![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_7.jpg\")
Ta\u010dno poreklo tanga nije poznato, s obzirom da je izgubljeno u mitovima ili u nezabele\u017eenoj istoriji.Novi model ovog kupa\u0107eg kostima nosi naziv \u201eBikini Konnekted\u201d, a opremljen je senzorom koji putem poruke na smartfonu ili tabletu upozorava na opasnost od mogu\u0107ih opekotina.
\n\n
Zahvaljuju\u0107i osetljivom vodootpornom ure\u0111aju koji meri temperature i prati koli\u010dinu ultraljubi\u010dastih zraka, osobi koja ga nosi se signalizira kada je vreme da se skloni sa sunca.
\nIna\u010de, ovaj bikini se izra\u0111uje po meri, i dizajnira ga francuska firma \u201eSpinali Design\u201d, a cena je 149 eura.
\nThe post Pametni bikini?! appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Ovog leta pripradnice \u017eenskog pola \u0107e mo\u0107i bez straha da se sun\u010daju zahvaljuju\u0107i novom, \u201epametnom\u201d bikiniju koji meri \u0161tetne ultraljubi\u010daste zrake.\nNovi model ovog kupa\u0107eg kostima nosi naziv \u201eBikini Konnekted\u201d, a opremljen je senzorom koji putem poruke na smartfonu ili tabletu upozorava na opasnost od mogu\u0107ih opekotina.\n\nZahvaljuju\u0107i osetljivom vodootpornom ure\u0111aju koji meri temperature i prati koli\u010dinu ultraljubi\u010dastih zraka, osobi koja ga nosi se signalizira kada je vreme da se skloni sa sunca.\nIna\u010de, ovaj bikini se izra\u0111uje po meri, i dizajnira ga francuska firma \u201eSpinali Design\u201d, a cena je 149 eura.\nThe post Pametni bikini?! appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-07-31T15:22:56+02:00", "date_modified": "2016-12-30T13:15:14+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bikini.jpg", "tags": [ "bikini", "ovo niste znali", "pametni bikini", "Ma \u0161ta ka\u017ee\u0161?!", "Moda i stil" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/tango-argentinski-ples-kao-nacin-zivota/", "url": "https://www.seebtm.com/tango-argentinski-ples-kao-nacin-zivota/", "title": "TANGO \u2013 ARGENTINSKI PLES KAO NA\u010cIN \u017dIVOTA", "content_html": "\nTa\u010dno poreklo tanga nije poznato, s obzirom da je izgubljeno u mitovima ili u nezabele\u017eenoj istoriji.
Me\u0111utim, naju\u010destalija pri\u010da je da je tango prvobitno bio ples improvizacije koji je kombinovao pokrete i ritam nekoliko ranijih muzi\u010dkih i plesnih tradicija i da je bio ples siroma\u0161nih, ta\u010dnije ples ni\u017ee klase.
\nTango se razvio oko 1870. godine zahvaljuju\u0107i me\u0161anju raznovrsne muzike evropskih imigranata, afrikanaca i gau\u010dosa.
\nNaime, afri\u010dkim robovima koji su dovedeni u Buenos Ajres kao radna snaga je bilo dozvoljeno da uz muziku bubnjeva igraju njihov ples Candomb\u00e9. Candomb\u00e9 je vremenom prerastao u milongu i nakon toga u tango. Tako\u0111e, i imigranti sa Kube su imali uticaj na razvoj tanga. Oni su doneli ples habaneru, koji je kasnije kombinovan sa \u0161panskim plesom contradanza i nakon toga sa polkom.
\nArgetinski sto\u010dari \u2013 gau\u010dosi su tako\u0111e imali svoju ulogu u razvoju tanga. Naime, oni su organizovali payada – poznata takmi\u010denja u improvizaciji muzike na gitari i pevanju.
\u0160to se ti\u010de muzike, tango je prvobitno svirao samo jedan muzi\u010dar na harmonici ili gitari. Kasnije je osnovan trio koji se sastojao od gitariste, violiniste i flautiste ili klariniste. Violina, gitara, flauta i klarinet su kori\u0161\u0107eni zbog lakog transporta, jer se de\u0161avalo da su muzi\u010dari svirali na nekoliko razli\u010ditih lokacija u toku ve\u010deri.
\nOvi instrumenti su kori\u0161\u0107eni sve do pojave klavira, kojem se priklju\u010dio i bandoneon zameniv\u0161i harmoniku, flautu i klarinet. Bandoneon je tangu dao druga\u010diji zvuk, ta\u010dnije tango je sa ovom melodijom postao temperamentniji, ozbiljniji i ritmi\u010dan. Tako\u0111e, kroz ovakve melodije tango je postao i na\u010din izra\u017eavanja dubokih emocija. Zatim je bas zamenio gitaru, i tako je nastao novi, savremeni tango orkestar koji su \u010dinili bandoneon, violina, klavir i bas.
\nPeriod zlatnog doba tanga, kako ga Argentinci zovu, obuhvata razdoblje od 1920. do 1950. godine, s obzirom da je tada tango dobio svoj dana\u0161nji oblik.
\nU periodu od 1920. do 1930. godine tango se \u0161irio u svetu. Tada se tango plesao u filmovima, a peva\u010di tango muzike su putovali svetom, i tako je i po\u010deo razvoj zlatnog doba tanga.
\nZa Argentinu, tango je tada postao sinonim, a zemlja je postala jedna od najbogatijih nacija u svetu, a muzika, poezija i kultura su napredovale.
\nSlobodno se mo\u017ee re\u0107i da je tango predstavljao na\u010din za izra\u017eavanje argentinske kulture.![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_5.jpg\")
Za zlatno doba tanga je va\u017ena i 1935. godina koju karakteri\u0161u kompozitori Juan D\u2019Arienzo i Rodolfo Biagi, jer su tada komponovali muziku koja je imala br\u017ei ritam.
\nZahvaljuju\u0107i toj muzici, tango se vratio svojoj osnovnoj funkciji, a to je bila muzika za igranje, a ne za slu\u0161anje.
\nTako\u0111e, u tom periodu su nastale i neke od najpoznatijih tango kompozicija, a i orkestri su po\u010deli da broje vi\u0161e \u010dlanova, sa dirigentom, kompozitorom i profesionalnim peva\u010dima.
\nZahvaljuju\u0107i doseljenicima, tango je stigao i do Evrope, gde je postao jako popularan i bio je prihva\u0107en od strane vi\u0161ih slojeva dru\u0161tva.
\nZa prihvatanje tanga u Argentini, veliku ulogu je imao i Pariz s obzirom da je tada Pariz bio centar sveta, a argentinska aristokratija se ugledala na dru\u0161tvo u Parizu. Nakon prihvatanja tanga kod Francuza, ubrzo su i argentinske porodice svih stale\u017ea zaplesale ovaj ples.
