![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_7.jpg\")
Ta\u010dno poreklo tanga nije poznato, s obzirom da je izgubljeno u mitovima ili u nezabele\u017eenoj istoriji.Ta\u010dno poreklo tanga nije poznato, s obzirom da je izgubljeno u mitovima ili u nezabele\u017eenoj istoriji.
Me\u0111utim, naju\u010destalija pri\u010da je da je tango prvobitno bio ples improvizacije koji je kombinovao pokrete i ritam nekoliko ranijih muzi\u010dkih i plesnih tradicija i da je bio ples siroma\u0161nih, ta\u010dnije ples ni\u017ee klase.
\nTango se razvio oko 1870. godine zahvaljuju\u0107i me\u0161anju raznovrsne muzike evropskih imigranata, afrikanaca i gau\u010dosa.
\nNaime, afri\u010dkim robovima koji su dovedeni u Buenos Ajres kao radna snaga je bilo dozvoljeno da uz muziku bubnjeva igraju njihov ples Candomb\u00e9. Candomb\u00e9 je vremenom prerastao u milongu i nakon toga u tango. Tako\u0111e, i imigranti sa Kube su imali uticaj na razvoj tanga. Oni su doneli ples habaneru, koji je kasnije kombinovan sa \u0161panskim plesom contradanza i nakon toga sa polkom.
\nArgetinski sto\u010dari \u2013 gau\u010dosi su tako\u0111e imali svoju ulogu u razvoju tanga. Naime, oni su organizovali payada – poznata takmi\u010denja u improvizaciji muzike na gitari i pevanju.
\u0160to se ti\u010de muzike, tango je prvobitno svirao samo jedan muzi\u010dar na harmonici ili gitari. Kasnije je osnovan trio koji se sastojao od gitariste, violiniste i flautiste ili klariniste. Violina, gitara, flauta i klarinet su kori\u0161\u0107eni zbog lakog transporta, jer se de\u0161avalo da su muzi\u010dari svirali na nekoliko razli\u010ditih lokacija u toku ve\u010deri.
\nOvi instrumenti su kori\u0161\u0107eni sve do pojave klavira, kojem se priklju\u010dio i bandoneon zameniv\u0161i harmoniku, flautu i klarinet. Bandoneon je tangu dao druga\u010diji zvuk, ta\u010dnije tango je sa ovom melodijom postao temperamentniji, ozbiljniji i ritmi\u010dan. Tako\u0111e, kroz ovakve melodije tango je postao i na\u010din izra\u017eavanja dubokih emocija. Zatim je bas zamenio gitaru, i tako je nastao novi, savremeni tango orkestar koji su \u010dinili bandoneon, violina, klavir i bas.
\nPeriod zlatnog doba tanga, kako ga Argentinci zovu, obuhvata razdoblje od 1920. do 1950. godine, s obzirom da je tada tango dobio svoj dana\u0161nji oblik.
\nU periodu od 1920. do 1930. godine tango se \u0161irio u svetu. Tada se tango plesao u filmovima, a peva\u010di tango muzike su putovali svetom, i tako je i po\u010deo razvoj zlatnog doba tanga.
\nZa Argentinu, tango je tada postao sinonim, a zemlja je postala jedna od najbogatijih nacija u svetu, a muzika, poezija i kultura su napredovale.
\nSlobodno se mo\u017ee re\u0107i da je tango predstavljao na\u010din za izra\u017eavanje argentinske kulture.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_5.jpg\")
Za zlatno doba tanga je va\u017ena i 1935. godina koju karakteri\u0161u kompozitori Juan D\u2019Arienzo i Rodolfo Biagi, jer su tada komponovali muziku koja je imala br\u017ei ritam.
\nZahvaljuju\u0107i toj muzici, tango se vratio svojoj osnovnoj funkciji, a to je bila muzika za igranje, a ne za slu\u0161anje.
\nTako\u0111e, u tom periodu su nastale i neke od najpoznatijih tango kompozicija, a i orkestri su po\u010deli da broje vi\u0161e \u010dlanova, sa dirigentom, kompozitorom i profesionalnim peva\u010dima.
