![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/grafik-12.png\")
S obzirom na to da je korporativna dru\u0161tvena odgovornost bitan segment poslovanja svake ozbiljne i ve\u0107e kompanije i organizacije, ve\u0107ina ispitanika, 76.5%, je prisustvovala doga\u0111aju koji je imao implementirane elemente CSR (Grafik 1). Kod same organizacije ovakvih doga\u0111aja, situacija je malo druga\u010dija. U ovom slu\u010daju, ne\u0161to vi\u0161e od 50% ispitanih je organizovalo ovakav doga\u0111aj. Skoro da je slu\u010daj \u201epola-pola\u201c onih koji jesu i koji nisu nikada organizovali ovaj tip doga\u0111aja (Grafik 2).
\n
Prema mi\u0161ljenju u\u010desnika u ovom istra\u017eivanju, naj\u010de\u0161\u0107i oblik korporativne dru\u0161tvene odgovornosti jesu ekolo\u0161ki pristupi u proizvodnji i pru\u017eanju usluga (njih 70.6% je selektovalo ovaj vid CSR), ne\u0161to manje od toga, skoro 60% ispitanika je obele\u017eio kao naj\u010de\u0161\u0107i vid prikupljanje razli\u010ditih vrsta donacija, kao i po\u0161tovanje ljudskih prava zaposlenih. Slede\u0107i vid CSR koji se isti\u010de jesu tim bilding aktivnosti sa implementiranom notom korporativno dru\u0161tvene odgovornosti, kao \u0161to je recimo sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sli\u010dno, a isti\u010du se i zeleni sastanci/doga\u0111aji kao vidovi CSR aktivnosti (Grafik 3).
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/grafik-3-3.png\")
S tim u vezi, 47% ispitanika je prikupljalo neku vrstu donacije na doga\u0111aju (Grafik 4 – 5), a isto toliko ispitanika se izjasnilo da je organizovalo zeleni sastanak odnosno doga\u0111aj. Na osnovu odgovora dobijenih istra\u017eivanjem, zeleni doga\u0111aj naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva recikliranje, deljenje vozila prilikom dolaska na isti, kori\u0161\u0107enje materijala u digitalnom obliku (umesto \u0161tampanog), zatim upotreba biorazgradivih tanjira/\u010da\u0161a/pribora. Praktikuje se i pove\u0107anje energetske efikasnosti kori\u0161\u0107enjem odgovaraju\u0107eg osvetljenja, doniranje ostataka hrane, upotreba lokalnih namirnica, kao i anga\u017eovanje lokalne radne snage.
\n
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/grafik-45.png\")
Od navedenog, najre\u0111e se praktikuje poslu\u017eenje pi\u0107a ili za\u010dina iz ve\u0107ih ambala\u017ea (Grafik 6), \u0161to je svakako ne\u0161to na \u010demu event planeri treba da porade, s obzirom na to da se velike u\u0161tede u finansijskom i ekolo\u0161kom smislu mogu napraviti poslu\u017eenjem. Na primer vode iz ve\u0107ih bokala umesto davanje stotina fla\u0161ica na nekom doga\u0111aju.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/grafik-6-1.png\")
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/3-3.jpg\")
Tatjana Radovi\u010d iz Kongresnog biroa Ljubljane navodi jo\u0161 neke primere ne samo za odr\u017eavanje zelenih sastanaka ve\u0107 i za kreiranje zelene destinacije, \u0161to Ljubljana svakako jeste. Ona navodi terenske primere zelenih projekata i dobrih praksi (zeleni nabavni lanac, urbano p\u010delarstvo, zatvaranje centra grada za promet i novi principi urbane mobilnosti). Kao jedan od gore navedenih vidova CSR aktivnosti koji se koriste, jesu i tim bilding aktivnosti.
\nKonkretno, o![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/grafik-7-1.png\")
ko 65% ispitanika je organizovalo tim bilding aktivnosti koje imaju elemente CSR (sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sl., Grafik 7).
Ono \u0161to je uo\u010dljivo, jeste da je veliki procenat (88.2%) onih koji smatraju da kompanija u kojoj rade praktikuje ekolo\u0161ke pristupe u proizvodnji i/ili pru\u017eanju usluga (Grafik 8).
\nSa druge strane, u\u010desnici u ovom istra\u017eivanju smatraju da na polju dru\u0161tvene korporativne odgovornosti ima dosta prostora za napredak i pobolj\u0161anje, s obzirom na to da je ve\u0107ina (52.9%) navela da smatra da se kompanija za koju rade ne bavi dovoljno korporativnom dru\u0161tvenom odgovornosti (Grafik 9).
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/grafik-89.png\")
The post Korporativna dru\u0161tvena odgovornost na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Koliko se u na\u0161em regionu organizuju doga\u0111aji sa elementima korporativne dru\u0161tvene\nodgovornosti (CSR) i koliko se u organizaciji doga\u0111aja u praksi stavlja fokus na zelene sastanke i vo\u0111enju ra\u010duna o (davanju zauzvrat) zajednici u kojoj se doga\u0111aj organizuje, istra\u017eivali smo za ovaj broj SEEbtm magazina.\nS obzirom na to da je korporativna dru\u0161tvena odgovornost bitan segment poslovanja svake ozbiljne i ve\u0107e kompanije i organizacije, ve\u0107ina ispitanika, 76.5%, je prisustvovala doga\u0111aju koji je imao implementirane elemente CSR (Grafik 1). Kod same organizacije ovakvih doga\u0111aja, situacija je malo druga\u010dija. U ovom slu\u010daju, ne\u0161to vi\u0161e od 50% ispitanih je organizovalo ovakav doga\u0111aj. Skoro da je slu\u010daj \u201epola-pola\u201c onih koji jesu i koji nisu nikada organizovali ovaj tip doga\u0111aja (Grafik 2).\n\nPrema mi\u0161ljenju u\u010desnika u ovom istra\u017eivanju, naj\u010de\u0161\u0107i oblik korporativne dru\u0161tvene odgovornosti jesu ekolo\u0161ki pristupi u proizvodnji i pru\u017eanju usluga (njih 70.6% je selektovalo ovaj vid CSR), ne\u0161to manje od toga, skoro 60% ispitanika je obele\u017eio kao naj\u010de\u0161\u0107i vid prikupljanje razli\u010ditih vrsta donacija, kao i po\u0161tovanje ljudskih prava zaposlenih. Slede\u0107i vid CSR koji se isti\u010de jesu tim bilding aktivnosti sa implementiranom notom korporativno dru\u0161tvene odgovornosti, kao \u0161to je recimo sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sli\u010dno, a isti\u010du se i zeleni sastanci/doga\u0111aji kao vidovi CSR aktivnosti (Grafik 3).\nS tim u vezi, 47% ispitanika je prikupljalo neku vrstu donacije na doga\u0111aju (Grafik 4 – 5), a isto toliko ispitanika se izjasnilo da je organizovalo zeleni sastanak odnosno doga\u0111aj. Na osnovu odgovora dobijenih istra\u017eivanjem, zeleni doga\u0111aj naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva recikliranje, deljenje vozila prilikom dolaska na isti, kori\u0161\u0107enje materijala u digitalnom obliku (umesto \u0161tampanog), zatim upotreba biorazgradivih tanjira/\u010da\u0161a/pribora. Praktikuje se i pove\u0107anje energetske efikasnosti kori\u0161\u0107enjem odgovaraju\u0107eg osvetljenja, doniranje ostataka hrane, upotreba lokalnih namirnica, kao i anga\u017eovanje lokalne radne snage.\n\n\nOd navedenog, najre\u0111e se praktikuje poslu\u017eenje pi\u0107a ili za\u010dina iz ve\u0107ih ambala\u017ea (Grafik 6), \u0161to je svakako ne\u0161to na \u010demu event planeri treba da porade, s obzirom na to da se velike u\u0161tede u finansijskom i ekolo\u0161kom smislu mogu napraviti poslu\u017eenjem. Na primer vode iz ve\u0107ih bokala umesto davanje stotina fla\u0161ica na nekom doga\u0111aju.\n\n\nTatjana Radovi\u010d iz Kongresnog biroa Ljubljane navodi jo\u0161 neke primere ne samo za odr\u017eavanje zelenih sastanaka ve\u0107 i za kreiranje zelene destinacije, \u0161to Ljubljana svakako jeste. Ona navodi terenske primere zelenih projekata i dobrih praksi (zeleni nabavni lanac, urbano p\u010delarstvo, zatvaranje centra grada za promet i novi principi urbane mobilnosti). Kao jedan od gore navedenih vidova CSR aktivnosti koji se koriste, jesu i tim bilding aktivnosti.\nKonkretno, oko 65% ispitanika je organizovalo tim bilding aktivnosti koje imaju elemente CSR (sadnja drve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje parkova i sl., Grafik 7).\nOno \u0161to je uo\u010dljivo, jeste da je veliki procenat (88.2%) onih koji smatraju da kompanija u kojoj rade praktikuje ekolo\u0161ke pristupe u proizvodnji i/ili pru\u017eanju usluga (Grafik 8).\nSa druge strane, u\u010desnici u ovom istra\u017eivanju smatraju da na polju dru\u0161tvene korporativne odgovornosti ima dosta prostora za napredak i pobolj\u0161anje, s obzirom na to da je ve\u0107ina (52.9%) navela da smatra da se kompanija za koju rade ne bavi dovoljno korporativnom dru\u0161tvenom odgovornosti (Grafik 9).\n\nThe post Korporativna dru\u0161tvena odgovornost na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2019-01-04T14:27:47+01:00", "date_modified": "2019-01-04T14:27:47+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-69.jpg", "tags": [ "CSR", "doga\u0111aji", "istra\u017eivanje", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "korporativni doga\u0111aji", "Aktuelne teme", "ISTRA\u017dIVANJA", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "url": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "title": "\u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi", "content_html": "Trend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.
\nOsve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Hope-Care-Donate-Altruism-Phil-171757913.jpg\")
Zadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.
\nOdrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Group-of-Diversity-People-Volu-188881825.jpg\")
Da li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!
\n\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl
\nPitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,
\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,
\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni
\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na
\nglobalnom nivou.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-180520459.jpg\")
Ali, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.
