesni smo da bi nas zabolelo kada i oni ne bi za nas \u010duvali neko\nposebno mesto u svojim \u017eivoti\u0004ma.\nIs\u0004tina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih po\u0004ti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\u0004. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati\u0004 ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukati\u0004vne radionice kao i \u0004tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. Za sve informacije mo\u017eete se obrati\u0004\u0004 na e-mail dragana.deh@gmail.com\u00a0 (www.psihooaza.com)\nThe post \u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-08-01T11:59:08+02:00", "date_modified": "2018-08-01T11:59:08+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovnaa1.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "posebnost", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/da-li-smo-korisnici-ili-nas-uredjaji-koriste/", "url": "https://www.seebtm.com/da-li-smo-korisnici-ili-nas-uredjaji-koriste/", "title": "Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?", "content_html": "![\"Dragana](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/dd2.jpg\")
Postali smo korisnici velikog broja tehni\u010dkih i elektronskih ure\u0111aja i postavlja se pitanje da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?! Mno\u0161tvo aplikacija za komunikaciju na dnevnom nivou (pozivi, poruke, viber, whatsapp, mail i dr.), pa po\u00adtom dru\u0161tvene mre\u017ee, koje su postale nezaobilazne i u svakodnevici jednog \u201eosnovca\u201c, a posebno osoba uklju\u010denih u organizaciju doga\u0111aja, postavlja pitanje \u2013 koliko nam vremena ostaje za neposrednu komunikaciju \u2013 \u201eo\u010di u o\u010di\u201c?
\nI, postavlja se jo\u0161 va\u017enije pitanje \u2013 da li nam virtualna stvarnost pro\u0161iruje mogu\u0107nosti i vidike ili nas pak pozicionira u prostor koji ih umanjuje?
\nPojam virtualne realnosti, name\u0107e pitanje i o tome gde je \u201erealna realnost\u201c i da li jedna drugu isklju\u010duju. Sve aktuelniji sukob tradicionalnosti i modernog, kontinuirano izaziva radikalne podele populacije na one koji tuguju za nekada\u0161njim oblicima komunikacije i odbijaju da koriste dostupne tehnologije) i one koji su bez dileme \u2013 zastupnici i predstavnici savremenog doba koji intenzivno koriste.
\nOdgovor je jednostavan \u2013 nove\u00a0tehnologije nisu samo potreba,\u00a0one su neophodnost, a da li \u0107e\u00a0nam samo koristiti ili nam i \u0161tetiti,\u00a0pripada li\u010dnim aspektima upotrebe.\u00a0XXI vek je vek informacija,\u00a0komunikacija\u00a0i op\u0161te umre\u017eenosti,\u00a0a sve to ne bismo mogli da \u017eivimo\u00a0bez dostupne tehnologije.
\nNa pragu zrelosti je i takozvana generacija Z (koja ne pamti vreme bez interneta, ro\u0111eni posle 1995.g.), a zadatak starijih, zrelijih i iskusnijih je da joj pomognu da kreira i odr\u017ei vrednosti i to one koje su joj prethodne generacije omogu\u0107ile. Upravo one koje su i stvorile, inspirisale, izazvale moderne tehnologije, potrebu za \u201emultitasking\u201c delovanjem, 3D, one generacije koje su izrodile tehnoholike.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-167986079.jpg\")
Stvarni svet je onaj u kome \u017eivimo, a svi mi, objektivno \u017eivimo u virtualnom svetu, svakodnevno oslo\u00adnjeni na bezbroj mogu\u0107nosti koje nam pru\u017ea. Radikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije.
\nStav ili/ili svakako je korisno\u00a0promeniti\u00a0na i/i, prihvatiti da je\u00a0virtualna stvarnost ona u kojoj\u00a0\u017eivimo, ali da ne treba da budei jedini prostor plasiranja sebe i\u00a0aktivnosti.
\nKada uzmemo u obzir da ve\u0107inu stanovni\u0161tva budi aplikacija budilnika na mobilnom telefonu, da \u0107e se pre pogledati aplikacija za vremensku prognozu nego prognoza na televiziji, da \u0107e pustiti omiljenu muziku, pogledati aktuelne vesti, poslati sms, koristiti viber i sli\u010dne aplikacije za komunikaciju, posetiti dru\u0161tvene mre\u017ee dok se pije kafa, jasno je da bi svima ovi elementi veoma nedostajali, kada ih ne bi bilo. Sazna\u0107emo \u0161ta su dronovi snimili i kako napreduje robotika. Sazna\u0107emo u jednoj sekundi \u0161ta se de\u0161ava u svim krajevima sveta, istra\u017eiti potencijalna re\u0161enja za va\u017ena \u017eivotna pitanja, dobiti odgovore i biti u toku svih de\u0161avanja.
\nSa druge strane, dok nostalgi\u010dno gledamo slike pro\u0161lih vremena, u kojima svega ovoga nije bilo (a svi su bili sre\u0107ni i zadovoljni), zaboravljamo da ne moramo \u010dekati na pismo iz daljine (jer, tu su skype i sli\u010dni programi i mogu\u0107nost svakodnevne audio-vizuelne komunikacije) od dragih osoba. Vide\u0107emo gde se organizuje sajam na koji smo oduvek \u017eeleli da odemo, kongres koji \u0107e nam omogu\u0107iti saradnju sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta ili neki drugi, za nas vredan doga\u0111aj.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-201591043.jpg\")
Nekada smo nalazili vreme za\u00a0susrete\u00a0u\u017eivo, a tehnologija to\u00a0uspe\u0161no elimini\u0161e.
\nDa li? Da li bi zaista moglo da se odvoji dovoljno vremena za susrete, posete, dru\u017eenja i sve ono \u0161to nadome\u0161\u0107uje, jer ono \u0161to nedostaje je vreme. Tempo \u017eivota ide u korak sa tehnologijom i, ipak ona nam mnogo vi\u0161e pru\u017ea, nego \u0161to nam oduzima.
\nOrganizacija doga\u0111aja, kao proces, u velikoj meri zahteva kori\u0161\u0107enje svih raspolo\u017eivih tehni\u010dkih sredstava.
