![\"bigstock-modern-luxury-hotel-reception-75630250\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Modern-luxury-hotel-reception-75630250.jpg\")
Oni pru\u017eaju osnov\u00adne informacije o na\u010dinu poslovanja i mogu\u0107nostima i uslugama odre\u0111ene kompa\u00adnije. Tako\u0111e, izlaze u susret re\u0161avanju svih nedoumica, nejasno\u0107a i problema.
\nOni su, vrlo \u010desto, jedini predstavnici kompanije sa kojima gost ili klijent ima komu\u00adnikaciju. Zato se i ka\u017ee da recepcioner predstavlja lice svakog poslovanja.
Kada gost poseti hotel ne vidi sve napore i rad svih odeljenja u poza\u00addini, ve\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e, uslugu i dobro\u00addo\u0161licu koju dobije prilikom dolaska, boravka i odlaska.
\nStoga, na osoblju recepcije je da na najbolji na\u010din do\u010deka goste i pred\u00adstavi klijentima celokupnu ponudu i usluge hotela.
\nRad na recepciji zahteva specifi\u010dne sposobnosti i ve\u0161tine, a one osnovne koje \u010dine dobrog recepcionera su:
Ve\u0161tina komunikacije sa klijentima i ostalim odeljenjima je klju\u010dna za posao recepcionera.
\nPozitivan stav, prijatan pristup klijentu, razumevanje kao i sposobnosti jasnog prezentovanja usluga koje\u00a0hotel pru\u017ea su obavezne za ovaj po\u00adsao. Recepcioneri su uvek na usluzi klijentima, trebalo bi da umeju da slu\u0161aju i odgovore na \u017eelje i zahteve \u00a0klijenata, kako prilikom li\u010dnog kontakta, tako i putem telefona.
\nKomunikacija mora biti formalna i u skladu sa politikom i pravilima hote\u00adla. Recepcioner u svakom trenutku klijentu mora pru\u017eiti sve neophodne informacije. Dobar recepcioner \u0107e se kljentu uvek na\u0107i na usluzi.
\nPodrazumeva se da recepcioner govori najmanje jedan strani jezik, a po\u017eeljno je i vi\u0161e.
Recepcioneri su \u010desto u situaciji da moraju da rade vi\u0161e stvari u isto vreme. Nije neuobi\u010dajeno da se \u00a0istovremeno prijavljuje ve\u0107a grupa gostiju u hotel, zvoni nekoliko telefonskih linija i sti\u017ee zahtev na mejl.
\nOni znaju kako da ostanu pribrani kada su pod pritiskom i da ne budu usplahireni u takvim okolnostima.
\nU ovakvim situacijama bitno je napraviti prioritete u odnosu na zahteve i potrebe klijenta, a tako da se svaki gost ose\u0107a uslu\u017eeno i na prvom mestu. Iako su ovakve situacije mahom stresne, du\u017enost recepcionera je da ostane pribran, nasmejan i prvenstveno ljubazan.
Neophodno je da recepcioner ima sve potrebne ve\u0161tine kori\u0161\u0107enja ra\u010dunara. Upotreba hotelskog sistema kao i svih propratnih administrativ\u00adnih poslova je svakodnevni posao recepcionera.
\nKopiranje dokumenata, slanje mej\u00adlova i faksa, pravljenje i a\u017euriranje excel tabela ili popunjavanje dokumentacije su samo neke od du\u017enosti.
Rad sa ljudima generalno zahteva \u00a0dosta strpljenja i tolerancije. Recepcioneri se svakodnevno susre\u0107u sa klijentima koji imaju razli\u010dite \u00a0zahteve i o\u010dekivanja. Ukoliko je \u00a0gost nezadovoljan nekom uslugom obrati\u0107e se recepciji.
\nOvakve situacije mogu biti nepri\u00adjatne, a osoblje mora uvek imati odgovor za svaki problem koji se pojavi i pru\u017eiti sva mogu\u0107a re\u0161enja kako bi klijent bio zadovoljan.
\nDu\u017enosti recepcionera naizgled deluju jednostavno, me\u0111utim ovaj posao je jako zahtevan i slo\u017een, a s obzirom na to da podrazumeva svakodnevni rad sa ljudima, i stresan.
Snala\u017eljivost, uslu\u017enost, komunika\u00adtivnost, odgovornost, samostalnost u radu, izra\u017eene organizacione sposobnosti, obavezno znanje stranih jezika, znanje rada na ra\u010dunaru samo su neke od neophodnih kvalifikacija koje svaki recepcioner mora da poseduje.
\n\u010cesto se de\u0161ava da utisci koje gosti nose iz nekog hotela su velikim delom vezani za ljubaznost osoblja i uslugu koju dobiju, \u0161to recepcionera \u010dini jako bitnom karikom hotelskog poslovanja.
\n\n
The post Obavezne ve\u0161tine dobrog recepcionera appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Recepcioner predstavlja prvu osobu na koju nai\u0111ete i koja vas do\u010deka prilikom po\u00adsete hotela, nekog drugog ugostiteljskog objekta i kompanije.\nOni pru\u017eaju osnov\u00adne informacije o na\u010dinu poslovanja i mogu\u0107nostima i uslugama odre\u0111ene kompa\u00adnije. Tako\u0111e, izlaze u susret re\u0161avanju svih nedoumica, nejasno\u0107a i problema.\nOni su, vrlo \u010desto, jedini predstavnici kompanije sa kojima gost ili klijent ima komu\u00adnikaciju. Zato se i ka\u017ee da recepcioner predstavlja lice svakog poslovanja.\nKada gost poseti hotel ne vidi sve napore i rad svih odeljenja u poza\u00addini, ve\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e, uslugu i dobro\u00addo\u0161licu koju dobije prilikom dolaska, boravka i odlaska.\nStoga, na osoblju recepcije je da na najbolji na\u010din do\u010deka goste i pred\u00adstavi klijentima celokupnu ponudu i usluge hotela.\nRad na recepciji zahteva specifi\u010dne sposobnosti i ve\u0161tine, a one osnovne koje \u010dine dobrog recepcionera su:\n\nVe\u0161tina komunikacije\n\nVe\u0161tina komunikacije sa klijentima i ostalim odeljenjima je klju\u010dna za posao recepcionera.\nPozitivan stav, prijatan pristup klijentu, razumevanje kao i sposobnosti jasnog prezentovanja usluga koje\u00a0hotel pru\u017ea su obavezne za ovaj po\u00adsao. Recepcioneri su uvek na usluzi klijentima, trebalo bi da umeju da slu\u0161aju i odgovore na \u017eelje i zahteve \u00a0klijenata, kako prilikom li\u010dnog kontakta, tako i putem telefona.\nKomunikacija mora biti formalna i u skladu sa politikom i pravilima hote\u00adla. Recepcioner u svakom trenutku klijentu mora pru\u017eiti sve neophodne informacije. Dobar recepcioner \u0107e se kljentu uvek na\u0107i na usluzi.\nPodrazumeva se da recepcioner govori najmanje jedan strani jezik, a po\u017eeljno je i vi\u0161e.\n\nOrganizovanost\n\nRecepcioneri su \u010desto u situaciji da moraju da rade vi\u0161e stvari u isto vreme. Nije neuobi\u010dajeno da se \u00a0istovremeno prijavljuje ve\u0107a grupa gostiju u hotel, zvoni nekoliko telefonskih linija i sti\u017ee zahtev na mejl.\nOni znaju kako da ostanu pribrani kada su pod pritiskom i da ne budu usplahireni u takvim okolnostima.\nU ovakvim situacijama bitno je napraviti prioritete u odnosu na zahteve i potrebe klijenta, a tako da se svaki gost ose\u0107a uslu\u017eeno i na prvom mestu. Iako su ovakve situacije mahom stresne, du\u017enost recepcionera je da ostane pribran, nasmejan i prvenstveno ljubazan.\n\n\nTehni\u010dke i administrativne ve\u0161tine\n\nNeophodno je da recepcioner ima sve potrebne ve\u0161tine kori\u0161\u0107enja ra\u010dunara. Upotreba hotelskog sistema kao i svih propratnih administrativ\u00adnih poslova je svakodnevni posao recepcionera.\nKopiranje dokumenata, slanje mej\u00adlova i faksa, pravljenje i a\u017euriranje excel tabela ili popunjavanje dokumentacije su samo neke od du\u017enosti.\n\nSposobnosti re\u0161avanja problema\n\nRad sa ljudima generalno zahteva \u00a0dosta strpljenja i tolerancije. Recepcioneri se svakodnevno susre\u0107u sa klijentima koji imaju razli\u010dite \u00a0zahteve i o\u010dekivanja. Ukoliko je \u00a0gost nezadovoljan nekom uslugom obrati\u0107e se recepciji.\nOvakve situacije mogu biti nepri\u00adjatne, a osoblje mora uvek imati odgovor za svaki problem koji se pojavi i pru\u017eiti sva mogu\u0107a re\u0161enja kako bi klijent bio zadovoljan.\nDu\u017enosti recepcionera naizgled deluju jednostavno, me\u0111utim ovaj posao je jako zahtevan i slo\u017een, a s obzirom na to da podrazumeva svakodnevni rad sa ljudima, i stresan.\nSnala\u017eljivost, uslu\u017enost, komunika\u00adtivnost, odgovornost, samostalnost u radu, izra\u017eene organizacione sposobnosti, obavezno znanje stranih jezika, znanje rada na ra\u010dunaru samo su neke od neophodnih kvalifikacija koje svaki recepcioner mora da poseduje.\n\u010cesto se de\u0161ava da utisci koje gosti nose iz nekog hotela su velikim delom vezani za ljubaznost osoblja i uslugu koju dobiju, \u0161to recepcionera \u010dini jako bitnom karikom hotelskog poslovanja.\nNacionalni dan recepcionera u US\nU Americi se svake godine obele\u017eava nacionalni dan recepcionera, i to druge srede u maju.\n Ovaj dan predstavlja podr\u0161ku ovoj profesiji, kao i podizanje svesti o ulozi recepcionera u poslovnom svetu.\n\nThe post Obavezne ve\u0161tine dobrog recepcionera appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-10-31T15:33:09+01:00", "date_modified": "2017-12-13T16:23:27+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-Young-couple-upon-arrival-at-h-59265461.jpg", "tags": [ "recepcioner", "ve\u0161tine", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/ditetova-nova-direktorka-hotela-radisson-blu-old-mill/", "url": "https://www.seebtm.com/ditetova-nova-direktorka-hotela-radisson-blu-old-mill/", "title": "Gabriela Ditetova nova generalna direktorka hotela Radisson Blu Old Mill u Beogradu", "content_html": "Gabrijela Ditetova poreklom je iz \u010ce\u0161ke i na \u010delu beogradskog hotela Radisson Blu Old Mill zameni\u0107e Tomasa Sviku (Thomas Swieca) koji preuzima novu poziciju generalnog direktora hotela u globalnoj organizaciji Radisson Blu brenda u Rigi (Letonija).
\nSa vi\u0161e od 20 godina radnog iskustva u hotelskoj industriji, Gabriela na ovo radno mesto stupa donose\u0107i bogato iskustvo u oblasti prodaje i marketinga, rukovo\u0111enja i operativnog upravljanja.
\nPre preuzimanja nove pozicije, karijeru je gradila na brojnim rukovode\u0107im pozicijama u hotelima u: Bratislavi (Slova\u010dka), Bukure\u0161tu (Rumunija), Sarvaru (Ma\u0111arska), Sofiji (Bugarska) i Pragu (\u010ce\u0161ka).
\nNa mesto generalnog direktora u okviru Carlson Rezidor hotelske grupacije stupa decembra 2008. godine i to na \u010delu Park Inn by Radisson Ostrava hotela (\u010ce\u0161ka), nakon toga karijeru nastavlja kao generalni direktor Park Inn by Radisson Sochi (Rusija), a u Beograd 01. avgusta sti\u017ee nakon rukovode\u0107e pozicije u hotelu Park Inn by Radisson Nevsky St. Petersburg (Rusija).
\nDitetova c\u0301e biti odgovorna za operaciju hotela sa fokusom na rast, razvoj i buduc\u0301nost kompanije u Beogradu.
\nThe post Gabriela Ditetova nova generalna direktorka hotela Radisson Blu Old Mill u Beogradu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Radisson Blu Old Mill Hotel, Belgrade sa velikim zadovoljstvom objavljuje imenovanje Gabriele Ditetove na poziciju novog generalnog direktora poslovanja od 01. avgusta 2016 godine.\nGabrijela Ditetova poreklom je iz \u010ce\u0161ke i na \u010delu beogradskog hotela Radisson Blu Old Mill zameni\u0107e Tomasa Sviku (Thomas Swieca) koji preuzima novu poziciju generalnog direktora hotela u globalnoj organizaciji Radisson Blu brenda u Rigi (Letonija).\nSa vi\u0161e od 20 godina radnog iskustva u hotelskoj industriji, Gabriela na ovo radno mesto stupa donose\u0107i bogato iskustvo u oblasti prodaje i marketinga, rukovo\u0111enja i operativnog upravljanja.\nPre preuzimanja nove pozicije, karijeru je gradila na brojnim rukovode\u0107im pozicijama u hotelima u: Bratislavi (Slova\u010dka), Bukure\u0161tu (Rumunija), Sarvaru (Ma\u0111arska), Sofiji (Bugarska) i Pragu (\u010ce\u0161ka).\nNa mesto generalnog direktora u okviru Carlson Rezidor hotelske grupacije stupa decembra 2008. godine i to na \u010delu Park Inn by Radisson Ostrava hotela (\u010ce\u0161ka), nakon toga karijeru nastavlja kao generalni direktor Park Inn by Radisson Sochi (Rusija), a u Beograd 01. avgusta sti\u017ee nakon rukovode\u0107e pozicije u hotelu Park Inn by Radisson Nevsky St. Petersburg (Rusija).\nDitetova c\u0301e biti odgovorna za operaciju hotela sa fokusom na rast, razvoj i buduc\u0301nost kompanije u Beogradu.\nThe post Gabriela Ditetova nova generalna direktorka hotela Radisson Blu Old Mill u Beogradu appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-08-22T16:17:42+02:00", "date_modified": "2016-08-23T16:22:45+02:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/RASS2513.jpg", "tags": [ "beograd", "hotel", "radisson blu stari mlin", "Novosti i doga\u0111aji" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/food-truck-trend-na-dogadjajima/", "url": "https://www.seebtm.com/food-truck-trend-na-dogadjajima/", "title": "Food truck trend na doga\u0111ajima", "content_html": "Prete\u010dom dana\u0161njih food trucks se smatra chuckwagon, koji je 1866. godine napravio Charles Goodnight ran\u010der iz Teksasa. Naime, nakon ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata sto\u010dari su \u010duvali stoku u udaljenim delovima zemlje, stoga su im bile potrebne zalihe hrane i za po nekoliko meseci. Charles je do\u0161ao na ideju da vojni\u010dki karavan modifikuje za potrebe sto\u010dara. Na zadnji deo karavana dodao je tzv. \u201echuck box\u201c koji se sastojao od fioka i polica za skladi\u0161tenje hrane, kao i plo\u010dom koja je predstavljala radnu povr\u0161inu za kuvanje. Dodatno postojali su delovi za vodu, kao i za drva.