\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi
\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-We-rise-by-lifting-others-wisd-236596870.jpg\")
Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija.
\nZa sve informacije mo\u017eete se obratiti na:
\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com
The post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sam termin korporativne dru\u0161tvene odgovornosti postaje sve vi\u0161e aktuelan, iako je jo\u0161 uvek u razvoju.\nTrend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.\n\nOsve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.\n\n\nZadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.\nOdrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.\n\nDa li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!\nPitanje smisla\n\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl\nPitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na\nglobalnom nivou.\n\nAli, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.\n\nPoziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. \nZa sve informacije mo\u017eete se obratiti na:\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com\nThe post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-11-29T10:05:34+01:00", "date_modified": "2018-11-29T10:07:01+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-63.jpg", "tags": [ "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "odgovornosti", "pomagati drugima", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/pomaganje-drugima-je-tim-bilding-na-globalnom-nivou/", "url": "https://www.seebtm.com/pomaganje-drugima-je-tim-bilding-na-globalnom-nivou/", "title": "Pomaganje drugima je tim bilding na globalnom nivou", "content_html": "Donacije su uvek opcija i verovatno naj\u010de\u0161\u0107i oblik korporativne dru\u0161tvene odgovornosti zbog manjka vremena. Sve ostalo zahteva organizaciju. Ipak, iako sve to ve\u0107 znate, uzmite u obzir i organizovanje tim bildinga u humanitarne svrhe, a mi \u0107emo se potruditi da vam predlozima u daljem tekstu pomognemo.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-The-highest-form-of-wisdom-is-223887349.jpg\")
Detnjstvo je, ka\u017eu, najbezbri\u017eniji period \u017eivota. Se\u0107amo ga se, uglavnom, sa osmehom ![\"\ud83d\ude42\"](\"https://s.w.org/images/core/emoji/12.0.0-1/72x72/1f642.png\")
\u00a0 Isto, ako ne i bolje od onog koje smo mi imali, treba da obezbedimo i dana\u0161njoj deci. Svojoj i tu\u0111oj. A na\u017ealost, puno njih treba na\u0161u pomo\u0107. I bezbroj je na\u010dina na koje im mo\u017eemo
\npomo\u0107i. Jedan od njih je obezbe\u0111ivanje i poklanjanje igra\u010daka. Ali, koje su ru\u010dno pravljene! Ovaj tim bilding \u010dak mo\u017eete i organizovati u saradnji sa nekim od domovima za nezbrinutu decu. Kako je ovo zami\u0161ljeno? Izbrojte ljude koji \u0107e u ovom izazovu u\u010destvovati, a koji za zadatak ima pravljenje igra\u010daka pa ih podelite u timove koje broje isti ili pribli\u017eno isti broj u\u010desnika. Treba da na raspolaganju imaju nekoliko dana da istra\u017ee kakve sve igra\u010dke mogu da naprave.
Tu im mogu pomo\u0107i razni video klipovi na youtube-u. Svaka grupa treba da organizatoru prijavi \u0161ta \u0107e mu ta\u010dno od materijala biti potrebno da bi napravio odre\u0111enu igra\u010dku i da to ponese sa sobom na dan kada se ova tim bilding aktivnost organizuje. Na raspolaganju mogu imati sat vremena. A deca kojoj \u0107ete igra\u010dke donirati \u0107e biti sudije i odlu\u010diti o pobedniku, tj. izabrati najlep\u0161u igra\u010dku. Mo\u017eete se sa njima dogovoriti i da vam oni sami
\nnaprave diplome za prva tri mesta. Nema lep\u0161e stvari na svetu od de\u010dijeg osmeha, tu se svi sla\u017eemo!
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Veggie-And-Beef-Shish-Kebab-241554574.jpg\")
Kako za najmla\u0111e treba obezbediti bezbri\u017eno detinjstvo, i za one stare treba obezbediti \u0161to bezbri\u017eniju starost. Ako zbog ni\u010deg drugog, onda zbog toga su nam, ipak, oni omogu\u0107ili da sada u\u017eivamo u svemu \u0161to sada imamo. Kao znak male zahvalnosti. Zajedno, timski, uz pomo\u0107 svojih kolega raspitajte se o starijim osobama koje \u017eive same i nemaju pomo\u0107 oko svakodnevnih stvari poput odlaska u nabavku, na primer, ili sadnje cve\u0107a ispred zgrada u kojima \u017eive. Sigurno \u0107ete se setiti i nekoga iz svog kom\u0161iluka. Podelite se i dogovorite da tog odre\u0111enog dana za njih obavite te stvari. Tako\u0111e, kada smo kod ove teme, mo\u017eete se i organizovati i srediti neki park, zasaditi drvo ili urediti dvori\u0161te nekog ko to ne mo\u017ee sam da uradi.
\nJo\u0161 jedan od primera jeste onaj kojim mo\u017eete pomo\u0107i lokalnu zajednicu kada se odlu\u010dite za lokaciju svojih tim bilding aktivnosti. Prvo se dobro raspitajte o karakteristikama iste jer ona za cilj ima anga\u017eovanje lokalne radne snage i kori\u0161\u0107enje lokalnih namirnica i sastojaka. Istra\u017eite \u010dime se ljudi tamo bave, \u0161ta je za njih specifi\u010dno, \u0161ta proizvode, na koji na\u010din, po \u010demu je ta regija poznata. Za\u0161to ne biste npr. nau\u010dili da pravite sir, \u0161trikate, spremate ribu na odre\u0111eni na\u010din, ru\u010dno pravite neke predmete, spremate ajvar? U tome vam mo\u017ee pomo\u0107i upravo neko od lokalnog stanovni\u0161tva. Taj neko bi na po\u010detku mogao da objasni ceo proces izrade ili pripreme i tim koji najbr\u017ee izvr\u0161i zadatak ili po njegovom mi\u0161ljenju najbolje, progla\u0161ava se pobednikom. Ako ste spremali neku hranu, zapakovane ostatke i neiskori\u0161\u0107ene proizvode mo\u017eete donirati upravo lokalcima, a ako se radilo o pravljenju nekog predmeta, ostatak materijala mo\u017eete ponuditi nekoj lokalnoj radionici koja se tim poslom bavi i kojoj bi to bilo korisno.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Painter-With-Gloves-Painting-W-223358815.jpg\")
I na kraju, uvek mo\u017eete organizovati odlazak u neku od \u0161kola kojoj je potrebno kre\u010denje, neke sitne prepravke ili popravke. Pogotovo ako se radi o \u0161kolama koje se nalaze u unutra\u0161njosti i koje nemaju veliki broj u\u010dionica i prostorija. U zavisnosti od broja u\u010dionica, podelite ljude u grupe i spremite za svaki tim materijale za kre\u010denje, farbu za bojenje stolova i stolica i sijalice za zamenu. U dogovoreno vreme sve grupe po\u010dinju sa radom. Ona grupa koja najbr\u017ee zavr\u0161i sa kre\u010denjem, farbanjem i sre\u0111ivanjem je pobednik u ovom takmi\u010denju. Na mikro planu, vi kao individua, mo\u017eete uraditi puno stvari za svoju zajednicu. Po\u010dnite tako \u0161to \u0107ete se svakom osmehnuti. Kupujte namirnice na pijaci od lokalnih prodavaca, pomozite starijoj osobi ako primetite da joj je pomo\u0107 potrebna, podr\u017eite san nekog deteta, iznenadite svog kolegu nekim lepim gestom, pridr\u017eite nekom vrata pri ulasku u zgradu.
\nNajvrednije je ono \u0161to se ne mo\u017ee kupiti novcem \u2013 ne\u010diji osmeh i ose\u0107aj zahvalnosti. Zato, razmislite o temi za slede\u0107i tim bilding koji treba da organizujete. Prijavite svoju ekpiu za tr\u010danje maratona u dobrotvorne svrhe. Pomozite da se ne\u010diji dom izgradi. Donirajte ode\u0107u i hranu. Da, lista mo\u017ee da se nastavlja do u nedogled. I zato, neka vreme \u201edavanja\u201c bude svaki dan. Pomaganje drugima je tim bilding na globalnom nivou!