\nKao \u0161to sve ima svoje zlatno doba, tako je tu i sivo doba. Za tango sivo doba je po\u010delo posle 1955. godine, kada ga je argentinska vlada zabranila jer su smatrali da ga igraju devojke u bordelima.
\nOd te godine, tango se dugo vremena igrao u tajnosti, ta\u010dnije u podzemlju a velika plesna mesta su zatvorena i masovna okupljanja zabranjena. Tango je tada opstao u manje poznatim mestima, i naravno u srcima igra\u010da koji od njega nisu odustali.
\nKao deo podzemlja, tango je u jednom momentu bio zanemaren, s obzirom da je rock and roll muzika preuzela scenu. 1980. godine, tango je ponovo imao razloga da bude zahvalan Parizu. Te godine se u Parizu odr\u017eao mjuzikl Tango Argentino, i tako je Pariz ponovo postao po\u010detna ta\u010dka za predstavljanje tanga u svetu.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_1.jpg\")
Postoji veliki broj stilova u tangu, koji su se razvijali zajedno sa razvojem ovog plesa. Neki od najpoznatijih stilova tanga su milonga, quebrada, creolo, orillero i tango arrabalero, canyengue, tango liso, salonski tango, neo-tango i naravno show tango ili fantasia.
Milonga je jedan od stilova argentinskog tanga, koji se smatra i samom prete\u010dom tanga. To je ples koji karakteri\u0161e fizi\u010dki kontakt koji je u vreme kada se tango pojavio bio zabranjen prilikom plesanja. Zapravo, milonga je bio narodni ples.
\nCreolo tango su igrali i mu\u0161karci me\u0111usobno. Za tango orillero i tango arrabalero, koraci su bili kratki i o\u0161tri sa puno dinami\u010dnih ukrasa. Drugi naziv za ove dve vrste tanga je \u201eTango sa periferije grada\u201d.
\nTango canyengue je jedini tango stil koji se od po\u010detka igrao na otvorenom. Nuevo Tango ili neo-tango je stil koji se razvio oko 2000. godine, i to uglavnom na teritoriji Evrope i Amerike.
\nSve u svemu, tango je ples \u010diji su se stilovi menjali kroz godine, ali ono \u0161to je ostalo nepromenjeno je da je tango stekao svoju svetsku slavu i da je to ples koji se mo\u017ee plesati uz svaku vrstu muzike, i da kod njega ne postoje ograni\u010denja.
\n******************************
\nUNESCO je 2009. godine uvrstio tango u svetsku kulturnu ba\u0161tinu.
\n******************************
\n\u201eTango je najbolji izraz onoga \u0161to pesnici \u010desto poku\u0161avaju da objasne re\u010dima \u2013 verovanje da borba mo\u017ee biti svetkovina\u201d \u2013 Horhe Luis Borhes
\n******************************
\nNajpoznatija tango numera je La cumparsita, nastala 1917. godine u Montevideu, koja je danas zvani\u010dna himna Urugvaja.
\n******************************
\nNajpoznatiji tango stvaraoci su peva\u010d, glumac i gitarista Karlos Gardel i kompozitor i bandeonista Astor Piazzolla.
\n******************************
\nThe post TANGO \u2013 ARGENTINSKI PLES KAO NA\u010cIN \u017dIVOTA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Koreni tango plesa\nTa\u010dno poreklo tanga nije poznato, s obzirom da je izgubljeno u mitovima ili u nezabele\u017eenoj istoriji.\nMe\u0111utim, naju\u010destalija pri\u010da je da je tango prvobitno bio ples improvizacije koji je kombinovao pokrete i ritam nekoliko ranijih muzi\u010dkih i plesnih tradicija i da je bio ples siroma\u0161nih, ta\u010dnije ples ni\u017ee klase.\nTango se razvio oko 1870. godine zahvaljuju\u0107i me\u0161anju raznovrsne muzike evropskih imigranata, afrikanaca i gau\u010dosa. \nNaime, afri\u010dkim robovima koji su dovedeni u Buenos Ajres kao radna snaga je bilo dozvoljeno da uz muziku bubnjeva igraju njihov ples Candomb\u00e9. Candomb\u00e9 je vremenom prerastao u milongu i nakon toga u tango. Tako\u0111e, i imigranti sa Kube su imali uticaj na razvoj tanga. Oni su doneli ples habaneru, koji je kasnije kombinovan sa \u0161panskim plesom contradanza i nakon toga sa polkom.\nArgetinski sto\u010dari \u2013 gau\u010dosi su tako\u0111e imali svoju ulogu u razvoju tanga. Naime, oni su organizovali payada – poznata takmi\u010denja u improvizaciji muzike na gitari i pevanju.\n\u0160to se ti\u010de muzike, tango je prvobitno svirao samo jedan muzi\u010dar na harmonici ili gitari. Kasnije je osnovan trio koji se sastojao od gitariste, violiniste i flautiste ili klariniste. Violina, gitara, flauta i klarinet su kori\u0161\u0107eni zbog lakog transporta, jer se de\u0161avalo da su muzi\u010dari svirali na nekoliko razli\u010ditih lokacija u toku ve\u010deri.\n Mo\u017eda niste znali:\n– tango je nastao u siroma\u0161nim delovima Buenos Ajresa\n– postao je popularan zbog nedostatka \u017eena\n– vi\u0161i stale\u017ei Buenos Ajresa su na tango gledali kao na skandalozan \u010din siroma\u0161nih\n– tango je prvi ples za parove u Evropi koji je uklju\u010divao improvizaciju\n\nOvi instrumenti su kori\u0161\u0107eni sve do pojave klavira, kojem se priklju\u010dio i bandoneon zameniv\u0161i harmoniku, flautu i klarinet. Bandoneon je tangu dao druga\u010diji zvuk, ta\u010dnije tango je sa ovom melodijom postao temperamentniji, ozbiljniji i ritmi\u010dan. Tako\u0111e, kroz ovakve melodije tango je postao i na\u010din izra\u017eavanja dubokih emocija. Zatim je bas zamenio gitaru, i tako je nastao novi, savremeni tango orkestar koji su \u010dinili bandoneon, violina, klavir i bas.\nZlatno doba tanga\nPeriod zlatnog doba tanga, kako ga Argentinci zovu, obuhvata razdoblje od 1920. do 1950. godine, s obzirom da je tada tango dobio svoj dana\u0161nji oblik.\nU periodu od 1920. do 1930. godine tango se \u0161irio u svetu. Tada se tango plesao u filmovima, a peva\u010di tango muzike su putovali svetom, i tako je i po\u010deo razvoj zlatnog doba tanga.\nZa Argentinu, tango je tada postao sinonim, a zemlja je postala jedna od najbogatijih nacija u svetu, a muzika, poezija i kultura su napredovale.\nSlobodno se mo\u017ee re\u0107i da je tango predstavljao na\u010din za izra\u017eavanje argentinske kulture.