![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/zna\u010daj-komunikacije-1.jpg\")
Na mikro nivou uti\u010du, \u010dak \u2013 svi smo svedoci, i na dnevno raspolo\u017eenje. Na vrednosti koje ceni\u0161, kakva osoba postaje\u0161, \u0161ta \u017eeli\u0161 na postigne\u0161. U poslu, interakcije sa kolegama i saradnicima tako\u0111e nas oblikuju u odlukama koje donosimo i stavovima koje zastupamo.
\nSEEbtm magazin je rezultat svih nas koji u\u010destvujemo u njegovom stvaranju, na\u0161ih \u010ditalaca, kao i sugestija, primedaba i pohvala koje primamo i uva\u017eavamo. SEEbtm magazin je poslednjih godina bio bogatiji za \u010dlanke Dragane Deh, Msc psihologije i sistemskog psihoterapeuta. Dragana nas je, na \u017ealost, napustila u septembru ove godine. Ka\u017eu da neka re\u010denica ili savet u pravom trenutku, mo\u017ee ljudima promeniti \u017eivot. Kroz \u010dlanke koje je pisala za na\u0161 magazin, imaju\u0107u u vidu njenu stru\u010dnost i tematiku koju je pokrivala, verujemo da je uspela \u010ditaocima da pomogne i pru\u017ei smernice. Ako je to va\u017eilo makar i za jednu osobu, njen i na\u0161 cilj je postignut. I zato uvek postoji razlog za osmeh. I re\u0107i \u2013 hvala. U to ime, prenosimo vam neke odlomke iz prethodnih Draganinih \u010dlanaka, za koje mislimo da vam mogu poslu\u017eiti kao savet, podr\u0161ka i mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka.
\n
\u0160ta je va\u017eno za dobru komunikaciju?
\nJasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog/razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna, a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.
\n\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/posebnost-1.jpg\")
Sopstvena i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti
\nIstina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.
\nDa li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?
\nRadikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije. Stav ili/ili svakako je korisno promeniti na i/i, prihvatiti da je virtualna stvarnost ona u kojoj \u017eivimo, ali da ne treba da bude i jedini prostor plasiranja sebe i aktivnosti.
\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/cineci-sebi-cinimo-i-drugima-2.jpg\")
\u010cine\u0107i sebi, \u010dinimo i drugima
\nPoma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201d plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/zasto-je-ucenje-vazno-1.jpg\")
Za\u0161to je igranje va\u017eno?
\nOsetljive teme, kao i teme koje se na neki na\u010din doti\u010du pitanja diskriminacije (\u010desto se u praksi sre\u0107e podela na po\u017eeljnost mu\u0161ko/\u017eenskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takore\u0107i lako prevazi\u0107i upravo kroz principe igara. Po\u010dev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane izme\u0111u ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti pro pra\u0107eni odre\u0111enim \u201eigrama\u201c.
\nOkolnost da se zaposleni koji sara\u0111uju manje ili vi\u0161e intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, mo\u017ee da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme.
Tim SEEbtm magazina
\nThe post Uradi ne\u0161to lepo za sebe danas appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Uspeh \u010dine ljudi. U privatnom \u017eivotu, ljudi kojima si okru\u017een, sa kojima deli\u0161 svako dnevnicu, u velikoj meri uti\u010du na tvoj razvojni put.\nNa mikro nivou uti\u010du, \u010dak \u2013 svi smo svedoci, i na dnevno raspolo\u017eenje. Na vrednosti koje ceni\u0161, kakva osoba postaje\u0161, \u0161ta \u017eeli\u0161 na postigne\u0161. U poslu, interakcije sa kolegama i saradnicima tako\u0111e nas oblikuju u odlukama koje donosimo i stavovima koje zastupamo.\n\nSEEbtm magazin je rezultat svih nas koji u\u010destvujemo u njegovom stvaranju, na\u0161ih \u010ditalaca, kao i sugestija, primedaba i pohvala koje primamo i uva\u017eavamo. SEEbtm magazin je poslednjih godina bio bogatiji za \u010dlanke Dragane Deh, Msc psihologije i sistemskog psihoterapeuta. Dragana nas je, na \u017ealost, napustila u septembru ove godine. Ka\u017eu da neka re\u010denica ili savet u pravom trenutku, mo\u017ee ljudima promeniti \u017eivot. Kroz \u010dlanke koje je pisala za na\u0161 magazin, imaju\u0107u u vidu njenu stru\u010dnost i tematiku koju je pokrivala, verujemo da je uspela \u010ditaocima da pomogne i pru\u017ei smernice. Ako je to va\u017eilo makar i za jednu osobu, njen i na\u0161 cilj je postignut. I zato uvek postoji razlog za osmeh. I re\u0107i \u2013 hvala. U to ime, prenosimo vam neke odlomke iz prethodnih Draganinih \u010dlanaka, za koje mislimo da vam mogu poslu\u017eiti kao savet, podr\u0161ka i mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka.\n\n\n\u0160ta je va\u017eno za dobru komunikaciju? \nJasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog/razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna, a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.\nUspeh je rezultat dobrog tima\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti.\n\nSopstvena i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\nIstina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih poti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.\nDa li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?\nRadikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije. Stav ili/ili svakako je korisno promeniti na i/i, prihvatiti da je virtualna stvarnost ona u kojoj \u017eivimo, ali da ne treba da bude i jedini prostor plasiranja sebe i aktivnosti.\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.\n\n\u010cine\u0107i sebi, \u010dinimo i drugima\nPoma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201d plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja.\n\nZa\u0161to je igranje va\u017eno?\nOsetljive teme, kao i teme koje se na neki na\u010din doti\u010du pitanja diskriminacije (\u010desto se u praksi sre\u0107e podela na po\u017eeljnost mu\u0161ko/\u017eenskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takore\u0107i lako prevazi\u0107i upravo kroz principe igara. Po\u010dev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane izme\u0111u ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti pro pra\u0107eni odre\u0111enim \u201eigrama\u201c.\nOkolnost da se zaposleni koji sara\u0111uju manje ili vi\u0161e intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, mo\u017ee da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme.\nTim SEEbtm magazina\nThe post Uradi ne\u0161to lepo za sebe danas appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2019-12-26T09:45:23+01:00", "date_modified": "2020-01-08T10:00:51+01:00", "author": { "name": "Miona Milic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miona/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/IMG-20240224-WA0003-e1728981138373.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/NASLOVNA-128.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "MUST READ" ], "summary": "Uspeh \u010dine ljudi. U privatnom \u017eivotu, ljudi kojima si okru\u017een, sa kojima deli\u0161 svako dnevnicu, u velikoj meri uti\u010du na tvoj razvojni put." }, { "id": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "url": "https://www.seebtm.com/cineci-drugima-cinimo-i-sebi/", "title": "\u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi", "content_html": "Trend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.
\nOsve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Hope-Care-Donate-Altruism-Phil-171757913.jpg\")
Zadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.
\nOdrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Group-of-Diversity-People-Volu-188881825.jpg\")
Da li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!
\n\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl
\nPitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,
\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,
\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni
\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na
\nglobalnom nivou.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-180520459.jpg\")
Ali, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.
\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi
\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-We-rise-by-lifting-others-wisd-236596870.jpg\")
Poziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija.
\nZa sve informacije mo\u017eete se obratiti na:
\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com
The post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sam termin korporativne dru\u0161tvene odgovornosti postaje sve vi\u0161e aktuelan, iako je jo\u0161 uvek u razvoju.\nTrend savremenih i manjih i ve\u0107ih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i eti\u010dkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uop\u0161te \u2013 prepoznaje se op\u0161ta uspe\u0161nost poslovanja.\n\nOsve\u0161\u0107enost sveukupne odgovornosti na razli\u010ditim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najve\u0107ih, kao \u0161to su dr\u017eavne institucije, pa i sama dr\u017eava, ali u osnovi svake osve\u0161\u0107enosti i svake odgovornosti \u2013 temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, me\u0111utim svaka individua prepoznaje op\u0161ti i li\u010dni vrednosni okvir kroz koji uobli\u010dava delovanje ka drugima. Psiholo\u0161ka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno zna\u010dajne aspekte samopo\u0161tovanja, samoefikasnosti i potrebu za po\u0161tovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje zna\u010dajno uti\u010du na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u o\u010dima drugih. Iako se \u010desto susre\u0107emo sa komentarima da nekog nije briga \u0161ta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mi\u0161ljenja drugih i svako se, na sebi svojstven na\u010din, trudi da plasira \u0161to bolju sliku sebe svetu, \u010dak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan.\n\n\nZadr\u017eavaju\u0107i psiholo\u0161ki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmla\u0111ih \u010dlanova na\u0161eg dru\u0161tva \u2013 dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve \u0161to mu se nudi. Iako je ta faza \u010desto iritiraju\u0107a za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor \u201eNE!\u201c, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor \u201eDA\u201c na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagra\u0111ivali… Tek nakon te faze, prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno oko tre\u0107e godine, dete po\u010dinje sa takozvanim \u201evoljnim DA\u201c. \u010cak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihva\u0107ena.\nOdrastanje i, posebno \u2013 aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh dru\u0161tveno po\u017eeljnih osobina, \u010desto opredelju\u0107ih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslu\u0161nost, ve\u0107 na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije \u2013 sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u humanisti\u010dkim aktivnostima.\n\nDa li je svaki \u010dovek ro\u0111en sa kapacitetom da \u010dini dobra dela, pitanje je koje izaziva opre\u010dne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne mo\u017eemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prose\u010dan \u010dovek nosi li\u010dne resurse za odgovornost i za dobra dela. I \u010dinjenica je da \u010dine\u0107i drugima \u2013 \u010dinimo i sebi. Ovog puta to ne proisti\u010de (naj\u010de\u0161\u0107e) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, du\u0161ebri\u017ena bi\u0107a, ve\u0107 zato \u0161to se individua ose\u0107a dobro, ponekad i mo\u0107no, kada u\u010dini bilo \u0161ta pozitivno. Poma\u017eu\u0107i drugima, zapravo poma\u017eemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vode\u0107i motiv ili ne. Plemenit \u010din podi\u017ee samopo\u0161tovanje i aktivira \u201eorgan\u201c plemenitosti koji svaki, ponovo \u2013 najprose\u010deniji \u010dovek ima. Iako se u svakom \u010dinjenju mo\u017ee prona\u0107i i instrumentalni motiv (\u201eradim ne\u0161to sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga\u201c), ve\u0107 sama spremnost da \u010dinimo ne\u0161to za druge nas \u010dinjeni\u010dno \u010dini boljim ljudima. Drugim re\u010dima, na\u0161 \u017eivot dobija sasvim konkretan smisao!\nPitanje smisla\n\u201eNe pita se \u010dovek o smislu \u017eivota, ve\u0107 \u017eivot njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se name\u0107e sama po sebi i ne treba joj posrednik\u201c\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Viktor Frankl\nPitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je \u2013 pitanje smisla. \u010covek, da bi se ose\u0107ao dobro u sopstvenoj ko\u017ei, nu\u017eno postavlja sebi, bar ponekad,\npitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mi\u0161ljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budu\u0107nosti koja tra\u017ei okvire u principima vere i religije,\nsamosvesti, potvrde zna\u010dajnih drugih ili li\u010dnih uvida. Ne postoji garancija da \u0107e ikad dobijeni\nodgovor ili uvid zadovoljiti na\u0161u radoznalost i bazi\u010dnu potragu za smislom, posebno kada se osoba na\u0111e u fazi \u017eivotnih pote\u0161ko\u0107a, bilo psiholo\u0161kih, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve vi\u0161e razlikuje i na individualnom i na\nglobalnom nivou.\n\nAli, sa druge strane, upravo kada smo u najte\u017eim situacijama, okolnost da smo, \u010dak i tada, u mogu\u0107nosti da nekome pomognemo, osna\u017euje na\u0161e potencijale i resurse za li\u010dne borbe. Poznata re\u010denica \u201eKad ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 sebi \u2013 pomozi onome kome mo\u017ee\u0161\u201c, vra\u0107a nas na Franklovu \u0161kolu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri \u010demu je, kako sam Frankl ukazuje: \u201e\u010coveku za zdravlje neophodnije stanje te\u017enje i borbe za cilj kojeg je dostojan.\u201c Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i po\u017eeljnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, po\u010dev od individualnih principa pa do velikih sistema.\nPrepoznat je u religiji, u obi\u010dnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma \u201eProsledi\ndalje\u201c (Pay It Forward, Kevin Spacey) i de\u010daka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak u\u010dini po tri dobra dela, \u0161ire\u0107i cikli\u010dno dobro\u010diniteljstvo.\n\nPoziv na humanost mo\u017ee imati razna imena koja \u0107e mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno zna\u010denja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je \u2013 ostati \u010dovek u svakoj situaciji. Brinuti o bli\u017enjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogu\u0107nosti, jer \u2013 volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan \u010dovek zna\u010di mnogo vi\u0161e od pukog uspeha ili pre\u017eivljavanja, mnogo vi\u0161e od filozofskih pitanja. Pridr\u017eavaju\u0107i se principa onoga \u0161to se danas naziva dru\u0161tvena, ali i li\u010dna odgovornost prema sebi, drugima i \u017eivotu, vi\u0161e nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. \nZa sve informacije mo\u017eete se obratiti na:\ndragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com\nThe post \u010cine\u0107i drugima \u010dinimo i sebi appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-11-29T10:05:34+01:00", "date_modified": "2018-11-29T10:07:01+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-63.jpg", "tags": [ "CSR", "korporativna dru\u0161tvena odgovornost", "odgovornosti", "pomagati drugima", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "MUST READ" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/isti-poseban-slobodan-biti-samo-svoj/", "url": "https://www.seebtm.com/isti-poseban-slobodan-biti-samo-svoj/", "title": "\u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c", "content_html": "U moru medijskih objava, ali i poruka koje na li\u010dnom nivou razmenjujemo sa poznanicima, dominaciju zauzima vest o Nekom. O nekom ko je na odre\u0111en na\u010din poseban ili o nekom, sasvim anonimnom, ko je va\u017ean samo onima koji ga vole \u2013 porodici i prijateljima. Posebne i va\u017ene okolnosti se ne doga\u0111aju obi\u010dnim smrtnicima, ve\u0107 samo va\u017enim osobama, pa je dobro, a pre svega isplativo, ka\u017eu savremena (nenau\u010dna) istra\u017eivanja, biti poseban!
\nNauka ka\u017ee da ne postoje dva ista prsta na jednoj ruci i u svetlu te \u010dinjenice, nijedan \u010dovek na svetu nije is\u0004ti. Sa jedne strane, \u010dovek je toga svestan negde duboko u sebi i, nema sumnju da je jedinstven. Ali sa druge strane, na povr\u0161ini potreba velikog broja ljudi, pojavljuje se sna\u017ena \u017eelja da tu svoju autenti\u010dnost na razne na\u010dine pokazuje i dokazuje, pa ponekad i preteruje u tome. Bi\u0004ti jedinstven, autenti\u0004\u010dan, poseban, neponovljiv \u2013 poriv je svakog \u010doveka, i kao takav pripadati \u0004raznim sistemima ili grupama sli\u010dnih. Te dve potrebe \u2013 bi\u0005ti sa sli\u010dnima, a osta\u0005ti poseban, nalaze se u osnovi postojanja.
\nTokom \u017eivota, u svim razvojnim fazama, postavlja se pitanje na koji na\u010din ili, mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije \u2013 kojim se redom razvijaju ove potrebe i \u0161ta \u0107e presudi\u0004 u smislu prikazivanja i pozicioniranja sebe, bez obzira na sasvim izvesno prisustvo obe dimenzije? Kako znamo da je \u010dovek veoma kompleksno bi\u0107e i u psihi\u010dkom i u fiziolo\u0161kom smislu, i ovo predstavlja polje gde dominira individualnost. Ne\u0107emo se osvrta\u0004 na de\u0004tinjstvo, u kom svako ima nagla\u0161enu potrebu za pripadanjem, za sigurno\u0161\u0107u, za prihvatanjem, koje se, pored emo\u0004tivnog i porodi\u010dnog nivoa, zadovoljavaju i pripadanjem grupama u kojima imamo sli\u010dne interese i / ili interesovanja. Mlado i odraslo doba, nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, polaskom na fakultet i integrisanjem u dru\u0161tvo putem zaposlenja, usmerava nas na zonu sli\u010dnih, onih sa kojima delimo odre\u0111eni nivo interesa i interesovanja, sli\u010dnih socijalnih potreba, ali, naj\u010de\u0161\u0107e paralelno, zapo\u010dinje razvoj potrebe, preciznije re\u010deno \u2013 osve\u0161\u0107ivanje potrebe za posebno\u0161\u0107u.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-182091235.jpg\")
Bi\u0005ti poseban defini\u0005vno izaziva do\u017eivljaj da osoba mo\u017ee bi\u0005ti privilegovana po raznim osnovama. Ako ne donese neke konkretne privilegije kada se radi o takozvanoj \u201epozi\u0004tivnoj\u201c posebnosti\u0004, prote\u017eiranost, transparentnost uspeha, svakako donosi okolnost da osoba bude prime\u0107ena.
\nNajzna\u010dajniji epilog prime\u0107enos\u0005ti je anuliranje jednog od nave\u0107ih strahova \u2013 straha od samo\u0107e, iako realnost to ne mora opravda\u0005ti. Bi\u0004ti poseban se mo\u017ee bi\u0004ti i na na\u010din koji ne do\u017eivljavamo poziti\u0004vno. U narodu poznati\u0004 izrazi kao \u0161to su \u201ebela vrana\u201c ili \u201ecrna ovca\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosili na li\u010dnos\u0004 koje se ne pona\u0161aju ili nisu u skladu sa prihva\u0107enim normama, ali su posebni. Svi za njih znaju, svi za njih i o njima \u010duju, svi se za njih interesuju,
\n\u010dak i onda kada ih se pla\u0161e ili od neke vrste posebnosti\u0004 zaziru. Bi\u0005ti poseban za mnoge zna\u010di samo to \u2013 bi\u0005 prime\u0107en, napus\u0005\u0005titi anonimnost \u017eivljenja koja se \u010desto interpre\u0005tira na nepo\u017eeljan na\u010din.
\nPsiholo\u0161ki autoportret posebnosti ili portret ne\u010dije posebnosti, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam etiketu posebnosti.
Za te osobe \u0107emo re\u0107i da su posebne, samo zato \u0161to imaju neke nepo\u017eeljne osobine ili pona\u0161anje. Neke druge osobe \u0107e, kao posebne u smislu vrlina, tra\u017ei\u0005ti zna\u010dajno mesto u \u017eivoti\u0005ma drugih na neadekvatan, re\u0107i \u0107emo \u010dak i \u2013 neprijatan, mo\u017eda agresivan na\u010din, is\u0005ti\u010du\u0107i svoju posebnost kao neprikosnoven argument za \u0161irok spektar zahteva. Pomisli\u0107emo mo\u017eda da je neko, bez obzira \u0161to je poseban, postao i narcisoidan, pa \u0107e posebnost tada gubi\u0004ti dra\u017e.