\nThe post Pomaganje drugima je tim bilding na globalnom nivou appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sasvim je jasno zbog \u010dega se u poslednje vreme sve ve\u0107i i ve\u0107i broj kompanija odlu\u010duje na dru\u0161tveno odgovorne aktivnosti. One poma\u017eu ljudima da me\u0111usobno u\u010dvrste veze, upoznaju se, oja\u010daju komunikaciju, poprave je, usavr\u0161e. Saznaju jedni o drugima ne\u0161to \u0161to do tada nisu znali. Ali, i da pomognu onima kojima je pomo\u0107 zaista najpotrebnija.\nDonacije su uvek opcija i verovatno naj\u010de\u0161\u0107i oblik korporativne dru\u0161tvene odgovornosti zbog manjka vremena. Sve ostalo zahteva organizaciju. Ipak, iako sve to ve\u0107 znate, uzmite u obzir i organizovanje tim bildinga u humanitarne svrhe, a mi \u0107emo se potruditi da vam predlozima u daljem tekstu pomognemo.\nDetnjstvo je, ka\u017eu, najbezbri\u017eniji period \u017eivota. Se\u0107amo ga se, uglavnom, sa osmehom \u00a0 Isto, ako ne i bolje od onog koje smo mi imali, treba da obezbedimo i dana\u0161njoj deci. Svojoj i tu\u0111oj. A na\u017ealost, puno njih treba na\u0161u pomo\u0107. I bezbroj je na\u010dina na koje im mo\u017eemo\npomo\u0107i. Jedan od njih je obezbe\u0111ivanje i poklanjanje igra\u010daka. Ali, koje su ru\u010dno pravljene! Ovaj tim bilding \u010dak mo\u017eete i organizovati u saradnji sa nekim od domovima za nezbrinutu decu. Kako je ovo zami\u0161ljeno? Izbrojte ljude koji \u0107e u ovom izazovu u\u010destvovati, a koji za zadatak ima pravljenje igra\u010daka pa ih podelite u timove koje broje isti ili pribli\u017eno isti broj u\u010desnika. Treba da na raspolaganju imaju nekoliko dana da istra\u017ee kakve sve igra\u010dke mogu da naprave.\nTu im mogu pomo\u0107i razni video klipovi na youtube-u. Svaka grupa treba da organizatoru prijavi \u0161ta \u0107e mu ta\u010dno od materijala biti potrebno da bi napravio odre\u0111enu igra\u010dku i da to ponese sa sobom na dan kada se ova tim bilding aktivnost organizuje. Na raspolaganju mogu imati sat vremena. A deca kojoj \u0107ete igra\u010dke donirati \u0107e biti sudije i odlu\u010diti o pobedniku, tj. izabrati najlep\u0161u igra\u010dku. Mo\u017eete se sa njima dogovoriti i da vam oni sami\nnaprave diplome za prva tri mesta. Nema lep\u0161e stvari na svetu od de\u010dijeg osmeha, tu se svi sla\u017eemo!\n\nKako za najmla\u0111e treba obezbediti bezbri\u017eno detinjstvo, i za one stare treba obezbediti \u0161to bezbri\u017eniju starost. Ako zbog ni\u010deg drugog, onda zbog toga su nam, ipak, oni omogu\u0107ili da sada u\u017eivamo u svemu \u0161to sada imamo. Kao znak male zahvalnosti. Zajedno, timski, uz pomo\u0107 svojih kolega raspitajte se o starijim osobama koje \u017eive same i nemaju pomo\u0107 oko svakodnevnih stvari poput odlaska u nabavku, na primer, ili sadnje cve\u0107a ispred zgrada u kojima \u017eive. Sigurno \u0107ete se setiti i nekoga iz svog kom\u0161iluka. Podelite se i dogovorite da tog odre\u0111enog dana za njih obavite te stvari. Tako\u0111e, kada smo kod ove teme, mo\u017eete se i organizovati i srediti neki park, zasaditi drvo ili urediti dvori\u0161te nekog ko to ne mo\u017ee sam da uradi.\n\nJo\u0161 jedan od primera jeste onaj kojim mo\u017eete pomo\u0107i lokalnu zajednicu kada se odlu\u010dite za lokaciju svojih tim bilding aktivnosti. Prvo se dobro raspitajte o karakteristikama iste jer ona za cilj ima anga\u017eovanje lokalne radne snage i kori\u0161\u0107enje lokalnih namirnica i sastojaka. Istra\u017eite \u010dime se ljudi tamo bave, \u0161ta je za njih specifi\u010dno, \u0161ta proizvode, na koji na\u010din, po \u010demu je ta regija poznata. Za\u0161to ne biste npr. nau\u010dili da pravite sir, \u0161trikate, spremate ribu na odre\u0111eni na\u010din, ru\u010dno pravite neke predmete, spremate ajvar? U tome vam mo\u017ee pomo\u0107i upravo neko od lokalnog stanovni\u0161tva. Taj neko bi na po\u010detku mogao da objasni ceo proces izrade ili pripreme i tim koji najbr\u017ee izvr\u0161i zadatak ili po njegovom mi\u0161ljenju najbolje, progla\u0161ava se pobednikom. Ako ste spremali neku hranu, zapakovane ostatke i neiskori\u0161\u0107ene proizvode mo\u017eete donirati upravo lokalcima, a ako se radilo o pravljenju nekog predmeta, ostatak materijala mo\u017eete ponuditi nekoj lokalnoj radionici koja se tim poslom bavi i kojoj bi to bilo korisno.\n\n\nI na kraju, uvek mo\u017eete organizovati odlazak u neku od \u0161kola kojoj je potrebno kre\u010denje, neke sitne prepravke ili popravke. Pogotovo ako se radi o \u0161kolama koje se nalaze u unutra\u0161njosti i koje nemaju veliki broj u\u010dionica i prostorija. U zavisnosti od broja u\u010dionica, podelite ljude u grupe i spremite za svaki tim materijale za kre\u010denje, farbu za bojenje stolova i stolica i sijalice za zamenu. U dogovoreno vreme sve grupe po\u010dinju sa radom. Ona grupa koja najbr\u017ee zavr\u0161i sa kre\u010denjem, farbanjem i sre\u0111ivanjem je pobednik u ovom takmi\u010denju. Na mikro planu, vi kao individua, mo\u017eete uraditi puno stvari za svoju zajednicu. Po\u010dnite tako \u0161to \u0107ete se svakom osmehnuti. Kupujte namirnice na pijaci od lokalnih prodavaca, pomozite starijoj osobi ako primetite da joj je pomo\u0107 potrebna, podr\u017eite san nekog deteta, iznenadite svog kolegu nekim lepim gestom, pridr\u017eite nekom vrata pri ulasku u zgradu.\nNajvrednije je ono \u0161to se ne mo\u017ee kupiti novcem \u2013 ne\u010diji osmeh i ose\u0107aj zahvalnosti. Zato, razmislite o temi za slede\u0107i tim bilding koji treba da organizujete. Prijavite svoju ekpiu za tr\u010danje maratona u dobrotvorne svrhe. Pomozite da se ne\u010diji dom izgradi. Donirajte ode\u0107u i hranu. Da, lista mo\u017ee da se nastavlja do u nedogled. I zato, neka vreme \u201edavanja\u201c bude svaki dan. Pomaganje drugima je tim bilding na globalnom nivou!\nThe post Pomaganje drugima je tim bilding na globalnom nivou appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-10-30T14:29:09+01:00", "date_modified": "2018-10-30T14:29:09+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-57.jpg", "tags": [ "CSR", "dru\u0161tveno odgovorne aktivnosti", "kompanije", "tim bilding", "Aktuelne teme", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/obojte-svoj-sastanak-u-zeleno/", "url": "https://www.seebtm.com/obojte-svoj-sastanak-u-zeleno/", "title": "Obojte svoj sastanak u zeleno", "content_html": "Sada samo zamislite koliko je veliki broj ljudi koji je ovim sastancima prisustvovao. U pitanju su milioni u\u010desnika. Koliko papira, hrane, pi\u0107a, razli\u010ditih ambala\u017ea, kesa i ostalog materijala je potro\u0161eno na njima? Takozvani zeleni sastanci podrazumevaju pove\u0107anu energetsku efikasnost, smanjivanje otpada kada god je to mogu\u0107nost, kao i ekolo\u0161ki prihvatljiv dolazak i odlazak gostiju svaki put kada i ako se za to uka\u017ee prilika. Znate li koliko hrane, pi\u0107a, nepotro\u0161enog i neiskori\u0161\u0107enog materijala nakon zavr\u0161enog doga\u0111aja staje? Mnogo. Lo\u0161a vest je \u0161to se sve to uglavnom baca. Sigurni smo da znate \u0161ta bi se sa tim ostacima
\nsve moglo uraditi ili na koji na\u010din biste ih mogli smanjiti, ali nikada nije na odmet ponoviti
\nPo\u010dnimo redom.
Planiranje svakog doga\u0111aja po\u010dinje, kako ime ka\u017ee, pravljenjem predloga i planova. Njih, ![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-152796257.jpg\")
umesto da \u0161tampate i na sastanke nosite \u0161tampane primerke, mo\u017eete kolegama poslati nekoliko dana ranije putem e mail-a i tako napraviti u\u0161tedu u potro\u0161enom papiru. Kada zavr\u0161ite sa sastankom, kolegama mo\u017eete poslati \u0161ta je dogovoreno ili odlu\u010deno ponovo u elektronskom formi, kao neki vid follow up-a. Kada kreirate agendu, u\u010desnicima doga\u0111aja je mo\u017eete poslati e mail-om. A kako je ovo doba digitalnih komunikacija i tehnolo\u0161kog napretka, opcija je i da za doga\u0111aj kreirate aplikaciju koju \u0107e gosti mo\u0107i da koriste za vreme trajanja doga\u0111aja koji organizujete. Tu mo\u017eete staviti sve potrebne informacije koje \u0107e biti od koristi \u2013 agendu, satnicu, rasporede predavanja, radionica, sastanaka…
Kada govorimo o tanjirima, \u010da\u0161ama, priboru za jelo i maramicama, mo\u017eete ih zameniti onim koje su biorazgradive. A to ne mora biti samo karton. Postoje i oni koji se prave od bambusa i listova palme. Izgledaju atraktivno, a bezbedni su i nisu \u0161tetni za okolinu. Za pripremu obroka mo\u017eete koristiti lokalne namirnice. Pored toga \u0161to poma\u017eete lokalnu ekonomiju, lepo je i korisno upoznati se sa lokalnim specijalitetima i specifi\u010dnostima. Pogotovo ako me\u0111u u\u010desnicima imate predstavnike iz drugih zemalja. Tako\u0111e, pi\u0107e, umesto u malim ambala\u017eama, mo\u017eete slu\u017eiti iz onih koje su ve\u0107e. Po zavr\u0161etku doga\u0111aja, ostatke hrane i pi\u0107a uvek mo\u017eete odneti u neku od narodnih kuhinja ili, na primer, domovima za nezbrinute.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Sustainable-Packed-Lunch-Suppl-237492772.jpg\")
Ono \u0161to ostane, mo\u017ee se i reciklirati. Na mesto doga\u0111aja odnesite nekoliko ve\u0107ih kanti ili
\nkontejnera (u zavisnosti od toga koliko je veliki tip doga\u0111aja koji organizujete) i na svakoj ozna\u010dite koji tip otpada tu treba da bude odlo\u017een. Na primer: karton, plastika, ostalo. I za vreme trajanja doga\u0111aja sortirajte kako bi se na kraju sve moglo reciklirati. Izbacite iz upotrebe plasti\u010dne kese, okrenite se papirnim kesama ili platnenim torbama.
\u0160to se ti\u010de energetske efikasnosti, ona se mo\u017ee posti\u0107i kroz kori\u0161\u0107enje odgovaraju\u0107eg osvetljenja sale i prostora koji koristite. Podatak da se oko 20% elektri\u010dne energije u dana\u0161nje vreme tro\u0161i kroz neefikasnu rasvetu zaista je zabrinjavaju\u0107. Na na\u0161im prostorima jo\u0161 uvek je, na\u017ealost, retko kori\u0161\u0107enje solarne energije, ali se uvek mogu koristiti npr. LED sijalice. Na sam doga\u0111aj ili sastanak, ukoliko prilike to dozvoljavaju, mo\u017eete do\u0107i vozilom sa nekim od kolega ili biciklom, za\u0161to da ne?