\nZa zlatno doba tanga je va\u017ena i 1935. godina koju karakteri\u0161u kompozitori Juan D\u2019Arienzo i Rodolfo Biagi, jer su tada komponovali muziku koja je imala br\u017ei ritam.\n Buenos Ajresa je svetski centar tanga.\n\nZahvaljuju\u0107i toj muzici, tango se vratio svojoj osnovnoj funkciji, a to je bila muzika za igranje, a ne za slu\u0161anje.\nTako\u0111e, u tom periodu su nastale i neke od najpoznatijih tango kompozicija, a i orkestri su po\u010deli da broje vi\u0161e \u010dlanova, sa dirigentom, kompozitorom i profesionalnim peva\u010dima.\nZahvaljuju\u0107i doseljenicima, tango je stigao i do Evrope, gde je postao jako popularan i bio je prihva\u0107en od strane vi\u0161ih slojeva dru\u0161tva.\nZa prihvatanje tanga u Argentini, veliku ulogu je imao i Pariz s obzirom da je tada Pariz bio centar sveta, a argentinska aristokratija se ugledala na dru\u0161tvo u Parizu. Nakon prihvatanja tanga kod Francuza, ubrzo su i argentinske porodice svih stale\u017ea zaplesale ovaj ples.\nSivo doba tanga\nKao \u0161to sve ima svoje zlatno doba, tako je tu i sivo doba. Za tango sivo doba je po\u010delo posle 1955. godine, kada ga je argentinska vlada zabranila jer su smatrali da ga igraju devojke u bordelima.\n 22. septembra 1913. godine je napisan prvi \u010dlanak o tangu, koji se pojavio u novinama Critica, a autor teksta pod nadimkom Viejo Tanguero nikada nije otkriven.\n\nOd te godine, tango se dugo vremena igrao u tajnosti, ta\u010dnije u podzemlju a velika plesna mesta su zatvorena i masovna okupljanja zabranjena. Tango je tada opstao u manje poznatim mestima, i naravno u srcima igra\u010da koji od njega nisu odustali.\nKao deo podzemlja, tango je u jednom momentu bio zanemaren, s obzirom da je rock and roll muzika preuzela scenu. 1980. godine, tango je ponovo imao razloga da bude zahvalan Parizu. Te godine se u Parizu odr\u017eao mjuzikl Tango Argentino, i tako je Pariz ponovo postao po\u010detna ta\u010dka za predstavljanje tanga u svetu.\nKorak po korak tango\nPostoji veliki broj stilova u tangu, koji su se razvijali zajedno sa razvojem ovog plesa. Neki od najpoznatijih stilova tanga su milonga, quebrada, creolo, orillero i tango arrabalero, canyengue, tango liso, salonski tango, neo-tango i naravno show tango ili fantasia. \nMilonga je jedan od stilova argentinskog tanga, koji se smatra i samom prete\u010dom tanga. To je ples koji karakteri\u0161e fizi\u010dki kontakt koji je u vreme kada se tango pojavio bio zabranjen prilikom plesanja. Zapravo, milonga je bio narodni ples.\nCreolo tango su igrali i mu\u0161karci me\u0111usobno. Za tango orillero i tango arrabalero, koraci su bili kratki i o\u0161tri sa puno dinami\u010dnih ukrasa. Drugi naziv za ove dve vrste tanga je \u201eTango sa periferije grada\u201d.\n 1984. godine tango je zvani\u010dno definisan kao Agentinski ples.\n\nTango canyengue je jedini tango stil koji se od po\u010detka igrao na otvorenom. Nuevo Tango ili neo-tango je stil koji se razvio oko 2000. godine, i to uglavnom na teritoriji Evrope i Amerike.\nSve u svemu, tango je ples \u010diji su se stilovi menjali kroz godine, ali ono \u0161to je ostalo nepromenjeno je da je tango stekao svoju svetsku slavu i da je to ples koji se mo\u017ee plesati uz svaku vrstu muzike, i da kod njega ne postoje ograni\u010denja.\n\n******************************\n\n\nUNESCO je 2009. godine uvrstio tango u svetsku kulturnu ba\u0161tinu.\n\n\n******************************\n\n\n\u201eTango je najbolji izraz onoga \u0161to pesnici \u010desto poku\u0161avaju da objasne re\u010dima \u2013 verovanje da borba mo\u017ee biti svetkovina\u201d \u2013 Horhe Luis Borhes\n\n\n******************************\n\n\nNajpoznatija tango numera je La cumparsita, nastala 1917. godine u Montevideu, koja je danas zvani\u010dna himna Urugvaja.\n\n\n******************************\n\n\nNajpoznatiji tango stvaraoci su peva\u010d, glumac i gitarista Karlos Gardel i kompozitor i bandeonista Astor Piazzolla.\n\n\n******************************\n\nM.J.\nThe post TANGO \u2013 ARGENTINSKI PLES KAO NA\u010cIN \u017dIVOTA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2014-01-09T11:31:09+01:00", "date_modified": "2015-03-30T12:36:11+02:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/tango_1.jpg", "tags": [ "argentinski ples", "ples", "tango", "Moda i stil" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/kubanske-cigare-zavirite-u-otmeni-svet-duvana/", "url": "https://www.seebtm.com/kubanske-cigare-zavirite-u-otmeni-svet-duvana/", "title": "KUBANSKE CIGARE \u2013 ZAVIRITE U OTMENI SVET DUVANA", "content_html": "Poreklom sa Kube, duvan se uzgaja i bere u nekoliko podru\u010dja na ostrvu, a naro\u010dito na planta\u017eama Vuelta Abaho, koje se nalaze u pokrajini Pinar del Rio. Istra\u017eivanjem kubanskih predela, Kristofer Kolumbo sa svoja dva mornara, prona\u0161ao je ne\u0161to \u0161to vezuje istoriju kubanskih cigara za njega.
\nNaime, nai\u0161li su na grupu ljudi, mu\u0161karaca koji su u rukama imali nekakav \u0161tapi\u0107 koji se dimio i nekakve biljke, osu\u0161ene i uvijene u list nalik na musketu, koji je tako\u0111e osu\u0161en i upaljen na jednom kraju. Na drugom kraju su uvla\u010dili odnosno uzimali taj dim, pri udisanju. Kolumbo i mornari su otkrili \u010ditavu jednu zemlju duvana, a da nisu ni bili svesni u kojoj meri. Posle toga se Kolumbo vratio u Evropu gde je \u0161panskom narodu predstavio ovu novu vrstu u\u017eitka.
\nKubanske cigare nisu bile toliko popularne sve do sredine devedesetih godina pro\u0161log veka kada su do\u017eivele veliku ekspanziju. Tih godina su postale moderne i otmene, umnogome zahvaljuju\u0107i medijskoj pa\u017enji.
\nVeliki broj ljudi ne zna da su kubanske cigare dobile imena po delima Aleksandra Dime i Vilijema \u0160ekspira.