\nZapravo, ne mo\u017ee se zamisliti bez svega \u0161to smo do sada pomenuli. \u201eAko ne\u010dega nema na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili internetu, to se nije ni dogodilo\u201c, \u010desto se mo\u017ee \u010duti. Uz tu, moglo bi se re\u0107i, \u010dinjenicu savremenog doba, ne treba izostaviti neophodnost ljudskog faktora, jer \u2013 sve \u0161to se \u010dini \u2013 \u010dine ljudi za druge ljude.
\nTehnologija je medij, posrednik, a ne glavni akter i, to je ta granica koja ne bi trebalo da\u00a0 bude prekora\u010dena.
\nDoga\u0111aj se organizuje za u\u010desnike koji o istom treba da budu obave\u0161teni. Najlak\u0161i, najbr\u017ei, najrasprostranjeniji vid obave\u0161tavanja omogu\u0107en je upotrebom tehnologije.Bez nje informacija ne nalazi potreban put do korisnika. Bez tog puta uspeh izostaje. I to ne samo uspeh organizatora, ve\u0107 bi i potencijalni u\u010desnici ostali uskra\u0107eni. Vreme u kom \u017eivimo ima svoje zahteve. Zahteve kreiraju potrebe. Da li svaki novi izum treba da budeprihva\u0107en i kori\u0161\u0107en zavisi samo od jednog, a to je potreba tr\u017ei\u0161ta.
\nTr\u017ei\u0161te jeste nemilosrdno i ne dozvoljava opstanak bilo \u010demu \u0161to u sebi ne sadr\u017ei progres ili produktivno\u00adst u odnosu na prethodne produkte.
\nDa, potreba za savremenom tehnologijom postoji. I raste iz sata u sat. Ispunjava \u017eelje i \u2013 pove\u0107ava potrebu za kontrolom.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-136958102.jpg\")
Mo\u017eda je upravo u kontroli (ili nepostojanju\u00a0iste) najve\u0107i problem,\u00a0jer tehnologija preti da nadja\u010da\u00a0ljudski faktor.\u00a0Tehnika je omogu\u0107ila svakoliku\u00a0kontrolu\u00a0\u201edrugih\u201c i po\u010dela da slu\u017ei\u00a0samoj sebi, jer i korisnik i ti drugi\u00a0su zapravo kontrolisani.\u00a0Kontrola se preselila u digitalni\u00a0prostor i postala oru\u017eje, umesto\u00a0alatke.\u00a0Granica je tu, jasna i vidljiva.\u00a0Moderna tehnologija po\u010dinje da\u00a0kontroli\u0161e sveukupan \u017eivot, ponekad\u00a0zaobilaze\u0107i principe etike.\u00a0To je prostor ljudskog faktora.
\nPosmatrano sa psiholo\u0161ke platforme, a posebno sa socijalnopsiholo\u0161ke, tehnologija nastaje iz potrebe za \u0161irenjem i umre\u017eavanjem. Kao rezultat \u010desto se vidi ne\u0161to sasvim suprotno. Da li taj do\u017eivljaj suprotnosti proisti\u010de iz stava o povr\u0161nosti virtualnog sveta, neprihvatanju da je virtualni svet deo realnosti?
\nVirtualni svet je realnost savremenog doba, sa svim svojim produktima. Za\u0161to prestajemo da volimo i verujemo u ono i one koje smo stvorili sami? Ako verujemo sebi, verujemo i da stvaramo ne\u0161to \u0161to je zna\u010dajno i dovoljno dobro. Na svakom pojedincu je izbor koliki \u0107e prostor dati virtuelnim sadr\u017eajima. I odgovornost.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-173876899.jpg\")
Virtualni svet nam je oduzeo mogu\u0107nost da ostanemo neobave\u0161teni, da koristimo opravdanje da ne\u0161to nismo znali, nismo \u010duli. Dovoljno je prisutan da nas informi\u0161e. Ponekad i agresivan, ali se tu opet treba pozvati na ljudski faktor, svest i savest i zadr\u017eati objektivnost procene. Tu objektivnost nam nije ukrala virtualna realnost, ona je samo donela mogu\u0107nost vi\u0161e izbora. Odluka je na nama.
\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.
\nPut ka ciljevima i njihovom uspe\u0161nom ostvarenju podrazumeva isto\u00advremeno anga\u017eovanje benefita moderne tehnologije koji je u sprezi sa ljudskim faktorom. Tehnologija je posrednik i samo to treba i da ostane.
\nDragana Deh, Msc psiholog,
\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\nwww.psihooaza.com
The post Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nDanas se retko mo\u017ee sresti osoba koja ne koristi mobilni telefon. Ako tome dodamo da zaposleni \u010desto imaju i obavezu (ili potrebu) posedovanja i poslovnog mobilnog broja, anga\u017eovanje kori\u0161\u0107enja se udvostru\u010dava.\nPostali smo korisnici velikog broja tehni\u010dkih i elektronskih ure\u0111aja i postavlja se pitanje da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?! Mno\u0161tvo aplikacija za komunikaciju na dnevnom nivou (pozivi, poruke, viber, whatsapp, mail i dr.), pa po\u00adtom dru\u0161tvene mre\u017ee, koje su postale nezaobilazne i u svakodnevici jednog \u201eosnovca\u201c, a posebno osoba uklju\u010denih u organizaciju doga\u0111aja, postavlja pitanje \u2013 koliko nam vremena ostaje za neposrednu komunikaciju \u2013 \u201eo\u010di u o\u010di\u201c?\nI, postavlja se jo\u0161 va\u017enije pitanje \u2013 da li nam virtualna stvarnost pro\u0161iruje mogu\u0107nosti i vidike ili nas pak pozicionira u prostor koji ih umanjuje?\nPojam virtualne realnosti, name\u0107e pitanje i o tome gde je \u201erealna realnost\u201c i da li jedna drugu isklju\u010duju. Sve aktuelniji sukob tradicionalnosti i modernog, kontinuirano izaziva radikalne podele populacije na one koji tuguju za nekada\u0161njim oblicima komunikacije i odbijaju da koriste dostupne tehnologije) i one koji su bez dileme \u2013 zastupnici i predstavnici savremenog doba koji intenzivno koriste.