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Businessman-parking-his-bicycl-151381871.jpg\")
Tim bilding aktivnosti su uvek izazov za organizatore doga\u0111aja. Cilj im je uvek u startu plemenit \u2013 svi u\u010desnici treba se ose\u0107aju dobro i treba da steknu utisak da su deo jednog istog tima. Da se iz svakog izvu\u010de ono najbolje ili da poka\u017ee ko je u kojoj oblasti najbolji i gde \u0107e dati najbolje rezultate. Ali, sada govorimo o tim bilding aktivnostima koje treba da donesu boljitak na globalnom nivou. Na nivou zajednice kojoj pripadamo i dru\u0161tva u kom
\n\u017eivimo. Sadnja drve\u0107a, cve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje i ure\u0111ivanje parkova samo su neki od primera koje mo\u017eete iskoristiti i doprineti lokalnoj zajednici.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-192898519.jpg\")
Jedno \u0161to nam je sigurno svima zajedni\u010dko, bez obzira na pol, godine, mesto u kom \u017eivimo i radimo, jeste da smo svi mi stanovnici iste planete. Zato treba da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da je ostavimo u boljem stanju od onog u kom smo je zatekli.
\nSkoro sam pro\u010ditala ne\u010diju misao: \u201eZamislite da nam drve\u0107e omogu\u0107ava davanje besplatnog
\nWiFi signala. Svi bismo sadili. \u0160teta \u0161to nam obezbe\u0111uje samo kiseonik koji di\u0161emo.\u201c Zamislila sam se nad ovom re\u010denicom. A vi?
The post Obojte svoj sastanak u zeleno appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Korporativna dru\u0161tvena odgovornost ne podrazumeva samo pomo\u0107 onima kojima je potrebna. Kako nam ka\u017ee poslednja ICCA statistika, 2017. godine u svetu je odr\u017eano preko 12.500 me\u0111unarodnih kongresa.\nSada samo zamislite koliko je veliki broj ljudi koji je ovim sastancima prisustvovao. U pitanju su milioni u\u010desnika. Koliko papira, hrane, pi\u0107a, razli\u010ditih ambala\u017ea, kesa i ostalog materijala je potro\u0161eno na njima? Takozvani zeleni sastanci podrazumevaju pove\u0107anu energetsku efikasnost, smanjivanje otpada kada god je to mogu\u0107nost, kao i ekolo\u0161ki prihvatljiv dolazak i odlazak gostiju svaki put kada i ako se za to uka\u017ee prilika. Znate li koliko hrane, pi\u0107a, nepotro\u0161enog i neiskori\u0161\u0107enog materijala nakon zavr\u0161enog doga\u0111aja staje? Mnogo. Lo\u0161a vest je \u0161to se sve to uglavnom baca. Sigurni smo da znate \u0161ta bi se sa tim ostacima\nsve moglo uraditi ili na koji na\u010din biste ih mogli smanjiti, ali nikada nije na odmet ponoviti \nPo\u010dnimo redom.\nPlaniranje svakog doga\u0111aja po\u010dinje, kako ime ka\u017ee, pravljenjem predloga i planova. Njih, umesto da \u0161tampate i na sastanke nosite \u0161tampane primerke, mo\u017eete kolegama poslati nekoliko dana ranije putem e mail-a i tako napraviti u\u0161tedu u potro\u0161enom papiru. Kada zavr\u0161ite sa sastankom, kolegama mo\u017eete poslati \u0161ta je dogovoreno ili odlu\u010deno ponovo u elektronskom formi, kao neki vid follow up-a. Kada kreirate agendu, u\u010desnicima doga\u0111aja je mo\u017eete poslati e mail-om. A kako je ovo doba digitalnih komunikacija i tehnolo\u0161kog napretka, opcija je i da za doga\u0111aj kreirate aplikaciju koju \u0107e gosti mo\u0107i da koriste za vreme trajanja doga\u0111aja koji organizujete. Tu mo\u017eete staviti sve potrebne informacije koje \u0107e biti od koristi \u2013 agendu, satnicu, rasporede predavanja, radionica, sastanaka…\nKada govorimo o tanjirima, \u010da\u0161ama, priboru za jelo i maramicama, mo\u017eete ih zameniti onim koje su biorazgradive. A to ne mora biti samo karton. Postoje i oni koji se prave od bambusa i listova palme. Izgledaju atraktivno, a bezbedni su i nisu \u0161tetni za okolinu. Za pripremu obroka mo\u017eete koristiti lokalne namirnice. Pored toga \u0161to poma\u017eete lokalnu ekonomiju, lepo je i korisno upoznati se sa lokalnim specijalitetima i specifi\u010dnostima. Pogotovo ako me\u0111u u\u010desnicima imate predstavnike iz drugih zemalja. Tako\u0111e, pi\u0107e, umesto u malim ambala\u017eama, mo\u017eete slu\u017eiti iz onih koje su ve\u0107e. Po zavr\u0161etku doga\u0111aja, ostatke hrane i pi\u0107a uvek mo\u017eete odneti u neku od narodnih kuhinja ili, na primer, domovima za nezbrinute.\n\nOno \u0161to ostane, mo\u017ee se i reciklirati. Na mesto doga\u0111aja odnesite nekoliko ve\u0107ih kanti ili\nkontejnera (u zavisnosti od toga koliko je veliki tip doga\u0111aja koji organizujete) i na svakoj ozna\u010dite koji tip otpada tu treba da bude odlo\u017een. Na primer: karton, plastika, ostalo. I za vreme trajanja doga\u0111aja sortirajte kako bi se na kraju sve moglo reciklirati. Izbacite iz upotrebe plasti\u010dne kese, okrenite se papirnim kesama ili platnenim torbama.\n\u0160to se ti\u010de energetske efikasnosti, ona se mo\u017ee posti\u0107i kroz kori\u0161\u0107enje odgovaraju\u0107eg osvetljenja sale i prostora koji koristite. Podatak da se oko 20% elektri\u010dne energije u dana\u0161nje vreme tro\u0161i kroz neefikasnu rasvetu zaista je zabrinjavaju\u0107. Na na\u0161im prostorima jo\u0161 uvek je, na\u017ealost, retko kori\u0161\u0107enje solarne energije, ali se uvek mogu koristiti npr. LED sijalice. Na sam doga\u0111aj ili sastanak, ukoliko prilike to dozvoljavaju, mo\u017eete do\u0107i vozilom sa nekim od kolega ili biciklom, za\u0161to da ne?\n\nTim bilding aktivnosti su uvek izazov za organizatore doga\u0111aja. Cilj im je uvek u startu plemenit \u2013 svi u\u010desnici treba se ose\u0107aju dobro i treba da steknu utisak da su deo jednog istog tima. Da se iz svakog izvu\u010de ono najbolje ili da poka\u017ee ko je u kojoj oblasti najbolji i gde \u0107e dati najbolje rezultate. Ali, sada govorimo o tim bilding aktivnostima koje treba da donesu boljitak na globalnom nivou. Na nivou zajednice kojoj pripadamo i dru\u0161tva u kom\n\u017eivimo. Sadnja drve\u0107a, cve\u0107a, \u010di\u0161\u0107enje i ure\u0111ivanje parkova samo su neki od primera koje mo\u017eete iskoristiti i doprineti lokalnoj zajednici.\n\nJedno \u0161to nam je sigurno svima zajedni\u010dko, bez obzira na pol, godine, mesto u kom \u017eivimo i radimo, jeste da smo svi mi stanovnici iste planete. Zato treba da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da je ostavimo u boljem stanju od onog u kom smo je zatekli.\nSkoro sam pro\u010ditala ne\u010diju misao: \u201eZamislite da nam drve\u0107e omogu\u0107ava davanje besplatnog\nWiFi signala. Svi bismo sadili. \u0160teta \u0161to nam obezbe\u0111uje samo kiseonik koji di\u0161emo.\u201c Zamislila sam se nad ovom re\u010denicom. A vi?\nThe post Obojte svoj sastanak u zeleno appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-10-22T12:27:57+02:00", "date_modified": "2019-03-26T11:12:22+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Business-People-Working-150471254.jpg", "tags": [ "biorazgradivo", "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "poslovni sastanci", "zeleni doga\u0111aji", "Aktuelne teme", "MUST READ", "ORGANIZACIJA DOGA\u0110AJA" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/hotel-holiday-inn-beograd-prvi-ev-friendly-hotel-u-srbiji/", "url": "https://www.seebtm.com/hotel-holiday-inn-beograd-prvi-ev-friendly-hotel-u-srbiji/", "title": "Hotel Holiday Inn Beograd \u2013 Prvi \u201eEV friendly\u201d hotel u Srbiji", "content_html": "Shodno tome, Hotel Holiday Inn je postao prvi hotel sa stanicom za punjenje elektri\u010dnih vozila u Srbiji.
\nU\u010de\u0161\u0107em u ovom projektu, menad\u017ement hotela prepoznaje potrebe i tendencije njihovih gostiju.
\nThe post Hotel Holiday Inn Beograd – Prvi \u201eEV friendly\u201d hotel u Srbiji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Holiday Inn Beograd pro\u0161iruje obim ekolo\u0161ki svesnih usluga, jer je za\u0161tita \u017eivotne sredine klju\u010dni element korporativno odgovorne politike poslovanja.\nShodno tome, Hotel Holiday Inn je postao prvi hotel sa stanicom za punjenje elektri\u010dnih vozila u Srbiji.\nU\u010de\u0161\u0107em u ovom projektu, menad\u017ement hotela prepoznaje potrebe i tendencije njihovih gostiju.\nThe post Hotel Holiday Inn Beograd – Prvi \u201eEV friendly\u201d hotel u Srbiji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-01-29T15:25:54+01:00", "date_modified": "2016-12-23T12:53:09+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/holiday-inn.jpg", "tags": [ "beograd", "CSR", "holdiay inn", "hotel", "Novosti i doga\u0111aji" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/organizacija-dogadaja-sta-se-promenilo/", "url": "https://www.seebtm.com/organizacija-dogadaja-sta-se-promenilo/", "title": "Organizacija doga\u0111aja \u2013 \u0160ta se promenilo?", "content_html": "![\"Slika](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Untitled4.png\" "\\"Slika")
Promene su stalne i neizbe\u017ene. U \u017eivotu, poslu, modi, komunikaciji, u na\u010dinu na koji se stvari obavljaju. Ako bismo se skoncentrisali, mogli bismo bukvalno da posmatramo kako se te\u00a0 promene odvijaju.Organizacija doga\u0111aja pro\u0161la je kroz vi\u0161e promena prate\u0107i razvoj potra\u017enje u raznim sektorima tr\u017ei\u0161ta (IT, farmacija, automobilska industrija, gra\u0111evinarstvo, telekomunikacije), a sa njima menjali su se i zahtevi, kao i o\u010dekivanja u pogledu doga\u0111aja.