\nRazlog tome je tradicija \u010ditanja knjiga u fabrikama cigara, koja se\u017ee od 1860-tih godina. Od tada pa do danas, stvoreno je mnogo brendova kubanskih cigara, a kao najpoznatiji se izdvajaju Kohiba (Cohiba), Montekristo (Montecristo), Romeo i Julija (Romeo y Julieta), Partagas, Diplomatikos (Diplomaticos).
\nCohiba su cigare koje se smatraju vode\u0107im kubanskim brendom. Ime poti\u010de od drevne re\u010di Indijanaca iz plemena Taino za snop listova duvana, koji je najstariji poznati oblik cigare. Smatra se da je prva cigara Cohiba napravljena 1966. godine, a da je na svetsko tr\u017ei\u0161te plasirana 1982. godine.
\nMontecristo ima bogatu istoriju i postao je jedna od najpoznatijih cigara u svetu. Isto tako predstavlja i standard po kome se mere sve kubanske cigare.
\n![\"\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/kubanske_cigare_3.jpg\")
Romeo y Julieta ima nasle\u0111e od preko 130 godina, a dobila je ime po \u0160ekspirovom knji\u017eevnom remek-delu. Napravljene na Kubi 1875. godine, cigare Romeo y Julieta su postale neverovatno poznate u 20. veku.
U otmenom svetu duvana kubanske cigare u\u017eivaju najbolju reputaciju i pru\u017eaju vrhunsko zadovoljstvo. Asociraju na prefinjenost i glamur. Prodaju se u kutijama zape\u010da\u0107enim velikim zelenim znakom kao garancijom originala.
\nPu\u0161enje ove cigare predstavlja pravi ritual. Istinski u\u017eivalac prvo omiri\u0161e cigaru, zatim je polako protrlja kroz ruke i u\u017eiva u njoj i pre nego \u0161to je upali. Ka\u017eu da treba da se duvani lagano, nikada u toku posla ili na ulici. Dim treba uvla\u010diti tek na svaki minut. Za istinskog ljubitelja, kubanska cigara je mogu\u0107nost u\u017eivanja u jedinstvenoj kombinaciji ukusa i aroma.
\nKubanske cigare su luksuz i to nimalo jeftin. Prave se od kvalitetnih sirovina, a u izradu svake pojedina\u010dne cigare se ula\u017ee mnogo pa\u017enje i brige. \u010cinjenica da se veoma te\u0161ko nalaze van Kube \u010dini ih jo\u0161 po\u017eeljnijim.
\n******************************
\n******************************
\nPartagas je najstarija fabrika cigara otvorena 1827. godine.
\n******************************
\nHabano je najve\u0107i me\u0111unarodni skup ljubitelja najbolje cigare na svetu.
\n******************************
\nNajpoznatiji u\u017eivaoci kubanskih cigara su Vinston \u010cer\u010dil, Fidel Kastro, Al Kapone, Sigmund Frojd, Albert Ajn\u0161tajn, \u010carli \u010caplin, D\u017eek Nikolson, \u0160eron Stoun, i dr.
\nThe post KUBANSKE CIGARE \u2013 ZAVIRITE U OTMENI SVET DUVANA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Kuba \u2013 mesto gde je sve po\u010delo \n\nPoreklom sa Kube, duvan se uzgaja i bere u nekoliko podru\u010dja na ostrvu, a naro\u010dito na planta\u017eama Vuelta Abaho, koje se nalaze u pokrajini Pinar del Rio. Istra\u017eivanjem kubanskih predela, Kristofer Kolumbo sa svoja dva mornara, prona\u0161ao je ne\u0161to \u0161to vezuje istoriju kubanskih cigara za njega.\nNaime, nai\u0161li su na grupu ljudi, mu\u0161karaca koji su u rukama imali nekakav \u0161tapi\u0107 koji se dimio i nekakve biljke, osu\u0161ene i uvijene u list nalik na musketu, koji je tako\u0111e osu\u0161en i upaljen na jednom kraju. Na drugom kraju su uvla\u010dili odnosno uzimali taj dim, pri udisanju. Kolumbo i mornari su otkrili \u010ditavu jednu zemlju duvana, a da nisu ni bili svesni u kojoj meri. Posle toga se Kolumbo vratio u Evropu gde je \u0161panskom narodu predstavio ovu novu vrstu u\u017eitka.\nKubanske cigare nisu bile toliko popularne sve do sredine devedesetih godina pro\u0161log veka kada su do\u017eivele veliku ekspanziju. Tih godina su postale moderne i otmene, umnogome zahvaljuju\u0107i medijskoj pa\u017enji.\nNajpoznatije cigare\nVeliki broj ljudi ne zna da su kubanske cigare dobile imena po delima Aleksandra Dime i Vilijema \u0160ekspira.\nRazlog tome je tradicija \u010ditanja knjiga u fabrikama cigara, koja se\u017ee od 1860-tih godina. Od tada pa do danas, stvoreno je mnogo brendova kubanskih cigara, a kao najpoznatiji se izdvajaju Kohiba (Cohiba), Montekristo (Montecristo), Romeo i Julija (Romeo y Julieta), Partagas, Diplomatikos (Diplomaticos).\nCohiba su cigare koje se smatraju vode\u0107im kubanskim brendom. Ime poti\u010de od drevne re\u010di Indijanaca iz plemena Taino za snop listova duvana, koji je najstariji poznati oblik cigare. Smatra se da je prva cigara Cohiba napravljena 1966. godine, a da je na svetsko tr\u017ei\u0161te plasirana 1982. godine.\nMontecristo ima bogatu istoriju i postao je jedna od najpoznatijih cigara u svetu. Isto tako predstavlja i standard po kome se mere sve kubanske cigare.\nRomeo y Julieta ima nasle\u0111e od preko 130 godina, a dobila je ime po \u0160ekspirovom knji\u017eevnom remek-delu. Napravljene na Kubi 1875. godine, cigare Romeo y Julieta su postale neverovatno poznate u 20. veku.\nU\u017eivanje u kubanskim cigarama\nU otmenom svetu duvana kubanske cigare u\u017eivaju najbolju reputaciju i pru\u017eaju vrhunsko zadovoljstvo. Asociraju na prefinjenost i glamur. Prodaju se u kutijama zape\u010da\u0107enim velikim zelenim znakom kao garancijom originala.\nPu\u0161enje ove cigare predstavlja pravi ritual. Istinski u\u017eivalac prvo omiri\u0161e cigaru, zatim je polako protrlja kroz ruke i u\u017eiva u njoj i pre nego \u0161to je upali. Ka\u017eu da treba da se duvani lagano, nikada u toku posla ili na ulici. Dim treba uvla\u010diti tek na svaki minut. Za istinskog ljubitelja, kubanska cigara je mogu\u0107nost u\u017eivanja u jedinstvenoj kombinaciji ukusa i aroma.