![\"Dr](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Dr-Aleksandar-D.-Rodi\u0107-dipl.-in\u017e..jpg\" "\\"Dr")
Ali, roboti su mnogo vi\u0161e od toga. I njihova primena je dosta \u0161ira. Imaju\u0107i to na umu, zapitali smo se kako sve to izgleda u Srbiji? Na ovu i mnoge druge teme razgovarali samo sa Dr Aleksandrom Rodi\u0107em, rukovodiocem Centra za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c i podpredsednikom Skup\u0161tine Instituta u Srbiji. Dr Rodi\u0107 je autor vi\u0161e od 100 nau\u010dnih publikacija, \u0161est istra\u00ad\u017eiva\u010dkih monografija, urednik nekoliko nau\u010dnih knjiga i \u010dlan ure\u0111iva\u010dkog odbora u nekoliko me\u0111unarodnih i doma\u00ad\u0107ih nau\u010dnih \u010dasopisa. Njegova primarna istra\u017eiva\u010dka interesovanja su, izme\u0111u ostalih, u oblastima robotike, ve\u0161ta\u010dke inteligencije i mobilnih obnovljivih izvora energije.
\nNajzna\u010dajnije priznanje koje je Dr Rodi\u0107 dobio jeste ono koje mu je u martu ove godine dodelio li\u010dno Predsednik vlade Provincije Anhui u Kini, u gradu Hefei, a radi se o Nagradi za zna\u010dajne doprinose u nau\u010dno-poslovnoj saradnji.
\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c je jedna od najstarijih svetskih laboratorija iz oblasti Robotike. Osnovan je 1967. godine od strane Akademika Miomira Vukobratovi\u0107a, svetski poznatog roboti\u010dara i jednog od pionira svetske robotike. U skladu s bogatom istorijom i nau\u010dnim rezultatima koji su postignuti za 50 godina postojanja laboratorije, Centar za robotiku je jedan od najuspe\u0161nijih centara izvrsnosti u ovoj oblasti, ne samo u Evropi ve\u0107 i svetu. Mnoga \u010duvena imena svetske robotike citiraju radove i rezultate na\u0161ih vrednih saradnika.
\nNa\u0161a laboratorija je imala jedan te\u017eak period svog opstanka koji se vezuje za 90-te godine kada smo delili sudbinu na\u0161eg naroda i dr\u017eave i bukvalno pre\u017eivljavali. U tom periodu smo izgubili zna\u010dajan broj na\u0161ih izuzetnih saradnika koji su danas veoma priznati nau\u010dnici i vode\u0107i menad\u017eeri na svim kontinetima. I pored toga, Centar za robotiku je opstao i danas radi s dosta uspeha kao ravnopravan partner vode\u0107im evropskim akademskim institucijama na me\u0111unarodnim projektima s Nema\u010dkom, Kinom, Francuskom…
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/SAM_2648.jpg\")
Na doma\u0107em planu, Centar za robotiku se redovno promovi\u0161e novim tehni\u010dkim inovacijama i projektima koji predstavljaju izazov i za ekonomski mnogo bogatije dr\u017ea\u00adve u Evropi. Po znanjima i ve\u0161tinama iz oblasti Robotike saradnici Centra ni po \u010demu ne zaostaju za kolegama u razvijenim evropskim zemljama zbog \u010dega nas redovno pozivaju i uklju\u010duju u razli\u010dite nau\u010dne odbore i stru\u010dne komisije. Mo\u017ee se re\u0107i da uglavnom zaostajemo u opremljenosti instrumentima i ure\u0111ajima po\u0161to je Robotika veoma zahtevna nauka. Taj hendikep premo\u0161\u0107avamo me\u0111unarodnim povezivanjem tako \u0161to svoja znanja i rezultate testiramo u kooperaciji s kolegama i partnerima s bogatijih zapadnih univerziteta.
\nSre\u0107om, ovaj model uspe\u0161no funkcioni\u0161e i, dok se ne steknu bolji uslovi, omogu\u0107ava da i dalje veoma produktivno radimo i budemo zapa\u017eeni na istra\u017eiva\u010dkoj mapi Evrope.