\nOdgovor je jednostavan \u2013 nove\u00a0tehnologije nisu samo potreba,\u00a0one su neophodnost, a da li \u0107e\u00a0nam samo koristiti ili nam i \u0161tetiti,\u00a0pripada li\u010dnim aspektima upotrebe.\u00a0XXI vek je vek informacija,\u00a0komunikacija\u00a0i op\u0161te umre\u017eenosti,\u00a0a sve to ne bismo mogli da \u017eivimo\u00a0bez dostupne tehnologije.\nNa pragu zrelosti je i takozvana generacija Z (koja ne pamti vreme bez interneta, ro\u0111eni posle 1995.g.), a zadatak starijih, zrelijih i iskusnijih je da joj pomognu da kreira i odr\u017ei vrednosti i to one koje su joj prethodne generacije omogu\u0107ile. Upravo one koje su i stvorile, inspirisale, izazvale moderne tehnologije, potrebu za \u201emultitasking\u201c delovanjem, 3D, one generacije koje su izrodile tehnoholike.\n\nStvarni svet je onaj u kome \u017eivimo, a svi mi, objektivno \u017eivimo u virtualnom svetu, svakodnevno oslo\u00adnjeni na bezbroj mogu\u0107nosti koje nam pru\u017ea. Radikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije.\nStav ili/ili svakako je korisno\u00a0promeniti\u00a0na i/i, prihvatiti da je\u00a0virtualna stvarnost ona u kojoj\u00a0\u017eivimo, ali da ne treba da budei jedini prostor plasiranja sebe i\u00a0aktivnosti.\nKada uzmemo u obzir da ve\u0107inu stanovni\u0161tva budi aplikacija budilnika na mobilnom telefonu, da \u0107e se pre pogledati aplikacija za vremensku prognozu nego prognoza na televiziji, da \u0107e pustiti omiljenu muziku, pogledati aktuelne vesti, poslati sms, koristiti viber i sli\u010dne aplikacije za komunikaciju, posetiti dru\u0161tvene mre\u017ee dok se pije kafa, jasno je da bi svima ovi elementi veoma nedostajali, kada ih ne bi bilo. Sazna\u0107emo \u0161ta su dronovi snimili i kako napreduje robotika. Sazna\u0107emo u jednoj sekundi \u0161ta se de\u0161ava u svim krajevima sveta, istra\u017eiti potencijalna re\u0161enja za va\u017ena \u017eivotna pitanja, dobiti odgovore i biti u toku svih de\u0161avanja.\nSa druge strane, dok nostalgi\u010dno gledamo slike pro\u0161lih vremena, u kojima svega ovoga nije bilo (a svi su bili sre\u0107ni i zadovoljni), zaboravljamo da ne moramo \u010dekati na pismo iz daljine (jer, tu su skype i sli\u010dni programi i mogu\u0107nost svakodnevne audio-vizuelne komunikacije) od dragih osoba. Vide\u0107emo gde se organizuje sajam na koji smo oduvek \u017eeleli da odemo, kongres koji \u0107e nam omogu\u0107iti saradnju sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta ili neki drugi, za nas vredan doga\u0111aj.\n\nNekada smo nalazili vreme za\u00a0susrete\u00a0u\u017eivo, a tehnologija to\u00a0uspe\u0161no elimini\u0161e.\nDa li? Da li bi zaista moglo da se odvoji dovoljno vremena za susrete, posete, dru\u017eenja i sve ono \u0161to nadome\u0161\u0107uje, jer ono \u0161to nedostaje je vreme. Tempo \u017eivota ide u korak sa tehnologijom i, ipak ona nam mnogo vi\u0161e pru\u017ea, nego \u0161to nam oduzima.\nOrganizacija doga\u0111aja, kao proces, u velikoj meri zahteva kori\u0161\u0107enje svih raspolo\u017eivih tehni\u010dkih sredstava.\nZapravo, ne mo\u017ee se zamisliti bez svega \u0161to smo do sada pomenuli. \u201eAko ne\u010dega nema na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili internetu, to se nije ni dogodilo\u201c, \u010desto se mo\u017ee \u010duti. Uz tu, moglo bi se re\u0107i, \u010dinjenicu savremenog doba, ne treba izostaviti neophodnost ljudskog faktora, jer \u2013 sve \u0161to se \u010dini \u2013 \u010dine ljudi za druge ljude.\nTehnologija je medij, posrednik, a ne glavni akter i, to je ta granica koja ne bi trebalo da\u00a0 bude prekora\u010dena.\nDoga\u0111aj se organizuje za u\u010desnike koji o istom treba da budu obave\u0161teni. Najlak\u0161i, najbr\u017ei, najrasprostranjeniji vid obave\u0161tavanja omogu\u0107en je upotrebom tehnologije.Bez nje informacija ne nalazi potreban put do korisnika. Bez tog puta uspeh izostaje. I to ne samo uspeh organizatora, ve\u0107 bi i potencijalni u\u010desnici ostali uskra\u0107eni. Vreme u kom \u017eivimo ima svoje zahteve. Zahteve kreiraju potrebe. Da li svaki novi izum treba da budeprihva\u0107en i kori\u0161\u0107en zavisi samo od jednog, a to je potreba tr\u017ei\u0161ta.\nTr\u017ei\u0161te jeste nemilosrdno i ne dozvoljava opstanak bilo \u010demu \u0161to u sebi ne sadr\u017ei progres ili produktivno\u00adst u odnosu na prethodne produkte.\nDa, potreba za savremenom tehnologijom postoji. I raste iz sata u sat. Ispunjava \u017eelje i \u2013 pove\u0107ava potrebu za kontrolom.\n\nMo\u017eda je upravo u kontroli (ili nepostojanju\u00a0iste) najve\u0107i problem,\u00a0jer tehnologija preti da nadja\u010da\u00a0ljudski faktor.\u00a0Tehnika je omogu\u0107ila svakoliku\u00a0kontrolu\u00a0\u201edrugih\u201c i po\u010dela da slu\u017ei\u00a0samoj sebi, jer i korisnik i ti drugi\u00a0su zapravo kontrolisani.\u00a0Kontrola se preselila u digitalni\u00a0prostor i postala oru\u017eje, umesto\u00a0alatke.\u00a0Granica je tu, jasna i vidljiva.\u00a0Moderna tehnologija po\u010dinje da\u00a0kontroli\u0161e sveukupan \u017eivot, ponekad\u00a0zaobilaze\u0107i principe etike.\u00a0To je prostor ljudskog faktora.\nPosmatrano sa psiholo\u0161ke platforme, a posebno sa socijalnopsiholo\u0161ke, tehnologija nastaje iz potrebe za \u0161irenjem i umre\u017eavanjem. Kao rezultat \u010desto se vidi ne\u0161to sasvim suprotno. Da li taj do\u017eivljaj suprotnosti proisti\u010de iz stava o povr\u0161nosti virtualnog sveta, neprihvatanju da je virtualni svet deo realnosti?