\nKubanske cigare su luksuz i to nimalo jeftin. Prave se od kvalitetnih sirovina, a u izradu svake pojedina\u010dne cigare se ula\u017ee mnogo pa\u017enje i brige. \u010cinjenica da se veoma te\u0161ko nalaze van Kube \u010dini ih jo\u0161 po\u017eeljnijim.\n\n******************************\n\nCohiba Behike je najskuplja cigara na svetu i ko\u0161ta oko 400 dolara po komadu.\n\n******************************\n\n\nPartagas je najstarija fabrika cigara otvorena 1827. godine.\n\n\n******************************\n\n\nHabano je najve\u0107i me\u0111unarodni skup ljubitelja najbolje cigare na svetu.\n\n\n******************************\n\n\nNajpoznatiji u\u017eivaoci kubanskih cigara su Vinston \u010cer\u010dil, Fidel Kastro, Al Kapone, Sigmund Frojd, Albert Ajn\u0161tajn, \u010carli \u010caplin, D\u017eek Nikolson, \u0160eron Stoun, i dr. \n\n******************************\nThe post KUBANSKE CIGARE \u2013 ZAVIRITE U OTMENI SVET DUVANA appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2013-12-30T11:41:49+01:00", "date_modified": "2017-12-19T15:11:53+01:00", "author": { "name": "Mira Jokic", "url": "https://www.seebtm.com/author/officebs/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/slika-.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/kubaske_cigare_22.jpg", "tags": [ "hedonizam", "kuba", "kubanske cigare", "lifestyle", "Moda i stil" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/odelo-ne-cini-coveka/", "url": "https://www.seebtm.com/odelo-ne-cini-coveka/", "title": "\u201cODELO (NE) \u010cINI \u010cOVEKA\u201d", "content_html": "![\"Dress](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/dress_code01.jpg\" "\\"Dress")
Sam stil obla\u010denja koji gradimo je odraz vremena u kome \u017eivimo. Prilikom najve\u0107eg broja verbalnih i neverbalnih kontakata me\u0111u ljudima, ono \u0161to je od primarnog zna\u010daja za uspe\u0161nost ishoda uspostavljene komunikacije jeste imid\u017e u\u010desnika u datoj komunikaciji. Veliki broj ljudi nastoji da bude jedinstven, da se iska\u017ee i da bude vrednovan prema sopstvenim individualnim doprinosima, a imid\u017e upravo predstavlja na\u010din da se to defini\u0161e. Kada pojedinac izgradi sopstveni imid\u017e, na taj na\u010din pokazuje koliko se udobno i uverljivo ose\u0107a u sopstvenoj ko\u017ei.
Dobar ukus u odevanju zna\u010di pravilan izbor ode\u0107e, obu\u0107e, nakita i drugih garderobnih i ukrasnih detalja za svako doba dana, svaku priliku i okru\u017eenje.
\nPravila zvani\u010dnog poslovnog dress code-a:
\n1. Zabranjeno je nositi tetova\u017ee i pirsing na vidnom mestu na telu
\n 2. Zabranjena gola le\u0111a i ramena kod \u017eenskog dela zaposlenih
\n3. \u017denski dekoltei i napadan nakit su u poslovnom svetu zabranjeni
\n4. Mu\u0161karci tako\u0111e treba da izbegavaju nakit, posebno prstenje (osim burmi) i min\u0111u\u0161e
\n5. Mu\u0161karcima obavezno odelo, bez obzira na spolja\u0161nju temperaturu
\n6. Obavezna kravata kod mu\u0161kog dela zaposlenih
\n7. Du\u017eina \u017eenske suknje obavezno centimetar do dva ispod kolena
\n8. Zabranjeno no\u0161enje farmerki
\n9. \u0160tikle kod \u017eenskih cipela treba da budu visine izme\u0111u 2 – 4,5 cm, ne vi\u0161e
\n10. Izbegavati dre\u010dave boje ode\u0107e
Poznata poslovica: \u201eOdelo ne \u010dini \u010doveka\u201c, se u poslovnom jeziku ipak slobodno mo\u017ee prevesti kao \u201eOdelo \u010dini \u010doveka\u201c. Ovo je pravilo koje vredi u bontonu poslovnog obla\u010denja \u0161irom sveta. Odnosno, odelo je ipak veoma bitno za izgra\u0111ivanje uspe\u0161nog poslovnog imid\u017ea. \u010cinjenica je da je prvi utisak presudan za stvaranje odre\u0111ene slike o ljudima, tako da bi izbor ode\u0107e, naravno u zavisnosti od radnog mesta, trebao da bude u skladu sa utiskom koji svaka osoba \u017eeli da ostavi.
\nPoslovni imid\u017e se izme\u0111u ostalog formira: li\u010dnim izgledom, profesionalnim odevanjem, razumljivom, jasnom i uspe\u0161nom komunikacijom, odgovaraju\u0107im pona\u0161anjem u razli\u010ditim prilikama, stavaranjem utiska o li\u010dnoj sigurnosti, li\u010dnim karakternim osobinama…
\nU ve\u0107ini slu\u010dajeva se mi\u0161ljenje o nekoj osobi formira na osnovu prvog utiska, koji se stvara u samo nekoliko sekundi, a kasnije se te\u0161ko menja. Drugim re\u010dima, ako u prvih desetak sekundi ostavimo lo\u0161 utisak o sebi, kasnije to ne mo\u017eemo izbrisati.
\nPrema nekim istra\u017eivanjima je dokazano da je za prvi utisak koji \u0107e druga ![\"Dress](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/dress_code02.jpg\" "\\"Dress")
osoba o nama ste\u0107i potrebno ne vi\u0161e od 5 sekundi, a on se prvenstveno sti\u010de na osnovu vizuelnog utiska koji \u0107emo na tu osobu ostaviti. Ta slika koju prezentujemo ne zavisi samo od na\u010dina obla\u010denja, iako to ostavlja jak utisak, ve\u0107 i od celokupne li\u010dnosti – pokreta, izraza lica, frizure, dr\u017eanja, \u0161to uti\u010de na percepciju druge osobe \u010dak 55 procenata. Ton glasa na tu percepciju uti\u010de 38%, a re\u010di koje izgovaramo samo 7 procenata!
Svakako, prvi utisak stvaramo na temelju fizi\u010dkog izgleda – ode\u0107e, frizure i dr\u017eanja. Uvek je me\u0111u poslovnim ljudima, u poslovnom svetu, va\u017eilo pravilo: Prvo prodajemo sebe, pa svoju kompaniju, a tek na kraju proizvod ili uslugu. Odnosno, svojim stavom i ode\u0107om koju u datom trenutku imamo na sebi, \u0161aljemo poruku o svojoj kompetentnosti i ako ta poruka nije odgovaraju\u0107a, proizvod koji nudimo mo\u017ee biti najbolji od svih na tr\u017ei\u0161tu, ali \u0107emo ga te\u0161ko prodati.