\nZahvaljuju\u0107i na\u0161em veoma aktivnom opredeljenju ka me\u0111unarodnoj saradnji – kako s evropskim nau\u010dnim institucijamam tako i s kineskim univerzitetima – stekli smo dobar me\u0111unarodni ugled i u\u0161li smo u vi\u0161e me\u0111unarodnih nau\u010dnih komiteta. Kao rezultat toga pro\u0161le godine (2016) bili smo doma\u0107in najve\u0107em na\u00adu\u010dnom skupu iz Robotike koji je ikad odr\u017ean u Srbiji. Radi se o veoma cenjenom jubilarnom skupu \u201e25. Me\u0111unarodna konferencija iz Robotike u alpsko-jadransko- podunavskim zemljama (RAAD2016)\u201c.
\n![\"Dodela](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Dodela-Nagrada-za-zna\u010dajne-doprinose-u-nau\u010dno-poslovnoj-saradnji-Kina.jpg\")
Skup je okupio oko 80, mahom evropskih stru\u010dnjaka iz Robotike, i goste iz Japana i Amerike. Skup je trajao dva dana i u\u010desnisci su u\u017eivali u interesantnim nau\u010dnim predavanjima ali i veoma interesantnom dru\u0161tveno- zabavnom programu. Moto konferencije je bio \u201eKonferencija na reci Dunav\u201c \u010dime smo \u017eeleli da istaknemo lepote na\u0161e zemlje i Beograda i evropski zna\u010daj Dunava koji povezuje narode i nau\u010dnike u regionu.
\nOve godine (2017) RAAD2017 se odr\u017eavao u Torinu (Italija) i mnoge strane kolege su s puno emocija i lepih se\u0107anja potencirali veliki uspeh konferencije prethodne godine koji smo organizovali u Beogradu. Lepo je \u010duti takve pohvale jer to doprinosi ve\u0107em autoritetu Srbije na me\u0111unarodnom planu.
\nTe\u0161ko je re\u0107i koji projekat je za nas trenutno najzna\u010dajniji s obzirom na to da paralelno radimo na vi\u0161e njih. Finansijski, svakako to su projekti koji rezultiraju novim ure\u0111ajima namenjenim tr\u017ei\u0161tu. Ovog leta aktivno smo promovisali na\u0161 novi mobilni robotizovani solarni elektrogenerator, ure\u0111aj koji koristi obnovljive izvore energije i slu\u017ei za navodnjavanje. Na\u0161 cilj je bio da ponudimo Srbiji tehnolo\u0161ko napredan ure\u0111aj koji \u0107e u relativno kra\u00adtkom\u00a0 vremenskom roku ubla\u017eiti posledice velike su\u0161e koja nas je ove godine zadesila.
\nS druge strane, nau\u010dno i tehni\u010dki za nas su trenutno najzna\u010dajnija dva projekta. Prvi koji se bavi razvojem podvodnog robota za na\u0161e velike reke Dunav i Savu koji bi trebalo da pomogne u spasila\u010dkim akcijama ali tako\u0111e i u ekolo\u0161kim ali i podvodnim arheolo\u0161kim zadacima. Drugi projekat radimo u saradnji s kineskim univertitetom u pokrajini Anhui. Zajedno radimo na razvoju daljinski upravljanog, mobilnog ekolo\u0161kog servisnog robota na solarni pogon koji bi trebalo da slu\u017ei kao prevencija i prvi odgovor u situacijama industrijskih hazarda i prirodnih katastrofa. Ovakvi roboti su danas u svetu veoma tra\u017eeni, pogotovo posle nuklearne katastrofe u Fuku\u0161imi.
\nNa\u0161i nau\u010dnici poseduju specifi\u010dna znanja u projektovanju ovakvih sistema, ali na\u017ealost u Srbiji ne postoje mogu\u0107nosti finansiranja ovakvih projekata pa moramo da se snalazimo u kooperaciji s me\u0111unarodnim partnerima.