\nI za one koji su posebni i koji sebe smatraju posebnim sa nekim konkretnim razlogom, ostaja\u0107e trag potencijalne nametljivos\u0004ti i pitanja okru\u017eenja do koje mere je to prijatno i prihvatljivo. Da li neko ko je poseban ima prava i na posebna pona\u0161anja, koja prevazilaze kapacitete prijateljstva, kolegijalnos\u0005, rodbinskih ili romanti\u010dnih relacija? Ko to i za\u0161to treba ili \u017eeli da toleri\u0161e?! Ima li neko poseban zaista druga\u010dija, ve\u0107a prava od nekog ko se (s razlogom ili bez) smatra obi\u010dnim? Odgovor se \u010dini lak\u0161im nego \u0161to na prvi pogled deluje, jer do\u017eivljaj posebnos\u0004ti drugih \u2013 kreiramo sami ili prihvatamo ono \u0161to okru\u017eenje name\u0107e. Na\u0161 je izbor da li \u0107emo to prihvatiti\u0005\u0005, podr\u017eati\u0005 i pona\u0161ati\u0005 se u skladu sa tim, isklju\u010divo na\u0161. Isto tako, ose\u0107aj sopstvene posebnos\u0005ti kreiramo mi, uz \u017eelju da ga manji ili ve\u0107i broj osoba iz okru\u017eenja prihvati\u0005. Kako raste broj onih koji nas do\u017eivljavaju kao posebne, rastu i na\u0161i zahtevi i menja se pona\u0161anje u pravcu podizanja kriterijuma u odnosu i o\u010dekivanja i to u smislu \u0161ta su \u0004drugi, koji nas kao posebne vide, spremni da u\u010dine za nas, da nam ugode ili pak \u2013 oproste. Pogled u ogledalo sopstvene posebnos\u0004ti koje predstavljaju ba\u0161 drugi, kreira, \u010desto nerealnu, sliku o nama ili bar uvid o tome \u0161ta je korektno tra\u017ei\u0004 i o\u010dekiva\u0004, a istovremeno ne pru\u017ea\u0004. Psiholo\u0161ki autoportret posebnos\u0004ti ili portret ne\u010dije posebnosti\u0004, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati\u0004 na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam eti\u0004ketu posebnosti\u0004.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-2027164511.jpg\")
Da, razlike se privla\u010de, ali sli\u010dnosti\u0004 ostaju zajedno! Zaintrigira\u0107e nas razli\u010ditost mnogo ranije nego sli\u010dnost. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e razli\u010ditost biti\u0004 u sferi osobina ili postupaka kojima te\u017eimo, ali ih ne posedujemo ili ne ostvarujemo. Mnogo puta \u0107emo po\u017eeleti\u0004 da budemo druga\u010diji, kao oni koje do\u017eivljavamo kao posebne, veoma \u010desto samo zato \u0161to \u017eive neku, za nas, nedosti\u0004\u017enu dimenziju. Mi \u0107emo ih vrednova\u0005ti kao posebne, iako \u0107e za neke druge oni bi\u0005 sasvim obi\u010dni. Flertova\u0107emo sa sopstvenim aspekti\u0004ma posebnos\u0004ti, eksperimen\u0004tisati\u0004 sa mogu\u0107nostima, ispituju\u0107i granice sopstvene percepcije jedinstvenosti\u0004 i poredi\u0107emo se sa onima koji su svoju autenti\u010dnost u\u010dinili transparentnom.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada pru\u017eimo ruku nekom ko nam sli\u010di, ne\u0107emo razmi\u0161ljati\u0004 da su na\u0161e ruke uvek jedinstvene, po\u010dev od o\u0004tisaka prsti\u0004ju, do uti\u0004ska i ose\u0107anja koje jedni u drugima izazivamo. Pru\u017ei\u0107emo svoju ruku auten\u0004ti\u010dnos\u0004ti nekoj drugoj jedinstvenoj ruci, ne razmi\u0161ljaju\u0107i unapred da li \u0107emo za tu osobu ili situaciju biti\u0004 (postati\u0004) onaj ili ona koja je posebna. Toga \u0107emo se se\u0004\u0004 kasnije, onog \u010dasa kad prepoznamo zna\u010daj odnosa ili okolnosti\u0004 za sebe.
\nPogleda\u0107emo svoje tek ro\u0111eno dete i radovati\u0004 se \u0161to li\u010di na nas i istovremeno mu, iz sveg srca po\u017eeleti da bude posebno, da bude bolje, lep\u0161e, mudrije, autenti\u0004\u010dnije od nas samih. I vaspitava\u0107emo ga u tom pravcu veoma \u010desto. Budi svoj, ali ostani moj. Budi poseban, ali mi uvek pripadaj. Za nas su jedinstveni i posebni oni koji su srcu najdra\u017ei. Oni koji u na\u0161im \u017eivotima imaju va\u017enu ulogu, poseban zna\u010daj i mesto.
\nI zato, kada se zapitamo da li postoji neko ko ne \u017eeli da bude poseban, odgovor \u0107e bi\u0004 negativan. Svi to \u017eelimo i svi imamo bar po nekoliko osoba koje smatramo posebnima na sasvim li\u010dnom nivou i svesni smo da bi nas zabolelo kada i oni ne bi za nas \u010duvali neko
\nposebno mesto u svojim \u017eivoti\u0004ma.
Is\u0004tina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih po\u0004ti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\u0004. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati\u0004 ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukati\u0004vne radionice kao i \u0004tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. Za sve informacije mo\u017eete se obrati\u0004\u0004 na e-mail dragana.deh@gmail.com\u00a0 (www.psihooaza.com)
\nThe post \u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "U moru medijskih objava, ali i poruka koje na li\u010dnom nivou razmenjujemo sa poznanicima, dominaciju zauzima vest o Nekom. O nekom ko je na odre\u0111en na\u010din poseban ili o nekom, sasvim anonimnom, ko je va\u017ean samo onima koji ga vole \u2013 porodici i prijateljima. Posebne i va\u017ene okolnosti se ne doga\u0111aju obi\u010dnim smrtnicima, ve\u0107 samo va\u017enim osobama, pa je dobro, a pre svega isplativo, ka\u017eu savremena (nenau\u010dna) istra\u017eivanja, biti poseban!\nNauka ka\u017ee da ne postoje dva ista prsta na jednoj ruci i u svetlu te \u010dinjenice, nijedan \u010dovek na svetu nije is\u0004ti. Sa jedne strane, \u010dovek je toga svestan negde duboko u sebi i, nema sumnju da je jedinstven. Ali sa druge strane, na povr\u0161ini potreba velikog broja ljudi, pojavljuje se sna\u017ena \u017eelja da tu svoju autenti\u010dnost na razne na\u010dine pokazuje i dokazuje, pa ponekad i preteruje u tome. Bi\u0004ti jedinstven, autenti\u0004\u010dan, poseban, neponovljiv \u2013 poriv je svakog \u010doveka, i kao takav pripadati \u0004raznim sistemima ili grupama sli\u010dnih. Te dve potrebe \u2013 bi\u0005ti sa sli\u010dnima, a osta\u0005ti poseban, nalaze se u osnovi postojanja.\nTokom \u017eivota, u svim razvojnim fazama, postavlja se pitanje na koji na\u010din ili, mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije \u2013 kojim se redom razvijaju ove potrebe i \u0161ta \u0107e presudi\u0004 u smislu prikazivanja i pozicioniranja sebe, bez obzira na sasvim izvesno prisustvo obe dimenzije? Kako znamo da je \u010dovek veoma kompleksno bi\u0107e i u psihi\u010dkom i u fiziolo\u0161kom smislu, i ovo predstavlja polje gde dominira individualnost. Ne\u0107emo se osvrta\u0004 na de\u0004tinjstvo, u kom svako ima nagla\u0161enu potrebu za pripadanjem, za sigurno\u0161\u0107u, za prihvatanjem, koje se, pored emo\u0004tivnog i porodi\u010dnog nivoa, zadovoljavaju i pripadanjem grupama u kojima imamo sli\u010dne interese i / ili interesovanja. Mlado i odraslo doba, nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole, polaskom na fakultet i integrisanjem u dru\u0161tvo putem zaposlenja, usmerava nas na zonu sli\u010dnih, onih sa kojima delimo odre\u0111eni nivo interesa i interesovanja, sli\u010dnih socijalnih potreba, ali, naj\u010de\u0161\u0107e paralelno, zapo\u010dinje razvoj potrebe, preciznije re\u010deno \u2013 osve\u0161\u0107ivanje potrebe za posebno\u0161\u0107u.\nBi\u0005ti poseban defini\u0005vno izaziva do\u017eivljaj da osoba mo\u017ee bi\u0005ti privilegovana po raznim osnovama. Ako ne donese neke konkretne privilegije kada se radi o takozvanoj \u201epozi\u0004tivnoj\u201c posebnosti\u0004, prote\u017eiranost, transparentnost uspeha, svakako donosi okolnost da osoba bude prime\u0107ena.\nNajzna\u010dajniji epilog prime\u0107enos\u0005ti je anuliranje jednog od nave\u0107ih strahova \u2013 straha od samo\u0107e, iako realnost to ne mora opravda\u0005ti. Bi\u0004ti poseban se mo\u017ee bi\u0004ti i na na\u010din koji ne do\u017eivljavamo poziti\u0004vno. U narodu poznati\u0004 izrazi kao \u0161to su \u201ebela vrana\u201c ili \u201ecrna ovca\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e su se odnosili na li\u010dnos\u0004 koje se ne pona\u0161aju ili nisu u skladu sa prihva\u0107enim normama, ali su posebni. Svi za njih znaju, svi za njih i o njima \u010duju, svi se za njih interesuju,\n\u010dak i onda kada ih se pla\u0161e ili od neke vrste posebnosti\u0004 zaziru. Bi\u0005ti poseban za mnoge zna\u010di samo to \u2013 bi\u0005 prime\u0107en, napus\u0005\u0005titi anonimnost \u017eivljenja koja se \u010desto interpre\u0005tira na nepo\u017eeljan na\u010din.\nPsiholo\u0161ki autoportret posebnosti ili portret ne\u010dije posebnosti, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam etiketu posebnosti.\nZa te osobe \u0107emo re\u0107i da su posebne, samo zato \u0161to imaju neke nepo\u017eeljne osobine ili pona\u0161anje. Neke druge osobe \u0107e, kao posebne u smislu vrlina, tra\u017ei\u0005ti zna\u010dajno mesto u \u017eivoti\u0005ma drugih na neadekvatan, re\u0107i \u0107emo \u010dak i \u2013 neprijatan, mo\u017eda agresivan na\u010din, is\u0005ti\u010du\u0107i svoju posebnost kao neprikosnoven argument za \u0161irok spektar zahteva. Pomisli\u0107emo mo\u017eda da je neko, bez obzira \u0161to je poseban, postao i narcisoidan, pa \u0107e posebnost tada gubi\u0004ti dra\u017e.\nI za one koji su posebni i koji sebe smatraju posebnim sa nekim konkretnim razlogom, ostaja\u0107e trag potencijalne nametljivos\u0004ti i pitanja okru\u017eenja do koje mere je to prijatno i prihvatljivo. Da li neko ko je poseban ima prava i na posebna pona\u0161anja, koja prevazilaze kapacitete prijateljstva, kolegijalnos\u0005, rodbinskih ili romanti\u010dnih relacija? Ko to i za\u0161to treba ili \u017eeli da toleri\u0161e?! Ima li neko poseban zaista druga\u010dija, ve\u0107a prava od nekog ko se (s razlogom ili bez) smatra obi\u010dnim? Odgovor se \u010dini lak\u0161im nego \u0161to na prvi pogled deluje, jer do\u017eivljaj posebnos\u0004ti drugih \u2013 kreiramo sami ili prihvatamo ono \u0161to okru\u017eenje name\u0107e. Na\u0161 je izbor da li \u0107emo to prihvatiti\u0005\u0005, podr\u017eati\u0005 i pona\u0161ati\u0005 se u skladu sa tim, isklju\u010divo na\u0161. Isto tako, ose\u0107aj sopstvene posebnos\u0005ti kreiramo mi, uz \u017eelju da ga manji ili ve\u0107i broj osoba iz okru\u017eenja prihvati\u0005. Kako raste broj onih koji nas do\u017eivljavaju kao posebne, rastu i na\u0161i zahtevi i menja se pona\u0161anje u pravcu podizanja kriterijuma u odnosu i o\u010dekivanja i to u smislu \u0161ta su \u0004drugi, koji nas kao posebne vide, spremni da u\u010dine za nas, da nam ugode ili pak \u2013 oproste. Pogled u ogledalo sopstvene posebnos\u0004ti koje predstavljaju ba\u0161 drugi, kreira, \u010desto nerealnu, sliku o nama ili bar uvid o tome \u0161ta je korektno tra\u017ei\u0004 i o\u010dekiva\u0004, a istovremeno ne pru\u017ea\u0004. Psiholo\u0161ki autoportret posebnos\u0004ti ili portret ne\u010dije posebnosti\u0004, kao i uvek, ima i drugu stranu medalje, a to je \u0161ta se od nas, kao posebnih \u2013 o\u010dekuje i svest o tome koliko je te\u0161ko opstajati\u0004 na tronu na koji su nas drugi postavili, daju\u0107i nam eti\u0004ketu posebnosti\u0004.\nDa, razlike se privla\u010de, ali sli\u010dnosti\u0004 ostaju zajedno! Zaintrigira\u0107e nas razli\u010ditost mnogo ranije nego sli\u010dnost. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0107e razli\u010ditost biti\u0004 u sferi osobina ili postupaka kojima te\u017eimo, ali ih ne posedujemo ili ne ostvarujemo. Mnogo puta \u0107emo po\u017eeleti\u0004 da budemo druga\u010diji, kao oni koje do\u017eivljavamo kao posebne, veoma \u010desto samo zato \u0161to \u017eive neku, za nas, nedosti\u0004\u017enu dimenziju. Mi \u0107emo ih vrednova\u0005ti kao posebne, iako \u0107e za neke druge oni bi\u0005 sasvim obi\u010dni. Flertova\u0107emo sa sopstvenim aspekti\u0004ma posebnos\u0004ti, eksperimen\u0004tisati\u0004 sa mogu\u0107nostima, ispituju\u0107i granice sopstvene percepcije jedinstvenosti\u0004 i poredi\u0107emo se sa onima koji su svoju autenti\u010dnost u\u010dinili transparentnom.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada pru\u017eimo ruku nekom ko nam sli\u010di, ne\u0107emo razmi\u0161ljati\u0004 da su na\u0161e ruke uvek jedinstvene, po\u010dev od o\u0004tisaka prsti\u0004ju, do uti\u0004ska i ose\u0107anja koje jedni u drugima izazivamo. Pru\u017ei\u0107emo svoju ruku auten\u0004ti\u010dnos\u0004ti nekoj drugoj jedinstvenoj ruci, ne razmi\u0161ljaju\u0107i unapred da li \u0107emo za tu osobu ili situaciju biti\u0004 (postati\u0004) onaj ili ona koja je posebna. Toga \u0107emo se se\u0004\u0004 kasnije, onog \u010dasa kad prepoznamo zna\u010daj odnosa ili okolnosti\u0004 za sebe.\nPogleda\u0107emo svoje tek ro\u0111eno dete i radovati\u0004 se \u0161to li\u010di na nas i istovremeno mu, iz sveg srca po\u017eeleti da bude posebno, da bude bolje, lep\u0161e, mudrije, autenti\u0004\u010dnije od nas samih. I vaspitava\u0107emo ga u tom pravcu veoma \u010desto. Budi svoj, ali ostani moj. Budi poseban, ali mi uvek pripadaj. Za nas su jedinstveni i posebni oni koji su srcu najdra\u017ei. Oni koji u na\u0161im \u017eivotima imaju va\u017enu ulogu, poseban zna\u010daj i mesto.\nI zato, kada se zapitamo da li postoji neko ko ne \u017eeli da bude poseban, odgovor \u0107e bi\u0004 negativan. Svi to \u017eelimo i svi imamo bar po nekoliko osoba koje smatramo posebnima na sasvim li\u010dnom nivou i svesni smo da bi nas zabolelo kada i oni ne bi za nas \u010duvali neko\nposebno mesto u svojim \u017eivoti\u0004ma.\nIs\u0004tina je da jesmo posebni, ali da \u0161irina na\u0161ih uvida u sopstvenu i posebnost drugih po\u0004ti\u010de iz ose\u0107aja ljubavi ili prepoznavanja sli\u010dnosti\u0004. Kada to razumemo, posebnost \u0107e postati\u0004 ogledalo prepoznavanja sa onima sa kojima se volimo ili aspekata koje volimo, a dobijamo od drugih, bilo da su umetnici, sportisti, \u0161efovi ili slu\u010dajni prolaznici.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kou\u010d, sa stru\u010dnim saradnicima kreira i odr\u017eava tematske edukati\u0004vne radionice kao i \u0004tim bilding radionice u skladu sa specifi\u010dnim potrebama manjih i ve\u0107ih kompanija. Za sve informacije mo\u017eete se obrati\u0004\u0004 na e-mail dragana.deh@gmail.com\u00a0 (www.psihooaza.com)\nThe post \u201eIsti, poseban, slobodan, biti samo svoj\u201c appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-08-01T11:59:08+02:00", "date_modified": "2018-08-01T11:59:08+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovnaa1.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "posebnost", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/zasto-je-igranje-vazno/", "url": "https://www.seebtm.com/zasto-je-igranje-vazno/", "title": "Za\u0161to je igranje va\u017eno?", "content_html": "Tokom \u0161kolovanja, dominantna aktivnost je u\u010denje, pri \u010demu se ne zapostavlja igra i postepeno se mladi sve vi\u0161e anga\u017euju i u radnim aktivnostima, po\u010dev od spremanja svoje sobe, do povremenih poslova kojima dopunjuju d\u017eeparac. Kada se \u0161kolovanje zavr\u0161i, dominanta aktivnost postaje rad i tada je veoma va\u017eno da se u nedeljni plan, ako to ne mo\u017ee da se organizuje na dnevnom nivou, uklju\u010di igra (sport ili druga vrsta zabave), kao i spremnost na dalje u\u010denje.
\n![\"Dragana](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/dd2.jpg\")
Po\u010detak profesionalnog anga\u017emana donosi jednu od najzna\u010dajnijih raskrsnica u \u017eivotu, a to je ozbiljno preuzimanje odgovornosti, bez oslanjanja na (naj\u010de\u0161\u0107e roditeljsku) dotada\u0161nju pomo\u0107 i podr\u0161ku. Sa \u017ealjenjem se \u010desto konstatuje da
\nje vreme opu\u0161tenosti i razbibrige zauvek pro\u0161lo i da se na dalje o\u010dekuju sve komplikovaniji zadaci.
\n
Igra i bezbri\u017enost
\nPrva asocijacija na detinjstvo je igra, pa potom, naj\u010de\u0161\u0107e \u2013 bezbri\u017enost. Postoji neko ko o svemu vodi ra\u010duna, a ose\u0107aj za\u0161ti\u0107enosti pospe\u0161uje ma\u0161tu i ose\u0107aj da se prepreke mogu prevazi\u0107i, neuspesi pretvoriti u uspehe, da se ve\u0161tinama mo\u017ee ovladati i nau\u010diti ono \u0161to se ne zna. U igri smo svi jednaki i imamo mogu\u0107nosti razvoja i pobede, a svakako nekog boljeg i uspe\u0161nijeg sutra. Igra asocira na po\u010detak, na trajanje, na mogu\u0107nost promene i zato je po\u017eeljna u svakom razdoblju \u017eivota i kao pratilac svih \u017eivotnih aktivnosti, iako ne kao dominantna aktivnost.
\nU svakom mu\u0161karcu postoji bar mali skriveni element Petra Pana, dok se u svakoj \u017eeni sme\u0161i vragolasta Pipi duga \u010darapa, \u010dekaju\u0107i trenutak da \u017eivot u\u010dine radosnijim. Pri tome se ne misli na sindrome onih koji ne \u017eele da odrastu, ve\u0107 na dragocen kapacitet da se u svakodnevicu unese dimenzija ma\u0161te koja, vi\u0161e od svih potencijala, postaje zarobljena u zrelom dobu.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto-1-4.jpg\")
Ego stanje slobodnog deteta
\nSvi u sebi nosimo element deteta, stru\u010dnim psiholo\u0161kim terminom nazvano \u201eego stanjem slobodnog deteta\u201c koje odre\u0111uje kapacitet za slobodu, spontanost, prirodnost, proaktivnost, kreativnost. Dok neke osobe imaju prenagla\u0161enost slobodnog deteta u sebi, zadr\u017eavaju\u0107i
\nimpulsivnost, spremnost na (nepotrebne) rizike i druge socijalno nepo\u017eeljne karakteristike,
\ndrugi, koje nazivamo preozbiljnim ili preadaptiranim, treba da probude i neguju slobodno dete u sebi. Usled svega navedenog, poslednjih decenija principi igre su uvr\u0161teni u mnoge programe edukacije, tim bildinga i drugih aktivnosti koji osna\u017euju li\u010dne i timske kompetence.