\nPored ve\u0107 ustaljenog poslovnog bontona, postoje jo\u0161 neki \u201etrikovi\u201d kojima mo\u017eemo pokazati da smo sigurni u sebe, po\u010dev od upoznavanja ili pozdravljana. Gestikulacija tako\u0111e igra veoma va\u017enu ulogu u poslovnim komunikacijama\u2026
\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pravilno pozdrav\u00adljanje po\u010dinje izgovaranjem svoga imena i pru\u017eanjem desne ruke prema osobi;
\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stisak ruke treba da bude \u010dvrst i odmeren;
\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uvek se trudimo da ne delujemo pogrbljeno ili klonulo, jer tako ostavljamo utisak nepreduzimljive, umorne i apati\u010dne osobe;
\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ruke na kukovima, prekr\u0161tene ruke ili stisnute pesnice \u0161alju poruke zbog kojih se ljudi ose\u0107aju nelagodno;
\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Upiranje prsta je znak agresivnosti, a igranje klju\u010devima u d\u017eepu ili prstenom na ruci znak nervoze;
\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nakon prvih nekoliko re\u010denica, izgovorenih uz sme\u0161ak i pravu dozu samopouzdanja, premosti\u0107e se jaz, otkloniti nelagodnost i ubediti sagovornik, poslovni partner, \u0161ef, da ste Vi prava osoba koju tra\u017ei\u2026
\nTako\u0111e, pored svih sitnica kojima predstavljamo sebe i kompaniju u kojoj radimo, treba imati i dozu umerenosti. Kao \u0161to je ve\u0107 odavno poznato, ni u \u010demu ne treba preterivati. Evo i za\u0161to:
\nPravilnici koji su uvedeni u bankama podrazumevaju da slu\u017ebenici na \u0161alterima budu nasmejani i govore umerenim tonom. Ba\u0161 tako, sa osmehom, jedan od zaposlenih je saop\u0161tio prezadu\u017eenom klijentu iznos mese\u010dne rate za kredit, a on mu je, iznerviran zbog iznosa i opomene, odgovorio: \u201e\u0160ta se ti kezi\u0161?!\u201c
\n\u201eOpu\u0161teni\u201d petak
\nKako se u svakom poslu o\u010dekuje malo kreativnosti, tako je i zaposlenima dozvoljeno kreiranje sopstvenog stila uz kombinovanje casual sa formalnim na\u010dinom odevanja. Ali ovakav vid kreativnosti je dozvoljen samo petkom. Sve vi\u0161e firmi uvodi \u201ecasual friday\u201d ili \u201eopu\u0161teni petak\u201d, kada je zaposlenima dozvoljeno da dolaze na posao \u201eopu\u0161tenije\u201d obu\u010deni. Odnosno, dozvoljeno je da svako pravi svoju kombinaciju obla\u010denja za taj dan.
\n![\"Casual](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/casual_riday.jpg\" "\\"Casual")
Pod ovim \u201eopu\u0161tenim obla\u010denjem\u201d, firme uglavnom podrazumevaju samo neformalniji sako, kombinovanje farmerki sa polo majicom i sakoom, pantalone ili farmerke uz majicu sa dugmi\u0107ima ili kragnom, obu\u0107u je najbolje zameniti udobnijim cipelama, a ne patikama\u2026
Me\u0111utim, kako je casual friday u mnogim firmama i kompanijama po\u010deo da se stapa sa varijantama vikend obla\u010denja, odnosno kako su zaposleni u svoj svojoj kreativnosti po\u010deli da me\u0161aju \u201evikend garderobu\u201d sa casual stilom, mnoge kompanije su po\u010dele ipak da ukidaju ovaj obi\u010daj. Standardni dress code je ipak onaj siguran stil kog \u0107e se svaki zaposleni pridr\u017eavati i na\u010din na koji \u0107e svaki zaposleni najbolje predstaviti svoje poslovno okru\u017eenje.
\nIako postoje brojni pravilnici kod obla\u010denja, ipak svaka kultura ima svoj stil obla\u010denja, poslovni bonton, i time \u0161alje poruku o jedinstvenosti, prepoznatljivosti i pripadnosti istoj, kao i ono \u0161to sama po sebi zna\u010di i \u010demu te\u017ei.
\nU Francuskoj, zemlji nastanka bontona, na osnovu izgleda se procenjuje dru\u0161tveni status svakog pojedinca, ali i stepen obrazovanja.
\nU Italiji su u poslovnom stilu obavezni skupi detalji, kao \u0161to su satovi, kravate, cipele, ta\u0161ne, kai\u0161evi itd.
\nU Nema\u010dkoj va\u017ei strogo pravilo: \u017eene treba da izbegavaju glamurozan izgled. \u0160lja\u0161te\u0107i nakit se tuma\u010di kao provokacija. Za mu\u0161karce va\u017eno pravilo glasi: \u201eJedan d\u017eentlmen uvek sam sebi vezuje kravatu\u201d!
\nU Meksiku je veoma va\u017eno kakvu \u0107ete ode\u0107u nositi. Kada je u pitanju formalna ve\u010dera mu\u0161karci treba da nose ko\u0161ulju i kravatu, a \u017eena treba uvek da nosi sve\u010danu haljinu.
\nStarosedeoci severozapadne obale Pacifika su uvek imali kompleks socijalne strukture, uklju\u010duju\u0107i robove, \u201eobi\u010dne\u201d ljude i plemi\u0107e, tako da je obla\u010denje slu\u017eilo da uka\u017ee na ove socijalne razlike.
\nKineski narod je veoma konzervativan kada je re\u010d o ode\u0107i. \u017dene srednjih godina nose cheong-sam suknju (jednodelni kostim za \u017eene, koji prati telo). Mu\u0161ka verzija ovog kostima se naziva changshan. Na mandarinskom kineskom je ovaj deo ode\u0107e poznat kao kipao (q\u00edp\u00e1o). Pored ovog tradicionalnog obla\u010denja, mu\u0161karci obi\u010dno obla\u010de i odelo sa kravatom. Kinezi smatraju da im no\u0161enje nepristojnih haljina mo\u017ee oduzeti dostojanstvo.
\nMe\u0111utim, da na\u010din i stil obla\u010denja ne oslikavaju samo osobu, a ta osoba kompaniju za koju radi, potvr\u0111uje i \u010dinjenica da se same kompanije u svetu postepeno odri\u010du propisanog poslovnog kodeksa obla\u010denja radi odre\u0111enih u\u0161teda.