\nIskreno, jo\u0161 uvek ne, ali pripremamo jedan interesantan projekat koji planira razvoj robota-zmaja, zapravo tehnolo\u0161ku verziju mitolo\u0161kih bi\u0107a \u2013 zmajeva. Ovaj robot bi trebalo da bude \u201eta\u010dka okupljanja\u201c odn. sredstvo koje \u0107e omogu\u0107iti da se o\u017eive legende o dunavskim
\nzmajevima koje \u017eive u usmenim predanjima naroda u regionu. Ideja nam je da na osnovama ovog projekta pove\u017eemo te \u017eive dunavske legende i formiramo novu turisti\u010dku rutu u podunavskim zemljama koja bi se zvala \u201eTragom dunavskih legendi o zmajevima\u201c. Robotika je tako \u0161iroka, interdiscilinarna na\u00adu\u010dna oblast koja ima ogroman tehno-ekonomski, kulturolo\u0161ki i dru\u0161tveni potencijal. To treba iskoristiti kao podsticaj regionalnim ekonomijama.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Awrad-for-Significant-Contributions-in-Scientific-and-Business-Cooperation.jpg\")
Koliko znam, u ovom trenutku tako ne\u0161to jo\u0161 ne postoji, ali se radi na tome. Zbog nedostaka materijalnih sredstava i odsustva intersa industrijskih preduze\u0107a, ova ideja sporo napreduje ali \u0107e se svakako realizovati. To je predmet na\u0161eg interesovanja i cilj istra\u017eiva\u010dko-razvojnog projekta u koji ulazimo za par meseci s ve\u0107 ura\u0111enim nekim
\ndelovima posla.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/20170421_152350.jpg\")
Razvijeni su matemati\u010dki modeli i algoritmi za mikroprocesorsku implementaciju. Radimo eksperimentalnu verifikaciju rezultata u Nema\u010dkoj, s na\u0161im partnerima s Univerziteta u Kajzerslauternu. Nekoliko na\u0161ih studenata \u2013 doktoranata je uklju\u010deno u taj projekat i s nema\u010dke strane isto tako. Ali, u jeku rada na projektu izgubili smo par istra\u017eiva\u010da saradnika koji su oti\u0161li u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. To nam je kamen oko vrata s kojim se najte\u017ee borimo. Taman od\u0161koluje\u0161 mladog stru\u010dnjaka i osposobi\u0161 da mo\u017ee samostalno da radi i onda ga \u201epoklonimo\u201c drugima. Zato nam stvari sporije napreduju nego \u0161to bismo realno mogli i umeli.
\nZa mene li\u010dno to je jedna japanska konstrukcija rekonfigurabilnog robota koja menja modus kretanja od lokomocije po neravnom terenu do kretanja na to\u010dkovima po asfaltiranoj stazi. Robot u zavisnosti od konfiguracije terena i trenja menja na\u010din kretanja tako \u0161to zaokretanjem \u201estopala\u201c menja oslonac s oslonca na to\u010dkovima na hod poput pauka odn. heksapoda. Biolo\u0161ka inspiracija je uvek u robotici veoma atraktivna i efektna.