\nTridesetak godina nakon stvaranja Chuckwagon-a, pojavljuju se uli\u010dni prodavci kobasica, koji po\u010dinju i sa prodajom hrane u velikim univerzitetima (Yale, Harvard, Princeton, Cornell). U narodu su nazivani \u201edog wagons\u201d. Godine 1950. pojavljuju se prva vozila koja prodaju sladoled. Ovo su po\u010deci mobilne industrije hrane u Americi, koja se vremenom pro\u0161irila i na ceo svet.
\nFood trucks su pogodni za razne vrste promocija, prezentacija, tim bildinga i ostalih doga\u0111aja, naro\u010dito ukoliko se odr\u017eavaju na otvorenom.\nU dana\u0161nje vreme food trucks se naj\u010de\u0161\u0107e povezuju sa konceptom pop-up restorana, koji podrazumevaju mobilne restorane. Ovi restorani putem dru\u0161tvenih mre\u017ea svoje posetioce obave\u0161tavaju o kretanju i trenutnoj lokaciji. Najve\u0107u popularnost imaju u Americi, Australiji i Velikoj Britaniji.
\nFood trucks se sve vi\u0161e koriste i prilikom organizacije doga\u0111aja. Prednosti i opcije koje ova vozila nude prilikom planiranja odre\u0111enog doga\u0111aja su razne. Ukoliko npr. organizujete vi\u0161esatni seminar ili predavanje u hotelu ili nekom drugom zatvorenom prostoru, ru\u010dak mo\u017eete organizovati ispred hotela, ukoliko lokacija i vremenski uslovi dozvoljavaju. Hrana i pi\u0107e bi bili pripremani u kamionima, sa mogu\u0107no\u0161\u0107u raznovrsne kuhinje i kreiranja restorana na otvorenom. Tako\u0111e, food trucks organizatorima doga\u0111aja omogu\u0107avaju i organizaciju doga\u0111aja izvan hotelskih i event prostora, npr. u prirodi ili lokacijama izvan gradova.
\nNa ovaj na\u010din delegatima se pru\u017ea druga\u010diji koncept od uobi\u010dajenog, podsti\u010de se interaktivnost. Pored toga, omogu\u0107eno im je da iza\u0111u iz prostorija za sastanke i u\u017eivaju u inovativnom i druga\u010dijem poslu\u017eenju. Tako\u0111e, samom doga\u0111aju se daje poseban zna\u010daj i ne\u0161to po \u010demu \u0107e ga u\u010desnici pamtiti i izdvojiti u odnosu na ostale.
\nFood trucks su pogodni za razne vrste promocija, prezentacija, tim bildinga i ostalih doga\u0111aja, naro\u010dito ukoliko se odr\u017eavaju na otvorenom. Kamione je mogu\u0107e brendirati i prilagoditi doga\u0111aju i kompaniji. Posebna prednost kamiona je njihova funkcionalnost i opremljenost kako za pravljenje tako i za slu\u017eenje hrane i pi\u0107a.
\n![\"Food](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Food-Truck-1.jpg\")
U Americi se food trucks\u00a0\u010desto koriste na eventima i u zatvorenom prostoru, kada tema i brending doga\u0111aja to dozvoljavaju. Primeri iz prakse su raznovrsni, a pored anga\u017eovanja food trucks-a za potrebe kompletnih keteringa za u\u010desnike nekog doga\u0111aja, koriste se i za slu\u017eenje sladoleda, dezerta, kafe, piva i sl.
\nPoslednjih godina, kao deo lifestyle koncepta velikih gradova, pojavili su se food truck festivali. U Americi ovi festivali su prisutni ve\u0107 godinama, dok je ovaj trend u Evropi po\u010deo da se razvija proteklih par godina. Food truck festivali okupljaju veliki broj posetilaca, kako su mahom besplatni. Hrana koja se predstavlja i slu\u017ei mo\u017ee biti raznovrsna, od azijske kuhinje, do craft piva, sladoleda, raznih poslastica kao i standardnih fast food proizvoda. Najpoznatiji i najve\u0107i festival u Evropi organizuje se u Briselu. Okuplja prose\u010dno oko 100.000 posetilaca koji u\u017eivaju u kulinarskim ve\u0161tinama predstavljenih na oko 100 food truck-ova. Festival se odr\u017eava na preko 3 km prostora, u samom centru Brisela. U Srbiji ovaj trend jo\u0161 uvek nije o\u017eiveo, organizuju se festivali piva i kafe, ali ne podrazumevju anga\u017eovanje food truck kamiona.
\nThe post Food truck trend na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Food trucks podrazumevaju velika vozila opremljena i namenjena proizvodnji i prodaji hrane. Originalno poti\u010du iz Sjedinjenih Dr\u017eava, a smatra se da su se pojavili jo\u0161 u 17 veku.\nPrete\u010dom dana\u0161njih food trucks se smatra chuckwagon, koji je 1866. godine napravio Charles Goodnight ran\u010der iz Teksasa. Naime, nakon ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata sto\u010dari su \u010duvali stoku u udaljenim delovima zemlje, stoga su im bile potrebne zalihe hrane i za po nekoliko meseci. Charles je do\u0161ao na ideju da vojni\u010dki karavan modifikuje za potrebe sto\u010dara. Na zadnji deo karavana dodao je tzv. \u201echuck box\u201c koji se sastojao od fioka i polica za skladi\u0161tenje hrane, kao i plo\u010dom koja je predstavljala radnu povr\u0161inu za kuvanje. Dodatno postojali su delovi za vodu, kao i za drva.\nTridesetak godina nakon stvaranja Chuckwagon-a, pojavljuju se uli\u010dni prodavci kobasica, koji po\u010dinju i sa prodajom hrane u velikim univerzitetima (Yale, Harvard, Princeton, Cornell). U narodu su nazivani \u201edog wagons\u201d. Godine 1950. pojavljuju se prva vozila koja prodaju sladoled. Ovo su po\u010deci mobilne industrije hrane u Americi, koja se vremenom pro\u0161irila i na ceo svet.\nFood trucks su pogodni za razne vrste promocija, prezentacija, tim bildinga i ostalih doga\u0111aja, naro\u010dito ukoliko se odr\u017eavaju na otvorenom.\nU dana\u0161nje vreme food trucks se naj\u010de\u0161\u0107e povezuju sa konceptom pop-up restorana, koji podrazumevaju mobilne restorane. Ovi restorani putem dru\u0161tvenih mre\u017ea svoje posetioce obave\u0161tavaju o kretanju i trenutnoj lokaciji. Najve\u0107u popularnost imaju u Americi, Australiji i Velikoj Britaniji.\nFood trucks se sve vi\u0161e koriste i prilikom organizacije doga\u0111aja. Prednosti i opcije koje ova vozila nude prilikom planiranja odre\u0111enog doga\u0111aja su razne. Ukoliko npr. organizujete vi\u0161esatni seminar ili predavanje u hotelu ili nekom drugom zatvorenom prostoru, ru\u010dak mo\u017eete organizovati ispred hotela, ukoliko lokacija i vremenski uslovi dozvoljavaju. Hrana i pi\u0107e bi bili pripremani u kamionima, sa mogu\u0107no\u0161\u0107u raznovrsne kuhinje i kreiranja restorana na otvorenom. Tako\u0111e, food trucks organizatorima doga\u0111aja omogu\u0107avaju i organizaciju doga\u0111aja izvan hotelskih i event prostora, npr. u prirodi ili lokacijama izvan gradova.\nNa ovaj na\u010din delegatima se pru\u017ea druga\u010diji koncept od uobi\u010dajenog, podsti\u010de se interaktivnost. Pored toga, omogu\u0107eno im je da iza\u0111u iz prostorija za sastanke i u\u017eivaju u inovativnom i druga\u010dijem poslu\u017eenju. Tako\u0111e, samom doga\u0111aju se daje poseban zna\u010daj i ne\u0161to po \u010demu \u0107e ga u\u010desnici pamtiti i izdvojiti u odnosu na ostale.\nFood trucks su pogodni za razne vrste promocija, prezentacija, tim bildinga i ostalih doga\u0111aja, naro\u010dito ukoliko se odr\u017eavaju na otvorenom. Kamione je mogu\u0107e brendirati i prilagoditi doga\u0111aju i kompaniji. Posebna prednost kamiona je njihova funkcionalnost i opremljenost kako za pravljenje tako i za slu\u017eenje hrane i pi\u0107a.\nFood Truck\nU Americi se food trucks\u00a0\u010desto koriste na eventima i u zatvorenom prostoru, kada tema i brending doga\u0111aja to dozvoljavaju. Primeri iz prakse su raznovrsni, a pored anga\u017eovanja food trucks-a za potrebe kompletnih keteringa za u\u010desnike nekog doga\u0111aja, koriste se i za slu\u017eenje sladoleda, dezerta, kafe, piva i sl.\nPoslednjih godina, kao deo lifestyle koncepta velikih gradova, pojavili su se food truck festivali. U Americi ovi festivali su prisutni ve\u0107 godinama, dok je ovaj trend u Evropi po\u010deo da se razvija proteklih par godina. Food truck festivali okupljaju veliki broj posetilaca, kako su mahom besplatni. Hrana koja se predstavlja i slu\u017ei mo\u017ee biti raznovrsna, od azijske kuhinje, do craft piva, sladoleda, raznih poslastica kao i standardnih fast food proizvoda. Najpoznatiji i najve\u0107i festival u Evropi organizuje se u Briselu. Okuplja prose\u010dno oko 100.000 posetilaca koji u\u017eivaju u kulinarskim ve\u0161tinama predstavljenih na oko 100 food truck-ova. Festival se odr\u017eava na preko 3 km prostora, u samom centru Brisela. U Srbiji ovaj trend jo\u0161 uvek nije o\u017eiveo, organizuju se festivali piva i kafe, ali ne podrazumevju anga\u017eovanje food truck kamiona.\nThe post Food truck trend na doga\u0111ajima appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-06-27T14:32:21+02:00", "date_modified": "2016-06-27T14:40:25+02:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Food-Truck.jpg", "tags": [ "doga\u0111aji", "Trendovi" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/kako-ce-nove-facebook-mogucnosti-uticati-na-kongresnu-industriju/", "url": "https://www.seebtm.com/kako-ce-nove-facebook-mogucnosti-uticati-na-kongresnu-industriju/", "title": "Kako \u0107e nove Facebook mogu\u0107nosti uticati na kongresnu industriju?", "content_html": "Unapre\u0111ene mogu\u0107nosti, alati i funkcije koje Facebook pru\u017ea programerima su brojne. Me\u0111utim, nove funkcionalnosti omogu\u0107uju mno\u0161tvo noviteta i po pitanju organizacije doga\u0111aja i kongresne industrije.
\nNaime, velika pa\u017enja na ovogodi\u0161njoj F8 konferenciji posve\u0107ena je razvoju virtuelne realnosti. U hotelskoj industriji virtuelne ture su u mnogome doprinele interaktivnosti posetilaca sajtova hotela. Virtuelne ture omogu\u0107uju korisnicima detaljni prikaz hotelskih kapaciteta i sadr\u017eaja, iz svojih kancelarija ili domova.
\nNije neophodno da fizi\u010dki budu prisutni, \u0161to umnogome mo\u017ee uticati na brzinu odlu\u010divanja, ali i razmatranja ve\u0107eg broja prostora (za koje do sada nije bilo vremena da se fizi\u010dki obi\u0111u) prilikom organizacije doga\u0111aja. Unapre\u0111enjem ovih tehnologija otvaraju se mogu\u0107nosti koje hoteli, prostori i ostali u\u010desnici u organizaciji doga\u0111aja mogu iskoristiti za svoju promociju na ovoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei.
\nOrganizatorima doga\u0111aja ova funkcionalnost omogu\u0107ava pregled sala, soba i ostalih sadr\u017eaja koji su im potrebni za odre\u0111eni doga\u0111aj i pre nego \u0161to zapravo posete objekte, \u0161to u mnogome skra\u0107uje vreme potrebno za pronala\u017eenje pravog prostora za doga\u0111aj. Tako\u0111e, na ovaj na\u010din omogu\u0107eno je pretra\u017eivati hotele i event prostore u drugim gradovima ili dr\u017eavama sa jasnim uvidom u stvarnu ponudu.
\nCEO Facebook-a, Marck Zuckerberg, najavio je u narednim godinama razvijanje novih i modernijih ged\u017eeta virtuelne realnosti. Nove VR nao\u010dare izgleda\u0107e kao obi\u010dne nao\u010dare za vid. Konferencije, seminari i ostali poslovni i edukativni skupovi mogli bi da dobiju apsolutno drugu dimenziju uz pomo\u0107 novih ged\u017eeta virtuelne realnosti.
\nLive stream video, jo\u0161 jedan je od noviteta objavljenih na F8. Na Facebook \u0107e od sada mo\u0107i da se prenosi live stream video sa bilo koje kamere, \u010dak i sa drona. Ova mogu\u0107nost da\u0107e ve\u0107u interaktivnost i prilikom nekog doga\u0111aja, npr. postavljanjem videa na zvani\u010dnu Facebook stranicu doga\u0111aja u realnom vremenu.
\n![\"Facebook\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-124615454.jpg\")
Na ovogodi\u0161njoj konferenciji Facebook je predstavio i nove mogu\u0107nosti opcije namenjene za kreiranje doga\u0111aja \u201eEvents\u201d. Nove funkcionalnosti su: kupovina karata, check-in, postavljanje fotografija doga\u0111aja, pretra\u017eivanje pozivnica, agende, kalendar doga\u0111aja, itd. Za organizatore koji upravljaju sa vi\u0161e doga\u0111aja u isto vreme nove mogu\u0107nosti \u0107e im svakako olak\u0161ati i ubrzati posao.
\nRazvoj tehnologija i dru\u0161tvenih mre\u017ea doveo je do pove\u0107anja interaktivnosti i inovativnosti u svakom poslu, a samim tim i doga\u0111aji su sve vi\u0161e \u201etech-savvy\u201d. Prednosti new age tehnologije i kori\u0161\u0107enja Facebook platforme prilikom organizacije doga\u0111aja su razne, npr. aplikacije o doga\u0111ajima je mogu\u0107e preuzeti na mobilne telefone, Facebook poma\u017ee organizatorima sa procesom registracije i pozivanja gostiju, mogu\u0107e je postavljati sve izmene i obave\u0161tenja koja delegati prate putem Facebook stranica doga\u0111aja, pove\u0107ava se networking i interaktivnost me\u0111u u\u010desnicima i sl.