\nU nastavku je ukazano na nekoliko klju\u010dnih aspekata organizacije doga\u0111aja kod kojih je do\u0161lo do ve\u0107ih promena.
\nKliknite da pogledate ilustrativni prikaz ve\u0107ih promena u organizaciji doga\u0111aja.
\nREGISTRACIJA
\n\u010cekanje u redu dok ne prona\u0111u va\u0161e ima na spisku u\u010desnika je stvar pro\u0161losti, pogotovo kada se radi o velikim skupovima. Sada se ovo uglavnom re\u0161ava elektronskim prijavljivanjem pomo\u0107u bar kodova ili QR kodova. Svaki u\u010desnik ima propusnicu sa kodom koji se skenira na ulasku, tako da registrovanje traje samo par sekundi.
\nJo\u0161 jedan vid kontrole propusnica vr\u0161i se uz pomo\u0107 narukvica. One li\u010de na ukrasne narukvice i prave se u raznim bojama, dezenima i od raznih materijala. \u010cesto se koriste na muzi\u010dkim festivalima ili uop\u0161te kao dokaz da nosilac ima pravo da prisustvuje odre\u0111enom doga\u0111aju.
\nJedna od novina, kada govorimo o be\u017ei\u010dnoj komunikaciji, je N.F.C. (kratko-dometna tehnologija be\u017ei\u010dne komunikacije). Ona omogu\u0107ava tzv. pametnim telefonima da komuniciraju sa \u010dita\u010dima i drugim N.F.C. ure\u0111ajima u kratkom dometu (ne vi\u0161e od nekoliko centimetara).
\nKoristi se za svrhe pla\u0107anja preko mobilnih ure\u0111aja, proveru propusnica, razne propratne radnje, strategije dru\u0161tvenih medija i sl. Kompanije kao \u0161to su Samsung, Motorola, Nokia i LG nude N.F.C. tehnologiju u svojim proizvodima. iPhone 6 i Apple Watch tako\u0111e poseduju N.F.C. tehnologiju.
\n[quote_box_left]Zanimljiva mogu\u0107nost gore pomenute N.F.C. tehnologije i narukvica bila bi njihovo kori\u0161\u0107enje za automatsko postavljanje na dru\u0161tvenim mre\u017eama kako bi se pa\u017enja u\u010desnika skrenula sa telefona i ostala usmerena ka doga\u0111aju. Organizator bi mogao da predlo\u017ei gostima da narukvice pove\u017eu sa svojim nalozima na dru\u0161tvenim mre\u017eama (Facebook, Twitter, LinkedIn) kako bi svoje aktivnosti delili na licu mesta.[/quote_box_left]Ovi \u010dita\u010di digitalno registruju ulaske i izlaske, kao i vreme dolaska i odlaska, pol u\u010desnika i jo\u0161 mnogo toga. Sve su ovo va\u017eni podaci za marketing i promotivne aktivnosti, kao i za kreiranje budu\u0107ih namenskih doga\u0111aja.Ako N.F.C. \u010dita\u010de postavite na ulaz prostora gde se odr\u017eava neki skup, ne\u0107e biti potrebe da u\u010desnici pokazuju svoje propusnice ili elektronske poruke sa kodom.
\n\n
PROMOCIJA DOGA\u0110AJA
\nU zavisnosti od vrste doga\u0111aja, promocija se mo\u017ee vr\u0161iti na vi\u0161e na\u010dina. Tradicionalni medijski pristup jo\u0161 uvek, naravno, ima svoje mesto me\u0111u promotivnim aktivnostima.
\nMedijska sredstva kao \u0161to su televizija, radio, novine i \u010dasopisi, bilbordi, reklame na javnom prevozu ili zgradama i tome sli\u010dno koriste se u zavisnosti od marketin\u0161kog pristupa koji je odabran za odre\u0111eni doga\u0111aj. Najve\u0107a promena u ovoj oblasti je da \u0161tampani materijal prelazi u digitalnu formu.
\nMe\u0111utim, ono \u0161to predstavlja pravu revoluciju u svetu promovisanja doga\u0111aja jeste promocija preko dru\u0161tvenih mre\u017ea.
\n![\"Socila](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/socialmedia.jpg\" "\\"Social")
To zna\u010di da postoji plan marketin\u0161kih aktivnosti i odre\u0111eni sadr\u017eaj koji \u0107e putem postova biti podeljen sa u\u010desnicima i svima onima koji su lajkovali odre\u0111eni doga\u0111aj ili organizaciju.
Ovaj plan\u00a0uklju\u010duje aktivnosti pre, posle i za vreme doga\u0111aja. Svrha ovih aktivnosti jeste da o doga\u0111aju obaveste \u0161to \u0161iru ciljanu publiku koja je zainteresovana i uklju\u010dena u doga\u0111aj.
\nAktivnosti mogu uklju\u010divati postove o novostima vezanim za doga\u0111aj, zanimljivostima i fotografijama sa prethodnog doga\u0111aja, postavljanje pitanja, odr\u017eavanje takmi\u010denja i objavljivanje fotografija tokom i posle doga\u0111aja.
\nZa Twitter aktivnosti treba kreirati #hashtag za doga\u0111aj, na primer #SEEbtmParty koji treba uklju\u010diti u svaki tvit o doga\u0111aju. U\u010desnike tako\u0111e treba podsta\u0107i da tvituju fotografije i atmosferu sa doga\u0111aja sa tim hashtag-om.
\nTreba uklju\u010diti i reakcije medija, partnera, klijenata ili saradnika objavljenih preko dru\u0161tvenih mre\u017ea.
\nFORMA DOGA\u0110AJA
\nPredavanja, seminari ili prezentacije koji se odvijaju u sumornoj u\u010dionici i sastoje se od monotonih, duga\u010dkih monologa govornika (tzv. \u201etalking heads\u201c) potpuno su prevazi\u0111eni. Isto va\u017ei i za prezentacije koje su suvi\u0161e op\u0161te ili preterano detaljne.
\n![\"Boring](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/boring-meeting.jpg\" "\\"Boring")
Teme moraju biti prakti\u010dne, interesantne i jasno predstavljene. Predavanje bi trebalo da bude interaktivno, tako da publika ima prilike da se aktivno uklju\u010di i podeli svoje znanje, stru\u010dnost i iskustvo.
Prezentacije bi morale da budu propra\u0107ene odgovaraju\u0107om primenom tehnologije. Tweet wall, smart ili bele interaktivne table, prezi prezentacije i sl. samo su neki od primera.
\nIstra\u017eivanja koja je u prvoj polovini 2014. godine obavio SEEbtm magazin (https://www.seebtm.com/odaberite-pravi-format-za-vas-dogadaj/) ukazuju da su danas treninzi i radionice najefikasniji vidovi edukativnih doga\u0111aja.
\nKada se radi o B2B sajmovima, najnoviji trendovi u ovoj oblasti uklju\u010duju sve manji broj dana, kupaca i dobavlja\u010da, kao i izostanak razlika me\u0111u \u0161tandovima.
\nKlju\u010dni aspekt B2B sajmova jeste usredsre\u0111enost na odre\u0111eni profil odabranih kupaca i mogu\u0107nost za kupce i dobavlja\u010de da odlu\u010duju sa kim \u017eele da se sastanu, bez stvari koje samo odvla\u010de pa\u017enju kao \u0161to su razlike u izgledu i veli\u010dini \u0161tandova.
\nPostoji i sve izra\u017eenija potreba da se produ\u017ei period efekta doga\u0111aja tako da pokriva celu godinu, kako ne bi bio ograni\u010den samo na nekolicinu dana koliko traje sam doga\u0111aj.
\n[quote_left]Zabele\u017eite doga\u0111aj putem Eventifier-a, koji skuplja i arhivira sve fotografije, konverzacije, tvitove, video snimke i jo\u0161 mnogo vi\u0161e sa preko 16 dru\u0161tvenih mre\u017ea na jednom mestu.[/quote_left]\u00a0To zna\u010di da organizatori moraju da postignu odre\u0111ene ciljeve i da zadr\u017ee pa\u017enju u\u010desnika i klijenata tokom cele godine, ukoliko \u017eele da od doga\u0111aja stvore jak brend.
\nDEKORISANJE DOGA\u0110AJA I POSLU\u017dENJA
\n\u00a0Danas dekorisanje doga\u0111aja i poslu\u017eenja omogu\u0107ava mnogo ve\u0107u slobodu i kreativnost. Organizatori doga\u0111aja ula\u017eu veliki napor da, u zavisnosti od vrste doga\u0111aja i gostiju, stvore savr\u0161enu atmosferu koja \u0107e na najbolji na\u010din odslikavati svrhu i raspolo\u017eenje svakog doga\u0111aja.
\nUtvr\u0111ena je definitivna i jaka veza izme\u0111u na\u010dina na koji je odre\u0111eni doga\u0111aj dekorisan i atmosfere koja je time stvorena s jedne strane i njegovog op\u0161teg uspeha.
\n![\"Dekoracija](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Closeup-of-a-concentrated-male-60339758.jpg\" "\\"Dekoracija")
Ova \u010dinjenica podstakla je porast broja dizajnera koji se bave dekorisanjem doga\u0111aja, svaki na sebi karakteristi\u010dan na\u010din. Tako da sada nisu neuobi\u010dajeni doga\u0111aji \u010dije dekoracije nose brend odre\u0111enog dizajnera.