Odavno je dokazano da p\u00adrincipi igre uve\u0107avaju kapacitete za u\u010denje, svakoliki prijem novih informacija, pa i sugestija, razvijaju motivacione faktore i podsti\u010du produktivnost. Osloba\u0111anje od, ponekad rigidnih, pravila sistema u kom se odvija profesionalni \u017eivot, po\u010dev od \u201edres koda\u201c pa do svih elemenata pona\u0161anja i komunikacije, uklju\u010divanjem igara osloba\u0111a spontanost i kreativnost, pospe\u0161uje snala\u017eljivost i iskazivanje (uve\u0107avanje) ve\u0161tina i potencijala. Upravo ve\u0161tine i potencijali, za koje se ponekad smatra da im nije mesto u poslovnom kontekstu, mogu pokazati mnogo intenzivnije stvarne kapacitete osobe, kao i na\u010dine na koje \u0107e ih ostvarivati, pojedina\u010dno ili u timu.
\nIgrajte se zbog…
\nOsetljive teme, kao i teme koje se na neki na\u010din doti\u010du pitanja diskriminacije (\u010desto se u praksi sre\u0107e podela na po\u017eeljnost mu\u0161ko/\u017eenskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takore\u0107i lako prevazi\u0107i upravo kroz principe igara. Po\u010dev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane izme\u0111u ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti propra\u0107eni odre\u0111enim \u201eigrama\u201c. Neki sistemi u svojim nedeljnim rasporedima izdvajaju vreme za aktivnosti ovog tipa na nedeljnom nivou ili re\u0111e, dok drugi praktikuju jednodnevne, vikend ili vi\u0161ednevne boravke izvan mesta rada/stanovanja, kako bi se obezbedili svi specifi\u010dni kriterijumi za podizanje efikasnosti u\u010denja kroz ili uz igru.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto-2-3.jpg\")
To je jedan od najzna\u010dajnijih razloga \u0161to se seminari odr\u017eavaju izvan radnog vremena i u ambijentu koji se uglavnom veoma razlikuje od tipi\u010dno poslovnog. U sveop\u0161toj \u017eurbi i ubrzanju \u017eivota, a posebno kada se posmatra sa platforme karijere, ponekad se \u010duje
\nkomentar da su takve aktivnosti gubljenje vremena i novca za kompaniju. Iako je negativan pogled na \u201eu\u010denje uz igru\u201c sve re\u0111i, sumnju imaju jo\u0161 samo oni koji nisu probali ovakav
\nsistem funkcionisanja zaposlenih. Veoma je va\u017eno objasniti \u010demu odre\u0111ene aktivnosti slu\u017ee, \u0161ta donose, kakve benefite obezbe\u0111uju, kako li\u010dno, tako i na nivou cele organizacije.
Okolnost da se zaposleni koji sara\u0111uju manje ili vi\u0161e intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, mo\u017ee da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme. Predavanja \u201eeks katedra\u201c ili vi\u0161e\u010dasovni sastanci ne donose o\u010dekivane rezultate, a ta okolnost je odavno
\nprepoznata i u svetu i kod nas. Uva\u017eavaju\u0107i (nau\u010dno dokazane) potencijale i kapacitete, psihofiziolo\u0161ke i intelektualne, odr\u017eavanje pa\u017enje na \u017eeljenim sadr\u017eajima zahteva mnogo vi\u0161e od izgovorenih re\u010di od strane predava\u010da, odnosno autoriteta. Interaktivnost je postala imperativ svake produktivnosti. Po\u010dev od pozajmljene spajalice, preko brainstorming– a, do fokusiranosti na podizanje profesionalnog i li\u010dnog kvaliteta \u017eivljenja prote\u017eu se dobre strane interakcije i to na svim hijerarhijskim nivoima (i vertikalnim \u2013 autoritet/zaposleni i horizontalnim \u2013 zaposleni/zaposleni).
Upoznati onog sa kim se radi (saradnik/podre\u0111eni/nadre\u0111eni) ispostavlja se kao osnov uspe\u0161nosti. Zato se u mnogim aktivnostima koje prate u\u010denje, a mi ih poznajemo pod terminom igre, uklju\u010duju takozvane igre za zagrevanje, za \u201eodmrzavanje\u201c atmosfere \u2013 tzv. icebreaker igre, za uspostavljanje kohezije, za sna\u017enije povezivanje svih zaposlenih.
\nRezultati su \u010desto fascinantni za sve u\u010desnike, kako za one koji su samo bili radoznali, tako i za one koji su imali pozitivan, pa i negativan stav. Posebna atmosfera koja se kreira tokom aktivnosti u\u010denja kroz igru, nezavisno da li je u pitanju konkretan profesionalni seminar ili u\u010denja drugog tipa, kao \u0161to su principi komunikacije ili samo i relaksacija, nivo nau\u010denog je veoma visok. U\u010desnici nau\u010de ne\u0161to \u0161to je od presudne va\u017enosti za njih same, ali i za sve one u \u010dijem dru\u0161tvu provode vi\u0161e od tre\u0107ine svog dana, koliko nam naj\u010de\u0161\u0107e traje radno vreme.
![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/foto-3-2.jpg\")
Motivacija i igra
\nTreba napomenuti i da motivacioni faktori igraju veoma zna\u010dajnu ulogu, kao i da oni mogu biti veoma raznoliki. Kod nekoga je pokreta\u010d egzistencijalne ili finansijske prirode, kod drugog je to motiv za postignu\u0107em. Nezavisno od \u010dinjenice da su motivi individualna kategorija, ba\u0161 svako ih poseduje, \u0161to se, ponovo, najlak\u0161e otkriva u interakciji. Uprkos kompleksnosti poslovanja, zadovoljstvo sobom i poslovnim okru\u017eenjem veoma bitno uti\u010de na produktivnost, a svakako i na zdravlje. U tom smislu, aktivnosti o kojima se pi\u0161e, iako predstavljaju tro\u0161ak za kompaniju, zapravo su najsigurnije ulaganje koje donosi uspeh, a time i profit.
\nDragana Deh, Msc psiholog,
\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\nwww.psihooaza.com
The post Za\u0161to je igranje va\u017eno? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Posmatraju\u0107i aktivnosti kroz \u017eivotne cikluse, jasno se izdvajaju igra, u\u010denje i rad. U detinjstvu je dominantna igra, a kroz igru se u\u010di i priprema za odre\u0111ene zadatke, ali i radne aktivnosti.\nTokom \u0161kolovanja, dominantna aktivnost je u\u010denje, pri \u010demu se ne zapostavlja igra i postepeno se mladi sve vi\u0161e anga\u017euju i u radnim aktivnostima, po\u010dev od spremanja svoje sobe, do povremenih poslova kojima dopunjuju d\u017eeparac. Kada se \u0161kolovanje zavr\u0161i, dominanta aktivnost postaje rad i tada je veoma va\u017eno da se u nedeljni plan, ako to ne mo\u017ee da se organizuje na dnevnom nivou, uklju\u010di igra (sport ili druga vrsta zabave), kao i spremnost na dalje u\u010denje.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nPo\u010detak profesionalnog anga\u017emana donosi jednu od najzna\u010dajnijih raskrsnica u \u017eivotu, a to je ozbiljno preuzimanje odgovornosti, bez oslanjanja na (naj\u010de\u0161\u0107e roditeljsku) dotada\u0161nju pomo\u0107 i podr\u0161ku. Sa \u017ealjenjem se \u010desto konstatuje da\nje vreme opu\u0161tenosti i razbibrige zauvek pro\u0161lo i da se na dalje o\u010dekuju sve komplikovaniji zadaci.\n \nIgra i bezbri\u017enost\nPrva asocijacija na detinjstvo je igra, pa potom, naj\u010de\u0161\u0107e \u2013 bezbri\u017enost. Postoji neko ko o svemu vodi ra\u010duna, a ose\u0107aj za\u0161ti\u0107enosti pospe\u0161uje ma\u0161tu i ose\u0107aj da se prepreke mogu prevazi\u0107i, neuspesi pretvoriti u uspehe, da se ve\u0161tinama mo\u017ee ovladati i nau\u010diti ono \u0161to se ne zna. U igri smo svi jednaki i imamo mogu\u0107nosti razvoja i pobede, a svakako nekog boljeg i uspe\u0161nijeg sutra. Igra asocira na po\u010detak, na trajanje, na mogu\u0107nost promene i zato je po\u017eeljna u svakom razdoblju \u017eivota i kao pratilac svih \u017eivotnih aktivnosti, iako ne kao dominantna aktivnost.\nU svakom mu\u0161karcu postoji bar mali skriveni element Petra Pana, dok se u svakoj \u017eeni sme\u0161i vragolasta Pipi duga \u010darapa, \u010dekaju\u0107i trenutak da \u017eivot u\u010dine radosnijim. Pri tome se ne misli na sindrome onih koji ne \u017eele da odrastu, ve\u0107 na dragocen kapacitet da se u svakodnevicu unese dimenzija ma\u0161te koja, vi\u0161e od svih potencijala, postaje zarobljena u zrelom dobu.\n\nEgo stanje slobodnog deteta\nSvi u sebi nosimo element deteta, stru\u010dnim psiholo\u0161kim terminom nazvano \u201eego stanjem slobodnog deteta\u201c koje odre\u0111uje kapacitet za slobodu, spontanost, prirodnost, proaktivnost, kreativnost. Dok neke osobe imaju prenagla\u0161enost slobodnog deteta u sebi, zadr\u017eavaju\u0107i\nimpulsivnost, spremnost na (nepotrebne) rizike i druge socijalno nepo\u017eeljne karakteristike,\ndrugi, koje nazivamo preozbiljnim ili preadaptiranim, treba da probude i neguju slobodno dete u sebi. Usled svega navedenog, poslednjih decenija principi igre su uvr\u0161teni u mnoge programe edukacije, tim bildinga i drugih aktivnosti koji osna\u017euju li\u010dne i timske kompetence.\nOdavno je dokazano da p\u00adrincipi igre uve\u0107avaju kapacitete za u\u010denje, svakoliki prijem novih informacija, pa i sugestija, razvijaju motivacione faktore i podsti\u010du produktivnost. Osloba\u0111anje od, ponekad rigidnih, pravila sistema u kom se odvija profesionalni \u017eivot, po\u010dev od \u201edres koda\u201c pa do svih elemenata pona\u0161anja i komunikacije, uklju\u010divanjem igara osloba\u0111a spontanost i kreativnost, pospe\u0161uje snala\u017eljivost i iskazivanje (uve\u0107avanje) ve\u0161tina i potencijala. Upravo ve\u0161tine i potencijali, za koje se ponekad smatra da im nije mesto u poslovnom kontekstu, mogu pokazati mnogo intenzivnije stvarne kapacitete osobe, kao i na\u010dine na koje \u0107e ih ostvarivati, pojedina\u010dno ili u timu.\nIgrajte se zbog…\nOsetljive teme, kao i teme koje se na neki na\u010din doti\u010du pitanja diskriminacije (\u010desto se u praksi sre\u0107e podela na po\u017eeljnost mu\u0161ko/\u017eenskih uloga, ali su zastupljene i mnoge druge teme), mogu se takore\u0107i lako prevazi\u0107i upravo kroz principe igara. Po\u010dev od osnovnih principa snaga tima koje su bazirane izme\u0111u ostalog na (profesionalnom, ali i najosnovnijem, ljudskom) poverenju, pa do osvajanja visokih nivoa produktivnosti u radu, kao i gratifikacije i satisfakcije nakon ostvarenog, svi koraci mogu biti propra\u0107eni odre\u0111enim \u201eigrama\u201c. Neki sistemi u svojim nedeljnim rasporedima izdvajaju vreme za aktivnosti ovog tipa na nedeljnom nivou ili re\u0111e, dok drugi praktikuju jednodnevne, vikend ili vi\u0161ednevne boravke izvan mesta rada/stanovanja, kako bi se obezbedili svi specifi\u010dni kriterijumi za podizanje efikasnosti u\u010denja kroz ili uz igru.\n\nTo je jedan od najzna\u010dajnijih razloga \u0161to se seminari odr\u017eavaju izvan radnog vremena i u ambijentu koji se uglavnom veoma razlikuje od tipi\u010dno poslovnog. U sveop\u0161toj \u017eurbi i ubrzanju \u017eivota, a posebno kada se posmatra sa platforme karijere, ponekad se \u010duje\nkomentar da su takve aktivnosti gubljenje vremena i novca za kompaniju. Iako je negativan pogled na \u201eu\u010denje uz igru\u201c sve re\u0111i, sumnju imaju jo\u0161 samo oni koji nisu probali ovakav\nsistem funkcionisanja zaposlenih. Veoma je va\u017eno objasniti \u010demu odre\u0111ene aktivnosti slu\u017ee, \u0161ta donose, kakve benefite obezbe\u0111uju, kako li\u010dno, tako i na nivou cele organizacije.\nOkolnost da se zaposleni koji sara\u0111uju manje ili vi\u0161e intenzivno, u biti zapravo ne poznaju, mo\u017ee da uzme danak i to na nivou produktivnosti, pa time i profita firme. Predavanja \u201eeks katedra\u201c ili vi\u0161e\u010dasovni sastanci ne donose o\u010dekivane rezultate, a ta okolnost je odavno\nprepoznata i u svetu i kod nas. Uva\u017eavaju\u0107i (nau\u010dno dokazane) potencijale i kapacitete, psihofiziolo\u0161ke i intelektualne, odr\u017eavanje pa\u017enje na \u017eeljenim sadr\u017eajima zahteva mnogo vi\u0161e od izgovorenih re\u010di od strane predava\u010da, odnosno autoriteta. Interaktivnost je postala imperativ svake produktivnosti. Po\u010dev od pozajmljene spajalice, preko brainstorming– a, do fokusiranosti na podizanje profesionalnog i li\u010dnog kvaliteta \u017eivljenja prote\u017eu se dobre strane interakcije i to na svim hijerarhijskim nivoima (i vertikalnim \u2013 autoritet/zaposleni i horizontalnim \u2013 zaposleni/zaposleni).\nUpoznati onog sa kim se radi (saradnik/podre\u0111eni/nadre\u0111eni) ispostavlja se kao osnov uspe\u0161nosti. Zato se u mnogim aktivnostima koje prate u\u010denje, a mi ih poznajemo pod terminom igre, uklju\u010duju takozvane igre za zagrevanje, za \u201eodmrzavanje\u201c atmosfere \u2013 tzv. icebreaker igre, za uspostavljanje kohezije, za sna\u017enije povezivanje svih zaposlenih.\nRezultati su \u010desto fascinantni za sve u\u010desnike, kako za one koji su samo bili radoznali, tako i za one koji su imali pozitivan, pa i negativan stav. Posebna atmosfera koja se kreira tokom aktivnosti u\u010denja kroz igru, nezavisno da li je u pitanju konkretan profesionalni seminar ili u\u010denja drugog tipa, kao \u0161to su principi komunikacije ili samo i relaksacija, nivo nau\u010denog je veoma visok. U\u010desnici nau\u010de ne\u0161to \u0161to je od presudne va\u017enosti za njih same, ali i za sve one u \u010dijem dru\u0161tvu provode vi\u0161e od tre\u0107ine svog dana, koliko nam naj\u010de\u0161\u0107e traje radno vreme.\n\nMotivacija i igra\nTreba napomenuti i da motivacioni faktori igraju veoma zna\u010dajnu ulogu, kao i da oni mogu biti veoma raznoliki. Kod nekoga je pokreta\u010d egzistencijalne ili finansijske prirode, kod drugog je to motiv za postignu\u0107em. Nezavisno od \u010dinjenice da su motivi individualna kategorija, ba\u0161 svako ih poseduje, \u0161to se, ponovo, najlak\u0161e otkriva u interakciji. Uprkos kompleksnosti poslovanja, zadovoljstvo sobom i poslovnim okru\u017eenjem veoma bitno uti\u010de na produktivnost, a svakako i na zdravlje. U tom smislu, aktivnosti o kojima se pi\u0161e, iako predstavljaju tro\u0161ak za kompaniju, zapravo su najsigurnije ulaganje koje donosi uspeh, a time i profit.\nDragana Deh, Msc psiholog,\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nwww.psihooaza.com\nThe post Za\u0161to je igranje va\u017eno? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2018-07-02T14:46:33+02:00", "date_modified": "2018-07-02T15:34:32+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-49.jpg", "tags": [ "igraj se i u\u010di", "poslovno okru\u017eenje", "zabava", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/da-li-smo-korisnici-ili-nas-uredjaji-koriste/", "url": "https://www.seebtm.com/da-li-smo-korisnici-ili-nas-uredjaji-koriste/", "title": "Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?", "content_html": "Postali smo korisnici velikog broja tehni\u010dkih i elektronskih ure\u0111aja i postavlja se pitanje da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?! Mno\u0161tvo aplikacija za komunikaciju na dnevnom nivou (pozivi, poruke, viber, whatsapp, mail i dr.), pa po\u00adtom dru\u0161tvene mre\u017ee, koje su postale nezaobilazne i u svakodnevici jednog \u201eosnovca\u201c, a posebno osoba uklju\u010denih u organizaciju doga\u0111aja, postavlja pitanje \u2013 koliko nam vremena ostaje za neposrednu komunikaciju \u2013 \u201eo\u010di u o\u010di\u201c?
\nI, postavlja se jo\u0161 va\u017enije pitanje \u2013 da li nam virtualna stvarnost pro\u0161iruje mogu\u0107nosti i vidike ili nas pak pozicionira u prostor koji ih umanjuje?
\nPojam virtualne realnosti, name\u0107e pitanje i o tome gde je \u201erealna realnost\u201c i da li jedna drugu isklju\u010duju. Sve aktuelniji sukob tradicionalnosti i modernog, kontinuirano izaziva radikalne podele populacije na one koji tuguju za nekada\u0161njim oblicima komunikacije i odbijaju da koriste dostupne tehnologije) i one koji su bez dileme \u2013 zastupnici i predstavnici savremenog doba koji intenzivno koriste.
\nOdgovor je jednostavan \u2013 nove\u00a0tehnologije nisu samo potreba,\u00a0one su neophodnost, a da li \u0107e\u00a0nam samo koristiti ili nam i \u0161tetiti,\u00a0pripada li\u010dnim aspektima upotrebe.\u00a0XXI vek je vek informacija,\u00a0komunikacija\u00a0i op\u0161te umre\u017eenosti,\u00a0a sve to ne bismo mogli da \u017eivimo\u00a0bez dostupne tehnologije.
\nNa pragu zrelosti je i takozvana generacija Z (koja ne pamti vreme bez interneta, ro\u0111eni posle 1995.g.), a zadatak starijih, zrelijih i iskusnijih je da joj pomognu da kreira i odr\u017ei vrednosti i to one koje su joj prethodne generacije omogu\u0107ile. Upravo one koje su i stvorile, inspirisale, izazvale moderne tehnologije, potrebu za \u201emultitasking\u201c delovanjem, 3D, one generacije koje su izrodile tehnoholike.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-167986079.jpg\")
Stvarni svet je onaj u kome \u017eivimo, a svi mi, objektivno \u017eivimo u virtualnom svetu, svakodnevno oslo\u00adnjeni na bezbroj mogu\u0107nosti koje nam pru\u017ea. Radikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije.