\nIz svega navedenog mo\u017eemo zaklju\u010diti da organizatori doga\u0111aja moraju pratiti i primenjivati, u meri koje procene da im je potrebno, nove trendove koje dana\u0161nje vreme i pru\u017ea i name\u0107e u pogledu novih tehnologija.
\nThe post Kako \u0107e nove Facebook mogu\u0107nosti uticati na kongresnu industriju? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Na godi\u0161njoj konferenciji Facebook Developer Conference – F8 odr\u017eanoj u San Francisku 12. i 13. aprila 2016. godine, predstavljene su i najavljene nove funkcionalnosti Facebook platforme.\nUnapre\u0111ene mogu\u0107nosti, alati i funkcije koje Facebook pru\u017ea programerima su brojne. Me\u0111utim, nove funkcionalnosti omogu\u0107uju mno\u0161tvo noviteta i po pitanju organizacije doga\u0111aja i kongresne industrije.\nNaime, velika pa\u017enja na ovogodi\u0161njoj F8 konferenciji posve\u0107ena je razvoju virtuelne realnosti. U hotelskoj industriji virtuelne ture su u mnogome doprinele interaktivnosti posetilaca sajtova hotela. Virtuelne ture omogu\u0107uju korisnicima detaljni prikaz hotelskih kapaciteta i sadr\u017eaja, iz svojih kancelarija ili domova.\nNije neophodno da fizi\u010dki budu prisutni, \u0161to umnogome mo\u017ee uticati na brzinu odlu\u010divanja, ali i razmatranja ve\u0107eg broja prostora (za koje do sada nije bilo vremena da se fizi\u010dki obi\u0111u) prilikom organizacije doga\u0111aja. Unapre\u0111enjem ovih tehnologija otvaraju se mogu\u0107nosti koje hoteli, prostori i ostali u\u010desnici u organizaciji doga\u0111aja mogu iskoristiti za svoju promociju na ovoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei.\nOrganizatorima doga\u0111aja ova funkcionalnost omogu\u0107ava pregled sala, soba i ostalih sadr\u017eaja koji su im potrebni za odre\u0111eni doga\u0111aj i pre nego \u0161to zapravo posete objekte, \u0161to u mnogome skra\u0107uje vreme potrebno za pronala\u017eenje pravog prostora za doga\u0111aj. Tako\u0111e, na ovaj na\u010din omogu\u0107eno je pretra\u017eivati hotele i event prostore u drugim gradovima ili dr\u017eavama sa jasnim uvidom u stvarnu ponudu.\nCEO Facebook-a, Marck Zuckerberg, najavio je u narednim godinama razvijanje novih i modernijih ged\u017eeta virtuelne realnosti. Nove VR nao\u010dare izgleda\u0107e kao obi\u010dne nao\u010dare za vid. Konferencije, seminari i ostali poslovni i edukativni skupovi mogli bi da dobiju apsolutno drugu dimenziju uz pomo\u0107 novih ged\u017eeta virtuelne realnosti.\nLive stream video, jo\u0161 jedan je od noviteta objavljenih na F8. Na Facebook \u0107e od sada mo\u0107i da se prenosi live stream video sa bilo koje kamere, \u010dak i sa drona. Ova mogu\u0107nost da\u0107e ve\u0107u interaktivnost i prilikom nekog doga\u0111aja, npr. postavljanjem videa na zvani\u010dnu Facebook stranicu doga\u0111aja u realnom vremenu.\nFacebook\nNa ovogodi\u0161njoj konferenciji Facebook je predstavio i nove mogu\u0107nosti opcije namenjene za kreiranje doga\u0111aja \u201eEvents\u201d. Nove funkcionalnosti su: kupovina karata, check-in, postavljanje fotografija doga\u0111aja, pretra\u017eivanje pozivnica, agende, kalendar doga\u0111aja, itd. Za organizatore koji upravljaju sa vi\u0161e doga\u0111aja u isto vreme nove mogu\u0107nosti \u0107e im svakako olak\u0161ati i ubrzati posao.\nRazvoj tehnologija i dru\u0161tvenih mre\u017ea doveo je do pove\u0107anja interaktivnosti i inovativnosti u svakom poslu, a samim tim i doga\u0111aji su sve vi\u0161e \u201etech-savvy\u201d. Prednosti new age tehnologije i kori\u0161\u0107enja Facebook platforme prilikom organizacije doga\u0111aja su razne, npr. aplikacije o doga\u0111ajima je mogu\u0107e preuzeti na mobilne telefone, Facebook poma\u017ee organizatorima sa procesom registracije i pozivanja gostiju, mogu\u0107e je postavljati sve izmene i obave\u0161tenja koja delegati prate putem Facebook stranica doga\u0111aja, pove\u0107ava se networking i interaktivnost me\u0111u u\u010desnicima i sl.\nCEO Facebook-a, Marck Zuckerberg, najavio je u narednim godinama razvijanje novih i modernijih ged\u017eeta virtuelne realnosti.\nIz svega navedenog mo\u017eemo zaklju\u010diti da organizatori doga\u0111aja moraju pratiti i primenjivati, u meri koje procene da im je potrebno, nove trendove koje dana\u0161nje vreme i pru\u017ea i name\u0107e u pogledu novih tehnologija.\nThe post Kako \u0107e nove Facebook mogu\u0107nosti uticati na kongresnu industriju? appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-06-14T13:50:37+02:00", "date_modified": "2016-12-21T15:09:05+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/bigstock-two-business-persons-are-devel-121613474.jpg", "tags": [ "FACEBOOK", "Facebook Developer Conference", "Tehnologija" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/sustainable-tourism-2016/", "url": "https://www.seebtm.com/sustainable-tourism-2016/", "title": "Sustainable Tourism 2016", "content_html": "Dosada\u0161nji gradovi doma\u0107ini ove konferencije bili su Segovia (2004), Bolonja (2006), Malta (2008), Nju Forest (2010), Korunja (2012) i Opatija (2014).
\nKako je turizam davno prestao da bude privilegija nekolicine, zauzeo je jako bitno mesto u razvoju ekonomije, znanja, edukacije kao i uop\u0161te ljudskog blagostanja i na\u010dina \u017eivota. Turizam u dana\u0161nje vreme u mnogome doprinosi novim oblicima ekonomskog razvoja. Tako\u0111e, turizam je zaslu\u017ean za na\u0161e znanje o svetu, upoznavanje sa razli\u010ditim kulturama, obi\u010dajim i utiscima koje nosimo sa nekog putovanja.
\nSa druge strane turizam je doveo i do odre\u0111enih problema koji podrazumevaju ekolo\u0161ke promene kao i socijalne tro\u0161kove. Mnoge lokacije su svoju ekonomiju orijentisale isklju\u010divo na granu turizma, u cilju da pove\u0107aju prihode, \u0161to je rezultiralo i negativno se odrazilo na destinaciju, kulturu i identitet odre\u0111ene lokacije.
\n![\"sustainable](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/predlog-za-velinu-slikuu.jpg\")
Prirodni ekosistemi su prava retkost u dana\u0161nje vreme. Nau\u010dnici sve \u010de\u0161\u0107e govore o \u201edru\u0161tvenim ekosistemima\u201d, \u0161to turizam i ekologiju dovodi pred veliki izazov. Ekologija je pod velikim uticajem tehnologije i razvoja dru\u0161tva. Gradovi se munjevito razvijaju \u0161to dovodi do razvoja industrije. Sa druge strane ruralne sredine sve vi\u0161e postaju napu\u0161tene.
\nTurizam igra zna\u010dajnu ulogu i ima veliki uticaj kod ovakvih problema i mora biti u stanju da odgovori na izazove \u201enovog doba\u201d.
\nCilj konferencije odr\u017eivog turizma je pronala\u017eenje na\u010dina da se za\u0161tite prirodne i kulturne znamenitosti. Tako\u0111e, velika pa\u017enja se posve\u0107uje razvoju novih re\u0161enja i mogu\u0107nosti koji bi smanjili negativne efekte turizma. Da bi strategije i ciljevi bili ostvarivi, dru\u0161tvo kao celina bi moralo vi\u0161e da se uklju\u010di u ovakve projekte.
\nNeke od glavnih tema ovogodi\u0161nje konferencije su: ekolo\u0161ki problemi, klimatske promene, ekoturizam, destinacijski menad\u017ement, eTurizam, turizam u sportu, turizam i tehnologija, turizam u zdravstvu, turizam metropola, ruralni turizam, turizam u industriji, kulturna ba\u0161tina, uticaj razvoja turizma, pomorski turizam, itd.
\nThe post Sustainable Tourism 2016 appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sedma me\u0111unarodna konferencija o odr\u017eivom turizmu, Sustainable Tourism 2016, odr\u017ea\u0107e se ove godine od 18. do 20. maja u Valensiji. Organizator ove konferencije je presti\u017eni engleski institut tehnologije Wessex.\nDosada\u0161nji gradovi doma\u0107ini ove konferencije bili su Segovia (2004), Bolonja (2006), Malta (2008), Nju Forest (2010), Korunja (2012) i Opatija (2014).\nKako je turizam davno prestao da bude privilegija nekolicine, zauzeo je jako bitno mesto u razvoju ekonomije, znanja, edukacije kao i uop\u0161te ljudskog blagostanja i na\u010dina \u017eivota. Turizam u dana\u0161nje vreme u mnogome doprinosi novim oblicima ekonomskog razvoja. Tako\u0111e, turizam je zaslu\u017ean za na\u0161e znanje o svetu, upoznavanje sa razli\u010ditim kulturama, obi\u010dajim i utiscima koje nosimo sa nekog putovanja.\nSa druge strane turizam je doveo i do odre\u0111enih problema koji podrazumevaju ekolo\u0161ke promene kao i socijalne tro\u0161kove. Mnoge lokacije su svoju ekonomiju orijentisale isklju\u010divo na granu turizma, u cilju da pove\u0107aju prihode, \u0161to je rezultiralo i negativno se odrazilo na destinaciju, kulturu i identitet odre\u0111ene lokacije.\n\nPrirodni ekosistemi su prava retkost u dana\u0161nje vreme. Nau\u010dnici sve \u010de\u0161\u0107e govore o \u201edru\u0161tvenim ekosistemima\u201d, \u0161to turizam i ekologiju dovodi pred veliki izazov. Ekologija je pod velikim uticajem tehnologije i razvoja dru\u0161tva. Gradovi se munjevito razvijaju \u0161to dovodi do razvoja industrije. Sa druge strane ruralne sredine sve vi\u0161e postaju napu\u0161tene.\nTurizam igra zna\u010dajnu ulogu i ima veliki uticaj kod ovakvih problema i mora biti u stanju da odgovori na izazove \u201enovog doba\u201d.\nCilj konferencije odr\u017eivog turizma je pronala\u017eenje na\u010dina da se za\u0161tite prirodne i kulturne znamenitosti. Tako\u0111e, velika pa\u017enja se posve\u0107uje razvoju novih re\u0161enja i mogu\u0107nosti koji bi smanjili negativne efekte turizma. Da bi strategije i ciljevi bili ostvarivi, dru\u0161tvo kao celina bi moralo vi\u0161e da se uklju\u010di u ovakve projekte.\nNeke od glavnih tema ovogodi\u0161nje konferencije su: ekolo\u0161ki problemi, klimatske promene, ekoturizam, destinacijski menad\u017ement, eTurizam, turizam u sportu, turizam i tehnologija, turizam u zdravstvu, turizam metropola, ruralni turizam, turizam u industriji, kulturna ba\u0161tina, uticaj razvoja turizma, pomorski turizam, itd.\nThe post Sustainable Tourism 2016 appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-04-27T14:49:06+02:00", "date_modified": "2016-10-21T11:36:31+02:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/predlog-za-veliku-sliku.jpg", "tags": [ "ekologija", "odr\u017eivi turizam", "turizam", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/evropsko-prvenstvo-u-vaterpolu-2016/", "url": "https://www.seebtm.com/evropsko-prvenstvo-u-vaterpolu-2016/", "title": "Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2016", "content_html": "Na Evropskom prvenstvu odigrano je ukupno 100 utakmica, 56 u mu\u0161koj i 44 u \u017eenskoj kategoriji, odigranim po prvi put na jednom plivali\u0161tu.
\nReprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju u mu\u0161koj konkurenciji savladav\u0161i reprezentaciju Crne Gore u finalu rezultatom 10:8. Na taj na\u010din\u00a0odbranila je titulu evropskog prvaka iz Ma\u0111arske 2014. U \u017eenskoj konkurenciji, reprezentativke Ma\u0111arske su zaslu\u017eeno ponele zlatnu titulu.
\nTradicija takmi\u010denja u mu\u0161koj konkurenciji datira iz davne 1926. godine kada se odr\u017ealo prvo vaterpolo prvenstvo u Budimpe\u0161ti.\u00a0Takmi\u010denje u \u017eenskoj kategoriji po\u010delo je 1985. godine prvenstvom u Oslu. Ovogodi\u0161nje takmi\u010denje je 32. po redu u mu\u0161koj i 16. u \u017eenskoj konkurenciji.
\nPored osvojene zlatne medalje, Evropsko prvenstvo u vaterpolu za Srbiju i organizatore je imalo veliki zna\u010daj posmatrano iz ugla organizacije doga\u0111aja. Pored organizatora, organizacionog i izvr\u0161nog odbora, u samoj organizaciji prvenstva u\u010destvovalo je 400 volontera. Svi zajedno doprineli su uspe\u0161noj realizaciji ovog velikog doga\u0111aja.
\n![\"Vaterpolo](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-21.jpg\")
Za ovu priliku Kombank Arena je kompletno preure\u0111ena u najve\u0107e plivali\u0161te na svetu. To je podrazumevalo izgradnju 2 inox bazena Sistema Myrtha Pools, sa pool deck-ovima koji su zauzimali povr\u0161inu od 1.500 kvadratnih metara oko bazena. Jedan je bio takmi\u010darski\u00a0(dimenzija 34x21x2m), a drugi bazen za zagrevanje (dimenzija 25x15x2m). Oba bazena je proizvelo i montiralo italijansko preduze\u0107e\u00a0Piscine Castiglione.
\nMonta\u017ea bazena po\u010dela je 27. decembra i trajala je do 3. januara, kada je i po\u010delo punjenje bazena vodom. Putem hidratanske mre\u017ee oko 1.300 kubika vode usuto je u dva bazena. Punjenje bazena vodom, kao i zagrevanje trajalo je 36 sati. Takmi\u010darski bazen bio je opremljen novim sistemom za cirkulaciju vode, koji dezinfikuje i \u010disti vodu, i nakon toga je vra\u0107a u bazen.