Tematski doga\u0111aji su veoma popularni danas. Tema doga\u0111aja mo\u017ee biti Bo\u017ei\u0107, 80-te ili 60-te godine, Kazino, Holivud, zima, teme iz raznih filmova ili, recimo, neka francuska tema, Black & White i mnoge druge u zavisnosti od svrhe doga\u0111aja ili odre\u0111enih aktivnosti organizatora (npr. lansiranje novog proizvoda, skupljanje sredstava).
\nOsnovni cilj tematskih doga\u0111aja jeste da se doga\u0111aj \u0161to bolje pove\u017ee sa temom. Zidne dekoracije, osvetljenje, poseban name\u0161taj, raspored sedenja i kartice za raspored sedenja, cvetni i stoni aran\u017emani i drugi detalji se mogu koristiti za ovu svrhu.
\nPripremanje hrane, njeno ukra\u0161avanje i poslu\u017eenje postali su prava umetnost. Najve\u0107e promene u ovoj oblasti odnose se na veli\u010dinu porcija (koje su znatno manje), na sastojke pri \u010demu se sve vi\u0161e ide na organske i zdrave namirnice, kao i na sve ve\u0107u pa\u017enju posve\u0107enu dekoracijama.
\nUkra\u0161avanje hrane vrlo \u010desto poprima primese umetnosti, jer se velika pa\u017enja posve\u0107uje odgovaraju\u0107em odnosu boja i ukusa hrane na tanjiru.
\nSVEST O UTICAJU NA \u010cOVEKOVU OKOLINU
\n\u00a0Prirodni resursi sve su oskudniji i te \u010dinjenice svi postajemo svesni.\u00a0 Osim toga, \u010dovekova okolina je veoma zaga\u0111ena zbog neodgovornog pona\u0161anja ljudi. Stoga je neophodno da svi o tome povedemo ra\u010duna.
\n![\"Okolina\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/environment2-229x300.jpg\" "\\"Okolina\\"")
Kompanije bi trebalo da poka\u017eu ve\u0107u odgovornost i svest o ovome kroz razne aktivnosti usmerene ka za\u0161titi \u010dovekove okoline (komunikacija bez papira, obostrano \u0161tampanje, sa\u0111enje drve\u0107a, itd.) i tako \u0161to \u0107e nastojati da doga\u0111aji koje organizuju budu \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e \u201ezeleni\u201c.
To se obi\u010dno posti\u017ee kori\u0161\u0107enjem elektronskih propusnica, mobilnih aplikacija sa onlajn konferencijskim programom i rasporedom govora, predavanja i sastanaka (kako bi se izbeglo \u0161tampanje na papiru), recikliranih materijala koji \u0107e opet biti reciklirani posle doga\u0111aja, pravljenja \u0111ubriva od preostale hrane i sl.
\nOrganizatori sve \u010de\u0161\u0107e primenjuju ekolo\u0161ki orijentisane i odr\u017eive standarde kako bi iza\u0161li u susret zahtevima ekolo\u0161ki svesnih grupa i pojedinaca.
\nOrganizacije kao \u0161to su Green Meeting Industry Council i Sustainable Event Alliance obezbe\u0111uju sredstva i podr\u0161ku za odr\u017eiviju industriju putem obrazovanja, primene optimalne prakse, promovisanja me\u0111unarodnih standarda za odr\u017eive doga\u0111aje i sl.
\nThe post Organizacija doga\u0111aja – \u0160ta se promenilo? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Promene su stalne i neizbe\u017ene. U \u017eivotu, poslu, modi, komunikaciji, u na\u010dinu na koji se stvari obavljaju. Ako bismo se skoncentrisali, mogli bismo bukvalno da posmatramo kako se te\u00a0 promene odvijaju.\nOrganizacija doga\u0111aja pro\u0161la je kroz vi\u0161e promena prate\u0107i razvoj potra\u017enje u raznim sektorima tr\u017ei\u0161ta (IT, farmacija, automobilska industrija, gra\u0111evinarstvo, telekomunikacije), a sa njima menjali su se i zahtevi, kao i o\u010dekivanja u pogledu doga\u0111aja.\nU nastavku je ukazano na nekoliko klju\u010dnih aspekata organizacije doga\u0111aja kod kojih je do\u0161lo do ve\u0107ih promena.\nKliknite da pogledate ilustrativni prikaz ve\u0107ih promena u organizaciji doga\u0111aja.\nREGISTRACIJA\n\u010cekanje u redu dok ne prona\u0111u va\u0161e ima na spisku u\u010desnika je stvar pro\u0161losti, pogotovo kada se radi o velikim skupovima. Sada se ovo uglavnom re\u0161ava elektronskim prijavljivanjem pomo\u0107u bar kodova ili QR kodova. Svaki u\u010desnik ima propusnicu sa kodom koji se skenira na ulasku, tako da registrovanje traje samo par sekundi.\nJo\u0161 jedan vid kontrole propusnica vr\u0161i se uz pomo\u0107 narukvica. One li\u010de na ukrasne narukvice i prave se u raznim bojama, dezenima i od raznih materijala. \u010cesto se koriste na muzi\u010dkim festivalima ili uop\u0161te kao dokaz da nosilac ima pravo da prisustvuje odre\u0111enom doga\u0111aju.\nJedna od novina, kada govorimo o be\u017ei\u010dnoj komunikaciji, je N.F.C. (kratko-dometna tehnologija be\u017ei\u010dne komunikacije). Ona omogu\u0107ava tzv. pametnim telefonima da komuniciraju sa \u010dita\u010dima i drugim N.F.C. ure\u0111ajima u kratkom dometu (ne vi\u0161e od nekoliko centimetara).\nKoristi se za svrhe pla\u0107anja preko mobilnih ure\u0111aja, proveru propusnica, razne propratne radnje, strategije dru\u0161tvenih medija i sl. Kompanije kao \u0161to su Samsung, Motorola, Nokia i LG nude N.F.C. tehnologiju u svojim proizvodima. iPhone 6 i Apple Watch tako\u0111e poseduju N.F.C. tehnologiju.\n[quote_box_left]Zanimljiva mogu\u0107nost gore pomenute N.F.C. tehnologije i narukvica bila bi njihovo kori\u0161\u0107enje za automatsko postavljanje na dru\u0161tvenim mre\u017eama kako bi se pa\u017enja u\u010desnika skrenula sa telefona i ostala usmerena ka doga\u0111aju. Organizator bi mogao da predlo\u017ei gostima da narukvice pove\u017eu sa svojim nalozima na dru\u0161tvenim mre\u017eama (Facebook, Twitter, LinkedIn) kako bi svoje aktivnosti delili na licu mesta.[/quote_box_left]Ovi \u010dita\u010di digitalno registruju ulaske i izlaske, kao i vreme dolaska i odlaska, pol u\u010desnika i jo\u0161 mnogo toga. Sve su ovo va\u017eni podaci za marketing i promotivne aktivnosti, kao i za kreiranje budu\u0107ih namenskih doga\u0111aja.Ako N.F.C. \u010dita\u010de postavite na ulaz prostora gde se odr\u017eava neki skup, ne\u0107e biti potrebe da u\u010desnici pokazuju svoje propusnice ili elektronske poruke sa kodom.\n \nPROMOCIJA DOGA\u0110AJA\nU zavisnosti od vrste doga\u0111aja, promocija se mo\u017ee vr\u0161iti na vi\u0161e na\u010dina. Tradicionalni medijski pristup jo\u0161 uvek, naravno, ima svoje mesto me\u0111u promotivnim aktivnostima.\nMedijska sredstva kao \u0161to su televizija, radio, novine i \u010dasopisi, bilbordi, reklame na javnom prevozu ili zgradama i tome sli\u010dno koriste se u zavisnosti od marketin\u0161kog pristupa koji je odabran za odre\u0111eni doga\u0111aj. Najve\u0107a promena u ovoj oblasti je da \u0161tampani materijal prelazi u digitalnu formu.\nMe\u0111utim, ono \u0161to predstavlja pravu revoluciju u svetu promovisanja doga\u0111aja jeste promocija preko dru\u0161tvenih mre\u017ea.\nTo zna\u010di da postoji plan marketin\u0161kih aktivnosti i odre\u0111eni sadr\u017eaj koji \u0107e putem postova biti podeljen sa u\u010desnicima i svima onima koji su lajkovali odre\u0111eni doga\u0111aj ili organizaciju.\nOvaj plan\u00a0uklju\u010duje aktivnosti pre, posle i za vreme doga\u0111aja. Svrha ovih aktivnosti jeste da o doga\u0111aju obaveste \u0161to \u0161iru ciljanu publiku koja je zainteresovana i uklju\u010dena u doga\u0111aj.\nAktivnosti mogu uklju\u010divati postove o novostima vezanim za doga\u0111aj, zanimljivostima i fotografijama sa prethodnog doga\u0111aja, postavljanje pitanja, odr\u017eavanje takmi\u010denja i objavljivanje fotografija tokom i posle doga\u0111aja.\nZa Twitter aktivnosti treba kreirati #hashtag za doga\u0111aj, na primer #SEEbtmParty koji treba uklju\u010diti u svaki tvit o doga\u0111aju. U\u010desnike tako\u0111e treba podsta\u0107i da tvituju fotografije i atmosferu sa doga\u0111aja sa tim hashtag-om.\nTreba uklju\u010diti i reakcije medija, partnera, klijenata ili saradnika objavljenih preko dru\u0161tvenih mre\u017ea.\nFORMA DOGA\u0110AJA\nPredavanja, seminari ili prezentacije koji se odvijaju u sumornoj u\u010dionici i sastoje se od monotonih, duga\u010dkih monologa govornika (tzv. \u201etalking heads\u201c) potpuno su prevazi\u0111eni. Isto va\u017ei i za prezentacije koje su suvi\u0161e op\u0161te ili preterano detaljne.\nTeme moraju biti prakti\u010dne, interesantne i jasno predstavljene. Predavanje bi trebalo da bude interaktivno, tako da publika ima prilike da se aktivno uklju\u010di i podeli svoje znanje, stru\u010dnost i iskustvo.\nPrezentacije bi morale da budu propra\u0107ene odgovaraju\u0107om primenom tehnologije. Tweet wall, smart ili bele interaktivne table, prezi prezentacije i sl. samo su neki od primera.