\nStav ili/ili svakako je korisno\u00a0promeniti\u00a0na i/i, prihvatiti da je\u00a0virtualna stvarnost ona u kojoj\u00a0\u017eivimo, ali da ne treba da budei jedini prostor plasiranja sebe i\u00a0aktivnosti.
\nKada uzmemo u obzir da ve\u0107inu stanovni\u0161tva budi aplikacija budilnika na mobilnom telefonu, da \u0107e se pre pogledati aplikacija za vremensku prognozu nego prognoza na televiziji, da \u0107e pustiti omiljenu muziku, pogledati aktuelne vesti, poslati sms, koristiti viber i sli\u010dne aplikacije za komunikaciju, posetiti dru\u0161tvene mre\u017ee dok se pije kafa, jasno je da bi svima ovi elementi veoma nedostajali, kada ih ne bi bilo. Sazna\u0107emo \u0161ta su dronovi snimili i kako napreduje robotika. Sazna\u0107emo u jednoj sekundi \u0161ta se de\u0161ava u svim krajevima sveta, istra\u017eiti potencijalna re\u0161enja za va\u017ena \u017eivotna pitanja, dobiti odgovore i biti u toku svih de\u0161avanja.
\nSa druge strane, dok nostalgi\u010dno gledamo slike pro\u0161lih vremena, u kojima svega ovoga nije bilo (a svi su bili sre\u0107ni i zadovoljni), zaboravljamo da ne moramo \u010dekati na pismo iz daljine (jer, tu su skype i sli\u010dni programi i mogu\u0107nost svakodnevne audio-vizuelne komunikacije) od dragih osoba. Vide\u0107emo gde se organizuje sajam na koji smo oduvek \u017eeleli da odemo, kongres koji \u0107e nam omogu\u0107iti saradnju sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta ili neki drugi, za nas vredan doga\u0111aj.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-201591043.jpg\")
Nekada smo nalazili vreme za\u00a0susrete\u00a0u\u017eivo, a tehnologija to\u00a0uspe\u0161no elimini\u0161e.
\nDa li? Da li bi zaista moglo da se odvoji dovoljno vremena za susrete, posete, dru\u017eenja i sve ono \u0161to nadome\u0161\u0107uje, jer ono \u0161to nedostaje je vreme. Tempo \u017eivota ide u korak sa tehnologijom i, ipak ona nam mnogo vi\u0161e pru\u017ea, nego \u0161to nam oduzima.
\nOrganizacija doga\u0111aja, kao proces, u velikoj meri zahteva kori\u0161\u0107enje svih raspolo\u017eivih tehni\u010dkih sredstava.
\nZapravo, ne mo\u017ee se zamisliti bez svega \u0161to smo do sada pomenuli. \u201eAko ne\u010dega nema na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili internetu, to se nije ni dogodilo\u201c, \u010desto se mo\u017ee \u010duti. Uz tu, moglo bi se re\u0107i, \u010dinjenicu savremenog doba, ne treba izostaviti neophodnost ljudskog faktora, jer \u2013 sve \u0161to se \u010dini \u2013 \u010dine ljudi za druge ljude.
\nTehnologija je medij, posrednik, a ne glavni akter i, to je ta granica koja ne bi trebalo da\u00a0 bude prekora\u010dena.
\nDoga\u0111aj se organizuje za u\u010desnike koji o istom treba da budu obave\u0161teni. Najlak\u0161i, najbr\u017ei, najrasprostranjeniji vid obave\u0161tavanja omogu\u0107en je upotrebom tehnologije.Bez nje informacija ne nalazi potreban put do korisnika. Bez tog puta uspeh izostaje. I to ne samo uspeh organizatora, ve\u0107 bi i potencijalni u\u010desnici ostali uskra\u0107eni. Vreme u kom \u017eivimo ima svoje zahteve. Zahteve kreiraju potrebe. Da li svaki novi izum treba da budeprihva\u0107en i kori\u0161\u0107en zavisi samo od jednog, a to je potreba tr\u017ei\u0161ta.
\nTr\u017ei\u0161te jeste nemilosrdno i ne dozvoljava opstanak bilo \u010demu \u0161to u sebi ne sadr\u017ei progres ili produktivno\u00adst u odnosu na prethodne produkte.
\nDa, potreba za savremenom tehnologijom postoji. I raste iz sata u sat. Ispunjava \u017eelje i \u2013 pove\u0107ava potrebu za kontrolom.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-136958102.jpg\")
Mo\u017eda je upravo u kontroli (ili nepostojanju\u00a0iste) najve\u0107i problem,\u00a0jer tehnologija preti da nadja\u010da\u00a0ljudski faktor.\u00a0Tehnika je omogu\u0107ila svakoliku\u00a0kontrolu\u00a0\u201edrugih\u201c i po\u010dela da slu\u017ei\u00a0samoj sebi, jer i korisnik i ti drugi\u00a0su zapravo kontrolisani.\u00a0Kontrola se preselila u digitalni\u00a0prostor i postala oru\u017eje, umesto\u00a0alatke.\u00a0Granica je tu, jasna i vidljiva.\u00a0Moderna tehnologija po\u010dinje da\u00a0kontroli\u0161e sveukupan \u017eivot, ponekad\u00a0zaobilaze\u0107i principe etike.\u00a0To je prostor ljudskog faktora.
\nPosmatrano sa psiholo\u0161ke platforme, a posebno sa socijalnopsiholo\u0161ke, tehnologija nastaje iz potrebe za \u0161irenjem i umre\u017eavanjem. Kao rezultat \u010desto se vidi ne\u0161to sasvim suprotno. Da li taj do\u017eivljaj suprotnosti proisti\u010de iz stava o povr\u0161nosti virtualnog sveta, neprihvatanju da je virtualni svet deo realnosti?
\nVirtualni svet je realnost savremenog doba, sa svim svojim produktima. Za\u0161to prestajemo da volimo i verujemo u ono i one koje smo stvorili sami? Ako verujemo sebi, verujemo i da stvaramo ne\u0161to \u0161to je zna\u010dajno i dovoljno dobro. Na svakom pojedincu je izbor koliki \u0107e prostor dati virtuelnim sadr\u017eajima. I odgovornost.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-173876899.jpg\")
Virtualni svet nam je oduzeo mogu\u0107nost da ostanemo neobave\u0161teni, da koristimo opravdanje da ne\u0161to nismo znali, nismo \u010duli. Dovoljno je prisutan da nas informi\u0161e. Ponekad i agresivan, ali se tu opet treba pozvati na ljudski faktor, svest i savest i zadr\u017eati objektivnost procene. Tu objektivnost nam nije ukrala virtualna realnost, ona je samo donela mogu\u0107nost vi\u0161e izbora. Odluka je na nama.
\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.
\nPut ka ciljevima i njihovom uspe\u0161nom ostvarenju podrazumeva isto\u00advremeno anga\u017eovanje benefita moderne tehnologije koji je u sprezi sa ljudskim faktorom. Tehnologija je posrednik i samo to treba i da ostane.
\nDragana Deh, Msc psiholog,
\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\nwww.psihooaza.com
The post Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nDanas se retko mo\u017ee sresti osoba koja ne koristi mobilni telefon. Ako tome dodamo da zaposleni \u010desto imaju i obavezu (ili potrebu) posedovanja i poslovnog mobilnog broja, anga\u017eovanje kori\u0161\u0107enja se udvostru\u010dava.\nPostali smo korisnici velikog broja tehni\u010dkih i elektronskih ure\u0111aja i postavlja se pitanje da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste?! Mno\u0161tvo aplikacija za komunikaciju na dnevnom nivou (pozivi, poruke, viber, whatsapp, mail i dr.), pa po\u00adtom dru\u0161tvene mre\u017ee, koje su postale nezaobilazne i u svakodnevici jednog \u201eosnovca\u201c, a posebno osoba uklju\u010denih u organizaciju doga\u0111aja, postavlja pitanje \u2013 koliko nam vremena ostaje za neposrednu komunikaciju \u2013 \u201eo\u010di u o\u010di\u201c?\nI, postavlja se jo\u0161 va\u017enije pitanje \u2013 da li nam virtualna stvarnost pro\u0161iruje mogu\u0107nosti i vidike ili nas pak pozicionira u prostor koji ih umanjuje?\nPojam virtualne realnosti, name\u0107e pitanje i o tome gde je \u201erealna realnost\u201c i da li jedna drugu isklju\u010duju. Sve aktuelniji sukob tradicionalnosti i modernog, kontinuirano izaziva radikalne podele populacije na one koji tuguju za nekada\u0161njim oblicima komunikacije i odbijaju da koriste dostupne tehnologije) i one koji su bez dileme \u2013 zastupnici i predstavnici savremenog doba koji intenzivno koriste.\nOdgovor je jednostavan \u2013 nove\u00a0tehnologije nisu samo potreba,\u00a0one su neophodnost, a da li \u0107e\u00a0nam samo koristiti ili nam i \u0161tetiti,\u00a0pripada li\u010dnim aspektima upotrebe.\u00a0XXI vek je vek informacija,\u00a0komunikacija\u00a0i op\u0161te umre\u017eenosti,\u00a0a sve to ne bismo mogli da \u017eivimo\u00a0bez dostupne tehnologije.\nNa pragu zrelosti je i takozvana generacija Z (koja ne pamti vreme bez interneta, ro\u0111eni posle 1995.g.), a zadatak starijih, zrelijih i iskusnijih je da joj pomognu da kreira i odr\u017ei vrednosti i to one koje su joj prethodne generacije omogu\u0107ile. Upravo one koje su i stvorile, inspirisale, izazvale moderne tehnologije, potrebu za \u201emultitasking\u201c delovanjem, 3D, one generacije koje su izrodile tehnoholike.\n\nStvarni svet je onaj u kome \u017eivimo, a svi mi, objektivno \u017eivimo u virtualnom svetu, svakodnevno oslo\u00adnjeni na bezbroj mogu\u0107nosti koje nam pru\u017ea. Radikalnost i isklju\u010divost su principi koji retko poma\u017eu u \u017eivotu. Upravo se iz ovakvih pozicija krije opasnost od gubljenja ljudskog faktora i, u suprotnom, nekori\u0161\u0107enja mo\u0107nih potencijala tehnologije.\nStav ili/ili svakako je korisno\u00a0promeniti\u00a0na i/i, prihvatiti da je\u00a0virtualna stvarnost ona u kojoj\u00a0\u017eivimo, ali da ne treba da budei jedini prostor plasiranja sebe i\u00a0aktivnosti.\nKada uzmemo u obzir da ve\u0107inu stanovni\u0161tva budi aplikacija budilnika na mobilnom telefonu, da \u0107e se pre pogledati aplikacija za vremensku prognozu nego prognoza na televiziji, da \u0107e pustiti omiljenu muziku, pogledati aktuelne vesti, poslati sms, koristiti viber i sli\u010dne aplikacije za komunikaciju, posetiti dru\u0161tvene mre\u017ee dok se pije kafa, jasno je da bi svima ovi elementi veoma nedostajali, kada ih ne bi bilo. Sazna\u0107emo \u0161ta su dronovi snimili i kako napreduje robotika. Sazna\u0107emo u jednoj sekundi \u0161ta se de\u0161ava u svim krajevima sveta, istra\u017eiti potencijalna re\u0161enja za va\u017ena \u017eivotna pitanja, dobiti odgovore i biti u toku svih de\u0161avanja.\nSa druge strane, dok nostalgi\u010dno gledamo slike pro\u0161lih vremena, u kojima svega ovoga nije bilo (a svi su bili sre\u0107ni i zadovoljni), zaboravljamo da ne moramo \u010dekati na pismo iz daljine (jer, tu su skype i sli\u010dni programi i mogu\u0107nost svakodnevne audio-vizuelne komunikacije) od dragih osoba. Vide\u0107emo gde se organizuje sajam na koji smo oduvek \u017eeleli da odemo, kongres koji \u0107e nam omogu\u0107iti saradnju sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta ili neki drugi, za nas vredan doga\u0111aj.\n\nNekada smo nalazili vreme za\u00a0susrete\u00a0u\u017eivo, a tehnologija to\u00a0uspe\u0161no elimini\u0161e.\nDa li? Da li bi zaista moglo da se odvoji dovoljno vremena za susrete, posete, dru\u017eenja i sve ono \u0161to nadome\u0161\u0107uje, jer ono \u0161to nedostaje je vreme. Tempo \u017eivota ide u korak sa tehnologijom i, ipak ona nam mnogo vi\u0161e pru\u017ea, nego \u0161to nam oduzima.\nOrganizacija doga\u0111aja, kao proces, u velikoj meri zahteva kori\u0161\u0107enje svih raspolo\u017eivih tehni\u010dkih sredstava.\nZapravo, ne mo\u017ee se zamisliti bez svega \u0161to smo do sada pomenuli. \u201eAko ne\u010dega nema na dru\u0161tvenim mre\u017eama ili internetu, to se nije ni dogodilo\u201c, \u010desto se mo\u017ee \u010duti. Uz tu, moglo bi se re\u0107i, \u010dinjenicu savremenog doba, ne treba izostaviti neophodnost ljudskog faktora, jer \u2013 sve \u0161to se \u010dini \u2013 \u010dine ljudi za druge ljude.\nTehnologija je medij, posrednik, a ne glavni akter i, to je ta granica koja ne bi trebalo da\u00a0 bude prekora\u010dena.\nDoga\u0111aj se organizuje za u\u010desnike koji o istom treba da budu obave\u0161teni. Najlak\u0161i, najbr\u017ei, najrasprostranjeniji vid obave\u0161tavanja omogu\u0107en je upotrebom tehnologije.Bez nje informacija ne nalazi potreban put do korisnika. Bez tog puta uspeh izostaje. I to ne samo uspeh organizatora, ve\u0107 bi i potencijalni u\u010desnici ostali uskra\u0107eni. Vreme u kom \u017eivimo ima svoje zahteve. Zahteve kreiraju potrebe. Da li svaki novi izum treba da budeprihva\u0107en i kori\u0161\u0107en zavisi samo od jednog, a to je potreba tr\u017ei\u0161ta.\nTr\u017ei\u0161te jeste nemilosrdno i ne dozvoljava opstanak bilo \u010demu \u0161to u sebi ne sadr\u017ei progres ili produktivno\u00adst u odnosu na prethodne produkte.\nDa, potreba za savremenom tehnologijom postoji. I raste iz sata u sat. Ispunjava \u017eelje i \u2013 pove\u0107ava potrebu za kontrolom.\n\nMo\u017eda je upravo u kontroli (ili nepostojanju\u00a0iste) najve\u0107i problem,\u00a0jer tehnologija preti da nadja\u010da\u00a0ljudski faktor.\u00a0Tehnika je omogu\u0107ila svakoliku\u00a0kontrolu\u00a0\u201edrugih\u201c i po\u010dela da slu\u017ei\u00a0samoj sebi, jer i korisnik i ti drugi\u00a0su zapravo kontrolisani.\u00a0Kontrola se preselila u digitalni\u00a0prostor i postala oru\u017eje, umesto\u00a0alatke.\u00a0Granica je tu, jasna i vidljiva.\u00a0Moderna tehnologija po\u010dinje da\u00a0kontroli\u0161e sveukupan \u017eivot, ponekad\u00a0zaobilaze\u0107i principe etike.\u00a0To je prostor ljudskog faktora.\nPosmatrano sa psiholo\u0161ke platforme, a posebno sa socijalnopsiholo\u0161ke, tehnologija nastaje iz potrebe za \u0161irenjem i umre\u017eavanjem. Kao rezultat \u010desto se vidi ne\u0161to sasvim suprotno. Da li taj do\u017eivljaj suprotnosti proisti\u010de iz stava o povr\u0161nosti virtualnog sveta, neprihvatanju da je virtualni svet deo realnosti?\nVirtualni svet je realnost savremenog doba, sa svim svojim produktima. Za\u0161to prestajemo da volimo i verujemo u ono i one koje smo stvorili sami? Ako verujemo sebi, verujemo i da stvaramo ne\u0161to \u0161to je zna\u010dajno i dovoljno dobro. Na svakom pojedincu je izbor koliki \u0107e prostor dati virtuelnim sadr\u017eajima. I odgovornost.\n\nVirtualni svet nam je oduzeo mogu\u0107nost da ostanemo neobave\u0161teni, da koristimo opravdanje da ne\u0161to nismo znali, nismo \u010duli. Dovoljno je prisutan da nas informi\u0161e. Ponekad i agresivan, ali se tu opet treba pozvati na ljudski faktor, svest i savest i zadr\u017eati objektivnost procene. Tu objektivnost nam nije ukrala virtualna realnost, ona je samo donela mogu\u0107nost vi\u0161e izbora. Odluka je na nama.\nSnaga informacija utemeljena je na rasprostranjenosti, na dostupnosti, ali i na do\u017eivljaju. A pravog do\u017eivljaja nema bez ljudskog faktora.\nPut ka ciljevima i njihovom uspe\u0161nom ostvarenju podrazumeva isto\u00advremeno anga\u017eovanje benefita moderne tehnologije koji je u sprezi sa ljudskim faktorom. Tehnologija je posrednik i samo to treba i da ostane.\nDragana Deh, Msc psiholog,\nsistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nwww.psihooaza.com\nThe post Da li smo korisnici ili nas ure\u0111aji koriste? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-11-24T13:01:32+01:00", "date_modified": "2017-11-24T13:01:32+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-25.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "generacija Z", "tehnologija", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka", "VESTI" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/znacaj-i-uloga-komunikacije-u-organizaciji-dogadjaja/", "url": "https://www.seebtm.com/znacaj-i-uloga-komunikacije-u-organizaciji-dogadjaja/", "title": "Zna\u010daj i uloga komunikacije u organizaciji doga\u0111aja", "content_html": "![\"Dragana](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/ZDD2.jpg\" "\\"Dragana")
Ta aktivnost, de\u0161avanje \u2013 treba da okupi i osigura u\u010de\u0161\u0107e odre\u0111ene ciljne grupe ili da obele\u017ei specifi\u010dnost trenutka koji treba da ostane upam\u0107en, odnosno da uka\u017ee na mo\u017eda sasvim nove, za budu\u0107nost va\u017ene ljude, ideje, teme… A svako u\u010de\u0161\u0107e, zasniva se na onome \u0161to je specifi\u010dna odlika ljudske vrste, a to je komunikacija.
\nOd same ideje o nekom doga\u0111aju, pa do konkretne realizacije, postoji \u010ditav niz koraka, za mnoge u potpunosti nevidljivih, a bez kojih nijedno de\u0161avanje ne\u0107e ostvariti postavljen cilj.
\nBilo da se planira organizacija skupa, kongresa, konferencija, koncerta, sajmova, seminara, festivala (i mnogih drugih vrsta de\u0161avanja), u procesu realizacije u\u010destvuje \u010ditav tim, \u010diji sinhronicitet i kvalitet saradnje predstavlja temelj uspe\u0161nosti samog doga\u0111aja. U ve\u0107ini slu\u010dajeva organizovanje doga\u0111aja predstavlja potrebu za profesionalcima iz najrazli\u010ditijih
\nposlovnih sfera, kojima je jedina ta\u010dka ukr\u0161tanja \u2013 ostvarenje zadatog cilja. Uspe\u0161nost zavisi od na\u010dina kori\u0161\u0107enja svima dostupnog i neophodnog alata \u2013 komunikacije.