\nZa izgradnju i monta\u017eu bazena ulo\u017eeno je 1.25 miliona evra (NETO). Demonta\u017ea bazena je trajala 4 dana, a u mesecu maju se planira monta\u017ea oba bazena u Vrnja\u010dkoj Banji, gde se planira izgradnja Nacionalnog vaterpolo centra.
\nEvropskom prvenstvu u vaterpolu je bila posve\u0107ena velika medijska pa\u017enja. Prvenstvo je pratilo preko 337 akreditovanih novinara i predstavnika medija od kojih je \u010dak 167 bilo iz inostanstva. Evropsko prvenstvo je oborilo rekord i u TV\u00a0gledanosti, naime direktan prenos preko malih ekrana je pratilo \u010dak 2.761,691 gledalaca.
\n![\"Vaterpolo](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-2a.jpg\")
Rekordna poseta gledalaca u Kombank Areni postavljena je jo\u0161 prvog dana prvenstva. Tada je \u00a0utakmici Srbija-Hrvatska pisustvovalo 11.000 gledalaca, \u0161to je i bio maksimalni kapacitet posetilaca. Srpske vaterpoliste je publika u sli\u010dnom broju pratila i na ostalim utakmicama.
\nZbog velikog interesovanja, za finale Evropskog prvenstva, postavljeni su dodatni kapaciteti u Kombank Areni. Tako je finalni me\u010d u\u017eivo pratilo 18.473 osobe. Ovaj broj posetilaca postavio je novi svetski rekord i nadma\u0161io prethodni postavljen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine kada je finalu vaterpolo utakmice izme\u0111u Ma\u0111arske i Rusije prisustvovalo 17.000 posetilaca.
\nDoma\u0107ini su nakon veoma uspe\u0161ne realizacije Evropskog prvenstva u vaterpolu dokazali da je Beograd u stanju da ispuni sve uslove i zahteve koji se name\u0107u prilikom organizacije ovako velikih doga\u0111aja.
\nThe post Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2016 appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Od 10. do 23. januara u Kombank Areni u Beogradu odr\u017eano je Evropsko prvenstvo u vaterpolu, uz u\u010des\u0107e 16 mu\u0161kih i 12 \u017eenskih nacionalnih timova.\nNa Evropskom prvenstvu odigrano je ukupno 100 utakmica, 56 u mu\u0161koj i 44 u \u017eenskoj kategoriji, odigranim po prvi put na jednom plivali\u0161tu.\nReprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju u mu\u0161koj konkurenciji savladav\u0161i reprezentaciju Crne Gore u finalu rezultatom 10:8. Na taj na\u010din\u00a0odbranila je titulu evropskog prvaka iz Ma\u0111arske 2014. U \u017eenskoj konkurenciji, reprezentativke Ma\u0111arske su zaslu\u017eeno ponele zlatnu titulu.\nTradicija takmi\u010denja u mu\u0161koj konkurenciji datira iz davne 1926. godine kada se odr\u017ealo prvo vaterpolo prvenstvo u Budimpe\u0161ti.\u00a0Takmi\u010denje u \u017eenskoj kategoriji po\u010delo je 1985. godine prvenstvom u Oslu. Ovogodi\u0161nje takmi\u010denje je 32. po redu u mu\u0161koj i 16. u \u017eenskoj konkurenciji.\nPored osvojene zlatne medalje, Evropsko prvenstvo u vaterpolu za Srbiju i organizatore je imalo veliki zna\u010daj posmatrano iz ugla organizacije doga\u0111aja. Pored organizatora, organizacionog i izvr\u0161nog odbora, u samoj organizaciji prvenstva u\u010destvovalo je 400 volontera. Svi zajedno doprineli su uspe\u0161noj realizaciji ovog velikog doga\u0111aja.\nVaterpolo 2016\nZa ovu priliku Kombank Arena je kompletno preure\u0111ena u najve\u0107e plivali\u0161te na svetu. To je podrazumevalo izgradnju 2 inox bazena Sistema Myrtha Pools, sa pool deck-ovima koji su zauzimali povr\u0161inu od 1.500 kvadratnih metara oko bazena. Jedan je bio takmi\u010darski\u00a0(dimenzija 34x21x2m), a drugi bazen za zagrevanje (dimenzija 25x15x2m). Oba bazena je proizvelo i montiralo italijansko preduze\u0107e\u00a0Piscine Castiglione.\nMonta\u017ea bazena po\u010dela je 27. decembra i trajala je do 3. januara, kada je i po\u010delo punjenje bazena vodom. Putem hidratanske mre\u017ee oko 1.300 kubika vode usuto je u dva bazena. Punjenje bazena vodom, kao i zagrevanje trajalo je 36 sati. Takmi\u010darski bazen bio je opremljen novim sistemom za cirkulaciju vode, koji dezinfikuje i \u010disti vodu, i nakon toga je vra\u0107a u bazen.\nZa izgradnju i monta\u017eu bazena ulo\u017eeno je 1.25 miliona evra (NETO). Demonta\u017ea bazena je trajala 4 dana, a u mesecu maju se planira monta\u017ea oba bazena u Vrnja\u010dkoj Banji, gde se planira izgradnja Nacionalnog vaterpolo centra.\nEvropskom prvenstvu u vaterpolu je bila posve\u0107ena velika medijska pa\u017enja. Prvenstvo je pratilo preko 337 akreditovanih novinara i predstavnika medija od kojih je \u010dak 167 bilo iz inostanstva. Evropsko prvenstvo je oborilo rekord i u TV\u00a0gledanosti, naime direktan prenos preko malih ekrana je pratilo \u010dak 2.761,691 gledalaca.\nVaterpolo 2016\nRekordna poseta gledalaca u Kombank Areni postavljena je jo\u0161 prvog dana prvenstva. Tada je \u00a0utakmici Srbija-Hrvatska pisustvovalo 11.000 gledalaca, \u0161to je i bio maksimalni kapacitet posetilaca. Srpske vaterpoliste je publika u sli\u010dnom broju pratila i na ostalim utakmicama.\nZbog velikog interesovanja, za finale Evropskog prvenstva, postavljeni su dodatni kapaciteti u Kombank Areni. Tako je finalni me\u010d u\u017eivo pratilo 18.473 osobe. Ovaj broj posetilaca postavio je novi svetski rekord i nadma\u0161io prethodni postavljen na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine kada je finalu vaterpolo utakmice izme\u0111u Ma\u0111arske i Rusije prisustvovalo 17.000 posetilaca.\nDoma\u0107ini su nakon veoma uspe\u0161ne realizacije Evropskog prvenstva u vaterpolu dokazali da je Beograd u stanju da ispuni sve uslove i zahteve koji se name\u0107u prilikom organizacije ovako velikih doga\u0111aja.\nThe post Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2016 appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-02-22T13:08:29+01:00", "date_modified": "2016-07-01T16:34:27+02:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/naslovna-1.jpg", "tags": [ "evropsko prvenstvo u vaterpolu", "kombank arena", "vaterpolo 2016", "Aktuelne teme" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/infografik-svakom-clanu-portala-kongresniturizam-com-po-250-poslovnih-kontakata-u-prosloj-godini/", "url": "https://www.seebtm.com/infografik-svakom-clanu-portala-kongresniturizam-com-po-250-poslovnih-kontakata-u-prosloj-godini/", "title": "Infografik: Svakom \u010dlanu portala kongresniturizam.com po 250 poslovnih kontakata u pro\u0161loj godini", "content_html": "\u201cUzimaju\u0107i u obzir da je samo organizacija malog doga\u0111aja bez no\u0107enja, u proseku minimum 1.000,00 EUR, prose\u010dnog sa no\u0107enjem 5-15.000,00 EUR, i ve\u0107ih doga\u0111aja preko 20-30.000,00 EUR i vi\u0161e, govorimo o velikom potencijalu kongresnog turizma u regionu samo u toku jedne godine\u201d, isti\u010de Ivan Mili\u0107, ko-osniva\u010d i direktor prodaje The Best Solutions-a, u \u010dijem se sastavu nalazi portal www.kongresniturizam.com.
\nAnaliziraju\u0107i statistiku specijalizovanog B2B portala za organizaciju doga\u0111aja u jugoisto\u010dnoj Evropi – www.kongresniturizam.com, tako\u0111e dolazimo do zanimljivog profila osoba koje se bave organizacijom doga\u0111aja u regionu. U pitanju su osobe izme\u0111u 24 i 45 godine, gde najve\u0107i broj korisnika portala ima izme\u0111u 25 i 34 godine (33.5%). Zanimljivo je da oba pola skoro podjednako u\u010destvuju u organizaciji, \u010dak i ne\u0161to vi\u0161e mu\u0161karaci sa 54.15%, dok osobe \u017eenskog pola \u010dine 45.85% korisnika. Analitika portala bele\u017ei visok procenat korisnika koji se vra\u0107aju na portal (30.72%), dok je procenat novih korisnika 69.28%.
\nNajvi\u0161e korisnika koji pretra\u017euju portal su iz Srbije (59.21%), zatim slede Crna Gora (8,52%), Hrvatska (8.46%), Bosna i Hercegovina (6.6%) i Makedonija (3.04%). \u0160to se ti\u010de gradova, ve\u0107ina korisnika portala www.kongresniturizam.com je iz Beograda i to 36%.
\n\u010cak 68% korisnika do portala do\u0111e putem organske pretrage, dok njih 11% dolazi direktnom pretragom.
\nThe post Infografik: Svakom \u010dlanu portala kongresniturizam.com po 250 poslovnih kontakata u pro\u0161loj godini appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "Sa 57.679 poslovnih korisnika tokom 2015 godine, 230 \u010dlanova portala www.kongresniturizam.com imalo je priliku da generi\u0161e u proseku svaki preko 200 kontakata za organizaciju raznih vrsta doga\u0111aja, seminara, konferencija, promocija i tim bildinga.\n\u201cUzimaju\u0107i u obzir da je samo organizacija malog doga\u0111aja bez no\u0107enja, u proseku minimum 1.000,00 EUR, prose\u010dnog sa no\u0107enjem 5-15.000,00 EUR, i ve\u0107ih doga\u0111aja preko 20-30.000,00 EUR i vi\u0161e, govorimo o velikom potencijalu kongresnog turizma u regionu samo u toku jedne godine\u201d, isti\u010de Ivan Mili\u0107, ko-osniva\u010d i direktor prodaje The Best Solutions-a, u \u010dijem se sastavu nalazi portal www.kongresniturizam.com.\nAnaliziraju\u0107i statistiku specijalizovanog B2B portala za organizaciju doga\u0111aja u jugoisto\u010dnoj Evropi – www.kongresniturizam.com, tako\u0111e dolazimo do zanimljivog profila osoba koje se bave organizacijom doga\u0111aja u regionu. U pitanju su osobe izme\u0111u 24 i 45 godine, gde najve\u0107i broj korisnika portala ima izme\u0111u 25 i 34 godine (33.5%). Zanimljivo je da oba pola skoro podjednako u\u010destvuju u organizaciji, \u010dak i ne\u0161to vi\u0161e mu\u0161karaci sa 54.15%, dok osobe \u017eenskog pola \u010dine 45.85% korisnika. Analitika portala bele\u017ei visok procenat korisnika koji se vra\u0107aju na portal (30.72%), dok je procenat novih korisnika 69.28%.\nNajvi\u0161e korisnika koji pretra\u017euju portal su iz Srbije (59.21%), zatim slede Crna Gora (8,52%), Hrvatska (8.46%), Bosna i Hercegovina (6.6%) i Makedonija (3.04%). \u0160to se ti\u010de gradova, ve\u0107ina korisnika portala www.kongresniturizam.com je iz Beograda i to 36%.\n\u010cak 68% korisnika do portala do\u0111e putem organske pretrage, dok njih 11% dolazi direktnom pretragom.\nThe post Infografik: Svakom \u010dlanu portala kongresniturizam.com po 250 poslovnih kontakata u pro\u0161loj godini appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2016-02-12T15:40:17+01:00", "date_modified": "2017-12-18T11:56:49+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/kongresniturizam-com-2.jpg", "tags": [ "analiza", "B2B statistika", "infografik", "organizacija doga\u0111aja", "portal", "Statistike" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/26966/", "url": "https://www.seebtm.com/26966/", "title": "Odr\u017ean Dan ambasadora Kongresnog biroa Srbije", "content_html": "[quote_box_center]U \u010detvrtak, 10. decembra 2015. u zadu\u017ebini Ilije M. Kolarca odr\u017ean je drugi Dan ambasadora u organizaciji Kongresnog biroa Srbije. [/quote_box_center]
\n![\"Dan](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Dan_ambasadora_2015_logo.jpg\"){kind=logo}
Ovom prilikom promovisani su novi \u010dlanovi Kluba kongresnih ambasadora Srbije. Klub je ustanovljen kako bi predstavnicima akademske, nau\u010dne i stru\u010dne zajednice koji su zna\u010dajno doprineli promociji zemlje kao kongresne destinacije, bilo odato priznanje za njihov entuzijazam i rad na podsticanju saradnje kongresne industrije i strukovnih udru\u017eenja aktivnih na me\u0111unarodnom planu.
\nPrvi \u010dlanovi Kluba postali su pro\u0161le godine prof. dr Ljiljana Medenica i prof. dr Jovan Vasiljevi\u0107.
\nOni su u prethodnom periodu, zajedno sa kongresnom industrijom u na\u0161oj zemlji, pro\u0161li \u010ditav put u pripremi i dobijanju kandidature za odr\u017eavanje velikog me\u0111unarodnog skupa, sa vi\u0161e od hiljadu u\u010desnika.