\nZahvaljuju\u0107i doseljenicima, tango je stigao i do Evrope, gde je postao jako popularan i bio je prihva\u0107en od strane vi\u0161ih slojeva dru\u0161tva.
\nZa prihvatanje tanga u Argentini, veliku ulogu je imao i Pariz s obzirom da je tada Pariz bio centar sveta, a argentinska aristokratija se ugledala na dru\u0161tvo u Parizu. Nakon prihvatanja tanga kod Francuza, ubrzo su i argentinske porodice svih stale\u017ea zaplesale ovaj ples.
\nKao \u0161to sve ima svoje zlatno doba, tako je tu i sivo doba. Za tango sivo doba je po\u010delo posle 1955. godine, kada ga je argentinska vlada zabranila jer su smatrali da ga igraju devojke u bordelima.
\nOd te godine, tango se dugo vremena igrao u tajnosti, ta\u010dnije u podzemlju a velika plesna mesta su zatvorena i masovna okupljanja zabranjena. Tango je tada opstao u manje poznatim mestima, i naravno u srcima igra\u010da koji od njega nisu odustali.
\nKao deo podzemlja, tango je u jednom momentu bio zanemaren, s obzirom da je rock and roll muzika preuzela scenu. 1980. godine, tango je ponovo imao razloga da bude zahvalan Parizu. Te godine se u Parizu odr\u017eao mjuzikl Tango Argentino, i tako je Pariz ponovo postao po\u010detna ta\u010dka za predstavljanje tanga u svetu.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_1.jpg\")
Postoji veliki broj stilova u tangu, koji su se razvijali zajedno sa razvojem ovog plesa. Neki od najpoznatijih stilova tanga su milonga, quebrada, creolo, orillero i tango arrabalero, canyengue, tango liso, salonski tango, neo-tango i naravno show tango ili fantasia.
Milonga je jedan od stilova argentinskog tanga, koji se smatra i samom prete\u010dom tanga. To je ples koji karakteri\u0161e fizi\u010dki kontakt koji je u vreme kada se tango pojavio bio zabranjen prilikom plesanja. Zapravo, milonga je bio narodni ples.
\nCreolo tango su igrali i mu\u0161karci me\u0111usobno. Za tango orillero i tango arrabalero, koraci su bili kratki i o\u0161tri sa puno dinami\u010dnih ukrasa. Drugi naziv za ove dve vrste tanga je \u201eTango sa periferije grada\u201d.
\nTango canyengue je jedini tango stil koji se od po\u010detka igrao na otvorenom. Nuevo Tango ili neo-tango je stil koji se razvio oko 2000. godine, i to uglavnom na teritoriji Evrope i Amerike.
\nSve u svemu, tango je ples \u010diji su se stilovi menjali kroz godine, ali ono \u0161to je ostalo nepromenjeno je da je tango stekao svoju svetsku slavu i da je to ples koji se mo\u017ee plesati uz svaku vrstu muzike, i da kod njega ne postoje ograni\u010denja.
\n******************************
\nUNESCO je 2009. godine uvrstio tango u svetsku kulturnu ba\u0161tinu.
\n******************************
\n\u201eTango je najbolji izraz onoga \u0161to pesnici \u010desto poku\u0161avaju da objasne re\u010dima \u2013 verovanje da borba mo\u017ee biti svetkovina\u201d \u2013 Horhe Luis Borhes
\n******************************
\nNajpoznatija tango numera je La cumparsita, nastala 1917. godine u Montevideu, koja je danas zvani\u010dna himna Urugvaja.
\n******************************
\nNajpoznatiji tango stvaraoci su peva\u010d, glumac i gitarista Karlos Gardel i kompozitor i bandeonista Astor Piazzolla.