\nIstra\u017eivanja koja je u prvoj polovini 2014. godine obavio SEEbtm magazin (https://www.seebtm.com/odaberite-pravi-format-za-vas-dogadaj/) ukazuju da su danas treninzi i radionice najefikasniji vidovi edukativnih doga\u0111aja.\nKada se radi o B2B sajmovima, najnoviji trendovi u ovoj oblasti uklju\u010duju sve manji broj dana, kupaca i dobavlja\u010da, kao i izostanak razlika me\u0111u \u0161tandovima.\nKlju\u010dni aspekt B2B sajmova jeste usredsre\u0111enost na odre\u0111eni profil odabranih kupaca i mogu\u0107nost za kupce i dobavlja\u010de da odlu\u010duju sa kim \u017eele da se sastanu, bez stvari koje samo odvla\u010de pa\u017enju kao \u0161to su razlike u izgledu i veli\u010dini \u0161tandova.\nPostoji i sve izra\u017eenija potreba da se produ\u017ei period efekta doga\u0111aja tako da pokriva celu godinu, kako ne bi bio ograni\u010den samo na nekolicinu dana koliko traje sam doga\u0111aj.\n[quote_left]Zabele\u017eite doga\u0111aj putem Eventifier-a, koji skuplja i arhivira sve fotografije, konverzacije, tvitove, video snimke i jo\u0161 mnogo vi\u0161e sa preko 16 dru\u0161tvenih mre\u017ea na jednom mestu.[/quote_left]\u00a0To zna\u010di da organizatori moraju da postignu odre\u0111ene ciljeve i da zadr\u017ee pa\u017enju u\u010desnika i klijenata tokom cele godine, ukoliko \u017eele da od doga\u0111aja stvore jak brend.\nDEKORISANJE DOGA\u0110AJA I POSLU\u017dENJA\n\u00a0Danas dekorisanje doga\u0111aja i poslu\u017eenja omogu\u0107ava mnogo ve\u0107u slobodu i kreativnost. Organizatori doga\u0111aja ula\u017eu veliki napor da, u zavisnosti od vrste doga\u0111aja i gostiju, stvore savr\u0161enu atmosferu koja \u0107e na najbolji na\u010din odslikavati svrhu i raspolo\u017eenje svakog doga\u0111aja.\nUtvr\u0111ena je definitivna i jaka veza izme\u0111u na\u010dina na koji je odre\u0111eni doga\u0111aj dekorisan i atmosfere koja je time stvorena s jedne strane i njegovog op\u0161teg uspeha.\nOva \u010dinjenica podstakla je porast broja dizajnera koji se bave dekorisanjem doga\u0111aja, svaki na sebi karakteristi\u010dan na\u010din. Tako da sada nisu neuobi\u010dajeni doga\u0111aji \u010dije dekoracije nose brend odre\u0111enog dizajnera.\nTematski doga\u0111aji su veoma popularni danas. Tema doga\u0111aja mo\u017ee biti Bo\u017ei\u0107, 80-te ili 60-te godine, Kazino, Holivud, zima, teme iz raznih filmova ili, recimo, neka francuska tema, Black & White i mnoge druge u zavisnosti od svrhe doga\u0111aja ili odre\u0111enih aktivnosti organizatora (npr. lansiranje novog proizvoda, skupljanje sredstava).\nOsnovni cilj tematskih doga\u0111aja jeste da se doga\u0111aj \u0161to bolje pove\u017ee sa temom. Zidne dekoracije, osvetljenje, poseban name\u0161taj, raspored sedenja i kartice za raspored sedenja, cvetni i stoni aran\u017emani i drugi detalji se mogu koristiti za ovu svrhu.\nPripremanje hrane, njeno ukra\u0161avanje i poslu\u017eenje postali su prava umetnost. Najve\u0107e promene u ovoj oblasti odnose se na veli\u010dinu porcija (koje su znatno manje), na sastojke pri \u010demu se sve vi\u0161e ide na organske i zdrave namirnice, kao i na sve ve\u0107u pa\u017enju posve\u0107enu dekoracijama.\nUkra\u0161avanje hrane vrlo \u010desto poprima primese umetnosti, jer se velika pa\u017enja posve\u0107uje odgovaraju\u0107em odnosu boja i ukusa hrane na tanjiru.\nSVEST O UTICAJU NA \u010cOVEKOVU OKOLINU\n\u00a0Prirodni resursi sve su oskudniji i te \u010dinjenice svi postajemo svesni.\u00a0 Osim toga, \u010dovekova okolina je veoma zaga\u0111ena zbog neodgovornog pona\u0161anja ljudi. Stoga je neophodno da svi o tome povedemo ra\u010duna.\nKompanije bi trebalo da poka\u017eu ve\u0107u odgovornost i svest o ovome kroz razne aktivnosti usmerene ka za\u0161titi \u010dovekove okoline (komunikacija bez papira, obostrano \u0161tampanje, sa\u0111enje drve\u0107a, itd.) i tako \u0161to \u0107e nastojati da doga\u0111aji koje organizuju budu \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e \u201ezeleni\u201c.\nTo se obi\u010dno posti\u017ee kori\u0161\u0107enjem elektronskih propusnica, mobilnih aplikacija sa onlajn konferencijskim programom i rasporedom govora, predavanja i sastanaka (kako bi se izbeglo \u0161tampanje na papiru), recikliranih materijala koji \u0107e opet biti reciklirani posle doga\u0111aja, pravljenja \u0111ubriva od preostale hrane i sl.\nOrganizatori sve \u010de\u0161\u0107e primenjuju ekolo\u0161ki orijentisane i odr\u017eive standarde kako bi iza\u0161li u susret zahtevima ekolo\u0161ki svesnih grupa i pojedinaca.\nOrganizacije kao \u0161to su Green Meeting Industry Council i Sustainable Event Alliance obezbe\u0111uju sredstva i podr\u0161ku za odr\u017eiviju industriju putem obrazovanja, primene optimalne prakse, promovisanja me\u0111unarodnih standarda za odr\u017eive doga\u0111aje i sl.\nThe post Organizacija doga\u0111aja – \u0160ta se promenilo? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-02-26T13:51:58+01:00", "date_modified": "2017-03-24T16:47:10+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/01.jpg", "tags": [ "CSR", "dekoracija", "doga\u0111aj", "doga\u0111aji", "format", "okru\u017eenje", "organizacija", "promene", "promocija", "registracija", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/da-li-%e2%80%9ezeleno-liderstvo%e2%80%9c-postoji-u-jugoistocnoj-evropi/", "url": "https://www.seebtm.com/da-li-%e2%80%9ezeleno-liderstvo%e2%80%9c-postoji-u-jugoistocnoj-evropi/", "title": "Da li \u201eZeleno liderstvo\u201c postoji u Jugoisto\u010dnoj Evropi?", "content_html": "Gore navedeno postalo je moje pitanje od kako sam po\u010dela da se bavim Korporativno dru\u0161tvenom odgovorno\u0161\u0107u (Corporate Social Responsibility, CSR). \u010cula sam mnogo o zapadno-evropskim kompanijama koje su se obavezale CSR-om u Engleskoj, Nema\u010dkoj, u SAD-u i Kanadi, \u010dak i Aziji. Ali prostor jugoisto\u010dne Evrope uvek je bio nekako u senci. Uvek sam verovala da u ovom delu sveta imamo sposobnost da vrlo lako postanemo \u201ezeleni\u201c i da to stvarno i praktikujemo.
\nKako Thomas L. Friedman spominje u svojoj knjizi \u201eHot, Flat and Crowded\u201c, i socijalizam i komunizam, jesu sistemi uzdr\u017eavanja koji su u\u010dili ljude da budu umereni u mnogim aspektima. Mnoge zemlje u jugoisto\u010dnoj Evropi navikle su na ovaj sistem i kao \u0161to mogu da vidim od mojih roditelja i njihovih roditelja, za njih je normalno da \u201e\u0161tede\u201c na svemu i sva\u010demu. Ali u isto vreme postoji mentalitet \u201eMogu da koristim i iskori\u0161\u0107avam razna dobra, jer mogu to da platim.\u201c I tu se pojavljuje problem.
\nTrenutno Evropska Unija raste, mnoge zemlje jugoisto\u010dne Evrope su se priklju\u010dile Uniji i na taj na\u010din dobijaju podr\u0161ku i pomo\u0107 iz fondova i putem stranih investicija. Turisti\u010dka industrija tako\u0111e raste. Mnogi veliki lanci hotela kao \u0161to su Hilton, Sheraton, Holiday Inn, Marriott\u2026 vide profit u investiranju u nove zemlje \u010dlanice.
\nSvi ovi brendovi doprinose pove\u0107anju kvaliteta u svakom aspektu, obzirom da prave sna\u017eniju \u00a0konkurenciju lokalnim hotelima i dobavlja\u010dima. Odr\u017eivost je jedan od faktora za koje sam bila sigurna da \u0107e se na\u0107i na spisku, ali samo sam se razo\u010darala. Nakon posete nekolicini razli\u010ditih internet stranica, videla sam da ni jedan veliki hotelski lanac ne isti\u010de pravila i principe odr\u017eivosti za svoje ogranke u jugoisto\u010dnoj Evropi.
\nI\u0161la sam dalje, posetila novi Holiday Inn u Sofiji, Bugarskoj, a nakon male ture ispostavilo se da praktikuju neke korisne \u201ezelene\u201d prakse, ali menad\u017eer prodaje mi je rekao da njihovi klijenti retko tra\u017ee to, obzirom da naziv brenda govori sam za sebe \u010dak i u ovom aspektu.
\nZato sam ga pitala: \u201eZa\u0161to ipak ne isti\u010dete zelenu politiku, makar samo za ovaj hotel, time preuzmete vo\u0111stvo i poka\u017eete da ste razli\u010diti? Imate sve, ali ne koristite svu prednost toga.\u201d Rekao je da je to dobra ideja, mada mi nikada nije odgovorio na mail u kome sam ga pitala za odre\u0111enu listu akcija koje su uradili. Sada sam pomalo skepti\u010dna po tom pitanju.