Uzimaju\u0107i u obzir upravo razli\u010ditost li\u010dnih i profesionalnih profila svih onih koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja, \u010desto se zaboravlja na potrebu za osobom koja \u0107e, pored koordinacije samog doga\u0111aja, koordinirati i proces komunikacije. Misli se na osobu koja \u0107e biti, nazovimo je \u2013 menad\u017eer komunikacije, \u010diji je zadatak veoma zahtevan i podrazumeva supervizijske, pa i medijatorske ve\u0161tine, a pre svega ve\u0161tine asertivne komunikacije. Bez ovog \u010dlana tima, koji ima sasvim pozitivno konitiranu ulogu \u201evoditelja iz senke\u201c, delovanje tima u organizaciji doga\u0111aja mo\u017ee biti zna\u010dajno umanjenog kvaliteta. Menad\u017eer komunikacije mo\u017ee biti i event menad\u017eer ili kao potpuno zasebna uloga. Ali svaki event menad\u017eer mora posedovati ve\u0161tine komunikacije. Jasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-165990815.jpg\")
Nadalje, raspored uloga koji se bazira na kompetencijama, ali i ambiciji i stavu \u010dlana tima da u svakom segmentu da svoj (mogu\u0107i maksimum), tako\u0111e je predmet komunikacije. Pri tome se ne misli na jedan obavljen razgovor i potpisan ugovor, ve\u0107 na komunikaciju kao proces tokom \u010ditavog trajanja organizacije, od po\u010detka pa do zvani\u010dnog zavr\u0161etka
\nevent-a. Raspodela uloga podrazumeva i hijerarhiju mo\u0107i, principe i sposobnost (obavezu) odlu\u010divanja, a zna se da se mo\u0107 usko povezuje sa odgovorno\u0161\u0107u, odnosno da te dve
\nkomponente ne mogu da postoje jedna izvan druge.
Nemamo mo\u0107 nad svim nad \u010dim bismo je \u017eeleli, a automatski nemamo ni odgovornost ni nad jednim segmentom nad kojim ne posedujemo mo\u0107 uticaja i delovanja. U skladu sa tim, mudro treba prihvatati i delegirati odgovornost za elemente procesa \u010dlanovima menad\u017eerskog i poslovnog tima uop\u0161te. U zavisnosti od vrste samog doga\u0111aja, organizacija menad\u017ementa se pretvara u mre\u017eu interpersonalnih uticaja, sa pojedina\u010dnim i / ili timskim zadacima, sa obavezom kontinuirane komunikacije.
\nBilo da organizacija doga\u0111aja traje jedan, mnogo vi\u0161e dana ili meseci, neophodno je podeliti proces u konkretne korake, pri kojima \u0107e svaki po\u010detak i kraj svakog narednog koraka (dana) biti zapo\u010det / dovr\u0161en zajedni\u010dkim sastankom i \u201eraportom\u201c o (ne)u\u010dinjenom, o novim momentima, pote\u0161ko\u0107ama, preprekama ili prilikama. Prihvatanje mogu\u0107nosti promene, pa i u poslednjem trenutku, adaptiranje na njih, jednostavnije re\u010deno \u2013 fleksibilnost i prilagodljivost svakog pojedinca u timu i \u010ditavog tima, temelj je dobre organizacije. Za koordinaciju upravo ovakvih okolnosti, neophodna je koordinacija jedne osobe koja \u0107e se baviti isklju\u010divo, kako je ve\u0107 pomenuto \u2013 menad\u017ementom komunikacije, interakcije u timu. Taj postupak mo\u017eemo nazvati vrstom timske supervizije (kada postoji nadre\u0111ena osoba) ili intervizijskim sastancima (kada se verbalno predo\u010davaju svi elementi narednog koraka i, ako je potrebno, iznova delegiraju zadaci).
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Let-Us-Talk-On-Sticky-Note-23749739.jpg\")
Osim toga \u0161to ovakav pristup predstavlja temelj dobre organizacije i umanjuje mogu\u0107nost da proces krene ne\u017eeljenim pravcem, posti\u017ee se jo\u0161 jedan veoma va\u017ean element, a to je \u2013 osloba\u0111anje svih \u010dlanova tima od (nepotrebne) tenzije, koja prati mnoge profesije, a posebno iz oblasti organizacije doga\u0111anja. Event-i sadr\u017ee jedan specifi\u010dan fenomen, a to je usko fokusiran cilj koji treba da obezbedi satisfakciju ve\u0107eg broja (\u010desto razli\u010ditih tipova) ljudi, iako uglavnom pripadaju istoj targetiranoj grupaciji. Pritisak koji ta okolnost izaziva, dobro je poznata svima koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja i dobro znaju koliko je va\u017eno da se \u201eradni dan\u201c zapo\u010dne harmonizovano sa ostatkom tima i isto tako zavr\u0161i.
\u201eMalignim\u201c mo\u017eemo nazvati situacije u kojima se prave alijanse pojedinaca sa negativisti\u010dkim stavom prema nekim drugim savezima istog tima. To se tako\u0111e spre\u010dava zajedni\u010dkim
\nsvakodnevnim komuniciranjem, odnosno napred opisanim postupcima menad\u017eera komunikacije. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog / razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.
Event menad\u017eeri, neosporno je, treba da poseduju znanje, profesionalne ve\u0161tine i sposobnost komunikacije. Ono \u0161to se \u010desto zaboravlja je to da sve ovo treba da koristimo,
\nne samo na nivou dobre volje, ve\u0107 na nivou ljudske i profesionalne obaveze.
Dragana Deh, Msc psiholog,
\n sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\n www.psihooaza.com
\n
The post Zna\u010daj i uloga komunikacije u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nSvako od nas je bio u prilici da prisustvuje ili da bude u zna\u010dajnoj ulozi na nekom doga\u0111aju. Kada pomislimo na re\u010d \u201edoga\u0111aj\u201c, javlja nam se misao o nekoj va\u017enoj, posebnoj, zvani\u010dno (u manjoj ili ve\u0107oj meri) prihva\u0107enoj, li\u010dnoj i / ili javnoj aktivnosti.\nTa aktivnost, de\u0161avanje \u2013 treba da okupi i osigura u\u010de\u0161\u0107e odre\u0111ene ciljne grupe ili da obele\u017ei specifi\u010dnost trenutka koji treba da ostane upam\u0107en, odnosno da uka\u017ee na mo\u017eda sasvim nove, za budu\u0107nost va\u017ene ljude, ideje, teme… A svako u\u010de\u0161\u0107e, zasniva se na onome \u0161to je specifi\u010dna odlika ljudske vrste, a to je komunikacija.\nOd same ideje o nekom doga\u0111aju, pa do konkretne realizacije, postoji \u010ditav niz koraka, za mnoge u potpunosti nevidljivih, a bez kojih nijedno de\u0161avanje ne\u0107e ostvariti postavljen cilj.\nBilo da se planira organizacija skupa, kongresa, konferencija, koncerta, sajmova, seminara, festivala (i mnogih drugih vrsta de\u0161avanja), u procesu realizacije u\u010destvuje \u010ditav tim, \u010diji sinhronicitet i kvalitet saradnje predstavlja temelj uspe\u0161nosti samog doga\u0111aja. U ve\u0107ini slu\u010dajeva organizovanje doga\u0111aja predstavlja potrebu za profesionalcima iz najrazli\u010ditijih\nposlovnih sfera, kojima je jedina ta\u010dka ukr\u0161tanja \u2013 ostvarenje zadatog cilja. Uspe\u0161nost zavisi od na\u010dina kori\u0161\u0107enja svima dostupnog i neophodnog alata \u2013 komunikacije.\nUzimaju\u0107i u obzir upravo razli\u010ditost li\u010dnih i profesionalnih profila svih onih koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja, \u010desto se zaboravlja na potrebu za osobom koja \u0107e, pored koordinacije samog doga\u0111aja, koordinirati i proces komunikacije. Misli se na osobu koja \u0107e biti, nazovimo je \u2013 menad\u017eer komunikacije, \u010diji je zadatak veoma zahtevan i podrazumeva supervizijske, pa i medijatorske ve\u0161tine, a pre svega ve\u0161tine asertivne komunikacije. Bez ovog \u010dlana tima, koji ima sasvim pozitivno konitiranu ulogu \u201evoditelja iz senke\u201c, delovanje tima u organizaciji doga\u0111aja mo\u017ee biti zna\u010dajno umanjenog kvaliteta. Menad\u017eer komunikacije mo\u017ee biti i event menad\u017eer ili kao potpuno zasebna uloga. Ali svaki event menad\u017eer mora posedovati ve\u0161tine komunikacije. Jasna, otvorena i direktna komunikacija je pravilo ba\u0161 svakog kvalitetnog odnosa, a time i delovanja.\nNadalje, raspored uloga koji se bazira na kompetencijama, ali i ambiciji i stavu \u010dlana tima da u svakom segmentu da svoj (mogu\u0107i maksimum), tako\u0111e je predmet komunikacije. Pri tome se ne misli na jedan obavljen razgovor i potpisan ugovor, ve\u0107 na komunikaciju kao proces tokom \u010ditavog trajanja organizacije, od po\u010detka pa do zvani\u010dnog zavr\u0161etka\nevent-a. Raspodela uloga podrazumeva i hijerarhiju mo\u0107i, principe i sposobnost (obavezu) odlu\u010divanja, a zna se da se mo\u0107 usko povezuje sa odgovorno\u0161\u0107u, odnosno da te dve\nkomponente ne mogu da postoje jedna izvan druge.\nNemamo mo\u0107 nad svim nad \u010dim bismo je \u017eeleli, a automatski nemamo ni odgovornost ni nad jednim segmentom nad kojim ne posedujemo mo\u0107 uticaja i delovanja. U skladu sa tim, mudro treba prihvatati i delegirati odgovornost za elemente procesa \u010dlanovima menad\u017eerskog i poslovnog tima uop\u0161te. U zavisnosti od vrste samog doga\u0111aja, organizacija menad\u017ementa se pretvara u mre\u017eu interpersonalnih uticaja, sa pojedina\u010dnim i / ili timskim zadacima, sa obavezom kontinuirane komunikacije.\nBilo da organizacija doga\u0111aja traje jedan, mnogo vi\u0161e dana ili meseci, neophodno je podeliti proces u konkretne korake, pri kojima \u0107e svaki po\u010detak i kraj svakog narednog koraka (dana) biti zapo\u010det / dovr\u0161en zajedni\u010dkim sastankom i \u201eraportom\u201c o (ne)u\u010dinjenom, o novim momentima, pote\u0161ko\u0107ama, preprekama ili prilikama. Prihvatanje mogu\u0107nosti promene, pa i u poslednjem trenutku, adaptiranje na njih, jednostavnije re\u010deno \u2013 fleksibilnost i prilagodljivost svakog pojedinca u timu i \u010ditavog tima, temelj je dobre organizacije. Za koordinaciju upravo ovakvih okolnosti, neophodna je koordinacija jedne osobe koja \u0107e se baviti isklju\u010divo, kako je ve\u0107 pomenuto \u2013 menad\u017ementom komunikacije, interakcije u timu. Taj postupak mo\u017eemo nazvati vrstom timske supervizije (kada postoji nadre\u0111ena osoba) ili intervizijskim sastancima (kada se verbalno predo\u010davaju svi elementi narednog koraka i, ako je potrebno, iznova delegiraju zadaci).\nOsim toga \u0161to ovakav pristup predstavlja temelj dobre organizacije i umanjuje mogu\u0107nost da proces krene ne\u017eeljenim pravcem, posti\u017ee se jo\u0161 jedan veoma va\u017ean element, a to je \u2013 osloba\u0111anje svih \u010dlanova tima od (nepotrebne) tenzije, koja prati mnoge profesije, a posebno iz oblasti organizacije doga\u0111anja. Event-i sadr\u017ee jedan specifi\u010dan fenomen, a to je usko fokusiran cilj koji treba da obezbedi satisfakciju ve\u0107eg broja (\u010desto razli\u010ditih tipova) ljudi, iako uglavnom pripadaju istoj targetiranoj grupaciji. Pritisak koji ta okolnost izaziva, dobro je poznata svima koji u\u010destvuju u organizaciji doga\u0111aja i dobro znaju koliko je va\u017eno da se \u201eradni dan\u201c zapo\u010dne harmonizovano sa ostatkom tima i isto tako zavr\u0161i.\n\u201eMalignim\u201c mo\u017eemo nazvati situacije u kojima se prave alijanse pojedinaca sa negativisti\u010dkim stavom prema nekim drugim savezima istog tima. To se tako\u0111e spre\u010dava zajedni\u010dkim\nsvakodnevnim komuniciranjem, odnosno napred opisanim postupcima menad\u017eera komunikacije. Nedore\u010denost, ignorisanje, \u201enesposobnost\u201c ili odsustvo \u017eelje za aktivnim slu\u0161anjem, nedostatak saradljivosti, dvosmislenost, takozvane \u201eduple poruke\u201c (poruke suprotnog / razli\u010ditog zna\u010denja na nivou verbalne i neverbalne komunikacije), individualna a neizre\u010dena odluka o promeni plan(ov)a i delovanja, samo su mali delovi onoga \u0161to zovemo nezdravom komunikacijom.\nEvent menad\u017eeri, neosporno je, treba da poseduju znanje, profesionalne ve\u0161tine i sposobnost komunikacije. Ono \u0161to se \u010desto zaboravlja je to da sve ovo treba da koristimo,\nne samo na nivou dobre volje, ve\u0107 na nivou ljudske i profesionalne obaveze.\nDragana Deh, Msc psiholog,\n sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\n www.psihooaza.com\n \nThe post Zna\u010daj i uloga komunikacije u organizaciji doga\u0111aja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-06-16T15:05:54+02:00", "date_modified": "2017-06-16T15:05:54+02:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-9.jpg", "tags": [ "doga\u0111aj", "Dragana Deh", "event menad\u017eer", "organizacija doga\u0111aja", "zna\u010daj komunikacije", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/uspeh-je-rezultat-dobrog-tima/", "url": "https://www.seebtm.com/uspeh-je-rezultat-dobrog-tima/", "title": "Uspeh je rezultat dobrog tima", "content_html": "Veoma \u010desto, proces je osmi\u0161ljen kroz tri segmenta: zabava, relaksacija i edukacija. Kreiranje atmosfere poverenja i zajedni\u0161tva, ali i prilike da svak pru\u017ei najbolje od sebe, predstavlja va\u017ean element tim bilding aktivnosti.
\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.
\nJo\u0161 va\u017eniji segment je da se ose\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje, odnosno kada pobeda nije isklju\u010divo li\u010dna.
\nSaradljivost, kao jedna od najpo\u017eeljnijih socijalnih osobina li\u010dnosti, iako je dobrodo\u0161la, ne mora se nalaziti u sklopu karakternih osobina i/ili pona\u0161anja svake osobe. Ona se mo\u017ee nau\u010diti i izgraditi, kao \u0161to se i karakterne osobine mogu menjati. Posmatrano iz psiholo\u0161kog ugla, postoje i one karakteristike li\u010dnosti koje, bez obzira na uticaje, ne\u0107e pretrpeti (\u017eeljenu) promenu. Na\u0161 temperament je datost.
\nA ono \u0161to mo\u017eemo da u\u010dinimo, kako bi kvalitet \u017eivljenja, rada, sveobuhvatne produktivnosti i prosperiteta postao bolji je \u2013 da oslu\u0161nemo, procenimo, ispratimo i podr\u017eimo kod svakoga ono \u0161to je zona njegovih kompetencija, ciljeva, motiva, ali i mogu\u0107nosti.
\n\n\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.
\n
U tom smislu, kao osnov, odnosno prvi korak tim bilding principa preporu\u010duje se Timska supervizija. Ovaj termin podrazumeva proces koji obuhvata istra\u017eivanje resursa i potencijalnih kriti\u010dnih zona u timu i/ili procenjivanje na\u010dina i potencijala za podizanje i individualnog i grupnog kvaliteta, uspostavljanje ciljeva i kontinuiran rad na njima (broj sastanaka odre\u0111en je potrebama kompanije, pote\u0161ko\u0107ama ili \u2013 ambicijama kompanije i samih zaposlenih). Uvid u interpersonalne odnose, li\u010dne i timske kompetence, uslovi\u0107e i smernice za odre\u0111ene treninge i tim bilding aktivnosti. Jedan od zna\u010dajnih aspekata, koji se \u010desto zapostavlja je, organizovati timove gde \u0107e svaki u\u010desnik biti ona prava i \u010dvrsta karika u lancu, koja ima stabilan odnos sa ostalim \u201ekarikama\u201c, a u \u201elancu\u201c je uspostavljen sistem me\u0111usobnog uva\u017eavanja, kao i prihvatanja razli\u010ditosti. Taj proces se analizira, izme\u0111u ostalog, kroz sociogram.
\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. \u2013 i u tekstu i uokvireno Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti. Iako to pripada individualnom procesu rada sa klijentima, postoje i grupni treninzi za uve\u0107anje navedenih potencijala.
\n\n\nOse\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje.
\n
Ne treba gubiti iz vida da svak od nas ima dovoljno \u0161irok spektar potencijala za uspeh. Neko najvi\u0161e posti\u017ee kao lider, neko kroz primarno individualno aktiviranje, dok je neko drugi najuspe\u0161niji kao \u010dlan tima. Veoma je va\u017eno proceniti da su potencijali i funkcije uskla\u0111eni i tek onda ih osna\u017eivati. Isto tako, motivacioni faktori se unutar svakog \u010doveka mogu razlikovati, ali se i menjati u vremenu. Pored procene motiva, iskustvo pokazuje da svakoj kompaniji i svakom zaposlenom, Motivacioni trening pove\u0107ava produktivnost. Treninzi psihofizi\u010dke relaksacije, koji su na zapadu intenzivno prisutni, va\u017ena su mera u prevenciju sindroma izgaranja na poslu, poznatog kao burn-out.
\nPrincip pripadnosti je odlika koja nas odre\u0111uje i u psiholo\u0161kom, psihosocijalnom, ali i u svakom drugom smislu. Pripadamo porodici, potom raznim grupama koje su zona potrebe, interesovanja, ili tek zabave i radosti. Porodica u kojoj odrastamo, vrti\u0107, \u0161kole, sportski klubovi, dodatni programi obrazovanja, sve su to odre\u0111ene grupe u kojima individua funkcioni\u0161e kao individualac, ali paralelno i neodvojivo \u2013 i kao deo sistema. Sistem kome pripadamo za nas mo\u017ee biti tim sa kojim delimo iste ili sli\u010dne ciljeve i potrebe, ali i samo mesto na kom se nalazimo jer trenutno procenjujemo da je zona li\u010dnog/profesionalog/egzistencijalnog interesa upravo tu i tada dominantna.
\n\n\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna.
\n
Treninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje. Iako je princip komuniciranja svima poznat i, \u010dini se da nema potrebe nagla\u0161avati ga, skoro svakodnevno se susre\u0107emo sa nedostatkom ve\u0161tina komunikacije. Dok poslovanje i interpersonalni odnosi u radnom okru\u017eenju iole funkcioni\u0161u, uglavnom se ne postavlja pitanje kvaliteta komunikacije. Ali, u \u010dasu kada se pojavi profesionalna disfunkcionalnost, odnosno \u2013 bilo kakvi problemi u poslovanju, tokom procesa \u201erehabilitacije\u201c se veoma \u010desto do\u0111e do zaklju\u010dka da timovi, odnosno odnosi i komunikaciju u timu/preduze\u0107u nisu za zavidnom nivou. Postoji vi\u0161e modela i nivoa treninga komunikacijskih ve\u0161tina od kojih su se kao najefikasniji pokazali: Asertivni trening, Trening prevazila\u017eenja konflikata, tzv. Rad sa te\u0161kim ljudima; Trening za lidere i drugi.
\n\n\nTreninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje.
\n
Tim bilding, kao proces osna\u017eivanja, ima \u0161irok spektar mogu\u0107nosti delovanja. U zavisnosti od potreba i ciljeva same kompanije, naj\u010de\u0161\u0107e se kreiraju specifi\u010dni programi koji \u0107e obuhvatiti upravo one interesne zone koje su procenjene kao kriti\u010dne ili oslabljenih kapaciteta. Nekada \u0107e aktivnosti biti zasnovane samo sa jednim ciljem, na pr.: pove\u0107anje produktivnosti i saradljivosti na konkretnom projektu, a nekada \u0107e program biti osmi\u0161ljen da kroz vi\u0161e principa u\u010dvrsti sve elemente koji doprinose uspehu i pojedinca i grupe. Jer, tim je taj koji pobe\u0111uje!