\n******************************
\nThe post TANGO \u2013 ARGENTINSKI PLES KAO NA\u010cIN \u017dIVOTA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Koreni tango plesa\nTa\u010dno poreklo tanga nije poznato, s obzirom da je izgubljeno u mitovima ili u nezabele\u017eenoj istoriji.\nMe\u0111utim, naju\u010destalija pri\u010da je da je tango prvobitno bio ples improvizacije koji je kombinovao pokrete i ritam nekoliko ranijih muzi\u010dkih i plesnih tradicija i da je bio ples siroma\u0161nih, ta\u010dnije ples ni\u017ee klase.\nTango se razvio oko 1870. godine zahvaljuju\u0107i me\u0161anju raznovrsne muzike evropskih imigranata, afrikanaca i gau\u010dosa. \nNaime, afri\u010dkim robovima koji su dovedeni u Buenos Ajres kao radna snaga je bilo dozvoljeno da uz muziku bubnjeva igraju njihov ples Candomb\u00e9. Candomb\u00e9 je vremenom prerastao u milongu i nakon toga u tango. Tako\u0111e, i imigranti sa Kube su imali uticaj na razvoj tanga. Oni su doneli ples habaneru, koji je kasnije kombinovan sa \u0161panskim plesom contradanza i nakon toga sa polkom.\nArgetinski sto\u010dari \u2013 gau\u010dosi su tako\u0111e imali svoju ulogu u razvoju tanga. Naime, oni su organizovali payada – poznata takmi\u010denja u improvizaciji muzike na gitari i pevanju.\n\u0160to se ti\u010de muzike, tango je prvobitno svirao samo jedan muzi\u010dar na harmonici ili gitari. Kasnije je osnovan trio koji se sastojao od gitariste, violiniste i flautiste ili klariniste. Violina, gitara, flauta i klarinet su kori\u0161\u0107eni zbog lakog transporta, jer se de\u0161avalo da su muzi\u010dari svirali na nekoliko razli\u010ditih lokacija u toku ve\u010deri.\n Mo\u017eda niste znali:\n– tango je nastao u siroma\u0161nim delovima Buenos Ajresa\n– postao je popularan zbog nedostatka \u017eena\n– vi\u0161i stale\u017ei Buenos Ajresa su na tango gledali kao na skandalozan \u010din siroma\u0161nih\n– tango je prvi ples za parove u Evropi koji je uklju\u010divao improvizaciju\n\nOvi instrumenti su kori\u0161\u0107eni sve do pojave klavira, kojem se priklju\u010dio i bandoneon zameniv\u0161i harmoniku, flautu i klarinet. Bandoneon je tangu dao druga\u010diji zvuk, ta\u010dnije tango je sa ovom melodijom postao temperamentniji, ozbiljniji i ritmi\u010dan. Tako\u0111e, kroz ovakve melodije tango je postao i na\u010din izra\u017eavanja dubokih emocija. Zatim je bas zamenio gitaru, i tako je nastao novi, savremeni tango orkestar koji su \u010dinili bandoneon, violina, klavir i bas.\nZlatno doba tanga\nPeriod zlatnog doba tanga, kako ga Argentinci zovu, obuhvata razdoblje od 1920. do 1950. godine, s obzirom da je tada tango dobio svoj dana\u0161nji oblik.\nU periodu od 1920. do 1930. godine tango se \u0161irio u svetu. Tada se tango plesao u filmovima, a peva\u010di tango muzike su putovali svetom, i tako je i po\u010deo razvoj zlatnog doba tanga.\nZa Argentinu, tango je tada postao sinonim, a zemlja je postala jedna od najbogatijih nacija u svetu, a muzika, poezija i kultura su napredovale.\nSlobodno se mo\u017ee re\u0107i da je tango predstavljao na\u010din za izra\u017eavanje argentinske kulture.\nZa zlatno doba tanga je va\u017ena i 1935. godina koju karakteri\u0161u kompozitori Juan D\u2019Arienzo i Rodolfo Biagi, jer su tada komponovali muziku koja je imala br\u017ei ritam.\n Buenos Ajresa je svetski centar tanga.\n\nZahvaljuju\u0107i toj muzici, tango se vratio svojoj osnovnoj funkciji, a to je bila muzika za igranje, a ne za slu\u0161anje.\nTako\u0111e, u tom periodu su nastale i neke od najpoznatijih tango kompozicija, a i orkestri su po\u010deli da broje vi\u0161e \u010dlanova, sa dirigentom, kompozitorom i profesionalnim peva\u010dima.