\nVirtualni svet je realnost savremenog doba, sa svim svojim produktima. Za\u0161to prestajemo da volimo i verujemo u ono i one koje smo stvorili sami? Ako verujemo sebi, verujemo i da stvaramo ne\u0161to \u0161to je zna\u010dajno i dovoljno dobro. Na svakom pojedincu je izbor koliki \u0107e prostor dati virtuelnim sadr\u017eajima. I odgovornost.\n\nVirtualni svet nam je oduzeo mogu\u0107nost da ostanemo neobave\u0161teni, da koristimo opravdanje da ne\u0161to nismo znali, nismo \u010duli. Dovoljno je prisutan da nas informi\u0161e. Ponekad i agresivan, ali se tu opet treba pozvati na ljudski faktor, svest i savest i zadr\u017eati objektivnost procene. Tu objektivnost nam nije ukrala virtualna realnost, ona je samo donela mogu\u0107nost vi\u0161e izbora. Odluka je na nama.\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.\nPut ka ciljevima i njihovom uspe\u0161nom ostvarenju podrazumeva isto\u00advremeno anga\u017eovanje benefita moderne tehnologije koji je u sprezi sa ljudskim faktorom. Tehnologija je posrednik i samo to treba i da ostane.\nDragana Deh, Msc psiholog,\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nwww.psihooaza.com\nThe post Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-11-24T13:01:32+01:00", "date_modified": "2017-11-24T13:01:32+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-25.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "generacija Z", "tehnologija", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "VESTI" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/znacaj-i-uloga-komunikacije-u-organizaciji-dogadjaja/", "url": "https://www.seebtm.com/znacaj-i-uloga-komunikacije-u-organizaciji-dogadjaja/", "title": "Zna\u010daj i uloga komunikacije u organizaciji doga\u0111aja", "content_html": "![\"Dragana](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/ZDD2.jpg\" "\\"Dragana")
Ta aktivnost, de\u0161avanje \u2013 treba da okupi i osigura u\u010de\u0161\u0107e odre\u0111ene ciljne grupe ili da obele\u017ei specifi\u010dnost trenutka koji treba da ostane upam\u0107en, odnosno da uka\u017ee na mo\u017eda sasvim nove, za budu\u0107nost va\u017ene ljude, ideje, teme… A svako u\u010de\u0161\u0107e, zasniva se na onome \u0161to je specifi\u010dna odlika ljudske vrste, a to je komunikacija.
\nOd same ideje o nekom doga\u0111aju, pa do konkretne realizacije, postoji \u010ditav niz koraka, za mnoge u potpunosti nevidljivih, a bez kojih nijedno de\u0161avanje ne\u0107e ostvariti postavljen cilj.
\nBilo da se planira organizacija skupa, kongresa, konferencija, koncerta, sajmova, seminara, festivala (i mnogih drugih vrsta de\u0161avanja), u procesu realizacije u\u010destvuje \u010ditav tim, \u010diji sinhronicitet i kvalitet saradnje predstavlja temelj uspe\u0161nosti samog doga\u0111aja. U ve\u0107ini slu\u010dajeva organizovanje doga\u0111aja predstavlja potrebu za profesionalcima iz najrazli\u010ditijih
\nposlovnih sfera, kojima je jedina ta\u010dka ukr\u0161tanja \u2013 ostvarenje zadatog cilja. Uspe\u0161nost zavisi od na\u010dina kori\u0161\u0107enja svima dostupnog i neophodnog alata \u2013 komunikacije.
Uzimaju\u0107i u obzir upravo razli\u010ditost li\u010dnih i profesionalnih profila svih onih koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja, \u010desto se zaboravlja na potrebu za osobom koja \u0107e, pored koordinacije samog doga\u0111aja, koordinirati i proces komunikacije. Misli se na osobu koja \u0107e biti, nazovimo je \u2013 menad\u017eer komunikacije, \u010diji je zadatak veoma zahtevan i podrazumeva supervizijske, pa i medijatorske ve\u0161tine, a pre svega ve\u0161tine asertivne komunikacije. Bez ovog \u010dlana tima, koji ima sasvim pozitivno konitiranu ulogu \u201evoditelja iz senke\u201c, delovanje tima u organizaciji doga\u0111aja mo\u017ee biti zna\u010dajno umanjenog kvaliteta. Menad\u017eer komunikacije mo\u017ee biti i event menad\u017eer ili kao potpuno zasebna uloga. Ali svaki event menad\u017eer mora posedovati ve\u0161tine komunikacije. Jasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-165990815.jpg\")
Nadalje, raspored uloga koji se bazira na kompetencijama, ali i ambiciji i stavu \u010dlana tima da u svakom segmentu da svoj (mogu\u0107i maksimum), tako\u0111e je predmet komunikacije. Pri tome se ne misli na jedan obavljen razgovor i potpisan ugovor, ve\u0107 na komunikaciju kao proces tokom \u010ditavog trajanja organizacije, od po\u010detka pa do zvani\u010dnog zavr\u0161etka
\nevent-a. Raspodela uloga podrazumeva i hijerarhiju mo\u0107i, principe i sposobnost (obavezu) odlu\u010divanja, a zna se da se mo\u0107 usko povezuje sa odgovorno\u0161\u0107u, odnosno da te dve
\nkomponente ne mogu da postoje jedna izvan druge.
Nemamo mo\u0107 nad svim nad \u010dim bismo je \u017eeleli, a automatski nemamo ni odgovornost ni nad jednim segmentom nad kojim ne posedujemo mo\u0107 uticaja i delovanja. U skladu sa tim, mudro treba prihvatati i delegirati odgovornost za elemente procesa \u010dlanovima menad\u017eerskog i poslovnog tima uop\u0161te. U zavisnosti od vrste samog doga\u0111aja, organizacija menad\u017ementa se pretvara u mre\u017eu interpersonalnih uticaja, sa pojedina\u010dnim i / ili timskim zadacima, sa obavezom kontinuirane komunikacije.