\nU Gr\u010dkoj su stvari malo druga\u010dije. Gr\u010dka je \u010dlanica Evropske Unije ve\u0107 du\u017ee godina i oni su mnogo razvijeniji kada se radi o odr\u017eivosti, u pore\u0111enju sa drugim zemljama jugoisto\u010dne Evrope (SEE-South East Europe). Veoma dobar primer su hoteli Creta Maris Convention and Golf Resort na Kritu.
\nOni spadaju u 100 hotela koji su nagra\u0111eni svetskim priznanjem organizacije TUI za ekolo\u0161ki doprinos, \u201eTUI Umwelt Champion\u201d, koje se dodeljuje za kontinuirano sprovo\u0111enje ekolo\u0161ke politike. TUI bazira svoju odluku na prou\u010davanju ekolo\u0161ke politike i za\u0161tite hotela na bilo kojoj destinaciji, kao i na upitnicima pomo\u0107u kojih klijenti koji odsedaju u hotelima ocenjuju ekolo\u0161ke aktivnosti koje su sprovedene tokom njihovog boravka.
\nCreta Maris bez pogovora zaslu\u017euje nagradu \u2013 posed ima polje solarnih plo\u010da koje snabdeva imovinu sa najmanje 30% energetskih potreba hotela.
\n![\"Green](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstockphoto_Dices_3153813.jpg\" "\\"Green")
Recikliranje je na mestu, kao i kompletna izmena svih sijalica onima koje \u0161tede struju, a koja je odavno u\u010dinjena.
Hotel tako\u0111e ima \u201eZeleni tim\u201c koji se sastoji od zaposlenih koji ula\u017eu svoje vreme i trud da o\u010diste razne povr\u0161ine oko hotela ili da pomognu lokalnoj zajednici na druge na\u010dine.
\nDruga praksa je program koji je ustanovljen kako bi se smanjilo kori\u0161\u0107enje vode i energije za pranje ve\u0161a, gde se \u010dar\u0161avi i pe\u0161kiri menjaju samo na zahtev gostiju.
\nJo\u0161 jedan napor je u\u010dinjen u cilju o\u010duvanja energije, a to je ve\u0107 poznata magnetska klju\u010daonica, pomo\u0107u koje se, jednom kada se izvadi klju\u010d, struja u sobi automatski gasi. Hotel tako\u0111e ima sertifikat ISO 14001! Ali jo\u0161 uvek je te\u0161ko saznati bez inspekcije da li se sve ove divne prakse zaista i upra\u017enjavaju!
\nDok sam s jedne strane prona\u0161la mnoge nagrade sli\u010dne TUI-evoj, od kojih su neke skrojene specijalno po meri zemalja u SEE, nisam mogla da prona\u0111em lidere koji se jasno izdvajaju. Ako ste me\u0111u onima koji takve mere planiraju, a potrebne su vam brze informacije, onda imate problem, po\u0161to su ove informacije uglavnom poznate samo lokalnom stanovni\u0161tvu, a nekada ni njima. Tako da, ako radite ne\u0161to \u0161to bi trebalo da se prepozna \u2013 podelite to sa drugima!
\nPromovi\u0161ite i poka\u017eite konkurenciji da, iako sa slabijom infrastrukturom od one koja postoji u JI Evropi, kao i u atmosferi koja ne podr\u017eava tek tako ekolo\u0161ke prakse, mi to ipak mo\u017eemo da uradimo, i to vrlo dobro!
\nThe post Da li \u201eZeleno liderstvo\u201c postoji u Jugoisto\u010dnoj Evropi? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Gore navedeno postalo je moje pitanje od kako sam po\u010dela da se bavim Korporativno dru\u0161tvenom odgovorno\u0161\u0107u (Corporate Social Responsibility, CSR). \u010cula sam mnogo o zapadno-evropskim kompanijama koje su se obavezale CSR-om u Engleskoj, Nema\u010dkoj, u SAD-u i Kanadi, \u010dak i Aziji. Ali prostor jugoisto\u010dne Evrope uvek je bio nekako u senci. Uvek sam verovala da u ovom delu sveta imamo sposobnost da vrlo lako postanemo \u201ezeleni\u201c i da to stvarno i praktikujemo.\nKako Thomas L. Friedman spominje u svojoj knjizi \u201eHot, Flat and Crowded\u201c, i socijalizam i komunizam, jesu sistemi uzdr\u017eavanja koji su u\u010dili ljude da budu umereni u mnogim aspektima. Mnoge zemlje u jugoisto\u010dnoj Evropi navikle su na ovaj sistem i kao \u0161to mogu da vidim od mojih roditelja i njihovih roditelja, za njih je normalno da \u201e\u0161tede\u201c na svemu i sva\u010demu. Ali u isto vreme postoji mentalitet \u201eMogu da koristim i iskori\u0161\u0107avam razna dobra, jer mogu to da platim.\u201c I tu se pojavljuje problem.\nTrenutno Evropska Unija raste, mnoge zemlje jugoisto\u010dne Evrope su se priklju\u010dile Uniji i na taj na\u010din dobijaju podr\u0161ku i pomo\u0107 iz fondova i putem stranih investicija. Turisti\u010dka industrija tako\u0111e raste. Mnogi veliki lanci hotela kao \u0161to su Hilton, Sheraton, Holiday Inn, Marriott\u2026 vide profit u investiranju u nove zemlje \u010dlanice.\nSvi ovi brendovi doprinose pove\u0107anju kvaliteta u svakom aspektu, obzirom da prave sna\u017eniju \u00a0konkurenciju lokalnim hotelima i dobavlja\u010dima. Odr\u017eivost je jedan od faktora za koje sam bila sigurna da \u0107e se na\u0107i na spisku, ali samo sam se razo\u010darala. Nakon posete nekolicini razli\u010ditih internet stranica, videla sam da ni jedan veliki hotelski lanac ne isti\u010de pravila i principe odr\u017eivosti za svoje ogranke u jugoisto\u010dnoj Evropi.\nI\u0161la sam dalje, posetila novi Holiday Inn u Sofiji, Bugarskoj, a nakon male ture ispostavilo se da praktikuju neke korisne \u201ezelene\u201d prakse, ali menad\u017eer prodaje mi je rekao da njihovi klijenti retko tra\u017ee to, obzirom da naziv brenda govori sam za sebe \u010dak i u ovom aspektu.\nZato sam ga pitala: \u201eZa\u0161to ipak ne isti\u010dete zelenu politiku, makar samo za ovaj hotel, time preuzmete vo\u0111stvo i poka\u017eete da ste razli\u010diti? Imate sve, ali ne koristite svu prednost toga.\u201d Rekao je da je to dobra ideja, mada mi nikada nije odgovorio na mail u kome sam ga pitala za odre\u0111enu listu akcija koje su uradili. Sada sam pomalo skepti\u010dna po tom pitanju.\nU Gr\u010dkoj su stvari malo druga\u010dije. Gr\u010dka je \u010dlanica Evropske Unije ve\u0107 du\u017ee godina i oni su mnogo razvijeniji kada se radi o odr\u017eivosti, u pore\u0111enju sa drugim zemljama jugoisto\u010dne Evrope (SEE-South East Europe). Veoma dobar primer su hoteli Creta Maris Convention and Golf Resort na Kritu.\nOni spadaju u 100 hotela koji su nagra\u0111eni svetskim priznanjem organizacije TUI za ekolo\u0161ki doprinos, \u201eTUI Umwelt Champion\u201d, koje se dodeljuje za kontinuirano sprovo\u0111enje ekolo\u0161ke politike. TUI bazira svoju odluku na prou\u010davanju ekolo\u0161ke politike i za\u0161tite hotela na bilo kojoj destinaciji, kao i na upitnicima pomo\u0107u kojih klijenti koji odsedaju u hotelima ocenjuju ekolo\u0161ke aktivnosti koje su sprovedene tokom njihovog boravka.\nCreta Maris bez pogovora zaslu\u017euje nagradu \u2013 posed ima polje solarnih plo\u010da koje snabdeva imovinu sa najmanje 30% energetskih potreba hotela.\nRecikliranje je na mestu, kao i kompletna izmena svih sijalica onima koje \u0161tede struju, a koja je odavno u\u010dinjena.\nHotel tako\u0111e ima \u201eZeleni tim\u201c koji se sastoji od zaposlenih koji ula\u017eu svoje vreme i trud da o\u010diste razne povr\u0161ine oko hotela ili da pomognu lokalnoj zajednici na druge na\u010dine.\nDruga praksa je program koji je ustanovljen kako bi se smanjilo kori\u0161\u0107enje vode i energije za pranje ve\u0161a, gde se \u010dar\u0161avi i pe\u0161kiri menjaju samo na zahtev gostiju.\nJo\u0161 jedan napor je u\u010dinjen u cilju o\u010duvanja energije, a to je ve\u0107 poznata magnetska klju\u010daonica, pomo\u0107u koje se, jednom kada se izvadi klju\u010d, struja u sobi automatski gasi. Hotel tako\u0111e ima sertifikat ISO 14001! Ali jo\u0161 uvek je te\u0161ko saznati bez inspekcije da li se sve ove divne prakse zaista i upra\u017enjavaju!\nDok sam s jedne strane prona\u0161la mnoge nagrade sli\u010dne TUI-evoj, od kojih su neke skrojene specijalno po meri zemalja u SEE, nisam mogla da prona\u0111em lidere koji se jasno izdvajaju. Ako ste me\u0111u onima koji takve mere planiraju, a potrebne su vam brze informacije, onda imate problem, po\u0161to su ove informacije uglavnom poznate samo lokalnom stanovni\u0161tvu, a nekada ni njima. Tako da, ako radite ne\u0161to \u0161to bi trebalo da se prepozna \u2013 podelite to sa drugima!\nPromovi\u0161ite i poka\u017eite konkurenciji da, iako sa slabijom infrastrukturom od one koja postoji u JI Evropi, kao i u atmosferi koja ne podr\u017eava tek tako ekolo\u0161ke prakse, mi to ipak mo\u017eemo da uradimo, i to vrlo dobro!\nThe post Da li \u201eZeleno liderstvo\u201c postoji u Jugoisto\u010dnoj Evropi? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2010-10-14T14:47:22+02:00", "date_modified": "2016-12-08T15:20:54+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG_6153mmfixwedb.jpg", "tags": [ "CSR", "zeleno liderstvo", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] } ] }