\nZahvaljuju\u0107i doseljenicima, tango je stigao i do Evrope, gde je postao jako popularan i bio je prihva\u0107en od strane vi\u0161ih slojeva dru\u0161tva.\nZa prihvatanje tanga u Argentini, veliku ulogu je imao i Pariz s obzirom da je tada Pariz bio centar sveta, a argentinska aristokratija se ugledala na dru\u0161tvo u Parizu. Nakon prihvatanja tanga kod Francuza, ubrzo su i argentinske porodice svih stale\u017ea zaplesale ovaj ples.\nSivo doba tanga\nKao \u0161to sve ima svoje zlatno doba, tako je tu i sivo doba. Za tango sivo doba je po\u010delo posle 1955. godine, kada ga je argentinska vlada zabranila jer su smatrali da ga igraju devojke u bordelima.\n 22. septembra 1913. godine je napisan prvi \u010dlanak o tangu, koji se pojavio u novinama Critica, a autor teksta pod nadimkom Viejo Tanguero nikada nije otkriven.\n\nOd te godine, tango se dugo vremena igrao u tajnosti, ta\u010dnije u podzemlju a velika plesna mesta su zatvorena i masovna okupljanja zabranjena. Tango je tada opstao u manje poznatim mestima, i naravno u srcima igra\u010da koji od njega nisu odustali.\nKao deo podzemlja, tango je u jednom momentu bio zanemaren, s obzirom da je rock and roll muzika preuzela scenu. 1980. godine, tango je ponovo imao razloga da bude zahvalan Parizu. Te godine se u Parizu odr\u017eao mjuzikl Tango Argentino, i tako je Pariz ponovo postao po\u010detna ta\u010dka za predstavljanje tanga u svetu.\nKorak po korak tango\nPostoji veliki broj stilova u tangu, koji su se razvijali zajedno sa razvojem ovog plesa. Neki od najpoznatijih stilova tanga su milonga, quebrada, creolo, orillero i tango arrabalero, canyengue, tango liso, salonski tango, neo-tango i naravno show tango ili fantasia. \nMilonga je jedan od stilova argentinskog tanga, koji se smatra i samom prete\u010dom tanga. To je ples koji karakteri\u0161e fizi\u010dki kontakt koji je u vreme kada se tango pojavio bio zabranjen prilikom plesanja. Zapravo, milonga je bio narodni ples.\nCreolo tango su igrali i mu\u0161karci me\u0111usobno. Za tango orillero i tango arrabalero, koraci su bili kratki i o\u0161tri sa puno dinami\u010dnih ukrasa. Drugi naziv za ove dve vrste tanga je \u201eTango sa periferije grada\u201d.\n 1984. godine tango je zvani\u010dno definisan kao Agentinski ples.\n\nTango canyengue je jedini tango stil koji se od po\u010detka igrao na otvorenom. Nuevo Tango ili neo-tango je stil koji se razvio oko 2000. godine, i to uglavnom na teritoriji Evrope i Amerike.\nSve u svemu, tango je ples \u010diji su se stilovi menjali kroz godine, ali ono \u0161to je ostalo nepromenjeno je da je tango stekao svoju svetsku slavu i da je to ples koji se mo\u017ee plesati uz svaku vrstu muzike, i da kod njega ne postoje ograni\u010denja.\n\n******************************\n\n\nUNESCO je 2009. godine uvrstio tango u svetsku kulturnu ba\u0161tinu.\n\n\n******************************\n\n\n\u201eTango je najbolji izraz onoga \u0161to pesnici \u010desto poku\u0161avaju da objasne re\u010dima \u2013 verovanje da borba mo\u017ee biti svetkovina\u201d \u2013 Horhe Luis Borhes\n\n\n******************************\n\n\nNajpoznatija tango numera je La cumparsita, nastala 1917. godine u Montevideu, koja je danas zvani\u010dna himna Urugvaja.\n\n\n******************************\n\n\nNajpoznatiji tango stvaraoci su peva\u010d, glumac i gitarista Karlos Gardel i kompozitor i bandeonista Astor Piazzolla.\n\n\n******************************\n\nM.J.\nThe post TANGO \u2013 ARGENTINSKI PLES KAO NA\u010cIN \u017dIVOTA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2014-01-09T11:31:09+01:00", "date_modified": "2015-03-30T12:36:11+02:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_1.jpg", "tags": [ "argentinski ples", "ples", "tango", "Moda i stil" ] } ] }