\nTako na primer u italijanskoj naftnoj kompaniji ENI je uvedena odredba o neformalnijem ode\u00advanju, bez sakoa i kravate. Na ovaj korak su se u kompaniji odlu\u010dili pre svega zbog \u0161tednje energije i za\u0161tite \u017eivotne sredine! Naime, ako rashlad\u00adni ure\u0111aji hlade manje, tako tro\u0161e manje energije i istovremeno manje zaga\u0111uju okolinu. A s obzirom da je \u201eve\u0161ta\u010dko i nezdravo\u201d hla\u0111enje svedeno na minimum, onda je zaposlenima dozvoljeno da se rashla\u0111uju prirodnim putem, odnosno, nisu u obavezi da se preterano obla\u010de. Ova energetska kompanija je prva koja je uvela \u0161tednju skidanjem kravata, a o ovom na\u010dinu u\u0161tede sada razmi\u0161ljaju i druge kompanije. Bez kravate i sakoa, na posao dolaze i Ja\u00adpanci, a osim Italije, ta moda polako zahvata i \u0160paniju.
\n\n\n
The post “ODELO (NE) \u010cINI \u010cOVEKA” appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sam stil obla\u010denja koji gradimo je odraz vremena u kome \u017eivimo. Prilikom najve\u0107eg broja verbalnih i neverbalnih kontakata me\u0111u ljudima, ono \u0161to je od primarnog zna\u010daja za uspe\u0161nost ishoda uspostavljene komunikacije jeste imid\u017e u\u010desnika u datoj komunikaciji. Veliki broj ljudi nastoji da bude jedinstven, da se iska\u017ee i da bude vrednovan prema sopstvenim individualnim doprinosima, a imid\u017e upravo predstavlja na\u010din da se to defini\u0161e. Kada pojedinac izgradi sopstveni imid\u017e, na taj na\u010din pokazuje koliko se udobno i uverljivo ose\u0107a u sopstvenoj ko\u017ei.\nDobar ukus u odevanju zna\u010di pravilan izbor ode\u0107e, obu\u0107e, nakita i drugih garderobnih i ukrasnih detalja za svako doba dana, svaku priliku i okru\u017eenje.\nPravila zvani\u010dnog poslovnog dress code-a:\n1. Zabranjeno je nositi tetova\u017ee i pirsing na vidnom mestu na telu\n 2. Zabranjena gola le\u0111a i ramena kod \u017eenskog dela zaposlenih\n3. \u017denski dekoltei i napadan nakit su u poslovnom svetu zabranjeni\n4. Mu\u0161karci tako\u0111e treba da izbegavaju nakit, posebno prstenje (osim burmi) i min\u0111u\u0161e\n5. Mu\u0161karcima obavezno odelo, bez obzira na spolja\u0161nju temperaturu\n6. Obavezna kravata kod mu\u0161kog dela zaposlenih\n7. Du\u017eina \u017eenske suknje obavezno centimetar do dva ispod kolena\n8. Zabranjeno no\u0161enje farmerki\n9. \u0160tikle kod \u017eenskih cipela treba da budu visine izme\u0111u 2 – 4,5 cm, ne vi\u0161e\n10. Izbegavati dre\u010dave boje ode\u0107e\nPoznata poslovica: \u201eOdelo ne \u010dini \u010doveka\u201c, se u poslovnom jeziku ipak slobodno mo\u017ee prevesti kao \u201eOdelo \u010dini \u010doveka\u201c. Ovo je pravilo koje vredi u bontonu poslovnog obla\u010denja \u0161irom sveta. Odnosno, odelo je ipak veoma bitno za izgra\u0111ivanje uspe\u0161nog poslovnog imid\u017ea. \u010cinjenica je da je prvi utisak presudan za stvaranje odre\u0111ene slike o ljudima, tako da bi izbor ode\u0107e, naravno u zavisnosti od radnog mesta, trebao da bude u skladu sa utiskom koji svaka osoba \u017eeli da ostavi.\nPoslovni imid\u017e se izme\u0111u ostalog formira: li\u010dnim izgledom, profesionalnim odevanjem, razumljivom, jasnom i uspe\u0161nom komunikacijom, odgovaraju\u0107im pona\u0161anjem u razli\u010ditim prilikama, stavaranjem utiska o li\u010dnoj sigurnosti, li\u010dnim karakternim osobinama…\nU ve\u0107ini slu\u010dajeva se mi\u0161ljenje o nekoj osobi formira na osnovu prvog utiska, koji se stvara u samo nekoliko sekundi, a kasnije se te\u0161ko menja. Drugim re\u010dima, ako u prvih desetak sekundi ostavimo lo\u0161 utisak o sebi, kasnije to ne mo\u017eemo izbrisati.\nPrema nekim istra\u017eivanjima je dokazano da je za prvi utisak koji \u0107e druga osoba o nama ste\u0107i potrebno ne vi\u0161e od 5 sekundi, a on se prvenstveno sti\u010de na osnovu vizuelnog utiska koji \u0107emo na tu osobu ostaviti. Ta slika koju prezentujemo ne zavisi samo od na\u010dina obla\u010denja, iako to ostavlja jak utisak, ve\u0107 i od celokupne li\u010dnosti – pokreta, izraza lica, frizure, dr\u017eanja, \u0161to uti\u010de na percepciju druge osobe \u010dak 55 procenata. Ton glasa na tu percepciju uti\u010de 38%, a re\u010di koje izgovaramo samo 7 procenata!\nSvakako, prvi utisak stvaramo na temelju fizi\u010dkog izgleda – ode\u0107e, frizure i dr\u017eanja. Uvek je me\u0111u poslovnim ljudima, u poslovnom svetu, va\u017eilo pravilo: Prvo prodajemo sebe, pa svoju kompaniju, a tek na kraju proizvod ili uslugu. Odnosno, svojim stavom i ode\u0107om koju u datom trenutku imamo na sebi, \u0161aljemo poruku o svojoj kompetentnosti i ako ta poruka nije odgovaraju\u0107a, proizvod koji nudimo mo\u017ee biti najbolji od svih na tr\u017ei\u0161tu, ali \u0107emo ga te\u0161ko prodati.\nPored ve\u0107 ustaljenog poslovnog bontona, postoje jo\u0161 neki \u201etrikovi\u201d kojima mo\u017eemo pokazati da smo sigurni u sebe, po\u010dev od upoznavanja ili pozdravljana. Gestikulacija tako\u0111e igra veoma va\u017enu ulogu u poslovnim komunikacijama\u2026\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pravilno pozdrav\u00adljanje po\u010dinje izgovaranjem svoga imena i pru\u017eanjem desne ruke prema osobi;\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stisak ruke treba da bude \u010dvrst i odmeren;\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uvek se trudimo da ne delujemo pogrbljeno ili klonulo, jer tako ostavljamo utisak nepreduzimljive, umorne i apati\u010dne osobe;\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ruke na kukovima, prekr\u0161tene ruke ili stisnute pesnice \u0161alju poruke zbog kojih se ljudi ose\u0107aju