\nBilo da organizacija doga\u0111aja traje jedan, mnogo vi\u0161e dana ili meseci, neophodno je podeliti proces u konkretne korake, pri kojima \u0107e svaki po\u010detak i kraj svakog narednog koraka (dana) biti zapo\u010det / dovr\u0161en zajedni\u010dkim sastankom i \u201eraportom\u201c o (ne)u\u010dinjenom, o novim momentima, pote\u0161ko\u0107ama, preprekama ili prilikama. Prihvatanje mogu\u0107nosti promene, pa i u poslednjem trenutku, adaptiranje na njih, jednostavnije re\u010deno \u2013 fleksibilnost i prilagodljivost svakog pojedinca u timu i \u010ditavog tima, temelj je dobre organizacije. Za koordinaciju upravo ovakvih okolnosti, neophodna je koordinacija jedne osobe koja \u0107e se baviti isklju\u010divo, kako je ve\u0107 pomenuto \u2013 menad\u017ementom komunikacije, interakcije u timu. Taj postupak mo\u017eemo nazvati vrstom timske supervizije (kada postoji nadre\u0111ena osoba) ili intervizijskim sastancima (kada se verbalno predo\u010davaju svi elementi narednog koraka i, ako je potrebno, iznova delegiraju zadaci).
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Let-Us-Talk-On-Sticky-Note-23749739.jpg\")
Osim toga \u0161to ovakav pristup predstavlja temelj dobre organizacije i umanjuje mogu\u0107nost da proces krene ne\u017eeljenim pravcem, posti\u017ee se jo\u0161 jedan veoma va\u017ean element, a to je \u2013 osloba\u0111anje svih \u010dlanova tima od (nepotrebne) tenzije, koja prati mnoge profesije, a posebno iz oblasti organizacije doga\u0111anja. Event-i sadr\u017ee jedan specifi\u010dan fenomen, a to je usko fokusiran cilj koji treba da obezbedi satisfakciju ve\u0107eg broja (\u010desto razli\u010ditih tipova) ljudi, iako uglavnom pripadaju istoj targetiranoj grupaciji. Pritisak koji ta okolnost izaziva, dobro je poznata svima koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja i dobro znaju koliko je va\u017eno da se \u201eradni dan\u201c zapo\u010dne harmonizovano sa ostatkom tima i isto tako zavr\u0161i.
\u201eMalignim\u201c mo\u017eemo nazvati situacije u kojima se prave alijanse pojedinaca sa negativisti\u010dkim stavom prema nekim drugim savezima istog tima. To se tako\u0111e spre\u010dava zajedni\u010dkim
\nsvakodnevnim komuniciranjem, odnosno napred opisanim postupcima menad\u017eera komunikacije. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog / razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.
Event menad\u017eeri, neosporno je, treba da poseduju znanje, profesionalne ve\u0161tine i sposobnost komunikacije. Ono \u0161to se \u010desto zaboravlja je to da sve ovo treba da koristimo,
\nne samo na nivou dobre volje, ve\u0107 na nivou ljudske i profesionalne obaveze.
Dragana Deh, Msc psiholog,
\n sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\n www.psihooaza.com
\n
The post Zna\u010daj i uloga komunikacije u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nSvako od nas je bio u prilici da prisustvuje ili da bude u zna\u010dajnoj ulozi na nekom doga\u0111aju. Kada pomislimo na re\u010d \u201edoga\u0111aj\u201c, javlja nam se misao o nekoj va\u017enoj, posebnoj, zvani\u010dno (u manjoj ili ve\u0107oj meri) prihva\u0107enoj, li\u010dnoj i / ili javnoj aktivnosti.\nTa aktivnost, de\u0161avanje \u2013 treba da okupi i osigura u\u010de\u0161\u0107e odre\u0111ene ciljne grupe ili da obele\u017ei specifi\u010dnost trenutka koji treba da ostane upam\u0107en, odnosno da uka\u017ee na mo\u017eda sasvim nove, za budu\u0107nost va\u017ene ljude, ideje, teme… A svako u\u010de\u0161\u0107e, zasniva se na onome \u0161to je specifi\u010dna odlika ljudske vrste, a to je komunikacija.\nOd same ideje o nekom doga\u0111aju, pa do konkretne realizacije, postoji \u010ditav niz koraka, za mnoge u potpunosti nevidljivih, a bez kojih nijedno de\u0161avanje ne\u0107e ostvariti postavljen cilj.\nBilo da se planira organizacija skupa, kongresa, konferencija, koncerta, sajmova, seminara, festivala (i mnogih drugih vrsta de\u0161avanja), u procesu realizacije u\u010destvuje \u010ditav tim, \u010diji sinhronicitet i kvalitet saradnje predstavlja temelj uspe\u0161nosti samog doga\u0111aja. U ve\u0107ini slu\u010dajeva organizovanje doga\u0111aja predstavlja potrebu za profesionalcima iz najrazli\u010ditijih\nposlovnih sfera, kojima je jedina ta\u010dka ukr\u0161tanja \u2013 ostvarenje zadatog cilja. Uspe\u0161nost zavisi od na\u010dina kori\u0161\u0107enja svima dostupnog i neophodnog alata \u2013 komunikacije.\nUzimaju\u0107i u obzir upravo razli\u010ditost li\u010dnih i profesionalnih profila svih onih koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja, \u010desto se zaboravlja na potrebu za osobom koja \u0107e, pored koordinacije samog doga\u0111aja, koordinirati i proces komunikacije. Misli se na osobu koja \u0107e biti, nazovimo je \u2013 menad\u017eer komunikacije, \u010diji je zadatak veoma zahtevan i podrazumeva supervizijske, pa i medijatorske ve\u0161tine, a pre svega ve\u0161tine asertivne komunikacije. Bez ovog \u010dlana tima, koji ima sasvim pozitivno konitiranu ulogu \u201evoditelja iz senke\u201c, delovanje tima u organizaciji doga\u0111aja mo\u017ee biti zna\u010dajno umanjenog kvaliteta. Menad\u017eer komunikacije mo\u017ee biti i event menad\u017eer ili kao potpuno zasebna uloga. Ali svaki event menad\u017eer mora posedovati ve\u0161tine komunikacije. Jasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja.\nNadalje, raspored uloga koji se bazira na kompetencijama, ali i ambiciji i stavu \u010dlana tima da u svakom segmentu da svoj (mogu\u0107i maksimum), tako\u0111e je predmet komunikacije. Pri tome se ne misli na jedan obavljen razgovor i potpisan ugovor, ve\u0107 na komunikaciju kao proces tokom \u010ditavog trajanja organizacije, od po\u010detka pa do zvani\u010dnog zavr\u0161etka\nevent-a. Raspodela uloga podrazumeva i hijerarhiju mo\u0107i, principe i sposobnost (obavezu) odlu\u010divanja, a zna se da se mo\u0107 usko povezuje sa odgovorno\u0161\u0107u, odnosno da te dve\nkomponente ne mogu da postoje jedna izvan druge.\nNemamo mo\u0107 nad svim nad \u010dim bismo je \u017eeleli, a automatski nemamo ni odgovornost ni nad jednim segmentom nad kojim ne posedujemo mo\u0107 uticaja i delovanja. U skladu sa tim, mudro treba prihvatati i delegirati odgovornost za elemente procesa \u010dlanovima menad\u017eerskog i poslovnog tima uop\u0161te. U zavisnosti od vrste samog doga\u0111aja, organizacija menad\u017ementa se pretvara u mre\u017eu interpersonalnih uticaja, sa pojedina\u010dnim i / ili timskim zadacima, sa obavezom kontinuirane komunikacije.\nBilo da organizacija doga\u0111aja traje jedan, mnogo vi\u0161e dana ili meseci, neophodno je podeliti proces u konkretne korake, pri kojima \u0107e svaki po\u010detak i kraj svakog narednog koraka (dana) biti zapo\u010det / dovr\u0161en zajedni\u010dkim sastankom i \u201eraportom\u201c o (ne)u\u010dinjenom, o novim momentima, pote\u0161ko\u0107ama, preprekama ili prilikama. Prihvatanje mogu\u0107nosti promene, pa i u poslednjem trenutku, adaptiranje na njih, jednostavnije re\u010deno \u2013 fleksibilnost i prilagodljivost svakog pojedinca u timu i \u010ditavog tima, temelj je dobre organizacije. Za koordinaciju upravo ovakvih okolnosti, neophodna je koordinacija jedne osobe koja \u0107e se baviti isklju\u010divo, kako je ve\u0107 pomenuto \u2013 menad\u017ementom komunikacije, interakcije u timu. Taj postupak mo\u017eemo nazvati vrstom timske supervizije (kada postoji nadre\u0111ena osoba) ili intervizijskim sastancima (kada se verbalno predo\u010davaju svi elementi narednog koraka i, ako je potrebno, iznova delegiraju zadaci).\nOsim toga \u0161to ovakav pristup predstavlja temelj dobre organizacije i umanjuje mogu\u0107nost da proces krene ne\u017eeljenim pravcem, posti\u017ee se jo\u0161 jedan veoma va\u017ean element, a to je \u2013 osloba\u0111anje svih \u010dlanova tima od (nepotrebne) tenzije, koja prati mnoge profesije, a posebno iz oblasti organizacije doga\u0111anja. Event-i sadr\u017ee jedan specifi\u010dan fenomen, a to je usko fokusiran cilj koji treba da obezbedi satisfakciju ve\u0107eg broja (\u010desto razli\u010ditih tipova) ljudi, iako uglavnom pripadaju istoj targetiranoj grupaciji. Pritisak koji ta okolnost izaziva, dobro je poznata svima koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja i dobro znaju koliko je va\u017eno da se \u201eradni dan\u201c zapo\u010dne harmonizovano sa ostatkom tima i isto tako zavr\u0161i.\n\u201eMalignim\u201c mo\u017eemo nazvati situacije u kojima se prave alijanse pojedinaca sa negativisti\u010dkim stavom prema nekim drugim savezima istog tima. To se tako\u0111e spre\u010dava zajedni\u010dkim\nsvakodnevnim komuniciranjem, odnosno napred opisanim postupcima menad\u017eera komunikacije. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog / razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.\nEvent menad\u017eeri, neosporno je, treba da poseduju znanje, profesionalne ve\u0161tine i sposobnost komunikacije. Ono \u0161to se \u010desto zaboravlja je to da sve ovo treba da koristimo,\nne samo na nivou dobre volje, ve\u0107 na nivou ljudske i profesionalne obaveze.\nDragana Deh, Msc psiholog,\n sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\n www.psihooaza.com\n \nThe post Zna\u010daj i uloga komunikacije u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-06-16T15:05:54+02:00", "date_modified": "2017-06-16T15:05:54+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-9.jpg", "tags": [ "doga\u0111aj", "Dragana Deh", "event menad\u017eer", "organizacija doga\u0111aja", "zna\u010daj komunikacije", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/uspeh-je-rezultat-dobrog-tima/", "url": "https://www.seebtm.com/uspeh-je-rezultat-dobrog-tima/", "title": "Uspeh je rezultat dobrog tima", "content_html": "Veoma \u010desto, proces je osmi\u0161ljen kroz tri segmenta: zabava, relaksacija i edukacija. Kreiranje atmosfere poverenja i zajedni\u0161tva, ali i prilike da svak pru\u017ei najbolje od sebe, predstavlja va\u017ean element tim bilding aktivnosti.
\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.
\nJo\u0161 va\u017eniji segment je da se ose\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje, odnosno kada pobeda nije isklju\u010divo li\u010dna.
\nSaradljivost, kao jedna od najpo\u017eeljnijih socijalnih osobina li\u010dnosti, iako je dobrodo\u0161la, ne mora se nalaziti u sklopu karakternih osobina i/ili pona\u0161anja svake osobe. Ona se mo\u017ee nau\u010diti i izgraditi, kao \u0161to se i karakterne osobine mogu menjati. Posmatrano iz psiholo\u0161kog ugla, postoje i one karakteristike li\u010dnosti koje, bez obzira na uticaje, ne\u0107e pretrpeti (\u017eeljenu) promenu. Na\u0161 temperament je datost.
\nA ono \u0161to mo\u017eemo da u\u010dinimo, kako bi kvalitet \u017eivljenja, rada, sveobuhvatne produktivnosti i prosperiteta postao bolji je \u2013 da oslu\u0161nemo, procenimo, ispratimo i podr\u017eimo kod svakoga ono \u0161to je zona njegovih kompetencija, ciljeva, motiva, ali i mogu\u0107nosti.