\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d
\n\n
The post Uspeh je rezultat dobrog tima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Tim bilding, kao niz jednostavnih, ali i kompleksnih aktivnosti podrazumeva osna\u017eivanje timova u, naj\u010de\u0161\u0107e, grupnim procesima, koji imaju za cilj pove\u0107anje produktivnosti, saradnje, pobolj\u0161anje interpesonalnih odnosa u kompanijama i me\u0111u saradnicima, podizanje motivacije, uspostavljanje me\u0111usobne solidarnosti, podr\u0161ke i mnogo drugog.\nVeoma \u010desto, proces je osmi\u0161ljen kroz tri segmenta: zabava, relaksacija i edukacija. Kreiranje atmosfere poverenja i zajedni\u0161tva, ali i prilike da svak pru\u017ei najbolje od sebe, predstavlja va\u017ean element tim bilding aktivnosti.\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.\nJo\u0161 va\u017eniji segment je da se ose\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje, odnosno kada pobeda nije isklju\u010divo li\u010dna.\nSaradljivost, kao jedna od najpo\u017eeljnijih socijalnih osobina li\u010dnosti, iako je dobrodo\u0161la, ne mora se nalaziti u sklopu karakternih osobina i/ili pona\u0161anja svake osobe. Ona se mo\u017ee nau\u010diti i izgraditi, kao \u0161to se i karakterne osobine mogu menjati. Posmatrano iz psiholo\u0161kog ugla, postoje i one karakteristike li\u010dnosti koje, bez obzira na uticaje, ne\u0107e pretrpeti (\u017eeljenu) promenu. Na\u0161 temperament je datost.\nA ono \u0161to mo\u017eemo da u\u010dinimo, kako bi kvalitet \u017eivljenja, rada, sveobuhvatne produktivnosti i prosperiteta postao bolji je \u2013 da oslu\u0161nemo, procenimo, ispratimo i podr\u017eimo kod svakoga ono \u0161to je zona njegovih kompetencija, ciljeva, motiva, ali i mogu\u0107nosti. \n\nU vreme nagla\u0161enog individualizma, sasvim paradoksalno, sve jasnije sti\u010demo uverenje da je uspeh \u2013 zapravo princip sistema, grupe, organizacije.\n\nU tom smislu, kao osnov, odnosno prvi korak tim bilding principa preporu\u010duje se Timska supervizija. Ovaj termin podrazumeva proces koji obuhvata istra\u017eivanje resursa i potencijalnih kriti\u010dnih zona u timu i/ili procenjivanje na\u010dina i potencijala za podizanje i individualnog i grupnog kvaliteta, uspostavljanje ciljeva i kontinuiran rad na njima (broj sastanaka odre\u0111en je potrebama kompanije, pote\u0161ko\u0107ama ili \u2013 ambicijama kompanije i samih zaposlenih). Uvid u interpersonalne odnose, li\u010dne i timske kompetence, uslovi\u0107e i smernice za odre\u0111ene treninge i tim bilding aktivnosti. Jedan od zna\u010dajnih aspekata, koji se \u010desto zapostavlja je, organizovati timove gde \u0107e svaki u\u010desnik biti ona prava i \u010dvrsta karika u lancu, koja ima stabilan odnos sa ostalim \u201ekarikama\u201c, a u \u201elancu\u201c je uspostavljen sistem me\u0111usobnog uva\u017eavanja, kao i prihvatanja razli\u010ditosti. Taj proces se analizira, izme\u0111u ostalog, kroz sociogram.\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna. \u2013 i u tekstu i uokvireno Neko poseduje u svom karakteru jednu ili sve tri kao nagla\u0161ene, ali se tako\u0111e sve one mogu nau\u010diti, uve\u017ebati, dovesti do visokog nivoa funkcionalnosti. Iako to pripada individualnom procesu rada sa klijentima, postoje i grupni treninzi za uve\u0107anje navedenih potencijala.\n\nOse\u0107aj li\u010dnih kompetencija, samopouzdanja, samoefikasnosti, samopo\u0161tovanja, bitno uve\u0107ava i onda kada smo deo tima koji pobe\u0111uje.\n\nNe treba gubiti iz vida da svak od nas ima dovoljno \u0161irok spektar potencijala za uspeh. Neko najvi\u0161e posti\u017ee kao lider, neko kroz primarno individualno aktiviranje, dok je neko drugi najuspe\u0161niji kao \u010dlan tima. Veoma je va\u017eno proceniti da su potencijali i funkcije uskla\u0111eni i tek onda ih osna\u017eivati. Isto tako, motivacioni faktori se unutar svakog \u010doveka mogu razlikovati, ali se i menjati u vremenu. Pored procene motiva, iskustvo pokazuje da svakoj kompaniji i svakom zaposlenom, Motivacioni trening pove\u0107ava produktivnost. Treninzi psihofizi\u010dke relaksacije, koji su na zapadu intenzivno prisutni, va\u017ena su mera u prevenciju sindroma izgaranja na poslu, poznatog kao burn-out.\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\nPrincip pripadnosti je odlika koja nas odre\u0111uje i u psiholo\u0161kom, psihosocijalnom, ali i u svakom drugom smislu. Pripadamo porodici, potom raznim grupama koje su zona potrebe, interesovanja, ili tek zabave i radosti. Porodica u kojoj odrastamo, vrti\u0107, \u0161kole, sportski klubovi, dodatni programi obrazovanja, sve su to odre\u0111ene grupe u kojima individua funkcioni\u0161e kao individualac, ali paralelno i neodvojivo \u2013 i kao deo sistema. Sistem kome pripadamo za nas mo\u017ee biti tim sa kojim delimo iste ili sli\u010dne ciljeve i potrebe, ali i samo mesto na kom se nalazimo jer trenutno procenjujemo da je zona li\u010dnog/profesionalog/egzistencijalnog interesa upravo tu i tada dominantna.\n\nIz ugla psihologije, uspeh se u dana\u0161njem vremenu meri posedovanjem \u201etri vru\u0107e inteligencije\u201c, a to su: socijalna, emocionalna i prakti\u010dna.\n\nTreninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje. Iako je princip komuniciranja svima poznat i, \u010dini se da nema potrebe nagla\u0161avati ga, skoro svakodnevno se susre\u0107emo sa nedostatkom ve\u0161tina komunikacije. Dok poslovanje i interpersonalni odnosi u radnom okru\u017eenju iole funkcioni\u0161u, uglavnom se ne postavlja pitanje kvaliteta komunikacije. Ali, u \u010dasu kada se pojavi profesionalna disfunkcionalnost, odnosno \u2013 bilo kakvi problemi u poslovanju, tokom procesa \u201erehabilitacije\u201c se veoma \u010desto do\u0111e do zaklju\u010dka da timovi, odnosno odnosi i komunikaciju u timu/preduze\u0107u nisu za zavidnom nivou. Postoji vi\u0161e modela i nivoa treninga komunikacijskih ve\u0161tina od kojih su se kao najefikasniji pokazali: Asertivni trening, Trening prevazila\u017eenja konflikata, tzv. Rad sa te\u0161kim ljudima; Trening za lidere i drugi.\n\nTreninzi komunikacije su u osnovi svake dobre saradnje.\n\nTim bilding, kao proces osna\u017eivanja, ima \u0161irok spektar mogu\u0107nosti delovanja. U zavisnosti od potreba i ciljeva same kompanije, naj\u010de\u0161\u0107e se kreiraju specifi\u010dni programi koji \u0107e obuhvatiti upravo one interesne zone koje su procenjene kao kriti\u010dne ili oslabljenih kapaciteta. Nekada \u0107e aktivnosti biti zasnovane samo sa jednim ciljem, na pr.: pove\u0107anje produktivnosti i saradljivosti na konkretnom projektu, a nekada \u0107e program biti osmi\u0161ljen da kroz vi\u0161e principa u\u010dvrsti sve elemente koji doprinose uspehu i pojedinca i grupe. Jer, tim je taj koji pobe\u0111uje!\nDragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut, lajf kou\u010d\n \nThe post Uspeh je rezultat dobrog tima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2017-03-08T13:48:45+01:00", "date_modified": "2017-03-08T13:56:19+01:00", "author": { "name": "Milica Novak", "url": "https://www.seebtm.com/author/milicanovak/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Milica-Novak.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tim-bilding6.jpg", "tags": [ "Dragana Deh", "tim", "tim bilding", "uspeh tima", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/kanski-festival-iz-prve-ruke/", "url": "https://www.seebtm.com/kanski-festival-iz-prve-ruke/", "title": "Kanski festival iz prve ruke", "content_html": "Kakva je atmosfera, gde se organizuju glamurozne \u017eurke? Da li i u Kanu posao mo\u017ee da se dogovara u kafi\u0107u? Da li biste \u201e\u017eickali\u201c za karte u skupim ve\u010dernjim toaletama?
\nAna Ili\u0107 je izvr\u0161na direktorka SFA (Srpska filmska asocijacija) od samog osnivanja i \u010dlan upravnog odbora svetske asocijacije AFCI (i od nedavno \u010dlan saveta klastera pri Privrednoj komori Srbije). U tekstu koji sledi, Ana i njen tim specijalno za \u010ditaoce SEEbtm magazina prenose utiske i atmosferu sa Kanskog festivala.
\nOsim Berlinala koji se odr\u017eava svakog februara u glavnom gradu Nema\u010dke, Filmski festival u Kanu je definitivno najve\u0107i evropski i svetski festival i market koji po glamuroznosti sledi odmah nakon Oskara. Od 1947. godine kada je prvi put organizovan festival se, sa nekoliko godina prekida, odr\u017eava svake godine u maju.
\n[quote_box_left]Do karata za projekcije filmova se jako te\u0161ko dolazi, a od publike se zahteva strogi dres kod, tako da tokom dana vlada opsada crvenog tepiha od strane mu\u0161karaca i \u017eena u skupim ve\u010dernjim toaletama koji poku\u0161avaju da poput autostopera \u201e\u017eickaju\u201c karte.[/quote_box_left]
\nU tih dvanaest dana dragulj azurne obale postaje univerzum sa mnogo paralelnih svetova.
\nCentralne festivalske ceremonije, market i pres konferencije odigravaju se u Festivalskoj Palati namenski izgra\u0111enoj za festival 1982. na mestu nekada\u0161njeg kazina.
\nZahvaljuju\u0107i uspehu filmskog festivala, ali i televizijskog festivala MIPTV (osnovan 1965. godine) grad Kan je dobio 2 dvorane koje su vremenom postale dom mnogim drugim kongresima i skupovima.
\n![\"Ana](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/DSCI0845.jpg\")
Du\u017e obale oko Palea ukotvljene su jahte svetskih milionera i nanizani beli \u0161atori sa paviljonima zemalja sa svih kontinenata.
\nSrbija svoju kinematografiju promovi\u0161e u okviru Paviljona jugoisto\u010dne Evrope, a Srpska filmska asocijacija nastoji da svake godine ostvari nove kontakte i deo svetskih filmad\u017eija privu\u010de u Srbiju.
\nAli mo\u017eda najve\u0107i deo biznisa se de\u0161ava van Festivalske palate. Broj luksuznih hotela na kvadratnom kilometru je jedan od najve\u0107ih u svetu ali uprkos astronomskim cenama oni se pretvaraju u kancelarije filmskih firmi i sve vrvi od ljudi iz posla, tako da vam se lako mo\u017ee desiti da kao turista pijete kafu dok za stolom pored vas Tarantino pregovara za svoj novi projekat.
\nGlamur festivala zato decenijama privla\u010di i ogroman broj turista svih generacija koji dolaze kako bi bili deo parade, slikali se sa svojim omiljenim zvezdama ili u\u017eivali u prole\u0107u na francuskoj rivijeri.
\nDo karata za projekcije filmova se jako te\u0161ko dolazi, a od publike se zahteva strogi dres kod, tako da tokom dana vlada opsada crvenog tepiha od strane mu\u0161karaca i \u017eena u skupim ve\u010dernjim toaletama koji poku\u0161avaju da poput autostopera \u201e\u017eickaju\u201c karte.
\n![\"Sastanak](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/DSCI0927.jpg\")
Zemlje koje imaju kandidate za Zlatnu Palmu se utrkuju u organizovanju glamuroznih \u017eurki na pla\u017ei ili u nekom od ekskluzivnih hotela, organizuju se promocije skupih brendova i automobila, \u017eurke na krovovima zgrada i promocije svih mogu\u0107ih vrsta, koje su deo marketinga na koji se tro\u0161e stotine hiljada eura.
\nKako to izgleda iz ugla filmskog veterana mo\u017eete najbolje pogledati u dokumentarnom filmu Aleka Boldvina \u201eZaveden i ostavljen\u201c (Seduced and Abandoned).
\n[quote_box_right]Broj luksuznih hotela na kvadratnom kilometru je jedan od najve\u0107ih u svetu ali uprkos astronomskim cenama oni se pretvaraju u kancelarije filmskih firmi i sve vrvi od ljudi iz posla, tako da vam se lako mo\u017ee desiti da kao turista pijete kafu dok za stolom pored vas Tarantino pregovara za svoj novi projekat.[/quote_box_right]
\nKoliko je festival va\u017ean govore i brojevi:
\n[quote_box_center]Srpska filmska asocijacija je nezavisna asocijacija preduze\u0107a i pru\u017eaoca usluga u oblasti filmske, TV i advertajzing produkcije koja postoji od 2009. godine sa ciljem da promovi\u0161e Srbiju kao lokaciju za me\u0111unarodne filmske projekte. SFA poma\u017ee u povezivanju stranih klijenata sa doma\u0107im produkcijama, razvoju saradnje sa javnim sektorom na kreiranju podsticajnog okru\u017eenja za filmsku proizvodnju i unapre\u0111enju kompetenci doma\u0107ih filmskih profesionalaca.[/quote_box_center]
\nMilica Bo\u017eani\u0107
\n\u00a0
\nThe post Kanski festival iz prve ruke appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Da li \u017eelite da pro\u010ditate ne\u0161to o Filmskom festivalu u Kanu iz prve ruke?\nKakva je atmosfera, gde se organizuju glamurozne \u017eurke? Da li i u Kanu posao mo\u017ee da se dogovara u kafi\u0107u? Da li biste \u201e\u017eickali\u201c za karte u skupim ve\u010dernjim toaletama?\nAna Ili\u0107 je izvr\u0161na direktorka SFA (Srpska filmska asocijacija) od samog osnivanja i \u010dlan upravnog odbora svetske asocijacije AFCI (i od nedavno \u010dlan saveta klastera pri Privrednoj komori Srbije). U tekstu koji sledi, Ana i njen tim specijalno za \u010ditaoce SEEbtm magazina prenose utiske i atmosferu sa Kanskog festivala.\nOsim Berlinala koji se odr\u017eava svakog februara u glavnom gradu Nema\u010dke, Filmski festival u Kanu je definitivno najve\u0107i evropski i svetski festival i market koji po glamuroznosti sledi odmah nakon Oskara. Od 1947. godine kada je prvi put organizovan festival se, sa nekoliko godina prekida, odr\u017eava svake godine u maju.\n[quote_box_left]Do karata za projekcije filmova se jako te\u0161ko dolazi, a od publike se zahteva strogi dres kod, tako da tokom dana vlada opsada crvenog tepiha od strane mu\u0161karaca i \u017eena u skupim ve\u010dernjim toaletama koji poku\u0161avaju da poput autostopera \u201e\u017eickaju\u201c karte.[/quote_box_left]\nU tih dvanaest dana dragulj azurne obale postaje univerzum sa mnogo paralelnih svetova.\nCentralne festivalske ceremonije, market i pres konferencije odigravaju se u Festivalskoj Palati namenski izgra\u0111enoj za festival 1982. na mestu nekada\u0161njeg kazina.\nZahvaljuju\u0107i uspehu filmskog festivala, ali i televizijskog festivala MIPTV (osnovan 1965. godine) grad Kan je dobio 2 dvorane koje su vremenom postale dom mnogim drugim kongresima i skupovima.\nAna Ili\u0107, Izvr\u0161na dorektorka SFA\nDu\u017e obale oko Palea ukotvljene su jahte svetskih milionera i nanizani beli \u0161atori sa paviljonima zemalja sa svih kontinenata.\nSrbija svoju kinematografiju promovi\u0161e u okviru Paviljona jugoisto\u010dne Evrope, a Srpska filmska asocijacija nastoji da svake godine ostvari nove kontakte i deo svetskih filmad\u017eija privu\u010de u Srbiju.\nAli mo\u017eda najve\u0107i deo biznisa se de\u0161ava van Festivalske palate. Broj luksuznih hotela na kvadratnom kilometru je jedan od najve\u0107ih u svetu ali uprkos astronomskim cenama oni se pretvaraju u kancelarije filmskih firmi i sve vrvi od ljudi iz posla, tako da vam se lako mo\u017ee desiti da kao turista pijete kafu dok za stolom pored vas Tarantino pregovara za svoj novi projekat.\nGlamur festivala zato decenijama privla\u010di i ogroman broj turista svih generacija koji dolaze kako bi bili deo parade, slikali se sa svojim omiljenim zvezdama ili u\u017eivali u prole\u0107u na francuskoj rivijeri.\nDo karata za projekcije filmova se jako te\u0161ko dolazi, a od publike se zahteva strogi dres kod, tako da tokom dana vlada opsada crvenog tepiha od strane mu\u0161karaca i \u017eena u skupim ve\u010dernjim toaletama koji poku\u0161avaju da poput autostopera \u201e\u017eickaju\u201c karte.\nSastanak evropske mre\u017ee filmske asocijacije (EUFCN)\nZemlje koje imaju kandidate za Zlatnu Palmu se utrkuju u organizovanju glamuroznih \u017eurki na pla\u017ei ili u nekom od ekskluzivnih hotela, organizuju se promocije skupih brendova i automobila, \u017eurke na krovovima zgrada i promocije svih mogu\u0107ih vrsta, koje su deo marketinga na koji se tro\u0161e stotine hiljada eura.\nKako to izgleda iz ugla filmskog veterana mo\u017eete najbolje pogledati u dokumentarnom filmu Aleka Boldvina \u201eZaveden i ostavljen\u201c (Seduced and Abandoned).\n[quote_box_right]Broj luksuznih hotela na kvadratnom kilometru je jedan od najve\u0107ih u svetu ali uprkos astronomskim cenama oni se pretvaraju u kancelarije filmskih firmi i sve vrvi od ljudi iz posla, tako da vam se lako mo\u017ee desiti da kao turista pijete kafu dok za stolom pored vas Tarantino pregovara za svoj novi projekat.[/quote_box_right]\nKoliko je festival va\u017ean govore i brojevi:\n\n4 miliona EUR dr\u017eavnog sufinansiranja izdvajaju Ministarstvo Kulture, Nacionalni filmski centar i lokalne i provincijske vlasti.\n\n\nPreko 12 hiljada registrovanih u\u010desnika i oko 4 miliona EUR prihoda od registracija.\n\n\n2,4 miliona EUR prihoda od najma sajamskog prostora.\n\n\n5 milion EUR sponzorstva (najve\u0107i sponzori sa petogodi\u0161njim ugovorima su L\u2019Oreal, Renault i Chopard).\n\n\n6 miliona EUR prava na prenos kupio je Canal Plus.\n\n\n2 miliona EUR direktno pokroviteljstvo grada Kana, plus jo\u0161 tolika vrednost usluga javnih i komunalnih slu\u017ebi koje rade svakoga dana (policija, \u010disto\u0107a, vatrogasne slu\u017ebe…).\n\n\n194 miliona EUR je prihod koji ostvari lokalna ekonomija za 12 dana odr\u017eavanja festivala.\n\n[quote_box_center]Srpska filmska asocijacija je nezavisna asocijacija preduze\u0107a i pru\u017eaoca usluga u oblasti filmske, TV i advertajzing produkcije koja postoji od 2009. godine sa ciljem da promovi\u0161e Srbiju kao lokaciju za me\u0111unarodne filmske projekte. SFA poma\u017ee u povezivanju stranih klijenata sa doma\u0107im produkcijama, razvoju saradnje sa javnim sektorom na kreiranju podsticajnog okru\u017eenja za filmsku proizvodnju i unapre\u0111enju kompetenci doma\u0107ih filmskih profesionalaca.[/quote_box_center]\nMilica Bo\u017eani\u0107\n\u00a0\nThe post Kanski festival iz prve ruke appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-06-17T15:34:36+02:00", "date_modified": "2017-03-21T12:38:06+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/velika-3.jpg", "tags": [ "festival u kanu", "filmski festival", "kan", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/kako-da-istaknete-logo-kompanije-na-dogadajima/", "url": "https://www.seebtm.com/kako-da-istaknete-logo-kompanije-na-dogadajima/", "title": "Kako da istaknete logo kompanije na doga\u0111ajima", "content_html": "Kako o\u010dekivanja u\u010desnika rastu, a klijenti\u00a0zahtevaju sve bogatija i bolja iskustva\u00a0za svoje delegate, tako se i od\u00a0planera doga\u0111aja o\u010dekuje da pro\u0161ire\u00a0svoje poglede i na\u010dine razmi\u0161ljanja\u00a0u vezi sa organizacijom savremenih\u00a0korporativnih doga\u0111aja.