\nNa ovogodi\u0161njem doga\u0111aju progla\u0161eni su novi ambasadori Srbije za 2015. i 2016. godinu:
\n![\"Dan](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/FOT-0209.jpg\")
– Akademik prof. dr Ljubomir Maksimovi\u0107, direktor Vizantolo\u0161kog instituta SANU, predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju i potpredsednik Me\u0111unarodne asocijacije vizantologa;
\n– Prof. dr Vojkan Lazi\u0107, \u010dlan Me\u0111unarodnog udru\u017eenja za maksilofacijalnu rehabilitaciju;
\n– Prof. dr Du\u0161ica Simi\u0107, \u010dlan predsedni\u0161tva Udru\u017eenja anesteziologa i intenzivista Srbije;
\n– Prof. dr Nikola Rajakovi\u0107, predsednik Upravnog odbora Saveza energeti\u010dara;
\n– Prof. dr Goran Vuji\u0107, izvr\u0161ni direktor Asocijacije za upravljanje \u010dvrstim otpadom Srbije;
\n– Dr Dragan M. Todorovi\u0107, nau\u010dni savetnik u Institutu za multidisciplinarna istra\u017eivanja Univerziteta u Beogradu;
\n– Dr Dragan D. Marku\u0161ev, nau\u010dni savetnik u Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu;
\n– G. Vladimir Ilijin, predsednik Udru\u017eenja hemofili\u010dara Srbije;
\n– G\u0111a Aleksandra Borovi\u0107, predsednik predsedni\u0161tva MENSA Srbija;
\n– G. Marko Stojanovi\u0107, predsednik Nacionalnog saveza za karling Srbije;
\n– G\u0111a Jasna Nikol\u010di\u0107, predsednik Sekcije sestara u neurologiji Udru\u017eenja medicinskih sestara, tehni\u010dara i babica Srbije.
U kategoriji posebnih zasluga u ambasadore Srbije promovisani su:
\n– Prof. dr Milica Baj\u010deti\u0107, predsednik Evropskog dru\u0161tva za unapre\u0111enje pedijatrijske i perinatalne farmakologije;
\n– Prof. dr Lazar Davidovi\u0107, izabrani predsednik Evropskog udru\u017eenja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju;
\n– Prof. dr Aleksandar Ljubi\u0107, predsednik Srpskog udru\u017eenja za ultrazvuk u ginekologiji i aku\u0161erstvu;
\n– Dr med. Rodoljub \u017divadinovi\u0107, predsednik Saveza p\u010delarskih organizacija Srbije.
Poseban gost na doga\u0111aju bio je g. Robert Nezbit, zadu\u017een za organizaciju kongresa u Kenes Grupi, jednoj od najve\u0107ih svetskih agencija koje se bave profesionalnom organizacijom kongresa. G. Nezbit odr\u017eao je predavanje na temu savremenih trendova u kongresnoj industriji i saradnje sa strukovnim udru\u017eenjima aktivnim na me\u0111unarodnom planu.
\n![\"FOT](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/FOT-0367.jpg\")
Kongresni biro Srbije, koji posluje kao zasebno odeljenje Turisti\u010dke organizacije Srbije, promovi\u0161e na\u0161u zemlju kao destinaciju za odr\u017eavanje me\u0111unarodnih kongresa.
\nPartneri Kongresnog biroa su hoteli, kongresni prostori, kongresne agencije i ostali pru\u017eaoci usluga u kongresnoj industriji koja u Srbiji bele\u017ei sna\u017ean rast u poslednjih osam godina.
\nU odnosu na 2007. godinu, kada je Biro formiran, Srbija je sa 69. mesta u svetu i 11 odr\u017eanih kongresa, prema podacima Me\u0111unarodne kongresne asocijacije \u2013 ICCA, u 2014. godini do\u0161la na 46. poziciju sa 67 odr\u017eanih me\u0111unarodnih kongresa.
\nOvo je \u010detvrta godina zaredom da su Srbija i Beograd u kategorijama zemalja i gradova me\u0111u prvih 50 destinacija u svetu.
\nThe post Odr\u017ean Dan ambasadora Kongresnog biroa Srbije appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "[quote_box_center]U \u010detvrtak, 10. decembra 2015. u zadu\u017ebini Ilije M. Kolarca odr\u017ean je drugi Dan ambasadora u organizaciji Kongresnog biroa Srbije. [/quote_box_center]\nDan ambasadora 2015\nOvom prilikom promovisani su novi \u010dlanovi Kluba kongresnih ambasadora Srbije. Klub je ustanovljen kako bi predstavnicima akademske, nau\u010dne i stru\u010dne zajednice koji su zna\u010dajno doprineli promociji zemlje kao kongresne destinacije, bilo odato priznanje za njihov entuzijazam i rad na podsticanju saradnje kongresne industrije i strukovnih udru\u017eenja aktivnih na me\u0111unarodnom planu.\nPrvi \u010dlanovi Kluba postali su pro\u0161le godine prof. dr Ljiljana Medenica i prof. dr Jovan Vasiljevi\u0107.\nOni su u prethodnom periodu, zajedno sa kongresnom industrijom u na\u0161oj zemlji, pro\u0161li \u010ditav put u pripremi i dobijanju kandidature za odr\u017eavanje velikog me\u0111unarodnog skupa, sa vi\u0161e od hiljadu u\u010desnika.\nNa ovogodi\u0161njem doga\u0111aju progla\u0161eni su novi ambasadori Srbije za 2015. i 2016. godinu:\nDan ambasadora 2015\n– Akademik prof. dr Ljubomir Maksimovi\u0107, direktor Vizantolo\u0161kog instituta SANU, predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju i potpredsednik Me\u0111unarodne asocijacije vizantologa;\n– Prof. dr Vojkan Lazi\u0107, \u010dlan Me\u0111unarodnog udru\u017eenja za maksilofacijalnu rehabilitaciju;\n– Prof. dr Du\u0161ica Simi\u0107, \u010dlan predsedni\u0161tva Udru\u017eenja anesteziologa i intenzivista Srbije;\n– Prof. dr Nikola Rajakovi\u0107, predsednik Upravnog odbora Saveza energeti\u010dara;\n– Prof. dr Goran Vuji\u0107, izvr\u0161ni direktor Asocijacije za upravljanje \u010dvrstim otpadom Srbije;\n– Dr Dragan M. Todorovi\u0107, nau\u010dni savetnik u Institutu za multidisciplinarna istra\u017eivanja Univerziteta u Beogradu;\n– Dr Dragan D. Marku\u0161ev, nau\u010dni savetnik u Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu;\n– G. Vladimir Ilijin, predsednik Udru\u017eenja hemofili\u010dara Srbije;\n– G\u0111a Aleksandra Borovi\u0107, predsednik predsedni\u0161tva MENSA Srbija;\n– G. Marko Stojanovi\u0107, predsednik Nacionalnog saveza za karling Srbije;\n– G\u0111a Jasna Nikol\u010di\u0107, predsednik Sekcije sestara u neurologiji Udru\u017eenja medicinskih sestara, tehni\u010dara i babica Srbije.\nU kategoriji posebnih zasluga u ambasadore Srbije promovisani su:\n– Prof. dr Milica Baj\u010deti\u0107, predsednik Evropskog dru\u0161tva za unapre\u0111enje pedijatrijske i perinatalne farmakologije;\n– Prof. dr Lazar Davidovi\u0107, izabrani predsednik Evropskog udru\u017eenja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju;\n– Prof. dr Aleksandar Ljubi\u0107, predsednik Srpskog udru\u017eenja za ultrazvuk u ginekologiji i aku\u0161erstvu;\n– Dr med. Rodoljub \u017divadinovi\u0107, predsednik Saveza p\u010delarskih organizacija Srbije.\nPoseban gost na doga\u0111aju bio je g. Robert Nezbit, zadu\u017een za organizaciju kongresa u Kenes Grupi, jednoj od najve\u0107ih svetskih agencija koje se bave profesionalnom organizacijom kongresa. G. Nezbit odr\u017eao je predavanje na temu savremenih trendova u kongresnoj industriji i saradnje sa strukovnim udru\u017eenjima aktivnim na me\u0111unarodnom planu.\n\nKongresni biro Srbije, koji posluje kao zasebno odeljenje Turisti\u010dke organizacije Srbije, promovi\u0161e na\u0161u zemlju kao destinaciju za odr\u017eavanje me\u0111unarodnih kongresa.\nPartneri Kongresnog biroa su hoteli, kongresni prostori, kongresne agencije i ostali pru\u017eaoci usluga u kongresnoj industriji koja u Srbiji bele\u017ei sna\u017ean rast u poslednjih osam godina.\nU odnosu na 2007. godinu, kada je Biro formiran, Srbija je sa 69. mesta u svetu i 11 odr\u017eanih kongresa, prema podacima Me\u0111unarodne kongresne asocijacije \u2013 ICCA, u 2014. godini do\u0161la na 46. poziciju sa 67 odr\u017eanih me\u0111unarodnih kongresa.\nOvo je \u010detvrta godina zaredom da su Srbija i Beograd u kategorijama zemalja i gradova me\u0111u prvih 50 destinacija u svetu.\nThe post Odr\u017ean Dan ambasadora Kongresnog biroa Srbije appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-12-11T17:00:40+01:00", "date_modified": "2016-12-23T13:24:26+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Dan_ambasadora_2015_logo.jpg", "tags": [ "ambasador", "kongresni biro", "srbija", "Novosti i doga\u0111aji" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/lider-razvoja-turizma-crne-gore/", "url": "https://www.seebtm.com/lider-razvoja-turizma-crne-gore/", "title": "Lider razvoja turizma Crne Gore", "content_html": "[quote_box_center]Gospodin \u017darko Radulovi\u0107 je suvlasnik kompanije Montenegro Stars u okviru koje\u00a0posluju 3 hotela: Splendid Conference & Spa Resort 5*, Montenegro Beach Resort\u00a04* i Blue Star Hotel 4*. Kompanija je za prvih 10 godina ugostila vi\u0161e od \u010detvrt\u00a0miliona gostiju iz 121 dr\u017eave sveta, a i dalje je zadr\u017eala kosmopolitski duh.\u00a0Istovremeno, gospodin Radulovi\u0107 je jedan od osniva\u010da Saveta stranih investitora\u00a0u Crnoj Gori, ali i predsednik Crnogorskog turisti\u010dkog udru\u017eenja koje okuplja oko\u00a080 posto turisti\u010dke privrede Crne Gore.[/quote_box_center]
\n1. Kako ste do\u0161li do odluke da osnujete\u00a0Montenegro Stars Hotel Group, i\u00a0\u0161ta je bio pokreta\u010d te ideje?\u00a0
\nKako to obi\u010dno biva u \u017eivotu \u2013 najbolje\u00a0stvari se dese spontano. I Montenegro\u00a0Stars projekat se mogu slobodno\u00a0re\u0107i desio! Pokreta\u010d te ideje\u00a0bio je moj partner i danas sam siguran\u00a0da je dobro \u0161to se i nama i Crnoj\u00a0Gori desio\u00a0Montenegro Stars.
\n2. Hotel Splendid je samo u ovoj godini\u00a0u periodu od septembra do juna\u00a0ugostio preko 100 skupova i smatra\u00a0se klju\u010dnim kongresnim odredi\u0161tem\u00a0u Crnoj Gori. Koliko hoteli iz va\u0161e grupacije\u00a0doprinose razvoju Crne Gore\u00a0kao destinacije za kongresni turizam?
\nSama \u010dinjenica da imamo multifunkcionalnu\u00a0salu koja je najve\u0107a te vrste,\u00a0donedavno i sa najsavremenijom
\naudio\u2013vizuelnom opremom, broj skupova\u00a0koji je okupio i okuplja najuticajnije\u00a0ljude dana\u0161njice iz raznih\u00a0\u017eivotnih\u00a0i poslovnih sfera, mo\u017eda najbolje\u00a0ilustruje\u00a0na\u0161u ulogu i mjesto u toj pri\u010di.
Na\u0161a uloga bila je u tome \u0161to smo\u00a0stvorili\u00a0infrastrukturu za razvoj kongresnog\u00a0turizma, pokazali da potencijal\u00a0postoji, ja\u010daju\u0107i na taj na\u010din imid\u017e\u00a0Budve ali i destinacije. Kongresni\u00a0turizam\u00a0se iz godine u godinu\u00a0sve intenzivnije\u00a0razvija i bez namjere\u00a0da zvu\u010dim\u00a0pretenciozno, mislim\u00a0da mogu\u00a0da\u00a0ka\u017eem\u00a0da je kompanija Montenegro\u00a0Stars\u00a0dala zna\u010dajan doprinos\u00a0tom razvoju.
\n![\"\u017darko](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/ZARKO-RADULOVIC-REC.jpg\")
3. Po \u010demu se ponuda Va\u0161ih hotela izdvaja\u00a0od ponude drugih hotela?
\nSvi hoteli manje vi\u0161e nude isti proizvod.\u00a0Onoga trenutka kada konzumirate\u00a0taj proizvod, znate da li je va\u0161\u00a0izbor\u00a0bio pravi ili ne. Mislim da ve\u0107ina\u00a0\u201ekonzumenta\u201c na\u0161eg proizvoda i\u00a0usluga\u00a0ima pozitivan do\u017eivljaj hotela\u00a0Splendid.\u00a0Me\u0111utim, mislim da to\u00a0nije zato \u0161to je Splendid najbolji\u00a0hotel.
\nSplendid,\u00a0nesporno ima dobar\u00a0hardware,\u00a0ali ima mnogo bolji software\u00a0\u2013 a to su ljudi. I ako se \u010dime ponosim\u00a0\u2013 to su upravo ljudi sa kojima\u00a0radim u kompaniji,\u00a0zahvaljuju\u0107i kojima\u00a0gost ovdje\u00a0ima pun do\u017eivljaj tokom\u00a0boravka\u00a0u hotelu.
\n4. Svaki gost je bitan, ali da li imate\u00a0tr\u017ei\u0161ta i goste sa odre\u0111enih destinacija\u00a0koja su za Vas najzna\u010dajnija?
\n![\"KONOBARI](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/KONOBARI-PLESU-ZA-GOSTE-NA-ZABAVI-.jpg\")
Svi su zna\u010dajni \u2013 razliku je nemogu\u0107e\u00a0napraviti. Ipak mo\u017eda blagu prednost\u00a0dajem onom gostu koji dolazi zimi,\u00a0\u0161to ne zna\u010di da mi je vi\u0161e drag.
Naprosto, kada radite ovaj posao htjeli\u00a0to ili ne, ako volite ovaj posao va\u0161\u00a0uslovni\u00a0refleks postane \u017eelja da u\u010dinite\u00a0sve da gost bude zadovoljan i ba\u0161\u00a0to zadovoljstvo vas \u010dini sretnim.\u00a0I to je ne\u0161to \u0161to me ispunjava i hrabri,\u00a0jer primje\u0107ujem da odlaze izuzetno\u00a0zadovoljni, bar ako je suditi po komentarima\u00a0koje svakodnevno \u010ditamo\u00a0na najuticajnijim svjetskim portalima\u00a0za turizam i putovanja.
\nOno \u0161to nam\u00a0je jo\u0161 dragocjenije i \u0161to nas najvi\u0161e\u00a0motivi\u0161e\u00a0da stalno unaprje\u0111ujemo\u00a0kvalitet\u00a0usluge i servisa jeste to \u0161to\u00a0se 35 do 40 odsto tih gostiju ve\u0107 sljede\u0107e\u00a0godine vrati u na\u0161e hotele.