\nThe post Biti robot u Srbiji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Kada pomislimo na robote, asocijacije su uglavnom na one koji ima\u00adju ljudski oblik i koje smo vi\u0111ali u filmovima. Od Robokapa, preko Transformersa i \u010duvenog Terminatora do C-3PO iz Ratova Zvezda.\nDr Aleksandar D. Rodi\u0107, dipl. in\u017e.\nAli, roboti su mnogo vi\u0161e od toga. I njihova primena je dosta \u0161ira. Imaju\u0107i to na umu, zapitali smo se kako sve to izgleda u Srbiji? Na ovu i mnoge druge teme razgovarali samo sa Dr Aleksandrom Rodi\u0107em, rukovodiocem Centra za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c i podpredsednikom Skup\u0161tine Instituta u Srbiji. Dr Rodi\u0107 je autor vi\u0161e od 100 nau\u010dnih publikacija, \u0161est istra\u00ad\u017eiva\u010dkih monografija, urednik nekoliko nau\u010dnih knjiga i \u010dlan ure\u0111iva\u010dkog odbora u nekoliko me\u0111unarodnih i doma\u00ad\u0107ih nau\u010dnih \u010dasopisa. Njegova primarna istra\u017eiva\u010dka interesovanja su, izme\u0111u ostalih, u oblastima robotike, ve\u0161ta\u010dke inteligencije i mobilnih obnovljivih izvora energije.\nNajzna\u010dajnije priznanje koje je Dr Rodi\u0107 dobio jeste ono koje mu je u martu ove godine dodelio li\u010dno Predsednik vlade Provincije Anhui u Kini, u gradu Hefei, a radi se o Nagradi za zna\u010dajne doprinose u nau\u010dno-poslovnoj saradnji.\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201d u Beogradu vode\u0107i je u regionu i vrlo cenjen u Evropi. Koliko smo \u201eu koraku\u201c sa Evropom, da li u ne\u010demu zaostajemo ili pak, prednja\u010dimo, u domenu razvoja i primene robotike?\n\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201c je jedna od najstarijih svetskih laboratorija iz oblasti Robotike. Osnovan je 1967. godine od strane Akademika Miomira Vukobratovi\u0107a, svetski poznatog roboti\u010dara i jednog od pionira svetske robotike. U skladu s bogatom istorijom i nau\u010dnim rezultatima koji su postignuti za 50 godina postojanja laboratorije, Centar za robotiku je jedan od najuspe\u0161nijih centara izvrsnosti u ovoj oblasti, ne samo u Evropi ve\u0107 i svetu. Mnoga \u010duvena imena svetske robotike citiraju radove i rezultate na\u0161ih vrednih saradnika.\nNa\u0161a laboratorija je imala jedan te\u017eak period svog opstanka koji se vezuje za 90-te godine kada smo delili sudbinu na\u0161eg naroda i dr\u017eave i bukvalno pre\u017eivljavali. U tom periodu smo izgubili zna\u010dajan broj na\u0161ih izuzetnih saradnika koji su danas veoma priznati nau\u010dnici i vode\u0107i menad\u017eeri na svim kontinetima. I pored toga, Centar za robotiku je opstao i danas radi s dosta uspeha kao ravnopravan partner vode\u0107im evropskim akademskim institucijama na me\u0111unarodnim projektima s Nema\u010dkom, Kinom, Francuskom…\n\n\nNa doma\u0107em planu, Centar za robotiku se redovno promovi\u0161e novim tehni\u010dkim inovacijama i projektima koji predstavljaju izazov i za ekonomski mnogo bogatije dr\u017ea\u00adve u Evropi. Po znanjima i ve\u0161tinama iz oblasti Robotike saradnici Centra ni po \u010demu ne zaostaju za kolegama u razvijenim evropskim zemljama zbog \u010dega nas redovno pozivaju i uklju\u010duju u razli\u010dite nau\u010dne odbore i stru\u010dne komisije. Mo\u017ee se re\u0107i da uglavnom zaostajemo u opremljenosti instrumentima i ure\u0111ajima po\u0161to je Robotika veoma zahtevna nauka. Taj hendikep premo\u0161\u0107avamo me\u0111unarodnim povezivanjem tako \u0161to svoja znanja i rezultate testiramo u kooperaciji s kolegama i partnerima s bogatijih zapadnih univerziteta.