\n\n\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.
\n
U tom smislu, kao osnov, odnosno prvi korak tim bilding principa preporu\u010duje se Timska supervizija. Ovaj termin podrazumeva proces koji obuhvata istra\u017eivanje resursa i potencijalnih kriti\u010dnih zona u timu i/ili procenjivanje na\u010dina i potencijala za podizanje i individualnog i grupnog kvaliteta, uspostavljanje ciljeva i kontinuiran rad na njima (broj sastanaka odre\u0111en je potrebama kompanije, pote\u0161ko\u0107ama ili \u2013 ambicijama kompanije i samih zaposlenih). Uvid u interpersonalne odnose, li\u010dne i timske kompetence, uslovi\u0107e i smernice za odre\u0111ene treninge i tim bilding aktivnosti. Jedan od zna\u010dajnih aspekata, koji se \u010desto zapostavlja je, organizovati timove gde \u0107e svaki u\u010desnik biti ona prava i \u010dvrsta karika u lancu, koja ima stabilan odnos sa ostalim \u201ekarikama\u201c, a u \u201elancu\u201c je uspostavljen sistem me\u0111usobnog uva\u017eavanja, kao i prihvatanja razli\u010ditosti. Taj proces se analizira, izme\u0111u ostalog, kroz sociogram.
\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. \u2013 i u tekstu i uokvireno Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti. Iako to pripada individualnom procesu rada sa klijentima, postoje i grupni treninzi za uve\u0107anje navedenih potencijala.
\n\n\nOse\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje.
\n
Ne treba gubiti iz vida da svak od nas ima dovoljno \u0161irok spektar potencijala za uspeh. Neko najvi\u0161e posti\u017ee kao lider, neko kroz primarno individualno aktiviranje, dok je neko drugi najuspe\u0161niji kao \u010dlan tima. Veoma je va\u017eno proceniti da su potencijali i funkcije uskla\u0111eni i tek onda ih osna\u017eivati. Isto tako, motivacioni faktori se unutar svakog \u010doveka mogu razlikovati, ali se i menjati u vremenu. Pored procene motiva, iskustvo pokazuje da svakoj kompaniji i svakom zaposlenom, Motivacioni trening pove\u0107ava produktivnost. Treninzi psihofizi\u010dke relaksacije, koji su na zapadu intenzivno prisutni, va\u017ena su mera u prevenciju sindroma izgaranja na poslu, poznatog kao burn-out.
\nPrincip pripadnosti je odlika koja nas odre\u0111uje i u psiholo\u0161kom, psihosocijalnom, ali i u svakom drugom smislu. Pripadamo porodici, potom raznim grupama koje su zona potrebe, interesovanja, ili tek zabave i radosti. Porodica u kojoj odrastamo, vrti\u0107, \u0161kole, sportski klubovi, dodatni programi obrazovanja, sve su to odre\u0111ene grupe u kojima individua funkcioni\u0161e kao individualac, ali paralelno i neodvojivo \u2013 i kao deo sistema. Sistem kome pripadamo za nas mo\u017ee biti tim sa kojim delimo iste ili sli\u010dne ciljeve i potrebe, ali i samo mesto na kom se nalazimo jer trenutno procenjujemo da je zona li\u010dnog/profesionalog/egzistencijalnog interesa upravo tu i tada dominantna.
\n\n\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna.
\n
Treninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje. Iako je princip komuniciranja svima poznat i, \u010dini se da nema potrebe nagla\u0161avati ga, skoro svakodnevno se susre\u0107emo sa nedostatkom ve\u0161tina komunikacije. Dok poslovanje i interpersonalni odnosi u radnom okru\u017eenju iole funkcioni\u0161u, uglavnom se ne postavlja pitanje kvaliteta komunikacije. Ali, u \u010dasu kada se pojavi profesionalna disfunkcionalnost, odnosno \u2013 bilo kakvi problemi u poslovanju, tokom procesa \u201erehabilitacije\u201c se veoma \u010desto do\u0111e do zaklju\u010dka da timovi, odnosno odnosi i komunikaciju u timu/preduze\u0107u nisu za zavidnom nivou. Postoji vi\u0161e modela i nivoa treninga komunikacijskih ve\u0161tina od kojih su se kao najefikasniji pokazali: Asertivni trening, Trening prevazila\u017eenja konflikata, tzv. Rad sa te\u0161kim ljudima; Trening za lidere i drugi.
\n\n\nTreninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje.
\n
Tim bilding, kao proces osna\u017eivanja, ima \u0161irok spektar mogu\u0107nosti delovanja. U zavisnosti od potreba i ciljeva same kompanije, naj\u010de\u0161\u0107e se kreiraju specifi\u010dni programi koji \u0107e obuhvatiti upravo one interesne zone koje su procenjene kao kriti\u010dne ili oslabljenih kapaciteta. Nekada \u0107e aktivnosti biti zasnovane samo sa jednim ciljem, na pr.: pove\u0107anje produktivnosti i saradljivosti na konkretnom projektu, a nekada \u0107e program biti osmi\u0161ljen da kroz vi\u0161e principa u\u010dvrsti sve elemente koji doprinose uspehu i pojedinca i grupe. Jer, tim je taj koji pobe\u0111uje!