\n5. Kada govorimo o korporativnim doga\u0111ajima,\u00a0da li imate neki koji biste\u00a0izdvojili?
\n![\"OSCE](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/osce-conference2.jpg\")
Izuzetno je te\u0161ko odgovoriti na ovo pitanje.\u00a0Svi minuli doga\u0111aji, a u ovom\u00a0hotelu se godi\u0161nje organizuje preko\u00a0100 razli\u010ditih vrsta doga\u0111aja, su bili\u00a0izazovni na svoj na\u010din.
\nUporni smo u naumu da nakon svakog\u00a0i klijent i mi budemo zadovoljni.
\nMogao bih mo\u017eda da izdvojim jedan.\u00a0Bila je to ro\u0111endanska proslava jednog\u00a0od najuticajnijih svjetskih bankara.
\nU hotelu Splendid tih dana bilo je zahvaljuju\u0107i\u00a0njegovim gostima koncentrisano\u00a085 odsto svjetskog kapitala.\u00a0Ime i prezime iz razumljivih razloga,\u00a0naravno ne\u0107u saop\u0161titi a i to je manje\u00a0va\u017eno spram koncepta samog doga\u0111aja.
\nPamti\u0107u ga po tematskoj\u00a0proslavi\u00a0i na\u010dina na koji smo je organizovali\u00a0mjesecima:\u00a0Casino Royal – James\u00a0Bond. Pola sale je bilo ure\u0111eno\u00a0kao\u00a0restoran,\u00a0dok je druga polovina odvojena\u00a0zavjesom transformisana\u00a0u\u00a0Casino.\u00a0Kada je nakon ve\u010dere \u201ezavjesa pala\u201d \u2013\u00a0nesvakida\u0161nja predstava je mogla da\u00a0po\u010dne.
\nUklju\u010duju se svjetla i pojavljuje\u00a0se grandiozni Casino isti kao onaj\u00a0koji su gledaoci mogli da vide u istoimenom\u00a0filmu o James Bond-u.\u00a0Kuriozitet je bio \u0161to je za ruletom sjedio\u00a0danski glumac Mads Mikkelsen\u00a0koji je igrao glavnog negativca u tom\u00a0filmu Le Chiffre-a i ba\u0161 on je pozivao\u00a0zvanice da mu se pridru\u017ee i oku\u0161aju\u00a0sre\u0107u. To je recimo, doga\u0111aj koji bih\u00a0mogao da izdvojim, kao jedan od\u00a0onih koji ma koliko da su zahtjevni i\u00a0izazovni uvijek su \u0161ansa da poka\u017eete\u00a0koliko zaista mo\u017eete da uradite.
\n6. Da li imate u planu neke nove investicije?
\nNove investicije uvijek planiramo i\u00a0stalno investiramo, jer stalno inoviramo…\u00a0Svojevremeno su me tokom\u00a0gradnje Splendida prije 12 godina\u00a0pitali:\u00a0\u201eA kada \u0107e\u0161 da zavr\u0161i\u0161 Splendid?\u201c\u00a0i tada sam odgovorio: \u201eNikad!\u201c,\u00a0jer tako je to sa hotelskim biznisom –\u00a0posao nikada nije zavr\u0161en. Stalno se\u00a0ne\u0161to unaprje\u0111uje, mijenja,… a zato\u00a0su investicije neophodne\u00a0i bi\u0107e ih sigurno.
\n7. Odakle crpite energiju za posao kojim\u00a0se bavite?
\nTo ni sam ne znam da objasnim.\u00a0Pretpostavljam\u00a0da osje\u0107aj velike odgovornosti\u00a0prema ljudima sa kojima radim\u00a0(kompanija tokom cijele godine\u00a0zapo\u0161ljava 570 ljudi, tokom ljeta i\u00a0do 850) me tjera da pronalazim tu\u00a0dodatnu\u00a0energiju koja je ogromna i\u00a0ne mogu da objasnim odakle je sve\u00a0crpim, ali svakoga dana je iznalazim,\u00a0ali to je manje va\u017eno. \u00a0Va\u017eno je da ta\u00a0energija postoji i da je tu.
\n8. Upoznali ste puno svetski poznatih\u00a0i uticajnih ljudi. Mo\u017eete li da podelite\u00a0sa nama neku anegdotu iz Va\u0161eg\u00a0\u017eivota?
\nSvojevremeno sam izjavio da \u0107e Crna\u00a0Gora za 10 do 15 godina biti tako\u00a0ure\u0111ena\u00a0turisti\u010dka destinacija i do te\u00a0mjere\u00a0prepoznatljiva, da kad neko\u00a0bude\u00a0\u017eelio da objasni kako zapravo\u00a0izgleda\u00a0da \u0107e re\u0107i kako je Monako ne\u0161to\u00a0poput\u00a0Crne Gore. Mo\u017eda malo\u00a0vi\u0161e\u00a0optimizma, uobli\u010deno u smjelo\u00a0pore\u0111enje\u00a0kroz vedru poruku \u2013 ali ta\u00a0poruka\u00a0je na\u0161la svoj put. Ni manje\u00a0ni\u00a0vi\u0161e nego do Princa Alberta od Monaka.
\n![\"\u017darko](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/PRINC-ALBERT-OD-MONACA.jpg\")
Pro\u0161le godine Princ Albert je boravio\u00a0u zvani\u010dnoj posjeti Crnoj Gori.\u00a0Posjetio je i hotel Splendid.\u00a0Prilikom upoznavanja mi je rekao:\u00a0\u201eO, Vi ste taj Gospodin Radulovi\u0107,\u00a0koji\u00a0je poredio Monako i Crnu Goru?\u00a0E pa, ju\u010de sam posjetio \u017dabljak, Kola\u0161in,\u00a0danas obalu i mogu Vam re\u0107i da\u00a0ste u pravu\u201d.\u00a0Nesporno je da Crna Gora ima potencijal,\u00a0\u0161arm koji plijeni i ne blijedi i siguran\u00a0sam da ima \u0161ansu da jednoga\u00a0dana bude i bolja od Monaka.\u00a0Na tome intenzivno radimo\u00a0svakoga\u00a0dana i radi\u0107emo i ubudu\u0107e.
\n9. Za Vas je savr\u0161eno proveden dan …?\u00a0
\nKako sam ja Crnogorac, a oni su poslovi\u010dno\u00a0lijeni \u2013 mo\u017eda bi savr\u0161eno\u00a0proveden dan bio: le\u017eanje na udobnoj\u00a0le\u017ealjci pored bazena uz dobru\u00a0knjigu, na nekih 33 stepena i BEZ\u00a0TELEFONA!!!\u00a0ALI, ve\u0107 sljede\u0107eg dana\u00a0znam da bih pomamno zatra\u017eio i telefon\u00a0i da radim.
\nRije\u010dju, za mene kao Crnogorca, taj\u00a0savr\u0161eni dan mo\u017ee da traje bukvalno\u00a0samo jedan dan. \u010cak i nedjeljom \u2013pod uslovom da je slobodna odnosno\u00a0ako ne radim \u2013 osje\u0107am se pomalo\u00a0nelagodno – kao da mi ne\u0161to fali.\u00a0Bi\u0107e da smo se mi Crnogrci \u201eiskvarili\u201c\u00a0i navikli da ipak umjesto le\u017enika \u2013\u00a0naporno radimo.
\nThe post Lider razvoja turizma Crne Gore appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "[quote_box_center]Gospodin \u017darko Radulovi\u0107 je suvlasnik kompanije Montenegro Stars u okviru koje\u00a0posluju 3 hotela: Splendid Conference & Spa Resort 5*, Montenegro Beach Resort\u00a04* i Blue Star Hotel 4*. Kompanija je za prvih 10 godina ugostila vi\u0161e od \u010detvrt\u00a0miliona gostiju iz 121 dr\u017eave sveta, a i dalje je zadr\u017eala kosmopolitski duh.\u00a0Istovremeno, gospodin Radulovi\u0107 je jedan od osniva\u010da Saveta stranih investitora\u00a0u Crnoj Gori, ali i predsednik Crnogorskog turisti\u010dkog udru\u017eenja koje okuplja oko\u00a080 posto turisti\u010dke privrede Crne Gore.[/quote_box_center]\n1. Kako ste do\u0161li do odluke da osnujete\u00a0Montenegro Stars Hotel Group, i\u00a0\u0161ta je bio pokreta\u010d te ideje?\u00a0\nKako to obi\u010dno biva u \u017eivotu \u2013 najbolje\u00a0stvari se dese spontano. I Montenegro\u00a0Stars projekat se mogu slobodno\u00a0re\u0107i desio! Pokreta\u010d te ideje\u00a0bio je moj partner i danas sam siguran\u00a0da je dobro \u0161to se i nama i Crnoj\u00a0Gori desio\u00a0Montenegro Stars.\n\u201eVa\u017eno je da\u00a0energija postoji.\u201c\n2. Hotel Splendid je samo u ovoj godini\u00a0u periodu od septembra do juna\u00a0ugostio preko 100 skupova i smatra\u00a0se klju\u010dnim kongresnim odredi\u0161tem\u00a0u Crnoj Gori. Koliko hoteli iz va\u0161e grupacije\u00a0doprinose razvoju Crne Gore\u00a0kao destinacije za kongresni turizam?\nSama \u010dinjenica da imamo multifunkcionalnu\u00a0salu koja je najve\u0107a te vrste,\u00a0donedavno i sa najsavremenijom\naudio\u2013vizuelnom opremom, broj skupova\u00a0koji je okupio i okuplja najuticajnije\u00a0ljude dana\u0161njice iz raznih\u00a0\u017eivotnih\u00a0i poslovnih sfera, mo\u017eda najbolje\u00a0ilustruje\u00a0na\u0161u ulogu i mjesto u toj pri\u010di.\nNa\u0161a uloga bila je u tome \u0161to smo\u00a0stvorili\u00a0infrastrukturu za razvoj kongresnog\u00a0turizma, pokazali da potencijal\u00a0postoji, ja\u010daju\u0107i na taj na\u010din imid\u017e\u00a0Budve ali i destinacije. Kongresni\u00a0turizam\u00a0se iz godine u godinu\u00a0sve intenzivnije\u00a0razvija i bez namjere\u00a0da zvu\u010dim\u00a0pretenciozno, mislim\u00a0da mogu\u00a0da\u00a0ka\u017eem\u00a0da je kompanija Montenegro\u00a0Stars\u00a0dala zna\u010dajan doprinos\u00a0tom razvoju.\n\u017darko Radulovi\u0107\n3. Po \u010demu se ponuda Va\u0161ih hotela izdvaja\u00a0od ponude drugih hotela?\nSvi hoteli manje vi\u0161e nude isti proizvod.\u00a0Onoga trenutka kada konzumirate\u00a0taj proizvod, znate da li je va\u0161\u00a0izbor\u00a0bio pravi ili ne. Mislim da ve\u0107ina\u00a0\u201ekonzumenta\u201c na\u0161eg proizvoda i\u00a0usluga\u00a0ima pozitivan do\u017eivljaj hotela\u00a0Splendid.\u00a0Me\u0111utim, mislim da to\u00a0nije zato \u0161to je Splendid najbolji\u00a0hotel.\nSplendid,\u00a0nesporno ima dobar\u00a0hardware,\u00a0ali ima mnogo bolji software\u00a0\u2013 a to su ljudi. I ako se \u010dime ponosim\u00a0\u2013 to su upravo ljudi sa kojima\u00a0radim u kompaniji,\u00a0zahvaljuju\u0107i kojima\u00a0gost ovdje\u00a0ima pun do\u017eivljaj tokom\u00a0boravka\u00a0u hotelu.\n4. Svaki gost je bitan, ali da li imate\u00a0tr\u017ei\u0161ta i goste sa odre\u0111enih destinacija\u00a0koja su za Vas najzna\u010dajnija?\nSvi su zna\u010dajni \u2013 razliku je nemogu\u0107e\u00a0napraviti. Ipak mo\u017eda blagu prednost\u00a0dajem onom gostu koji dolazi zimi,\u00a0\u0161to ne zna\u010di da mi je vi\u0161e drag.\nNaprosto, kada radite ovaj posao htjeli\u00a0to ili ne, ako volite ovaj posao va\u0161\u00a0uslovni\u00a0refleks postane \u017eelja da u\u010dinite\u00a0sve da gost bude zadovoljan i ba\u0161\u00a0to zadovoljstvo vas \u010dini sretnim.\u00a0I to je ne\u0161to \u0161to me ispunjava i hrabri,\u00a0jer primje\u0107ujem da odlaze izuzetno\u00a0zadovoljni, bar ako je suditi po komentarima\u00a0koje svakodnevno \u010ditamo\u00a0na najuticajnijim svjetskim portalima\u00a0za turizam i putovanja.\nOno \u0161to nam\u00a0je jo\u0161 dragocjenije i \u0161to nas najvi\u0161e\u00a0motivi\u0161e\u00a0da stalno unaprje\u0111ujemo\u00a0kvalitet\u00a0usluge i servisa jeste to \u0161to\u00a0se 35 do 40 odsto tih gostiju ve\u0107 sljede\u0107e\u00a0godine vrati u na\u0161e hotele.\n5. Kada govorimo o korporativnim doga\u0111ajima,\u00a0da li imate neki koji biste\u00a0izdvojili?\n\nIzuzetno je te\u0161ko odgovoriti na ovo pitanje.\u00a0Svi minuli doga\u0111aji, a u ovom\u00a0hotelu se godi\u0161nje organizuje preko\u00a0100 razli\u010ditih vrsta doga\u0111aja, su bili\u00a0izazovni na svoj na\u010din.\nUporni smo u naumu da nakon svakog\u00a0i klijent i mi budemo zadovoljni.\nMogao bih mo\u017eda da izdvojim jedan.\u00a0Bila je to ro\u0111endanska proslava jednog\u00a0od najuticajnijih svjetskih bankara.\nU hotelu Splendid tih dana bilo je zahvaljuju\u0107i\u00a0njegovim gostima koncentrisano\u00a085 odsto svjetskog kapitala.\u00a0Ime i prezime iz razumljivih razloga,\u00a0naravno ne\u0107u saop\u0161titi a i to je manje\u00a0va\u017eno spram koncepta samog doga\u0111aja.\nPamti\u0107u ga po tematskoj\u00a0proslavi\u00a0i na\u010dina na koji smo je organizovali\u00a0mjesecima:\u00a0Casino Royal – James\u00a0Bond. Pola sale je bilo ure\u0111eno\u00a0kao\u00a0restoran,\u00a0dok je druga polovina odvojena\u00a0zavjesom transformisana\u00a0u\u00a0Casino.\u00a0Kada je nakon ve\u010dere \u201ezavjesa pala\u201d \u2013\u00a0nesvakida\u0161nja predstava je mogla da\u00a0po\u010dne.