\nSre\u0107om, ovaj model uspe\u0161no funkcioni\u0161e i, dok se ne steknu bolji uslovi, omogu\u0107ava da i dalje veoma produktivno radimo i budemo zapa\u017eeni na istra\u017eiva\u010dkoj mapi Evrope.\nCentar za robotiku Instituta \u201eMihajlo Pupin\u201d, \u010diji ste rukovodilac, \u010dlan je EURON-a i EUROP-a. S tim u vezi, kada se uzme u obzir Va\u0161 me\u0111unarodni ugled, znanje i iskustvo, pro\u0161le godine imali ste \u010dast, ali i odgovornost da organizujete RAAD u Beogradu. Kako je tekla organizacija i kakve utiske su u\u010desnici poneli sa sobom?\nZahvaljuju\u0107i na\u0161em veoma aktivnom opredeljenju ka me\u0111unarodnoj saradnji – kako s evropskim nau\u010dnim institucijamam tako i s kineskim univerzitetima – stekli smo dobar me\u0111unarodni ugled i u\u0161li smo u vi\u0161e me\u0111unarodnih nau\u010dnih komiteta. Kao rezultat toga pro\u0161le godine (2016) bili smo doma\u0107in najve\u0107em na\u00adu\u010dnom skupu iz Robotike koji je ikad odr\u017ean u Srbiji. Radi se o veoma cenjenom jubilarnom skupu \u201e25. Me\u0111unarodna konferencija iz Robotike u alpsko-jadransko- podunavskim zemljama (RAAD2016)\u201c.\nDodela Nagrada za zna\u010dajne doprinose u nau\u010dno poslovnoj saradnji, Kina\n\nSkup je okupio oko 80, mahom evropskih stru\u010dnjaka iz Robotike, i goste iz Japana i Amerike. Skup je trajao dva dana i u\u010desnisci su u\u017eivali u interesantnim nau\u010dnim predavanjima ali i veoma interesantnom dru\u0161tveno- zabavnom programu. Moto konferencije je bio \u201eKonferencija na reci Dunav\u201c \u010dime smo \u017eeleli da istaknemo lepote na\u0161e zemlje i Beograda i evropski zna\u010daj Dunava koji povezuje narode i nau\u010dnike u regionu.\nOve godine (2017) RAAD2017 se odr\u017eavao u Torinu (Italija) i mnoge strane kolege su s puno emocija i lepih se\u0107anja potencirali veliki uspeh konferencije prethodne godine koji smo organizovali u Beogradu. Lepo je \u010duti takve pohvale jer to doprinosi ve\u0107em autoritetu Srbije na me\u0111unarodnom planu.\n\nKoji je najzna\u010dajniji projekat na kom radite trenutno?\n\nTe\u0161ko je re\u0107i koji projekat je za nas trenutno najzna\u010dajniji s obzirom na to da paralelno radimo na vi\u0161e njih. Finansijski, svakako to su projekti koji rezultiraju novim ure\u0111ajima namenjenim tr\u017ei\u0161tu. Ovog leta aktivno smo promovisali na\u0161 novi mobilni robotizovani solarni elektrogenerator, ure\u0111aj koji koristi obnovljive izvore energije i slu\u017ei za navodnjavanje. Na\u0161 cilj je bio da ponudimo Srbiji tehnolo\u0161ko napredan ure\u0111aj koji \u0107e u relativno kra\u00adtkom\u00a0 vremenskom roku ubla\u017eiti posledice velike su\u0161e koja nas je ove godine zadesila.\nS druge strane, nau\u010dno i tehni\u010dki za nas su trenutno najzna\u010dajnija dva projekta. Prvi koji se bavi razvojem podvodnog robota za na\u0161e velike reke Dunav i Savu koji bi trebalo da pomogne u spasila\u010dkim akcijama ali tako\u0111e i u ekolo\u0161kim ali i podvodnim arheolo\u0161kim zadacima. Drugi projekat radimo u saradnji s kineskim univertitetom u pokrajini Anhui. Zajedno radimo na razvoju daljinski upravljanog, mobilnog ekolo\u0161kog servisnog robota na solarni pogon koji bi trebalo da slu\u017ei kao prevencija i prvi odgovor u situacijama industrijskih hazarda i prirodnih katastrofa. Ovakvi roboti su danas u svetu veoma tra\u017eeni, pogotovo posle nuklearne katastrofe u Fuku\u0161imi.