nelagodno;\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Upiranje prsta je znak agresivnosti, a igranje klju\u010devima u d\u017eepu ili prstenom na ruci znak nervoze;\n–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nakon prvih nekoliko re\u010denica, izgovorenih uz sme\u0161ak i pravu dozu samopouzdanja, premosti\u0107e se jaz, otkloniti nelagodnost i ubediti sagovornik, poslovni partner, \u0161ef, da ste Vi prava osoba koju tra\u017ei\u2026\nTako\u0111e, pored svih sitnica kojima predstavljamo sebe i kompaniju u kojoj radimo, treba imati i dozu umerenosti. Kao \u0161to je ve\u0107 odavno poznato, ni u \u010demu ne treba preterivati. Evo i za\u0161to:\nPravilnici koji su uvedeni u bankama podrazumevaju da slu\u017ebenici na \u0161alterima budu nasmejani i govore umerenim tonom. Ba\u0161 tako, sa osmehom, jedan od zaposlenih je saop\u0161tio prezadu\u017eenom klijentu iznos mese\u010dne rate za kredit, a on mu je, iznerviran zbog iznosa i opomene, odgovorio: \u201e\u0160ta se ti kezi\u0161?!\u201c\n\u201eOpu\u0161teni\u201d petak\nKako se u svakom poslu o\u010dekuje malo kreativnosti, tako je i zaposlenima dozvoljeno kreiranje sopstvenog stila uz kombinovanje casual sa formalnim na\u010dinom odevanja. Ali ovakav vid kreativnosti je dozvoljen samo petkom. Sve vi\u0161e firmi uvodi \u201ecasual friday\u201d ili \u201eopu\u0161teni petak\u201d, kada je zaposlenima dozvoljeno da dolaze na posao \u201eopu\u0161tenije\u201d obu\u010deni. Odnosno, dozvoljeno je da svako pravi svoju kombinaciju obla\u010denja za taj dan.\nPod ovim \u201eopu\u0161tenim obla\u010denjem\u201d, firme uglavnom podrazumevaju samo neformalniji sako, kombinovanje farmerki sa polo majicom i sakoom, pantalone ili farmerke uz majicu sa dugmi\u0107ima ili kragnom, obu\u0107u je najbolje zameniti udobnijim cipelama, a ne patikama\u2026\nMe\u0111utim, kako je casual friday u mnogim firmama i kompanijama po\u010deo da se stapa sa varijantama vikend obla\u010denja, odnosno kako su zaposleni u svoj svojoj kreativnosti po\u010deli da me\u0161aju \u201evikend garderobu\u201d sa casual stilom, mnoge kompanije su po\u010dele ipak da ukidaju ovaj obi\u010daj. Standardni dress code je ipak onaj siguran stil kog \u0107e se svaki zaposleni pridr\u017eavati i na\u010din na koji \u0107e svaki zaposleni najbolje predstaviti svoje poslovno okru\u017eenje.\nIako postoje brojni pravilnici kod obla\u010denja, ipak svaka kultura ima svoj stil obla\u010denja, poslovni bonton, i time \u0161alje poruku o jedinstvenosti, prepoznatljivosti i pripadnosti istoj, kao i ono \u0161to sama po sebi zna\u010di i \u010demu te\u017ei.\nU Francuskoj, zemlji nastanka bontona, na osnovu izgleda se procenjuje dru\u0161tveni status svakog pojedinca, ali i stepen obrazovanja.\nU Italiji su u poslovnom stilu obavezni skupi detalji, kao \u0161to su satovi, kravate, cipele, ta\u0161ne, kai\u0161evi itd.\nU Nema\u010dkoj va\u017ei strogo pravilo: \u017eene treba da izbegavaju glamurozan izgled. \u0160lja\u0161te\u0107i nakit se tuma\u010di kao provokacija. Za mu\u0161karce va\u017eno pravilo glasi: \u201eJedan d\u017eentlmen uvek sam sebi vezuje kravatu\u201d!\nU Meksiku je veoma va\u017eno kakvu \u0107ete ode\u0107u nositi. Kada je u pitanju formalna ve\u010dera mu\u0161karci treba da nose ko\u0161ulju i kravatu, a \u017eena treba uvek da nosi sve\u010danu haljinu.\nStarosedeoci severozapadne obale Pacifika su uvek imali kompleks socijalne strukture, uklju\u010duju\u0107i robove, \u201eobi\u010dne\u201d ljude i plemi\u0107e, tako da je obla\u010denje slu\u017eilo da uka\u017ee na ove socijalne razlike.\nKineski narod je veoma konzervativan kada je re\u010d o ode\u0107i. \u017dene srednjih godina nose cheong-sam suknju (jednodelni kostim za \u017eene, koji prati telo). Mu\u0161ka verzija ovog kostima se naziva changshan. Na mandarinskom kineskom je ovaj deo ode\u0107e poznat kao kipao (q\u00edp\u00e1o). Pored ovog tradicionalnog obla\u010denja, mu\u0161karci obi\u010dno obla\u010de i odelo sa kravatom. Kinezi smatraju da im no\u0161enje nepristojnih haljina mo\u017ee oduzeti dostojanstvo.\nMe\u0111utim, da na\u010din i stil obla\u010denja ne oslikavaju samo osobu, a ta osoba kompaniju za koju radi, potvr\u0111uje i \u010dinjenica da se same kompanije u svetu postepeno odri\u010du propisanog poslovnog kodeksa obla\u010denja radi odre\u0111enih u\u0161teda.\nTako na primer u italijanskoj naftnoj kompaniji ENI je uvedena odredba o neformalnijem ode\u00advanju, bez sakoa i kravate. Na ovaj korak su se u kompaniji odlu\u010dili pre svega zbog \u0161tednje energije i za\u0161tite \u017eivotne sredine! Naime, ako rashlad\u00adni ure\u0111aji hlade manje, tako tro\u0161e manje energije i istovremeno manje zaga\u0111uju okolinu. A s obzirom da je \u201eve\u0161ta\u010dko i nezdravo\u201d hla\u0111enje svedeno na minimum, onda je zaposlenima dozvoljeno da se rashla\u0111uju prirodnim putem, odnosno, nisu u obavezi da se preterano obla\u010de. Ova energetska kompanija je prva koja je uvela \u0161tednju skidanjem kravata, a o ovom na\u010dinu u\u0161tede sada razmi\u0161ljaju i druge kompanije. Bez kravate i sakoa, na posao dolaze i Ja\u00adpanci, a osim Italije, ta moda polako zahvata i \u0160paniju.\n \nS.J.\nThe post “ODELO (NE) \u010cINI \u010cOVEKA” appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2012-04-24T15:02:43+02:00", "date_modified": "2017-12-20T15:44:20+01:00", "author": { "name": "koleginica", "url": "https://www.seebtm.com/author/koleginica/", "avatar": "https://secure.gravatar.com/avatar/b3c6d7cb70cb062fded94d714e3bdf50?s=512&d=blank&r=g" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Fotolia_49433293_Kurhan-600x589.jpg", "tags": [ "Moda i stil" ] } ] }