\nUklju\u010duju se svjetla i pojavljuje\u00a0se grandiozni Casino isti kao onaj\u00a0koji su gledaoci mogli da vide u istoimenom\u00a0filmu o James Bond-u.\u00a0Kuriozitet je bio \u0161to je za ruletom sjedio\u00a0danski glumac Mads Mikkelsen\u00a0koji je igrao glavnog negativca u tom\u00a0filmu Le Chiffre-a i ba\u0161 on je pozivao\u00a0zvanice da mu se pridru\u017ee i oku\u0161aju\u00a0sre\u0107u. To je recimo, doga\u0111aj koji bih\u00a0mogao da izdvojim, kao jedan od\u00a0onih koji ma koliko da su zahtjevni i\u00a0izazovni uvijek su \u0161ansa da poka\u017eete\u00a0koliko zaista mo\u017eete da uradite.\n6. Da li imate u planu neke nove investicije?\nNove investicije uvijek planiramo i\u00a0stalno investiramo, jer stalno inoviramo…\u00a0Svojevremeno su me tokom\u00a0gradnje Splendida prije 12 godina\u00a0pitali:\u00a0\u201eA kada \u0107e\u0161 da zavr\u0161i\u0161 Splendid?\u201c\u00a0i tada sam odgovorio: \u201eNikad!\u201c,\u00a0jer tako je to sa hotelskim biznisom –\u00a0posao nikada nije zavr\u0161en. Stalno se\u00a0ne\u0161to unaprje\u0111uje, mijenja,… a zato\u00a0su investicije neophodne\u00a0i bi\u0107e ih sigurno.\n\u201eAko se \u010dime ponosim \u2013 to su\u00a0upravo ljudi sa kojima radim\u00a0u kompaniji, zahvaljuju\u0107i kojima\u00a0gost ovdje ima pun do\u017eivljaj\u00a0tokom boravka u hotelu.\u201d\n7. Odakle crpite energiju za posao kojim\u00a0se bavite?\nTo ni sam ne znam da objasnim.\u00a0Pretpostavljam\u00a0da osje\u0107aj velike odgovornosti\u00a0prema ljudima sa kojima radim\u00a0(kompanija tokom cijele godine\u00a0zapo\u0161ljava 570 ljudi, tokom ljeta i\u00a0do 850) me tjera da pronalazim tu\u00a0dodatnu\u00a0energiju koja je ogromna i\u00a0ne mogu da objasnim odakle je sve\u00a0crpim, ali svakoga dana je iznalazim,\u00a0ali to je manje va\u017eno. \u00a0Va\u017eno je da ta\u00a0energija postoji i da je tu.\n8. Upoznali ste puno svetski poznatih\u00a0i uticajnih ljudi. Mo\u017eete li da podelite\u00a0sa nama neku anegdotu iz Va\u0161eg\u00a0\u017eivota?\nSvojevremeno sam izjavio da \u0107e Crna\u00a0Gora za 10 do 15 godina biti tako\u00a0ure\u0111ena\u00a0turisti\u010dka destinacija i do te\u00a0mjere\u00a0prepoznatljiva, da kad neko\u00a0bude\u00a0\u017eelio da objasni kako zapravo\u00a0izgleda\u00a0da \u0107e re\u0107i kako je Monako ne\u0161to\u00a0poput\u00a0Crne Gore. Mo\u017eda malo\u00a0vi\u0161e\u00a0optimizma, uobli\u010deno u smjelo\u00a0pore\u0111enje\u00a0kroz vedru poruku \u2013 ali ta\u00a0poruka\u00a0je na\u0161la svoj put. Ni manje\u00a0ni\u00a0vi\u0161e nego do Princa Alberta od Monaka.\n\u017darko Radulovi\u0107 i Princ Albert od Monaka\nPro\u0161le godine Princ Albert je boravio\u00a0u zvani\u010dnoj posjeti Crnoj Gori.\u00a0Posjetio je i hotel Splendid.\u00a0Prilikom upoznavanja mi je rekao:\u00a0\u201eO, Vi ste taj Gospodin Radulovi\u0107,\u00a0koji\u00a0je poredio Monako i Crnu Goru?\u00a0E pa, ju\u010de sam posjetio \u017dabljak, Kola\u0161in,\u00a0danas obalu i mogu Vam re\u0107i da\u00a0ste u pravu\u201d.\u00a0Nesporno je da Crna Gora ima potencijal,\u00a0\u0161arm koji plijeni i ne blijedi i siguran\u00a0sam da ima \u0161ansu da jednoga\u00a0dana bude i bolja od Monaka.\u00a0Na tome intenzivno radimo\u00a0svakoga\u00a0dana i radi\u0107emo i ubudu\u0107e.\n9. Za Vas je savr\u0161eno proveden dan …?\u00a0\nKako sam ja Crnogorac, a oni su poslovi\u010dno\u00a0lijeni \u2013 mo\u017eda bi savr\u0161eno\u00a0proveden dan bio: le\u017eanje na udobnoj\u00a0le\u017ealjci pored bazena uz dobru\u00a0knjigu, na nekih 33 stepena i BEZ\u00a0TELEFONA!!!\u00a0ALI, ve\u0107 sljede\u0107eg dana\u00a0znam da bih pomamno zatra\u017eio i telefon\u00a0i da radim.\nRije\u010dju, za mene kao Crnogorca, taj\u00a0savr\u0161eni dan mo\u017ee da traje bukvalno\u00a0samo jedan dan. \u010cak i nedjeljom \u2013pod uslovom da je slobodna odnosno\u00a0ako ne radim \u2013 osje\u0107am se pomalo\u00a0nelagodno – kao da mi ne\u0161to fali.\u00a0Bi\u0107e da smo se mi Crnogrci \u201eiskvarili\u201c\u00a0i navikli da ipak umjesto le\u017enika \u2013\u00a0naporno radimo.\nThe post Lider razvoja turizma Crne Gore appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-11-23T16:21:41+01:00", "date_modified": "2016-12-27T16:34:03+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/SPOLJA-EVENT-pan1.jpg", "tags": [ "crna gora", "montenegro stars", "splendid", "\u017earko radulovi\u0107", "GDE I ZA\u0160TO", "Intervjui" ] }, { "id": "https://www.seebtm.com/festivali-kao-deo-tradicije-i-obicaja/", "url": "https://www.seebtm.com/festivali-kao-deo-tradicije-i-obicaja/", "title": "Festivali kao deo tradicije i obi\u010daja", "content_html": "[quote_box_center]Pored zabave, festivali predstavljaju mesto susreta kulture, obi\u010daja kao i tradicije\u00a0odre\u0111ene\u00a0destinacije. Shodno tome, ovakve manifestacije obezbe\u0111uju autenti\u010dnost\u00a0i prepoznatljivost lokacije gde se odr\u017eavaju, a posetiocima pru\u017eaju nezaboravne\u00a0do\u017eivljaje i utiske. Predstavljamo vam evropske festivale koji se isti\u010du po\u00a0svojoj originalnosti.[/quote_box_center]
\nLa Tomatina
\nFestival se tradicionalno\u00a0odr\u017eava svake godine, poslednje\u00a0srede u avgustu, a ove godine\u00a0odr\u017ean je 70-i po redu festival ga\u0111anja\u00a0paradajzom.
\nLa Tomatina se odr\u017eava u malom gradu\u00a0Bunjol, koji se nalazi nedaleko od\u00a0Valensije. Kako je veliko interesovanje\u00a0za ovaj festival od 2013. godine\u00a0ulaznice\u00a0su ograni\u010dene na 20.000 posetilaca,\u00a0jer kapaciteti ovog gradi\u0107a\u00a0ne mogu da podr\u017ee ve\u0107i broj ljubitelja\u00a0ovog neobi\u010dnog festivala.\u00a0Tokom trajanja festivala sve lokalne\u00a0radnje, lokali i izlozi se prekrivaju plasti\u010dnim\u00a0za\u0161titnicima, kako bi ih za\u0161titili\u00a0od \u201eborbe\u201d paradajzom.
Interesantno:
\nBunjol uop\u0161te nije poznat po\u00a0uzgajanju paradajza, ve\u0107 po\u00a0proizvodnji\u00a0cementa, stoga se\u00a0paradajz za ovu priliku posebno\u00a0uvozi.
\nFestival datira od davne 1945. godine,\u00a0a ne zna se sa ta\u010dno\u0161\u0107u kako je\u00a0zaista\u00a0po\u010deo. Postoje razna naga\u0111anja\u00a0i verzije za\u010detka festivala a najpopularnija\u00a0je pri\u010da o nezadovoljstvu\u00a0gra\u0111ana gradskim vlastima koji su za\u00a0vreme proslave grada ga\u0111ali odbornike\u00a0paradajzom iz protesta, \u0161to se\u00a0nastavilo i narednih godina.
\nFestival po\u010dinje uvek u 11h kada se\u00a0kamioni prepuni paradajza postavljaju\u00a0na centralni gradski trg, Plaza\u00a0del Pueblo. Tehni\u010dki, festival po\u010dinje\u00a0kada neko od posetilaca uspe da se\u00a0popne uz visoku drvenu \u0161ipku namazanu\u00a0uljem,\u00a0na \u010dijem vrhu se nalazi\u00a0\u0161unka,\u00a0me\u0111utim kako je ovo jako te\u0161ko\u00a0posti\u0107i, nestrpljivi posetioci svoju\u00a0bitku paradajzom po obi\u010daju zapo\u010dnu\u00a0ranije.
\n![\"12-08-30-Tomatina-galeria-13-1152x720\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/12-08-30-Tomatina-galeria-13-1152x720.jpg\")
Pravila festivala, odnosno \u201ebitke paradajzom\u201d\u00a0su jasno utvr\u0111ena i u\u010desnici\u00a0su u obavezi da ih po\u0161tuju.\u00a0Nakon sat vremena borbe, festival\u00a0se zavr\u0161ava i paradajz se vi\u0161e ne sme\u00a0bacati.\u00a0Nakon zavr\u0161etka, proces \u010di\u0161\u0107enja grada\u00a0odmah zapo\u010dinje, a posetioci neretko\u00a0uska\u010du u reku Bunjol kako bi sa\u00a0sebe sprali tragove \u201eborbe\u201d.
\n\u0160kotske igre
\n\u0160kotske igre odnosno The Scottish Highland\u00a0Games predstavljaju najpopularniji\u00a0doga\u0111aj u \u0160kotskoj, kako\u00a0za stanovnike\u00a0\u0160kotske tako i za posetioce\u00a0iz\u00a0drugih zemalja.
\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina\u00a0\u0161kotskih igara.
\nIgre se tradicionalno odr\u017eavaju od\u00a0maja\u00a0do septembra na mnogim lokacijama\u00a0u \u0160kotskoj ali i u mnogim zemljama\u00a0\u0161irom sveta, gde se po\u0161tuju\u00a0keltska i \u0161kotska kultura i obi\u010daji.\u00a0Igre su se razvile u Viktorijanska vremena,\u00a0nakon \u0160kotske nezavisnosti.\u00a0Igre su se u svom izvornom obliku sastojale\u00a0iz sportskih i atletskih takmi\u010denja,\u00a0a ono po \u010demu su bile i ostale\u00a0prepoznatljive\u00a0je \u010duveno \u201ebacanje \u010dabra\u201d.\u00a0\u0160to se ti\u010de muzi\u010dkih nadmetanja,\u00a0takmi\u010denje u bubnjevima je bilo\u00a0najzastupljenije.
\nDanas, sve \u0161kotske igre skoro pod obavezno\u00a0podrazumevaju takmi\u010denja\u00a0u\u00a0sviranju bubnjeva i frule, highland\u00a0plesna\u00a0takmi\u010denja, bacanje \u010dabra\u00a0kao i\u00a0raznovrsna sportska nadmetanja.
\n\u201eHighland\u201d ples
\n\nHighland ples, od kojih je najpopularniji\u00a0Highland Fling, su originalno plesali\u00a0samo mu\u0161karci, a ples je oslikavalo\u00a0imitaciju udvaranja jelena.\u00a0Krajem 19. veka, D\u017eeni Daglas je bila\u00a0prva \u017eena koja se prijavila za plesno\u00a0takmi\u010denje. Narednih godina su po\u010dela\u00a0da se odr\u017eavaju \u017eenska takmi\u010denja\u00a0u plesu.
\nHighland ples je tehni\u010dki\u00a0veoma zahtevan, potrebno je mnogo\u00a0ve\u017ebe\u00a0i godina iskustva da bi se ples\u00a0usavr\u0161io.
\n![\"MAN9734\"](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/MAN9734.jpg\")
Bacanje \u010dabra
\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina \u0161kotskih\u00a0igara.\u00a0\u010cabar je zapravo veliki drveni\u00a0stub, du\u017eine izme\u0111u 5 i 6 metara i te\u017eine\u00a0do 60 kg. U\u010desnik ove igre ima\u00a0te\u017eak zadatak da podigne \u010dabar, izbalansira\u00a0i nakon toga ga baci \u0161to dalje.
\nBacanje \u010deki\u0107a
\nBacanje \u010deki\u0107a predstavlja jo\u0161 jednu\u00a0igru koja je za\u0161titni znak \u0161kotskih takmi\u010denja.\u00a0\u010ceki\u0107 je metalna kugla te\u017eine\u00a07 ili 10 kg, vezana za \u010detiri vratila\u00a0i baca se na sli\u010dan na\u010din kao kladivo.\u00a0Pobednik je onaj ko \u010deki\u0107 baci na najve\u0107u\u00a0udaljenost, a u ovom takmi\u010denju\u00a0u\u010destvuju i \u017eene.
Tokom leta, \u0161irom \u0160kotske se odr\u017eavaju\u00a0Highland okupljanja a finale igara\u00a0predstavlja Braemar G\u00adathering,\u00a0na kojem krajem septembra svake\u00a0godine\u00a0prisustvuje i kraljevska porodica.
\nNajve\u0107e \u0161kotske igre su Cowal\u00a0Highland\u00a0Gathering poznatije kao Cowal\u00a0Games,\u00a0koje se odr\u017eavaju svakog\u00a0avgusta\u00a0u gradu Dunoon.
\nOve igre okupljaju\u00a0najve\u0107i broj posetilaca,\u00a0u proseku\u00a0oko 20.000, a broj\u00a0u\u010desnika\u00a0ovih\u00a0igara\u00a0je oko 3.500.\u00a0\u0160kotske igre su rasprostranjene \u0161irom\u00a0sveta, kako su \u0161kotski migranti sa sobom\u00a0poneli tradiciju, kulturu i zadr\u017eali\u00a0obi\u010daje. Igre imaju veliku popularnost\u00a0\u0161irom Amerike i Kanade.