\nOrganizacija jedinstvenih i dobro\u00a0osmi\u0161ljenih\u00a0doga\u0111aja koji uvode\u00a0nove\u00a0i uzbudljive ideje predstavlja\u00a0nezaobilaznu\u00a0stavku; a tu spada i\u00a0isticanje\u00a0logotipa kompanije.
\nRazlog za\u0161to mnoge kompanije organizuju\u00a0korporativne doga\u0111aje jeste\u00a0promocija i osna\u017eivanje brenda ili\u00a0proizvoda, stoga je primena kreativnih\u00a0koncepata kod isticanja logtipa\u00a0od su\u0161tinskog zna\u010daja.
\nOvde tra\u017eimo inspirativne na\u010dine isticanja\u00a0logotipa kompanije tokom korporativnog\u00a0doga\u0111aja.
\n\n
Momenat koji planeri \u010desto previde\u00a0jeste sam dolazak gostiju na korporativni\u00a0doga\u0111aj. Baneri i flajeri imaju\u00a0svoje mesto, ali, da bi zaista bili istaknuti\u00a0u odnosu na okolinu, planeri moraju\u00a0osmisliti svaki aspekt doga\u0111aja\u00a0koji\u00a0planiraju u odnosu na individualne\u00a0klijente.\u00a0Nemojte propustiti \u0161ansu\u00a0da naglasite i osna\u017eite logo i brend\u00a0kompanije prilikom\u00a0dolaska gostiju.
\n*![\"Informativni](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/waterfall.jpg\")
PIXEL POI
\nUpadljiv i impresivan LED displej koji\u00a0uklju\u010duje logo ili slike. Pixel Poi LED\u00a0rasveta nudi planerima doga\u0111aja dizajn\u00a0po meri koji \u0107e garantovano privu\u0107i\u00a0mnogo pa\u017enje!
* PE\u0160\u010cANA SKULPTURA
\nNije vam potrebna pla\u017ea da biste napravili\u00a0izvanrednu 3D pe\u0161\u010danu skulpturu\u00a0koja \u0107e pozdravljati posetioce\u00a0doga\u0111aja.\u00a0Poznati svetski brendovi anga\u017euju\u00a0grupe umetnika ili individualne\u00a0umetnike\u00a0koji rade sa peskom, da\u00a0stvore\u00a0jedinstvene skulpture\u00a0logotipa\u00a0i proizvoda, a efekat je zaista odli\u010dan.
* ROBOTI
\nOva opcija klijentima nudi \u0161etnju, i\u00a0logo\u00a0na displeju koji se obra\u0107a posetiocima\u00a0i pozdravlja ih prilikom dolaska\u00a0na doga\u0111aj. Robot koji \u0161eta okolo\u00a0predstavlja\u00a0opciju visoke tehnologije\u00a0koja se koristi u svrhu isticanja poruke\u00a0ili logotipa kompanije, kroz interakciju sa delegatima. Prava tema za diskusiju\u00a0na svakom doga\u0111aju.
\n
Kako planeri doga\u0111aja sve vi\u0161e tra\u017ee\u00a0inovativne na\u010dine isticanja logotipa\u00a0i brenda na korporativnim doga\u0111ajima,\u00a0tako su i stru\u010dnjaci za displeje brzi\u00a0u svom odgovoru na sve raznovrsnije\u00a0i ve\u0107e zahteve u vezi sa kreativnim re\u0161enjima\u00a0visoke tehnologije. Od lasera\u00a0i LED svetiljki do vodenih holograma,\u00a0izvor upadljivih na\u010dina da istaknete\u00a0logo i privu\u010dete pa\u017enju je neiscrpan.
\n* PROJEKCIJA NA ZGRADI I VIDEO MAPIRANJE
\nPozdravite goste i po\u017eelite im dobrodo\u0161licu\u00a0projekcijom logotipa va\u0161e\u00a0kompanije, brenda ili isticanjem poruke\u00a0na samoj zgradi u kojoj se odvija\u00a0de\u0161avanje.\u00a0Ovo \u0107e zasigurno impresionirati\u00a0goste\u00a0i predstavlja uzbudljiv na\u010din\u00a0isticanja\u00a0logotipa na velikim povr\u0161inama.\u00a0Tip video mapiranja koji primenjuje\u00a0tehnologiju i jedinstvene grafike izra\u0111ene\u00a0po porud\u017ebini, sa zadivljuju\u0107im\u00a0efektom na zgradama i ostalim strukturama.
\n* UMETNIK NA STAKLU
\nNemojte protra\u0107iti vredan prostor na\u00a0kom mo\u017eete ista\u0107i logo kompanije tokom\u00a0doga\u0111aja koji organizujete.\u00a0Da li znate da prozori, ogledala i ostale\u00a0staklene povr\u0161ine mogu biti iskori\u0161\u0107ene\u00a0za isticanje brenda, i da su\u00a0efekti odli\u010dni? Umetnik mo\u017ee u\u017eivo i\u00a0na licu mesta slikati na staklu, kreirati\u00a0logo, poruke\u00a0ili \u010dak crtati karikature\u00a0glavnog izvr\u0161nog direktora na samom\u00a0mestu\u00a0doga\u0111aja.
\n![\"Video](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/video-mapping2.jpg\")
* INFORMATIVNI VODOPAD
Usudite se da budete druga\u010diji, dajte\u00a0sve od sebe i istaknite se ovim informativnim\u00a0vodopadom.\u00a0Jedinstvena fontana,\u00a0Aquascript, stvara\u00a0spektakl koji koristi tehnologiju,\u00a0vodu i specijalne efekte.
\nVa\u0161i gosti \u0107e\u00a0biti krajnje inspirisani posmatraju\u0107i u\u00a0\u010dudu re\u010di i slike formirane u kapljicama\u00a0vode.
\n\n
Planeri doga\u0111aja i ketering slu\u017ebe sve\u00a0vi\u0161e koriste hranu kao na\u010din da istaknu\u00a0logo i da zadovolje apetite klijenata\u00a0kompanije.
\nAli, pored ve\u0107 uobi\u010dajenih kapkejkova\u00a0(cupcakes) i brendiranih menija, javlja\u00a0se nova generacija umetnika, ketering\u00a0majstora i izvo\u0111a\u010da koji nude\u00a0zaista neobi\u010dna re\u0161enja.
\n* UMETNOST U \u0160OLJICI KAFE
\nUz pomo\u0107 aparata za kafu i kreativnog\u00a0iskustva ste\u010denog tokom godina,\u00a0umetnik u \u0161oljici kafe stvara svoja\u00a0dela koja zaslepljuju goste pre nego\u00a0\u0161to je popiju.\u00a0Impresionirajte svoje goste \u0161oljicom\u00a0kafe koja sadr\u017ei logo ili slike kompanije\u00a0na vrhu.
\n* SLADOLED DEVOJKE
\nPoslu\u017eite izvrstan, brendirani slatki\u0161\u00a0uz pomo\u0107 trupe jedinstvenih sladoled-devojaka.\u00a0Ovo re\u0161enje podrazumeva specijalno\u00a0napravljen i brendiran sladoled, sa sve\u00a0poslu\u017eavnicima i opremom, za nezaboravno,\u00a0ukusno iskustvo
\n*\u00a0LEDENI SVETLE\u0106I TOBOGAN
\nNe samo da \u0107ete svojim gostima pru\u017eiti\u00a0priliku da posmatraju majstora\u00a0ledene\u00a0skulpture na delu, ve\u0107 krajnja\u00a0kreacija\u00a0mo\u017ee biti iskori\u0161\u0107ena kao tobogan\u00a0za pi\u0107e.
\n![\"Umetnost](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/coffee-art_4.jpg\")
Ovo je savr\u0161en na\u010din da\u00a0osmislite doga\u0111aj i istaknete logo na\u00a0\u201eosve\u017eavaju\u0107i\u201d na\u010din. Ledeni tobogani\u00a0su \u201ekul\u201d dekoracija koja rashla\u0111uje\u00a0pi\u0107e i privla\u010di pa\u017enju delegata.
\n
Planeri doga\u0111aja su \u010desto pod pritiskom\u00a0i u stalnoj borbi pronala\u017eenja\u00a0inovativnih na\u010dina za isticanje logotipa,\u00a0a kako bi podstakli ma\u0161tu gostiju i\u00a0inspirisali posetioce.\u00a0Sre\u0107om, kreativnost onih koji su anga\u017eovani\u00a0u oblasti industrije korporativnih\u00a0doga\u0111aja nudi mno\u0161tvo uzbudljivih\u00a0re\u0161enja, samo\u00a0ako imate vremena\u00a0da pogledate i prona\u0111ete.
\nOvaj \u010dlanak sadr\u017ei samo neke od ideja\u00a0za neobi\u010dne na\u010dine isticanja logotipa\u00a0na doga\u0111ajima, \u0161to dodatno oboga\u0107uje\u00a0doga\u0111aj i predstavlja pravu senzaciju\u00a0me\u0111u posetiocima, i zasigurno\u00a0pru\u017ea najve\u0107u mogu\u0107u istaknutost va\u0161eg\u00a0brenda i biznisa.
\nNapisala: Ejmi Kapron
\nEjmi je nekada\u0161nji novinar, a skoro je nagra\u0111ena\u00a0za svoje blogove na temu doga\u0111aja.\u00a0Radi kao medijski menad\u017eer za Scarlett Entertainment,\u00a0specijalista je u oblasti zabavnih\u00a0destinacija i zastupa vi\u0161e od 5.000 programa\u00a0na stotinama lokacija \u0161irom sveta.\u00a0Scarlett Entertainment organizuje zabave\u00a0kod korporativnih doga\u0111aja, lansiranja proizvoda,\u00a0sajmovima i izlo\u017ebama…
\nThe post Kako da istaknete logo kompanije na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Jedan od aspekata koje planer doga\u0111aja treba da uzme u razmatranje prilikom organizovanja korporativnih doga\u0111aja jeste i pitanje kako i gde \u201eugraditi\u201c logo kompanije, tako da zaista bude istaknut i privu\u010de pa\u017enju u\u010desnika.\nKako o\u010dekivanja u\u010desnika rastu, a klijenti\u00a0zahtevaju sve bogatija i bolja iskustva\u00a0za svoje delegate, tako se i od\u00a0planera doga\u0111aja o\u010dekuje da pro\u0161ire\u00a0svoje poglede i na\u010dine razmi\u0161ljanja\u00a0u vezi sa organizacijom savremenih\u00a0korporativnih doga\u0111aja.\nOrganizacija jedinstvenih i dobro\u00a0osmi\u0161ljenih\u00a0doga\u0111aja koji uvode\u00a0nove\u00a0i uzbudljive ideje predstavlja\u00a0nezaobilaznu\u00a0stavku; a tu spada i\u00a0isticanje\u00a0logotipa kompanije.\nRazlog za\u0161to mnoge kompanije organizuju\u00a0korporativne doga\u0111aje jeste\u00a0promocija i osna\u017eivanje brenda ili\u00a0proizvoda, stoga je primena kreativnih\u00a0koncepata kod isticanja logtipa\u00a0od su\u0161tinskog zna\u010daja.\nOvde tra\u017eimo inspirativne na\u010dine isticanja\u00a0logotipa kompanije tokom korporativnog\u00a0doga\u0111aja.\n \nLogo kao dobrodo\u0161lica\u00a0gostima\nMomenat koji planeri \u010desto previde\u00a0jeste sam dolazak gostiju na korporativni\u00a0doga\u0111aj. Baneri i flajeri imaju\u00a0svoje mesto, ali, da bi zaista bili istaknuti\u00a0u odnosu na okolinu, planeri moraju\u00a0osmisliti svaki aspekt doga\u0111aja\u00a0koji\u00a0planiraju u odnosu na individualne\u00a0klijente.\u00a0Nemojte propustiti \u0161ansu\u00a0da naglasite i osna\u017eite logo i brend\u00a0kompanije prilikom\u00a0dolaska gostiju.\n* PIXEL POI\nUpadljiv i impresivan LED displej koji\u00a0uklju\u010duje logo ili slike. Pixel Poi LED\u00a0rasveta nudi planerima doga\u0111aja dizajn\u00a0po meri koji \u0107e garantovano privu\u0107i\u00a0mnogo pa\u017enje!\n* PE\u0160\u010cANA SKULPTURA\nNije vam potrebna pla\u017ea da biste napravili\u00a0izvanrednu 3D pe\u0161\u010danu skulpturu\u00a0koja \u0107e pozdravljati posetioce\u00a0doga\u0111aja.\u00a0Poznati svetski brendovi anga\u017euju\u00a0grupe umetnika ili individualne\u00a0umetnike\u00a0koji rade sa peskom, da\u00a0stvore\u00a0jedinstvene skulpture\u00a0logotipa\u00a0i proizvoda, a efekat je zaista odli\u010dan.\n* ROBOTI\nOva opcija klijentima nudi \u0161etnju, i\u00a0logo\u00a0na displeju koji se obra\u0107a posetiocima\u00a0i pozdravlja ih prilikom dolaska\u00a0na doga\u0111aj. Robot koji \u0161eta okolo\u00a0predstavlja\u00a0opciju visoke tehnologije\u00a0koja se koristi u svrhu isticanja poruke\u00a0ili logotipa kompanije, kroz interakciju sa delegatima. Prava tema za diskusiju\u00a0na svakom doga\u0111aju.\n \nUpadljivi logo displeji\nKako planeri doga\u0111aja sve vi\u0161e tra\u017ee\u00a0inovativne na\u010dine isticanja logotipa\u00a0i brenda na korporativnim doga\u0111ajima,\u00a0tako su i stru\u010dnjaci za displeje brzi\u00a0u svom odgovoru na sve raznovrsnije\u00a0i ve\u0107e zahteve u vezi sa kreativnim re\u0161enjima\u00a0visoke tehnologije. Od lasera\u00a0i LED svetiljki do vodenih holograma,\u00a0izvor upadljivih na\u010dina da istaknete\u00a0logo i privu\u010dete pa\u017enju je neiscrpan.\n* PROJEKCIJA NA ZGRADI I VIDEO MAPIRANJE\nPozdravite goste i po\u017eelite im dobrodo\u0161licu\u00a0projekcijom logotipa va\u0161e\u00a0kompanije, brenda ili isticanjem poruke\u00a0na samoj zgradi u kojoj se odvija\u00a0de\u0161avanje.\u00a0Ovo \u0107e zasigurno impresionirati\u00a0goste\u00a0i predstavlja uzbudljiv na\u010din\u00a0isticanja\u00a0logotipa na velikim povr\u0161inama.\u00a0Tip video mapiranja koji primenjuje\u00a0tehnologiju i jedinstvene grafike izra\u0111ene\u00a0po porud\u017ebini, sa zadivljuju\u0107im\u00a0efektom na zgradama i ostalim strukturama.\n* UMETNIK NA STAKLU\nNemojte protra\u0107iti vredan prostor na\u00a0kom mo\u017eete ista\u0107i logo kompanije tokom\u00a0doga\u0111aja koji organizujete.\u00a0Da li znate da prozori, ogledala i ostale\u00a0staklene povr\u0161ine mogu biti iskori\u0161\u0107ene\u00a0za isticanje brenda, i da su\u00a0efekti odli\u010dni? Umetnik mo\u017ee u\u017eivo i\u00a0na licu mesta slikati na staklu, kreirati\u00a0logo, poruke\u00a0ili \u010dak crtati karikature\u00a0glavnog izvr\u0161nog direktora na samom\u00a0mestu\u00a0doga\u0111aja.\n* INFORMATIVNI VODOPAD\nUsudite se da budete druga\u010diji, dajte\u00a0sve od sebe i istaknite se ovim informativnim\u00a0vodopadom.\u00a0Jedinstvena fontana,\u00a0Aquascript, stvara\u00a0spektakl koji koristi tehnologiju,\u00a0vodu i specijalne efekte.\nVa\u0161i gosti \u0107e\u00a0biti krajnje inspirisani posmatraju\u0107i u\u00a0\u010dudu re\u010di i slike formirane u kapljicama\u00a0vode.\n \nJestiv logo displej\nPlaneri doga\u0111aja i ketering slu\u017ebe sve\u00a0vi\u0161e koriste hranu kao na\u010din da istaknu\u00a0logo i da zadovolje apetite klijenata\u00a0kompanije.\nAli, pored ve\u0107 uobi\u010dajenih kapkejkova\u00a0(cupcakes) i brendiranih menija, javlja\u00a0se nova generacija umetnika, ketering\u00a0majstora i izvo\u0111a\u010da koji nude\u00a0zaista neobi\u010dna re\u0161enja.\n* UMETNOST U \u0160OLJICI KAFE\nUz pomo\u0107 aparata za kafu i kreativnog\u00a0iskustva ste\u010denog tokom godina,\u00a0umetnik u \u0161oljici kafe stvara svoja\u00a0dela koja zaslepljuju goste pre nego\u00a0\u0161to je popiju.\u00a0Impresionirajte svoje goste \u0161oljicom\u00a0kafe koja sadr\u017ei logo ili slike kompanije\u00a0na vrhu.\n* SLADOLED DEVOJKE\nPoslu\u017eite izvrstan, brendirani slatki\u0161\u00a0uz pomo\u0107 trupe jedinstvenih sladoled-devojaka.\u00a0Ovo re\u0161enje podrazumeva specijalno\u00a0napravljen i brendiran sladoled, sa sve\u00a0poslu\u017eavnicima i opremom, za nezaboravno,\u00a0ukusno iskustvo\n*\u00a0LEDENI SVETLE\u0106I TOBOGAN\nNe samo da \u0107ete svojim gostima pru\u017eiti\u00a0priliku da posmatraju majstora\u00a0ledene\u00a0skulpture na delu, ve\u0107 krajnja\u00a0kreacija\u00a0mo\u017ee biti iskori\u0161\u0107ena kao tobogan\u00a0za pi\u0107e.\nOvo je savr\u0161en na\u010din da\u00a0osmislite doga\u0111aj i istaknete logo na\u00a0\u201eosve\u017eavaju\u0107i\u201d na\u010din. Ledeni tobogani\u00a0su \u201ekul\u201d dekoracija koja rashla\u0111uje\u00a0pi\u0107e i privla\u010di pa\u017enju delegata.\n \nDa zaklju\u010dimo…\nPlaneri doga\u0111aja su \u010desto pod pritiskom\u00a0i u stalnoj borbi pronala\u017eenja\u00a0inovativnih na\u010dina za isticanje logotipa,\u00a0a kako bi podstakli ma\u0161tu gostiju i\u00a0inspirisali posetioce.\u00a0Sre\u0107om, kreativnost onih koji su anga\u017eovani\u00a0u oblasti industrije korporativnih\u00a0doga\u0111aja nudi mno\u0161tvo uzbudljivih\u00a0re\u0161enja, samo\u00a0ako imate vremena\u00a0da pogledate i prona\u0111ete.\nOvaj \u010dlanak sadr\u017ei samo neke od ideja\u00a0za neobi\u010dne na\u010dine isticanja logotipa\u00a0na doga\u0111ajima, \u0161to dodatno oboga\u0107uje\u00a0doga\u0111aj i predstavlja pravu senzaciju\u00a0me\u0111u posetiocima, i zasigurno\u00a0pru\u017ea najve\u0107u mogu\u0107u istaknutost va\u0161eg\u00a0brenda i biznisa.\nNapisala: Ejmi Kapron\n\nEjmi je nekada\u0161nji novinar, a skoro je nagra\u0111ena\u00a0za svoje blogove na temu doga\u0111aja.\u00a0Radi kao medijski menad\u017eer za Scarlett Entertainment,\u00a0specijalista je u oblasti zabavnih\u00a0destinacija i zastupa vi\u0161e od 5.000 programa\u00a0na stotinama lokacija \u0161irom sveta.\u00a0Scarlett Entertainment organizuje zabave\u00a0kod korporativnih doga\u0111aja, lansiranja proizvoda,\u00a0sajmovima i izlo\u017ebama…\nThe post Kako da istaknete logo kompanije na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2014-10-30T16:15:56+01:00", "date_modified": "2018-01-04T14:14:09+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/SandSculpture-Caesars-Forum-Las-Vegas-070.jpg", "tags": [ "KAKO DA ISTAKNETE LOGO KOMPANIJE", "LOGO", "UZBUDLJIVI DOGA\u0110AJI", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/sta-organizatori-traze-pri-izboru-prostora/", "url": "https://www.seebtm.com/sta-organizatori-traze-pri-izboru-prostora/", "title": "\u0160TA ORGANIZATORI TRA\u017dE PRI IZBORU PROSTORA?", "content_html": "![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/rob_davidson.jpg\")
Autor: Rob Dejvidson
Pre nego \u0161to damo odgovor na postavljeno pitanje, vredi podsetiti se nekih karakteristika tr\u017ei\u0161ta korporativnih doga\u0111aja i za\u0161to korporativne organizacije investiraju svoj novac u odr\u017eavanje skupova.