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\n\n
The post Uspeh je rezultat dobrog tima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Tim bilding, kao niz jednostavnih, ali i kompleksnih aktivnosti podrazumeva osna\u017eivanje timova u, naj\u010de\u0161\u0107e, grupnim procesima, koji imaju za cilj pove\u0107anje produktivnosti, saradnje, pobolj\u0161anje interpesonalnih odnosa u kompanijama i me\u0111u saradnicima, podizanje motivacije, uspostavljanje me\u0111usobne solidarnosti, podr\u0161ke i mnogo drugog.\nVeoma \u010desto, proces je osmi\u0161ljen kroz tri segmenta: zabava, relaksacija i edukacija. Kreiranje atmosfere poverenja i zajedni\u0161tva, ali i prilike da svak pru\u017ei najbolje od sebe, predstavlja va\u017ean element tim bilding aktivnosti.\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.\nJo\u0161 va\u017eniji segment je da se ose\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje, odnosno kada pobeda nije isklju\u010divo li\u010dna.\nSaradljivost, kao jedna od najpo\u017eeljnijih socijalnih osobina li\u010dnosti, iako je dobrodo\u0161la, ne mora se nalaziti u sklopu karakternih osobina i/ili pona\u0161anja svake osobe. Ona se mo\u017ee nau\u010diti i izgraditi, kao \u0161to se i karakterne osobine mogu menjati. Posmatrano iz psiholo\u0161kog ugla, postoje i one karakteristike li\u010dnosti koje, bez obzira na uticaje, ne\u0107e pretrpeti (\u017eeljenu) promenu. Na\u0161 temperament je datost.\nA ono \u0161to mo\u017eemo da u\u010dinimo, kako bi kvalitet \u017eivljenja, rada, sveobuhvatne produktivnosti i prosperiteta postao bolji je \u2013 da oslu\u0161nemo, procenimo, ispratimo i podr\u017eimo kod svakoga ono \u0161to je zona njegovih kompetencija, ciljeva, motiva, ali i mogu\u0107nosti. \n\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.\n\nU tom smislu, kao osnov, odnosno prvi korak tim bilding principa preporu\u010duje se Timska supervizija. Ovaj termin podrazumeva proces koji obuhvata istra\u017eivanje resursa i potencijalnih kriti\u010dnih zona u timu i/ili procenjivanje na\u010dina i potencijala za podizanje i individualnog i grupnog kvaliteta, uspostavljanje ciljeva i kontinuiran rad na njima (broj sastanaka odre\u0111en je potrebama kompanije, pote\u0161ko\u0107ama ili \u2013 ambicijama kompanije i samih zaposlenih). Uvid u interpersonalne odnose, li\u010dne i timske kompetence, uslovi\u0107e i smernice za odre\u0111ene treninge i tim bilding aktivnosti. Jedan od zna\u010dajnih aspekata, koji se \u010desto zapostavlja je, organizovati timove gde \u0107e svaki u\u010desnik biti ona prava i \u010dvrsta karika u lancu, koja ima stabilan odnos sa ostalim \u201ekarikama\u201c, a u \u201elancu\u201c je uspostavljen sistem me\u0111usobnog uva\u017eavanja, kao i prihvatanja razli\u010ditosti. Taj proces se analizira, izme\u0111u ostalog, kroz sociogram.\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. \u2013 i u tekstu i uokvireno Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti. Iako to pripada individualnom procesu rada sa klijentima, postoje i grupni treninzi za uve\u0107anje navedenih potencijala.\n\nOse\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje.\n\nNe treba gubiti iz vida da svak od nas ima dovoljno \u0161irok spektar potencijala za uspeh. Neko najvi\u0161e posti\u017ee kao lider, neko kroz primarno individualno aktiviranje, dok je neko drugi najuspe\u0161niji kao \u010dlan tima. Veoma je va\u017eno proceniti da su potencijali i funkcije uskla\u0111eni i tek onda ih osna\u017eivati. Isto tako, motivacioni faktori se unutar svakog \u010doveka mogu razlikovati, ali se i menjati u vremenu. Pored procene motiva, iskustvo pokazuje da svakoj kompaniji i svakom zaposlenom, Motivacioni trening pove\u0107ava produktivnost. Treninzi psihofizi\u010dke relaksacije, koji su na zapadu intenzivno prisutni, va\u017ena su mera u prevenciju sindroma izgaranja na poslu, poznatog kao burn-out.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nPrincip pripadnosti je odlika koja nas odre\u0111uje i u psiholo\u0161kom, psihosocijalnom, ali i u svakom drugom smislu. Pripadamo porodici, potom raznim grupama koje su zona potrebe, interesovanja, ili tek zabave i radosti. Porodica u kojoj odrastamo, vrti\u0107, \u0161kole, sportski klubovi, dodatni programi obrazovanja, sve su to odre\u0111ene grupe u kojima individua funkcioni\u0161e kao individualac, ali paralelno i neodvojivo \u2013 i kao deo sistema. Sistem kome pripadamo za nas mo\u017ee biti tim sa kojim delimo iste ili sli\u010dne ciljeve i potrebe, ali i samo mesto na kom se nalazimo jer trenutno procenjujemo da je zona li\u010dnog/profesionalog/egzistencijalnog interesa upravo tu i tada dominantna.\n\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna.\n\nTreninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje. Iako je princip komuniciranja svima poznat i, \u010dini se da nema potrebe nagla\u0161avati ga, skoro svakodnevno se susre\u0107emo sa nedostatkom ve\u0161tina komunikacije. Dok poslovanje i interpersonalni odnosi u radnom okru\u017eenju iole funkcioni\u0161u, uglavnom se ne postavlja pitanje kvaliteta komunikacije. Ali, u \u010dasu kada se pojavi profesionalna disfunkcionalnost, odnosno \u2013 bilo kakvi problemi u poslovanju, tokom procesa \u201erehabilitacije\u201c se veoma \u010desto do\u0111e do zaklju\u010dka da timovi, odnosno odnosi i komunikaciju u timu/preduze\u0107u nisu za zavidnom nivou. Postoji vi\u0161e modela i nivoa treninga komunikacijskih ve\u0161tina od kojih su se kao najefikasniji pokazali: Asertivni trening, Trening prevazila\u017eenja konflikata, tzv. Rad sa te\u0161kim ljudima; Trening za lidere i drugi.\n\nTreninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje.\n\nTim bilding, kao proces osna\u017eivanja, ima \u0161irok spektar mogu\u0107nosti delovanja. U zavisnosti od potreba i ciljeva same kompanije, naj\u010de\u0161\u0107e se kreiraju specifi\u010dni programi koji \u0107e obuhvatiti upravo one interesne zone koje su procenjene kao kriti\u010dne ili oslabljenih kapaciteta. Nekada \u0107e aktivnosti biti zasnovane samo sa jednim ciljem, na pr.: pove\u0107anje produktivnosti i saradljivosti na konkretnom projektu, a nekada \u0107e program biti osmi\u0161ljen da kroz vi\u0161e principa u\u010dvrsti sve elemente koji doprinose uspehu i pojedinca i grupe. Jer, tim je taj koji pobe\u0111uje!\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\n \nThe post Uspeh je rezultat dobrog tima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-03-08T13:48:45+01:00", "date_modified": "2017-03-08T13:56:19+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tim-bilding6.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "tim", "tim bilding", "uspeh tima", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] } ] }