\nIl palio di Siena
\nIl Palio di Siena je poznata tradicionalna\u00a0trka konja koja se svake godine\u00a0dva puta odr\u017eava u gradu Siena u\u00a0Italiji i to 2. jula i 16. avgusta.
\nIl Palio\u00a0koji se odr\u017eava u julu se naziva Palio\u00a0di Provenzano i posve\u0107en je Bogorodici, a avgustovska trka se odr\u017eava u\u00a0\u010dast Uspenja Bogorodice i naziva se\u00a0Palio dell\u2019Assunta. Trke se odr\u017eavaju\u00a0na \u010duvenom trgu Piazza del Campo,\u00a0a u\u010desnici trka su predstavnici okruga\u00a0ovog grada.
\n![\"Palio](\"https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/iStock_000016179992_Medium-copy-e1441992701701.jpg\")
Siena je podeljena u 17 okruga (contrade)\u00a0koji su od davnina u rivalstvu\u00a0i povezuje ih zajedni\u010dka strast da osvoje\u00a0Il Palio. Svaki okrug funkcioni\u0161e\u00a0kao zaseban grad. Rivalitet izme\u0111u\u00a0\u201econtrada\u201c se prenosi sa generacije\u00a0na generaciju jo\u0161 od 12. veka.
\nVi\u0161e od pobede
\nPobeda na Il Palio trci ne predstavlja\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim\u00a0trkama, ve\u0107 i \u010dast i slavu\u00a0okruga.
\n\u010cast i slava okruga koji osvoji Il Palio\u00a0za stanovnike Siene ne predstavljaju\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim trkama,\u00a0ve\u0107 imaju daleko ve\u0107i zna\u010daj.\u00a0Pravilo trke je da d\u017eokeji ja\u0161u konje\u00a0bez sedla. Trka obi\u010dno traje oko 90\u00a0sekundi,\u00a0odnosno tri kruga oko trga\u00a0Piazza\u00a0del Campo. Kako su trke veoma\u00a0brze, ve\u0107ina d\u017eokeja padne sa\u00a0konja\u00a0pre kraja trke. Zanimljivo je da\u00a0se pobeda va\u017ei iako konj sam zavr\u0161i\u00a0trku, bez d\u017eokeja.
\nNajuspe\u0161nija contrada je Oca (the\u00a0Goose)\u00a0koja je osvojila 63 trke. Okrug\u00a0koji dugo ne mo\u017ee da osvoji nagradu\u00a0stanovnici Siene obi\u010dno nazivaju\u00a0\u201enonna\u201c (baka).
\nOkruzi se za trke spremaju tokom cele\u00a0godine, razvijaju se strategije, d\u017eokeji\u00a0naporno treniraju, prikupljaju se\u00a0donacije, sprovode se medijske kampanje\u00a0i sve to da bi se opravdali \u010dast i\u00a0slava i osvojio Il Palio, \u0161to predstavlja\u00a0su\u0161tinu Siene i njenih stanovnika.
\nThe post Festivali kao deo tradicije i obi\u010daja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.
\n", "content_text": "[quote_box_center]Pored zabave, festivali predstavljaju mesto susreta kulture, obi\u010daja kao i tradicije\u00a0odre\u0111ene\u00a0destinacije. Shodno tome, ovakve manifestacije obezbe\u0111uju autenti\u010dnost\u00a0i prepoznatljivost lokacije gde se odr\u017eavaju, a posetiocima pru\u017eaju nezaboravne\u00a0do\u017eivljaje i utiske. Predstavljamo vam evropske festivale koji se isti\u010du po\u00a0svojoj originalnosti.[/quote_box_center]\nLa Tomatina\nLa Tomatina predstavlja najve\u0107i festival\u00a0hrane, odnosno najve\u0107u svetsku\u00a0borbu\u00a0sa hranom.\nFestival se tradicionalno\u00a0odr\u017eava svake godine, poslednje\u00a0srede u avgustu, a ove godine\u00a0odr\u017ean je 70-i po redu festival ga\u0111anja\u00a0paradajzom.\nLa Tomatina se odr\u017eava u malom gradu\u00a0Bunjol, koji se nalazi nedaleko od\u00a0Valensije. Kako je veliko interesovanje\u00a0za ovaj festival od 2013. godine\u00a0ulaznice\u00a0su ograni\u010dene na 20.000 posetilaca,\u00a0jer kapaciteti ovog gradi\u0107a\u00a0ne mogu da podr\u017ee ve\u0107i broj ljubitelja\u00a0ovog neobi\u010dnog festivala.\u00a0Tokom trajanja festivala sve lokalne\u00a0radnje, lokali i izlozi se prekrivaju plasti\u010dnim\u00a0za\u0161titnicima, kako bi ih za\u0161titili\u00a0od \u201eborbe\u201d paradajzom.\nInteresantno:\nBunjol uop\u0161te nije poznat po\u00a0uzgajanju paradajza, ve\u0107 po\u00a0proizvodnji\u00a0cementa, stoga se\u00a0paradajz za ovu priliku posebno\u00a0uvozi.\nFestival datira od davne 1945. godine,\u00a0a ne zna se sa ta\u010dno\u0161\u0107u kako je\u00a0zaista\u00a0po\u010deo. Postoje razna naga\u0111anja\u00a0i verzije za\u010detka festivala a najpopularnija\u00a0je pri\u010da o nezadovoljstvu\u00a0gra\u0111ana gradskim vlastima koji su za\u00a0vreme proslave grada ga\u0111ali odbornike\u00a0paradajzom iz protesta, \u0161to se\u00a0nastavilo i narednih godina.\nFestival po\u010dinje uvek u 11h kada se\u00a0kamioni prepuni paradajza postavljaju\u00a0na centralni gradski trg, Plaza\u00a0del Pueblo. Tehni\u010dki, festival po\u010dinje\u00a0kada neko od posetilaca uspe da se\u00a0popne uz visoku drvenu \u0161ipku namazanu\u00a0uljem,\u00a0na \u010dijem vrhu se nalazi\u00a0\u0161unka,\u00a0me\u0111utim kako je ovo jako te\u0161ko\u00a0posti\u0107i, nestrpljivi posetioci svoju\u00a0bitku paradajzom po obi\u010daju zapo\u010dnu\u00a0ranije.\n\nPravila festivala, odnosno \u201ebitke paradajzom\u201d\u00a0su jasno utvr\u0111ena i u\u010desnici\u00a0su u obavezi da ih po\u0161tuju.\u00a0Nakon sat vremena borbe, festival\u00a0se zavr\u0161ava i paradajz se vi\u0161e ne sme\u00a0bacati.\u00a0Nakon zavr\u0161etka, proces \u010di\u0161\u0107enja grada\u00a0odmah zapo\u010dinje, a posetioci neretko\u00a0uska\u010du u reku Bunjol kako bi sa\u00a0sebe sprali tragove \u201eborbe\u201d.\n\u0160kotske igre\n\u0160kotske igre odnosno The Scottish Highland\u00a0Games predstavljaju najpopularniji\u00a0doga\u0111aj u \u0160kotskoj, kako\u00a0za stanovnike\u00a0\u0160kotske tako i za posetioce\u00a0iz\u00a0drugih zemalja.\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina\u00a0\u0161kotskih igara.\nIgre se tradicionalno odr\u017eavaju od\u00a0maja\u00a0do septembra na mnogim lokacijama\u00a0u \u0160kotskoj ali i u mnogim zemljama\u00a0\u0161irom sveta, gde se po\u0161tuju\u00a0keltska i \u0161kotska kultura i obi\u010daji.\u00a0Igre su se razvile u Viktorijanska vremena,\u00a0nakon \u0160kotske nezavisnosti.\u00a0Igre su se u svom izvornom obliku sastojale\u00a0iz sportskih i atletskih takmi\u010denja,\u00a0a ono po \u010demu su bile i ostale\u00a0prepoznatljive\u00a0je \u010duveno \u201ebacanje \u010dabra\u201d.\u00a0\u0160to se ti\u010de muzi\u010dkih nadmetanja,\u00a0takmi\u010denje u bubnjevima je bilo\u00a0najzastupljenije.\nDanas, sve \u0161kotske igre skoro pod obavezno\u00a0podrazumevaju takmi\u010denja\u00a0u\u00a0sviranju bubnjeva i frule, highland\u00a0plesna\u00a0takmi\u010denja, bacanje \u010dabra\u00a0kao i\u00a0raznovrsna sportska nadmetanja.\n\u201eHighland\u201d ples\n\nHighland ples, od kojih je najpopularniji\u00a0Highland Fling, su originalno plesali\u00a0samo mu\u0161karci, a ples je oslikavalo\u00a0imitaciju udvaranja jelena.\u00a0Krajem 19. veka, D\u017eeni Daglas je bila\u00a0prva \u017eena koja se prijavila za plesno\u00a0takmi\u010denje. Narednih godina su po\u010dela\u00a0da se odr\u017eavaju \u017eenska takmi\u010denja\u00a0u plesu.\nHighland ples je tehni\u010dki\u00a0veoma zahtevan, potrebno je mnogo\u00a0ve\u017ebe\u00a0i godina iskustva da bi se ples\u00a0usavr\u0161io.\n\nBacanje \u010dabra\nBacanje \u010dabra je najstarija i najpopularnija\u00a0atletska disciplina \u0161kotskih\u00a0igara.\u00a0\u010cabar je zapravo veliki drveni\u00a0stub, du\u017eine izme\u0111u 5 i 6 metara i te\u017eine\u00a0do 60 kg. U\u010desnik ove igre ima\u00a0te\u017eak zadatak da podigne \u010dabar, izbalansira\u00a0i nakon toga ga baci \u0161to dalje.\nBacanje \u010deki\u0107a\nBacanje \u010deki\u0107a predstavlja jo\u0161 jednu\u00a0igru koja je za\u0161titni znak \u0161kotskih takmi\u010denja.\u00a0\u010ceki\u0107 je metalna kugla te\u017eine\u00a07 ili 10 kg, vezana za \u010detiri vratila\u00a0i baca se na sli\u010dan na\u010din kao kladivo.\u00a0Pobednik je onaj ko \u010deki\u0107 baci na najve\u0107u\u00a0udaljenost, a u ovom takmi\u010denju\u00a0u\u010destvuju i \u017eene.\nTokom leta, \u0161irom \u0160kotske se odr\u017eavaju\u00a0Highland okupljanja a finale igara\u00a0predstavlja Braemar G\u00adathering,\u00a0na kojem krajem septembra svake\u00a0godine\u00a0prisustvuje i kraljevska porodica.\nNajve\u0107e \u0161kotske igre su Cowal\u00a0Highland\u00a0Gathering poznatije kao Cowal\u00a0Games,\u00a0koje se odr\u017eavaju svakog\u00a0avgusta\u00a0u gradu Dunoon.\nOve igre okupljaju\u00a0najve\u0107i broj posetilaca,\u00a0u proseku\u00a0oko 20.000, a broj\u00a0u\u010desnika\u00a0ovih\u00a0igara\u00a0je oko 3.500.\u00a0\u0160kotske igre su rasprostranjene \u0161irom\u00a0sveta, kako su \u0161kotski migranti sa sobom\u00a0poneli tradiciju, kulturu i zadr\u017eali\u00a0obi\u010daje. Igre imaju veliku popularnost\u00a0\u0161irom Amerike i Kanade.\nIl palio di Siena\nIl Palio di Siena je poznata tradicionalna\u00a0trka konja koja se svake godine\u00a0dva puta odr\u017eava u gradu Siena u\u00a0Italiji i to 2. jula i 16. avgusta.\nIl Palio\u00a0koji se odr\u017eava u julu se naziva Palio\u00a0di Provenzano i posve\u0107en je Bogorodici, a avgustovska trka se odr\u017eava u\u00a0\u010dast Uspenja Bogorodice i naziva se\u00a0Palio dell\u2019Assunta. Trke se odr\u017eavaju\u00a0na \u010duvenom trgu Piazza del Campo,\u00a0a u\u010desnici trka su predstavnici okruga\u00a0ovog grada.\n\nSiena je podeljena u 17 okruga (contrade)\u00a0koji su od davnina u rivalstvu\u00a0i povezuje ih zajedni\u010dka strast da osvoje\u00a0Il Palio. Svaki okrug funkcioni\u0161e\u00a0kao zaseban grad. Rivalitet izme\u0111u\u00a0\u201econtrada\u201c se prenosi sa generacije\u00a0na generaciju jo\u0161 od 12. veka.\nVi\u0161e od pobede\nPobeda na Il Palio trci ne predstavlja\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim\u00a0trkama, ve\u0107 i \u010dast i slavu\u00a0okruga.\n\u010cast i slava okruga koji osvoji Il Palio\u00a0za stanovnike Siene ne predstavljaju\u00a0samo pobedu na konji\u010dkim trkama,\u00a0ve\u0107 imaju daleko ve\u0107i zna\u010daj.\u00a0Pravilo trke je da d\u017eokeji ja\u0161u konje\u00a0bez sedla. Trka obi\u010dno traje oko 90\u00a0sekundi,\u00a0odnosno tri kruga oko trga\u00a0Piazza\u00a0del Campo. Kako su trke veoma\u00a0brze, ve\u0107ina d\u017eokeja padne sa\u00a0konja\u00a0pre kraja trke. Zanimljivo je da\u00a0se pobeda va\u017ei iako konj sam zavr\u0161i\u00a0trku, bez d\u017eokeja.\nNajuspe\u0161nija contrada je Oca (the\u00a0Goose)\u00a0koja je osvojila 63 trke. Okrug\u00a0koji dugo ne mo\u017ee da osvoji nagradu\u00a0stanovnici Siene obi\u010dno nazivaju\u00a0\u201enonna\u201c (baka).\nOkruzi se za trke spremaju tokom cele\u00a0godine, razvijaju se strategije, d\u017eokeji\u00a0naporno treniraju, prikupljaju se\u00a0donacije, sprovode se medijske kampanje\u00a0i sve to da bi se opravdali \u010dast i\u00a0slava i osvojio Il Palio, \u0161to predstavlja\u00a0su\u0161tinu Siene i njenih stanovnika.\nThe post Festivali kao deo tradicije i obi\u010daja appeared first on SEE Business travel & meetings magazine.", "date_published": "2015-10-22T13:02:17+02:00", "date_modified": "2016-12-29T11:49:03+01:00", "author": { "name": "Miroslava Jeremic", "url": "https://www.seebtm.com/author/miroslava/", "avatar": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/Miroslava.jpg" }, "image": "https://www.seebtm.com/wp-content/uploads/La_Tomatina_Spain.jpg", "tags": [ "aktuelna tema", "festivali", "il palio", "la tomatina", "\u0161kotske igre", "Aktuelne teme" ] } ] }