\nKorporativni doga\u0111aji se mogu definisati kao skupovi zaposlenih ili ostalih akcionara poslovnih organizacija. Prisustvo zaposlenih je obi\u010dno obavezno, a putne tro\u0161kove, tro\u0161kove sme\u0161taja i hrane snosi poslodavac.
\nPostoji veliki broj razloga za\u0161to kompanije, i velike i male, organizuju korporativne doga\u0111aje, ali su svi u neku ruku povezani sa potrebom kompanije da bude \u0161to uspe\u0161nija u svom polju poslovanja.
\nPostoje dve vrste korporativnih doga\u0111aja:
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Interni sastanci \u2013 za zaposlene
\nNa primer, sastanak koji se odr\u017eava u svrhu obuke zaposlenih u smislu sticanja ve\u0161tina i tehnika koje su im potrebne radi \u0161to boljeg obavljanja poslovnih zadataka kao \u0161to su ve\u0161tine prodaje, ve\u0161tine komunikacije sa klijentima, ve\u0161tine iz oblasti informacione tehnologije i sl., u zavisnosti od prirode posla kompanije.
\nOstali tipovi korporativnih sastanaka mogu biti organizovani sa ciljem da menad\u017eerima pru\u017ee mogu\u0107nost da razgovaraju o strategijama kompanije u budu\u0107nosti, o marketingu, \u0161irenju poslovanja, kriznom menad\u017ementu i sl. Ve\u0107ina sastanaka ovog tipa su manjeg obima (kre\u0107u se u rasponu od \u0161a\u010dice zaposlenih do nekoliko desetina) i u proseku traju dan ili dva.
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Eksterni sastanci \u2013 za ostale akcionare kompanije
\nNa primer, sastanak akcionara, prezentacija proizvoda, konferencija za novinare \u2013 \u00a0gde prisutni u\u010desnici nisu direktno zaposleni u kompaniji. Ovakvi sastanci obi\u010dno traju sat ili dva.
\n\n
Alternativna metoda klasifikacije korporativnih doga\u0111aja jeste kategorizacija u odnosu na primarni cilj doga\u0111aja. U skladu sa tim, postoje tri glavne kategorije:
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pravni/konstitucionalni: interni i eksterni sastanci koji se odr\u017eavaju sa ciljem, na primer, izbora direktora kompanije ili glasanja o strategijama poslovanja.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/mesta_odrzavanja_korporativnih-dogadjaja_1.jpg\")
\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Komercijalni: doga\u0111aji direktno namenjeni \u0161irenju poslovanja i dodatnom pokretanju prodaje proizvoda i usluga kompanije. Na primer, prezentacija novih proizvoda klijentima i potencijalnim klijentima; obuka za \u010dlanove prodajnog tima kompanije.
\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dru\u0161tveni: doga\u0111aji koji se odr\u017eavaju sa ciljem ja\u010danja veza izme\u0111u zaposlenih ili izme\u0111u predstavnika kompanije i klijenata. Na primer, okupljanje menad\u017ementa, team building doga\u0111aji i dani kompanije.
\nBez obzira na to kako se klasifikuju, korporativni doga\u0111aji generalno imaju dva osnovna cilja: da edukuju; da inspiri\u0161u; i da u\u010desnicima pru\u017ee mogu\u0107nosti me\u0111usobnog povezivanja.
\nPonekad, korporativni sastanci se odr\u017eavaju u kancelarijama kompanije, bez potrebe za tra\u017eenjem eksterne lokacije bilo koje vrste.
\nIpak, ve\u0107ina kompanija priznaje da ima mnogo jakih razloga za\u0161to doga\u0111aje treba odr\u017eavati van kancelarija. Neki od njih su slede\u0107i:
\n– nedostatak kapaciteta u smislu mesta za sedenje ili tehni\u010dke opreme u sopstvenim prostorijama (samo nekoliko kompanija poseduje prostor i svu neophodnu audio-vizuelnu opremu za odr\u017eavanje ve\u0107ih sastanaka)
\n– potreba da se zaposlenima pru\u017ei odmor od uobi\u010dajenog radnog okru\u017eenja (da im se pomogne da se fokusiraju na sastanak time \u0161to \u0107e biti daleko od poslovne svakodnevice koja \u010desto ume da odvra\u0107a misli; da im se pomogne da razmi\u0161ljaju na kreativniji na\u010din, u drugom okru\u017eenju)
\n– \u017eelja da se zaposleni motivi\u0161u time \u0161to \u0107e sastanak biti odr\u017ean na atraktivnoj lokaciji, uz dodatak zabave i razonode, kao \u0161to su golf ili spa centar
\n– poverljiv sadr\u017eaj sastanka kada su u pitanju osetljive teme, kao, na primer, vi\u0161ak radne snage
\n– potreba za susretom na \u201eneutralnom\u201c terenu, kao, na primer, kada se predstavnici dve kompanije sastanu da razgovaraju u spajanju kompanija ili pripajanju jedne kompanije drugoj.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/mesta_odrzavanja_korporativnih_dogadjaja_2.jpg\")
Znamo da se sve vi\u0161e tra\u017ee mesta koja daju najvi\u0161i strate\u0161ki smisao datom doga\u0111aju. To zna\u010di da se njihova razmi\u0161ljanja kre\u0107u u pravcu pogodnosti koje im takvo mesto donosi. Organizatori sve vi\u0161e tra\u017ee mesta koja ne\u0107e predstavljati samo sme\u0161taj i prostor, ve\u0107 \u0107e tako\u0111e na neki na\u010din obogatiti doga\u0111aj, na primer, putem dizajna, arhitekture, atmosfere ili istorije.
\nStrate\u0161ki pristup odabiru lokacija za organizovanje korporativnih sastanaka zna\u010di da sve ve\u0107i broj organizatora uzimaju u obzir i meru u kojoj mesta odr\u017eavanja sastanka mogu da u\u010dvrste poziciju brenda njihove organizacije.
\nBrendovi su veoma dragoceni za organizaciju po\u0161to vremenom postaju prioritet kod klijenata u smislu proizvoda i usluga, na taj na\u010din podi\u017eu\u0107i nivo prodaje; brendovi privla\u010de najbolje radnike; tako\u0111e, poma\u017eu u izgradnji sveobuhvatne vrednosti kompanije.
\nSve \u0161to kompanija radi treba da bude u \u010dvrstoj vezi sa jasnim i pozitivnim brendom koji poku\u0161ava da projektuje na svoje klijente, zaposlene i akcionare: proizvodi, regrutovanja, sve marketin\u0161ke aktivnosti od ogla\u0161avanja do sponzorstava, i\u2026 mesta koje odabira za odr\u017eavanje sastanaka i doga\u0111aja.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/mesta_odrzavanja_korporativnih_dogadjaja_3.jpg\")
Odabir pogre\u0161ne lokacije mo\u017ee stvoriti konfuziju u vezi sa brendom kompanije. Na primer, IT kompanija koja \u017eeli da projektuje brend koji je nov, savremen i moderan, sigurno za mesto doga\u0111aja ne\u0107e odabrati lokaciju od istorijskog zna\u010daja, po\u0161to \u0107e to stvoriti konfuziju u vezi sa bendom.
\nSa druge strane, kompanija kao \u0161to je banka, a koja \u017eeli da projektuje brend koji je vezan za tradiciju, snagu i sigurnost za mesto doga\u0111aja mo\u017ee odabrati, na primer, zamak, kako bi jo\u0161 vi\u0161e u\u010dvrstila istaknute vrednosti brenda.
\nKompanije sa nekom vrstom \u201ezelenog\u201d brenda i\u0107i \u0107e na to da postoje\u0107i renome potkrepe odabirom lokacije koja u\u010desnicima sastanka jasno ukazuje na\u00a0 preporuke odr\u017eivosti, kroz vidljive primere recikla\u017ee i o\u010duvanja.
U budu\u0107nosti, ljudi koji se bave marketingom svih tipova lokacija, mora\u0107e da shvate sve ve\u0107i zna\u010daj vrednosti brendova, kao i uticaj istih na odabir lokacija za odr\u017eavanje korporativnih doga\u0111aja. Ovo \u0107e morati da se uvrsti u razgovore i pregovore sa organizatorima korporativnih doga\u0111aja.
\nThe post \u0160TA ORGANIZATORI TRA\u017dE PRI IZBORU PROSTORA? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Autor: Rob Dejvidson\nKako organizatori biraju mesta za odr\u017eavanje svojih doga\u0111aja?\nPre nego \u0161to damo odgovor na postavljeno pitanje, vredi podsetiti se nekih karakteristika tr\u017ei\u0161ta korporativnih doga\u0111aja i za\u0161to korporativne organizacije investiraju svoj novac u odr\u017eavanje skupova.\nKorporativni doga\u0111aji se mogu definisati kao skupovi zaposlenih ili ostalih akcionara poslovnih organizacija. Prisustvo zaposlenih je obi\u010dno obavezno, a putne tro\u0161kove, tro\u0161kove sme\u0161taja i hrane snosi poslodavac.\nPostoji veliki broj razloga za\u0161to kompanije, i velike i male, organizuju korporativne doga\u0111aje, ali su svi u neku ruku povezani sa potrebom kompanije da bude \u0161to uspe\u0161nija u svom polju poslovanja.\nVrste korporativnih doga\u0111aja\nPostoje dve vrste korporativnih doga\u0111aja:\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Interni sastanci \u2013 za zaposlene\nNa primer, sastanak koji se odr\u017eava u svrhu obuke zaposlenih u smislu sticanja ve\u0161tina i tehnika koje su im potrebne radi \u0161to boljeg obavljanja poslovnih zadataka kao \u0161to su ve\u0161tine prodaje, ve\u0161tine komunikacije sa klijentima, ve\u0161tine iz oblasti informacione tehnologije i sl., u zavisnosti od prirode posla kompanije.\nOstali tipovi korporativnih sastanaka mogu biti organizovani sa ciljem da menad\u017eerima pru\u017ee mogu\u0107nost da razgovaraju o strategijama kompanije u budu\u0107nosti, o marketingu, \u0161irenju poslovanja, kriznom menad\u017ementu i sl. Ve\u0107ina sastanaka ovog tipa su manjeg obima (kre\u0107u se u rasponu od \u0161a\u010dice zaposlenih do nekoliko desetina) i u proseku traju dan ili dva.\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Eksterni sastanci \u2013 za ostale akcionare kompanije\nNa primer, sastanak akcionara, prezentacija proizvoda, konferencija za novinare \u2013 \u00a0gde prisutni u\u010desnici nisu direktno zaposleni u kompaniji. Ovakvi sastanci obi\u010dno traju sat ili dva.\n \nAlternativna metoda klasifikacije korporativnih doga\u0111aja jeste kategorizacija u odnosu na primarni cilj doga\u0111aja. U skladu sa tim, postoje tri glavne kategorije:\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pravni/konstitucionalni: interni i eksterni sastanci koji se odr\u017eavaju sa ciljem, na primer, izbora direktora kompanije ili glasanja o strategijama poslovanja.\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Komercijalni: doga\u0111aji direktno namenjeni \u0161irenju poslovanja i dodatnom pokretanju prodaje proizvoda i usluga kompanije. Na primer, prezentacija novih proizvoda klijentima i potencijalnim klijentima; obuka za \u010dlanove prodajnog tima kompanije.\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dru\u0161tveni: doga\u0111aji koji se odr\u017eavaju sa ciljem ja\u010danja veza izme\u0111u zaposlenih ili izme\u0111u predstavnika kompanije i klijenata. Na primer, okupljanje menad\u017ementa, team building doga\u0111aji i dani kompanije.\nZa\u0161to se korporativni doga\u0111aji odr\u017eavaju van kancelarija?\nBez obzira na to kako se klasifikuju, korporativni doga\u0111aji generalno imaju dva osnovna cilja: da edukuju; da inspiri\u0161u; i da u\u010desnicima pru\u017ee mogu\u0107nosti me\u0111usobnog povezivanja.\nPonekad, korporativni sastanci se odr\u017eavaju u kancelarijama kompanije, bez potrebe za tra\u017eenjem eksterne lokacije bilo koje vrste.\nIpak, ve\u0107ina kompanija priznaje da ima mnogo jakih razloga za\u0161to doga\u0111aje treba odr\u017eavati van kancelarija. Neki od njih su slede\u0107i:\n– nedostatak kapaciteta u smislu mesta za sedenje ili tehni\u010dke opreme u sopstvenim prostorijama (samo nekoliko kompanija poseduje prostor i svu neophodnu audio-vizuelnu opremu za odr\u017eavanje ve\u0107ih sastanaka)\n– potreba da se zaposlenima pru\u017ei odmor od uobi\u010dajenog radnog okru\u017eenja (da im se pomogne da se fokusiraju na sastanak time \u0161to \u0107e biti daleko od poslovne svakodnevice koja \u010desto ume da odvra\u0107a misli; da im se pomogne da razmi\u0161ljaju na kreativniji na\u010din, u drugom okru\u017eenju)\n– \u017eelja da se zaposleni motivi\u0161u time \u0161to \u0107e sastanak biti odr\u017ean na atraktivnoj lokaciji, uz dodatak zabave i razonode, kao \u0161to su golf ili spa centar\n– poverljiv sadr\u017eaj sastanka kada su u pitanju osetljive teme, kao, na primer, vi\u0161ak radne snage\n– potreba za susretom na \u201eneutralnom\u201c terenu, kao, na primer, kada se predstavnici dve kompanije sastanu da razgovaraju u spajanju kompanija ili pripajanju jedne kompanije drugoj.\n\nDakle, \u0161ta je to \u0161to organizatori tra\u017ee prilikom odabira lokacije za svoj doga\u0111aj?\nZnamo da se sve vi\u0161e tra\u017ee mesta koja daju najvi\u0161i strate\u0161ki smisao datom doga\u0111aju. To zna\u010di da se njihova razmi\u0161ljanja kre\u0107u u pravcu pogodnosti koje im takvo mesto donosi. Organizatori sve vi\u0161e tra\u017ee mesta koja ne\u0107e predstavljati samo sme\u0161taj i prostor, ve\u0107 \u0107e tako\u0111e na neki na\u010din obogatiti doga\u0111aj, na primer, putem dizajna, arhitekture, atmosfere ili istorije.\nStrate\u0161ki pristup odabiru lokacija za organizovanje korporativnih sastanaka zna\u010di da sve ve\u0107i broj organizatora uzimaju u obzir i meru u kojoj mesta odr\u017eavanja sastanka mogu da u\u010dvrste poziciju brenda njihove organizacije.\nBrendovi su veoma dragoceni za organizaciju po\u0161to vremenom postaju prioritet kod klijenata u smislu proizvoda i usluga, na taj na\u010din podi\u017eu\u0107i nivo prodaje; brendovi privla\u010de najbolje radnike; tako\u0111e, poma\u017eu u izgradnji sveobuhvatne vrednosti kompanije.\nSve \u0161to kompanija radi treba da bude u \u010dvrstoj vezi sa jasnim i pozitivnim brendom koji poku\u0161ava da projektuje na svoje klijente, zaposlene i akcionare: proizvodi, regrutovanja, sve marketin\u0161ke aktivnosti od ogla\u0161avanja do sponzorstava, i\u2026 mesta koje odabira za odr\u017eavanje sastanaka i doga\u0111aja.\nOdabir pogre\u0161ne lokacije mo\u017ee stvoriti konfuziju u vezi sa brendom kompanije. Na primer, IT kompanija koja \u017eeli da projektuje brend koji je nov, savremen i moderan, sigurno za mesto doga\u0111aja ne\u0107e odabrati lokaciju od istorijskog zna\u010daja, po\u0161to \u0107e to stvoriti konfuziju u vezi sa bendom.\nSa druge strane, kompanija kao \u0161to je banka, a koja \u017eeli da projektuje brend koji je vezan za tradiciju, snagu i sigurnost za mesto doga\u0111aja mo\u017ee odabrati, na primer, zamak, kako bi jo\u0161 vi\u0161e u\u010dvrstila istaknute vrednosti brenda.\nKompanije sa nekom vrstom \u201ezelenog\u201d brenda i\u0107i \u0107e na to da postoje\u0107i renome potkrepe odabirom lokacije koja u\u010desnicima sastanka jasno ukazuje na\u00a0 preporuke odr\u017eivosti, kroz vidljive primere recikla\u017ee i o\u010duvanja.\nU budu\u0107nosti, ljudi koji se bave marketingom svih tipova lokacija, mora\u0107e da shvate sve ve\u0107i zna\u010daj vrednosti brendova, kao i uticaj istih na odabir lokacija za odr\u017eavanje korporativnih doga\u0111aja. Ovo \u0107e morati da se uvrsti u razgovore i pregovore sa organizatorima korporativnih doga\u0111aja.\nThe post \u0160TA ORGANIZATORI TRA\u017dE PRI IZBORU PROSTORA? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2014-03-17T13:52:28+01:00", "date_modified": "2015-03-25T14:43:53+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/mesta_odrzavanja_korporativnih_dogadjaja_2.jpg", "tags": [ "korporativni doga\u0111aji", "organizatori doga\u0111aja", "PROSTOR", "Mi\u0161ljenja stru\u010dnjaka" ] } ] }