\n\nNa\u0161i nau\u010dnici poseduju specifi\u010dna znanja u projektovanju ovakvih sistema, ali na\u017ealost u Srbiji ne postoje mogu\u0107nosti finansiranja ovakvih projekata pa moramo da se snalazimo u kooperaciji s me\u0111unarodnim partnerima.\nDa li ste se susreli sa robotima koji se koriste u turizmu?\nIskreno, jo\u0161 uvek ne, ali pripremamo jedan interesantan projekat koji planira razvoj robota-zmaja, zapravo tehnolo\u0161ku verziju mitolo\u0161kih bi\u0107a \u2013 zmajeva. Ovaj robot bi trebalo da bude \u201eta\u010dka okupljanja\u201c odn. sredstvo koje \u0107e omogu\u0107iti da se o\u017eive legende o dunavskim\nzmajevima koje \u017eive u usmenim predanjima naroda u regionu. Ideja nam je da na osnovama ovog projekta pove\u017eemo te \u017eive dunavske legende i formiramo novu turisti\u010dku rutu u podunavskim zemljama koja bi se zvala \u201eTragom dunavskih legendi o zmajevima\u201c. Robotika je tako \u0161iroka, interdiscilinarna na\u00adu\u010dna oblast koja ima ogroman tehno-ekonomski, kulturolo\u0161ki i dru\u0161tveni potencijal. To treba iskoristiti kao podsticaj regionalnim ekonomijama.\n\nDa li postoji robot koji je napravljen u Srbiji koji mo\u017ee da se koristi, mo\u017eda i iznajmi, u svrhu organizacije doga\u0111aja Ili koji ima potencijal za tako ne\u0161to?\nKoliko znam, u ovom trenutku tako ne\u0161to jo\u0161 ne postoji, ali se radi na tome. Zbog nedostaka materijalnih sredstava i odsustva intersa industrijskih preduze\u0107a, ova ideja sporo napreduje ali \u0107e se svakako realizovati. To je predmet na\u0161eg interesovanja i cilj istra\u017eiva\u010dko-razvojnog projekta u koji ulazimo za par meseci s ve\u0107 ura\u0111enim nekim\ndelovima posla.\nKako napreduje projekat robota koji imaju emocije? \nRazvijeni su matemati\u010dki modeli i algoritmi za mikroprocesorsku implementaciju. Radimo eksperimentalnu verifikaciju rezultata u Nema\u010dkoj, s na\u0161im partnerima s Univerziteta u Kajzerslauternu. Nekoliko na\u0161ih studenata \u2013 doktoranata je uklju\u010deno u taj projekat i s nema\u010dke strane isto tako. Ali, u jeku rada na projektu izgubili smo par istra\u017eiva\u010da saradnika koji su oti\u0161li u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. To nam je kamen oko vrata s kojim se najte\u017ee borimo. Taman od\u0161koluje\u0161 mladog stru\u010dnjaka i osposobi\u0161 da mo\u017ee samostalno da radi i onda ga \u201epoklonimo\u201c drugima. Zato nam stvari sporije napreduju nego \u0161to bismo realno mogli i umeli.\nKoji je najinteresantniji robot sa kojim ste se susreli?\nZa mene li\u010dno to je jedna japanska konstrukcija rekonfigurabilnog robota koja menja modus kretanja od lokomocije po neravnom terenu do kretanja na to\u010dkovima po asfaltiranoj stazi. Robot u zavisnosti od konfiguracije terena i trenja menja na\u010din kretanja tako \u0161to zaokretanjem \u201estopala\u201c menja oslonac s oslonca na to\u010dkovima na hod poput pauka odn. heksapoda. Biolo\u0161ka inspiracija je uvek u robotici veoma atraktivna i efektna.\nThe post Biti robot u Srbiji appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-11-07T15:29:49+01:00", "date_modified": "2017-11-20T10:17:46+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/RAAD-2016.jpg", "tags": [ "centar za robotiku", "dr aleksandar rodi\u0107", "isntitut mihajlo pupin", "robot", "roboti", "Intervjui" ] } ] }